ОШ "ВУК КАРАЏИЋ" - Ресавица
С ВЕСЕЉЕМ У ШКОЛУ, СА ЗНАЊЕМ У ЖИВОТ !
Школски програм за други образовни циклус од 2014/2015. до 2017/2018. године

 
 
 
 
 
 
 
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ
 
ОШ “ВУК КАРАЏИЋ“, РЕСАВИЦА
 
за други образовни циклус
                                    
од 20014/2015. до 2017/2018. школске године

Циљ Школског програма
 
 
Школски програм је документ на основу којег се остварује развојни план и укупан образовно-васпитни рад у школи. Школски програм представља основу на којој наставник и стручни сарадник планира и организује свој рад. Школски програм омогућава оријентацију ученика и родитеља, односно старатеља у избору школе, праћење квалитета образовно-васпитног процеса и његових резултата, као и процену индивидуалног рада и напредовања сваког ученика.
 
Циљеви образовања и васпитања јесу:
1) пун интелектуални, емоционални, социјални, морални и физички развој сваког детета, ученика и одраслог, у складу са његовим узрастом, развојним потребама и интересовањима;
    2) стицање квалитетних знања, вештина и ставова које су свима неопходне за лично остварење и развој, инклузију и запослење и стицање и развијање основних компетенција у погледу комуникације на матерњем језику, комуникације на страним језицима, математичке писмености и основних компетенција у науци и технологији, дигиталне компетенције, компетенције учења како се учи, међуљудске и грађанске компетенције и културног изражавања;
3) развој стваралачких способности, креативности, естетске перцепције и укуса;
 4) развој способности проналажења, анализирања, примене и саопштавања информација, уз вешто и ефикасно коришћење информационо-комуникационих технологија;
  5) оспособљавање за решавање проблема, повезивање и примену знања и вештина у даљем образовању, професионалном раду и свакодневном животу ради унапређивања личног живота и економског, социјалног и демократског развоја друштва;
  6) развој мотивације за учење, оспособљавање за самостално учење, учење и образовање током целог живота и укључивање у међународне образовне и професионалне процесе;
7) развој свести о себи, самоиницијативе, способности самовредновања и изражавања свог мишљења;
8) оспособљавање за доношење ваљаних одлука о избору даљег образовања и занимања, сопственог развоја и будућег живота;
9) оспособљавање за рад и занимање стварањем стручних компетенција, у складу са захтевима занимања, потребама тржишта рада, развојем савремене науке, економије, технике и технологије;
10) развој и практиковање здравих животних стилова, свести о важности сопственог здравља и безбедности, потребе неговања и развоја физичких способности;
11) развој свести о значају одрживог развоја, заштите и очувања природе и животне средине, еколошке етике и заштите животиња;
12) развој способности комуницирања, дијалога, осећања солидарности, квалитетне и ефикасне сарадње са другима и способности за тимски рад и неговање другарства и пријатељства;
13) развијање способности за улогу одговорног грађанина, за живот у демократски уређеном и хуманом друштву заснованом на поштовању људских и грађанских права, права на различитост и бризи за друге, као и основних вредности правде, истине, слободе, поштења и личне одговорности;
14) формирање ставова, уверења и система вредности, развој личног и националног идентитета, развијање свести и осећања припадности држави Србији, поштовање и неговање српског језика и свог језика, традиције и културе српског народа, националних мањина и етничких заједница, других народа, развијање мултикултурализма, поштовање и очување националне и светске културне баштине;
15) развој и поштовање расне, националне, културне, језичке, верске, родне, полне и узрасне равноправности, толеранције и уважавање различитости;
16) повећање образовног нивоа становништва и развој Републике Србије као државе засноване на знању.
 
 
 
 
 
 
 
 
 
1 Закон о основном образовању и васпитању ( „Сл. Гл. РС“, бр. 55/2013 ) – члан 4

Полазне основе рада
  1. Закон о основама система образовања и васпитања, ''Службени гласник Републике Србије'', број 72/2009, 52/2011 и 55/2013)
  2. Закон о основној школи ''Службени гласник Републике Србије'', број 55/2013)
  3. Правилник о изменама и допунама Правилника о наставном плану за први, други, трећи и четврти  разред основног и васпитања и наставном програму за трећи разред („Просветни гласник“ бр.7/2010., 3/2011, 7/2011, 1/2013)
  4. Правилник о образовним стандардима за крај првог циклуса обавезног образовања за предмете:српски језик,математика и природа и друштво(,,Просветни гласник“ бр.5/2011.)
  5. Правилник о оцењивању ученика у основном образовању и васпитању  (,,Просветни гласник“ бр.67/2013.)
  6. Правилник о наставном плану и програму за први и други разред основног образовања и васпитања (,,Просветни гласник“ бр.7/2011, 1/2013.,4/2013)
  7. Правилник о наставном  програму за четврти  разред основног образовања и васпитања (,,Просветни гласник“ бр.3/2006, 15/2006,2/2008, 3/20011, 7/2011.,1/2013.)
  8. Правилник о наставном плану и програму за први,  други , трећи и четврти разред основног образовања и васпитања (,,Просветни гласник“ бр.7/2011.)
  9. Правилник о стандардима компетенција за професију наставника и њиховогпрофесионалног развоја (''Службени гласник РС – Просветни гласник'', бр.5/11)
  10. Правилник о образовним стандардима за крај првог циклуса обавезног образовања за предмете српски језик, математика и природа и друштво(''Службени гласник РС – Просветни гласник'', бр.5/11)
  11. Правилник о стандардима квалитета рада установе ''Службени гласник РС – Просветни гласник'', 7/2011 и 68/2012
  12. Правилник о мерама, начину и поступку заштите и безбедности ученика за време остваривања образовно-васпитног рада и других активности које организје школа, бр.029-1535, од 17.12.2013.године
  
13. План и програм екскурзија и наставе у природи, бр.046-850 од 30.06.2014.године
 
14. Правилник о оцењивању ученика у основној школи, бр.029-1533 од 17.12.2014.године
 
15. Правилник о ближим упутствима за утврђивање права на индивидуални образовни план, његову примену и вредновање (''Сл.гл.РС'', бр.76/10 )

 
 
 
 
 
 
 
 
 
Наставни план основног образовања и васпитања за други циклус
 

Пети разред
 
Ред. број А. Обавезни наставни предмети Недељно Годишње
1. Српски језик 5 180
2. Енглески језик 2 72
3. Ликовна култура 2 72
4. Музичка култура 2 72
5. Историја 1 36
6. Географија 1 36
7. Математика 4 144
8. Биологија 2 72
9. Техничко и информатичко образовање 2 72
10. Физичко васпитање 2 72
  УКУПНО: А 23 828
                                            
Ред. број Б. Обавезни изборни наставни предмети Недељно Годишње
1. Руски језик 2 72
2. Грађанско васпитање/Верска настава 1 36
3. Физичко васпитање- изабрани спорт 1 36
  УКУПНО : Б 4 144
 
Ред.број В. Изборни наставни предмети Недељно Годишње
1. Свакодневни живот у прошлости 1 36
2. Чувари природе 1 36
3. Цртање, сликање и вајање 1 36
4. Хор и оркестар 1 36
5. Информатика и рачунарство 1 36
6. Шах 1 36
  УКУПНО : В 1 36
  УКУПНО: А+Б+В 28        1008
Облици образовно-васпитног рада којима се остарују обавезни и изборни наставни предмети.
 
Ред.број Облик образовно-васпитног рада Недељно Годишње
1. Редовна настава 28 1008
2. Допунска настава  1    36
3. Додатни рад  1    36
 
Ред.број Остали облици
образовно-васпитног рада
Недељно Годишње
1. Час одељењског старешине 1 36
2. Слободне активности (друштвене, техничке, хуманитарне, спортске и културне активности) 1-2 36-72
3. Екскурзија До 2 дана годишње
 
 
 
Шести разред
 
Ред. број А. Обавезни наставни предмети Недељно Годишње
1. Српски језик 4 144
2. Енглески језик 2 72
3. Ликовна култура 1 36
4. Музичка култура 1 36
5. Историја 2 72
6. Географија 2 72
7. Математика 4 144
8. Биологија 2 72
9. Техничко и информатичко образовање 2 72
10. Физичко васпитање 2 72
11. Физика 2 72
  УКУПНО: А 24 864
                                       
Ред. број Б. Обавезни изборни наставни предмети Недељно Годишње
1. Руски језик 2 72
2. Грађанско васпитање/Верска настава 1 36
3. Физичко васпитање- изабрани спорт 1 36
  УКУПНО : Б 4 144
 
Ред.број В. Изборни наставни предмети Недељно Годишње
1. Информатика и рачунарство 1 36
2. Чувари природе 1 36
3. Свакодневни живот у прошлости 1 36
4. Цртање, сликање и вајање 1 36
5. Хор и оркестар 1 36
6. Шах 1 1
7. Домаћинство 1 36
  УКУПНО : В 1 36
  УКУПНО: А+Б+В 29         1044
 
 
Облици образовно-васпитног рада којима се остарују обавезни и изборни наставни предмети.
 
Ред.број Облик образовно-васпитног рада Недељно Годишње
1. Редовна настава 29 1044
2. Допунска настава 1 36
3. Додатни рад 1 36
 
Ред.број Остали облици
образовно-васпитног рада
Недељно Годишње
1. Час одељењског старешине 1 36
2. Слободне активности(друштвене, техничке, хуманитарне, спортске и културне активности) 1-2 36-72
3. Екскурзија До 2 дана годишње
Седми разред
 
Ред. број А. Обавезни наставни предмети Недељно Годишње
1. Српски језик 4 144
2. Енглески језик 2 72
3. Ликовна култура 1 36
4. Музичка култура 1 36
5. Историја 2 72
6. Географија 2 72
7. Физика 2 72
8. Математика 4 144
9. Биологија 2 72
10. Хемија 2 72
11. Техничко и информатичко образовање 2 72
12. Физичко васпитања 2 72
  УКУПНО: А 26 936
                                       
 
Ред. број Б. Обавезни изборни наставни предмети Недељно Годишње
1. Руски језик 2 72
2. Грађанско васпитање/Верска настава 1 36
3. Физичко васпитање- изабрани спорт 1 36
  УКУПНО : Б 4 144
 
Ред.број В. Изборни наставни предмети Недељно Годишње
1. Свакодневни живот у прошлости 1 36
2. Цртање, сликање и вајање 1 36
3. Хор и оркестар 1 36
4. Информатика и рачунарство 1 36
5. Шах 1 36
6. Домаћинство 1 36
  УКУПНО : В 1 36
  УКУПНО: А+Б+В 31 1116
 
 
Облици образовно-васпитног рада којима се остарују обавезни и изборни наставни предмети.
 
Ред.број Облик образовно-васпитног рада Недељно Годишње
1. Редовна настава 31 1116
2. Допунска настава 1 36
3. Додатни рад 1 36
 
Ред.број Остали облици
образовно-васпитног рада
Недељно Годишње
1. Час одељењског старешине 1 36
2. Слободне активности(друштвене, техничке, хуманитарне, спортске и културне активности) 1-2 36-72
3. Екскурзија Екскурзија до 2 дана
 

 
Осми разред
 
Ред. број А. Обавезни наставни предмети Недељно Годишње
1. Српски језик 4 136
2. Енглески језик 2 68
3. Ликовна култура 1 34
4. Музичка култура 1 34
5. Историја 2 68
6. Географија 2 68
7. Физика 2 68
7. Математика 4 136
8. Биологија 2 68
9. Хемија 2 68
10. Техничко и информатичко образовање 2 68
11. Физичко васпитање 2 68
12. УКУПНО: А 26 884
 
 
Ред. број Б. Обавезни изборни наставни предмети Недељно Годишње
1. Руски језик 2 68
2. Грађанско васпитање/Верска настава 1 34
3. Физичко васпитање- изабрани спорт 1 34
  УКУПНО : Б 4 136
 
Ред.број В. Изборни наставни предмети Недељно Годишње
1. Свакодневни живот у прошлости 1 34
2. Цртање, сликање и вајање 1 34
3. Хор и оркестар 1 34
4. Информатика и рачунарство 1 34
6. Шах 1 34
7. Домаћинство 1 34
  УКУПНО : В 1 34
  УКУПНО: А+Б+В 31 1054
 
 
Облици образовно-васпитног рада којима се остарују обавезни и изборни наставни предмети.
 
Ред.број Облик образовно-васпитног рада Недељно Годишње
1. Редовна настава 31 1054
2. Допунска настава 1 34
3. Додатни рад 1 34
 
Ред.број Остали облици
образовно-васпитног рада
Недељно Годишње
1. Час одељењског старешине 1 34
2. Слободне активности(друштвене, техничке, хуманитарне, спортске и културне активности) 1-2 34-68
3. Екскурзија До 3 дана годишње

 
 
 
 
 
 
 
ПЕТИ РАЗРЕД
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

 
 
 
 
Обавезни наставни предмети

 

Наставни предмет:  СРПСКИ ЈЕЗИК
 Разред: ПЕТИ
 
 
 
Годишњи фонд
часова: 180
 
Циљ наставе српског језика јесте да ученици овладају основним законитостима српског књижевног језика на којем ће се усмено и писмено правилно изражавати,  да упознају, доживе и оспособе се да тумаче одабрана књижевна дела, позоришна, филмска и друга уметничка остварења из српске и светске баштине.
 
Задаци наставе
- развијање љубави према матерњем језику и потребе да се он негује и унапређује;
описмењавање ученика на темељима ортоепских и ортографских стандарда српског књижевног језика;
- поступно и систематично упознавање граматике и правописа српског језика;
- упознавање језичких појава и појмова, овладавање нормативном граматиком и стилским могућностима српског језика;
- оспособљавање за успешно служење књижевним језиком у различитим видовима његове усмене и писмене употребе и у различитим комуникационим ситуацијама (улога говорника, слушаоца, саговорника и читаоца);
- уочавање разлике између месног говора и књижевног језика;
- развијање осећања за аутентичне естетске вредности у књижевној уметности;
- развијање смисла и способности за правилно, течно, економично и уверљиво - усмено и писмено изражавање, богаћење речника, језичког и стилског израза;
- увежбавање и усавршавање гласног читања и читања у себи (доживљајног - изражајног, интерпретативног, истраживачког; читање с разумевањем, логичко читање) у складу са врстом текста (књижевним и осталим текстовима);
- оспособљавање за читање, доживљавање, разумевање, свестрано тумачење и вредновање књижевноуметничких дела разних жанрова;
- упознавање, читање и тумачење популарних и информативних текстова из илустрованих енциклопедија и часописа за децу;
- поступно и систематично оспособљавање ученика за логичко схватање и критичко процењивање прочитаног текста;
- развијање потребе за књигом, способности да се њоме ученици самостално служе као извором сазнања; навикавање на самостално коришћење библиотеке (одељењске, школске, месне);
- поступно овладавање начином вођења дневника о прочитаним књигама;
- поступно и систематично оспособљавање ученика за доживљавање и вредновање сценских остварења (позориште, филм);
- усвајање основних функционалних појмова и теоријских појмова из књижевности, позоришне и филмске уметности;
- упознавање, развијање, чување и поштовање властитог националног и културног идентитета на делима српске књижевности, позоришне и филмске уметности, као и других уметничких остварења;
- развијање поштовања према културној баштини и потребе да се она негује и унапређује;
- навикавање на редовно праћење и критичко процењивање часописа за децу и емисија за децу на радију и телевизији;
 
Начин остваривања програма
ЈЕЗИК (граматика, правопис и ортоепија)
У настави језика ученици се оспособљавају за правилну усмену и писмену комуникацију стандардним српским језиком. Отуда захтеви у овом програму нису усмерени само на језичка правила и граматичке норме већ и на њихову функцију. На пример, реченица се не упознаје само као граматичка јединица (са становишта њене структуре), већ и као комуникативна јединица (са становишта њене функције у комуникацији).
Основни програмски захтев у настави граматике јесте да се ученицима језик представи и тумачи као систем. Ниједна језичка појава не би требало да се изучава изоловано, ван контекста у којем се остварује њена функција. У I и II разреду у оквиру вежби слушања, говорења, читања и писања ученици запажају језичке појаве без њиховог именовања, да би се од III до VIII разреда у концентричним круговима и континуираним низовима граматички садржаји изучавали поступно и селективно у складу са узрастом ученика.
Поступност се обезбеђује самим избором и распоредом наставних садржаја, а конкретизација нивоа обраде, као врста упутства за наставну праксу у појединим разредима, назначена је описно формулисаним захтевима: запажање, уочавање, усвајање, појам, препознавање, разликовање, информативно, употреба, обнављање, Завод за унапређивање образовања и васпитања
систематизација и другима. Указивањем на ниво програмских захтева наставницима се помаже у њиховим настојањима да ученике не оптерете обимом и дубином обраде језичке грађе.
Селективност се остварује избором најосновнијих језичких законитости и информација о њима.
Таквим приступом језичкој грађи у програму наставници се усмеравају да тумачење граматичких категорија заснивају на њиховој функцији коју су ученици у претходним разредима уочили и њоме, у мањој или већој мери, овладали у језичкој пракси. Поступност и селективност у програму граматике најбоље се уочавају на садржајима из синтаксе и морфологије од I до VIII разреда. Исти принципи су, међутим, доследно спроведени и у осталим областима језика. На пример, алтернацију сугласник к, г, х ученици ће прво запажати у грађењу речи и деклинацији у V разреду, а вежбама и језичким играма у том и претходним разредима навикавати се на правилну употребу тих консонаната у говору и писању; елементарне информације о палатализацији добиће у VI разреду, а усвојена знања о битним гласовним особинама српског језика обновити и систематизовати у VIII разреду. Тим начином ће ученици стећи основне информације о гласовним променама и алтернацијама, оспособиће се за језичку праксу, а неће бити оптерећени учењем описа и историје тих језичких појава.
Елементарне информације из морфологије почињу се ученицима давати од II разреда и поступно се из разреда у разред проширују и продубљују. Од самог почетка ученике треба навикавати да уочавају основне морфолошке категорије, на пример: у II разреду поред уочавања речи које именују предмете и бића, уводи се и разликовање рода и броја код тих речи а у III разреду разликовање лица код глагола. Тим путем ће се ученици поступно и логички уводити не само у морфолошке већ и у синтаксичке законитости (разликовање лица код глагола - лични глаголски облици - предикат - реченица). Речи увек треба уочавати и обрађивати у оквиру реченице, у којој се запажају њихове функције, значења и облици.
Програмске садржаје из акцентологије не треба обрађивати као посебне наставне јединице. Не само у настави језика, већ и у настави читања и језичке културе, ученике треба у сваком разреду уводити у програмом предвиђене стандардне акценатске норме а сталним вежбањем, по могућству уз коришћење аудио снимака, ученике треба навикавати да чују правилно акцентовану реч, а у местима где се одступа од акценатске норме, да разликују стандардни акценат од свога акцента.
Правопис се савлађује путем систематских вежбања, елементарних и сложених, која се организују често, разноврсно и различитим облицима писмених вежби. Поред тога, ученике врло рано треба упућивати на служење правописом и правописним речником (школско издање).
Настава ортоепије обухвата следеће елементе говора: артикулацију гласова, јачину, висину и дужину, акценат речи, темпо, ритам, реченичну интонацију и паузе.
Артикулационе вежбе односе се на правилан изговор гласова: -ч, -ћ, -џ, -ђ, -х, као и - е (често отворено). Ученици с неправилним изговором -р, -с, -з упућују се логопеду. Гласови се најпре вежбају појединачно, а онда у говорном ланцу, у тексту.
Ортоепске вежбе, обично краће и чешће, изводе се не само у оквиру наставе језика него и наставе читања и језичке културе. Треба указивати на правилност у говору, али и на логичност и јасност.
Вежбе за усвајање и утврђивање знања из граматике до нивоа његове практичне примене у новим говорним ситуацијама проистиче из програмских захтева, али су у великој мери условљене конкретном ситуацијом у одељењу - Завод за унапређивање образовања и васпитања
говорним одступањима од књижевног језика, колебањима, грешкама које се јављају у писменом изражавању ученика. Стога се садржај вежбања у настави језика мора одређивати на основу систематског праћења говора и писања ученика. Тако ће настава језика бити у функцији оспособљавања ученика за правилно комуницирање савременим књижевним српским језиком.
У настави граматике треба примењивати следеће поступке који су се у пракси потврдили својом функционалношћу:
- подстицање свесне активности и мисаоног осамостаљивања ученика;
- сузбијање мисаоне инерције и ученикових имитаторских склоности;
- заснивање тежишта наставе на суштинским вредностима, односно на битним својствима и стилским функцијама језичких појава;
- уважавање ситуационе условљености језичких појава;
- повезивање наставе језика са доживљавањем уметничког текста;
- откривање стилске функције, односно изражајности језичких појава;
- коришћење уметничких доживљаја као подстицаја за учење матерњег језика;
- систематска и осмишљена вежбања у говору и писању;
- што ефикасније превазилажење нивоа препознавања језичких појава;
- неговање примењеног знања и умења;
- континуирано повезивање знања о језику са непосредном говорном праксом;
- остваривање континуитета у систему правописних и стилских вежбања;
- побуђивање учениковог језичког израза животним ситуацијама;
- указивање на граматичку сачињеност стилских изражајних средстава;
- коришћење прикладних илустрација одређених језичких појава.
У настави граматике изразито су функционални они поступци који успешно сузбијају ученикову мисаону инертност, а развијају радозналост и самосталност ученика, што појачава њихов истраживачки и стваралачки однос према језику. Наведена усмерења наставног рада подразумевају његову чврсту везаност за животну, језичку и уметничку праксу, односно за одговарајуће текстове и говорне ситуације. Због тога је указивање на одређену језичку појаву на изолованим реченицама, истргнутим из контекста, означено као изразито непожељан и нефункционалан поступак у настави граматике. Усамљене реченице, лишене контекста, постају мртви модели, подобни да се формално копирају, уче напамет и репродукују, а све то спречава свесну активност ученика и ствара погодну основу за њихову мисаону инертност.
Савремена методика наставе граматике залаже се да тежиште обраде одређених језичких појава буде засновано на суштинским особеностима, а то значи на њиховим битним својствима и стилским функцијама, што подразумева занемаривање формалних и споредних обележја проучаваних језичких појава.
У настави језика нужно је посматрати језичке појаве у животним и језичким околностима које су условиле њихово значење. Ученике ваља упутити на погодне текстове и говорне ситуације у којима се одређена језичка појава природно јавља и испољава. Текстови би требало да буду познати ученицима, а ако пак нису, треба их прочитати и о њима разговарати са ученицима.
Наставник ваља да има на уму и то да упознавање суштине језичке појаве често води преко доживљавања и схватања уметничког текста, што ће бити довољно јак подстицај за наставника да што чешће упућује ученике да откривају стилску функцију (изражајност) језичких појава. То ће допринети развијању ученикове радозналости за језик, јер уметничка доживљавања чине граматичко градиво конкретнијим, лакшим и применљивијим. Кад ученицима постане приступачна стилска (изражајна, експресивна) функција језичке појаве, прихватају је као Завод за унапређивање образовања и васпитања
стваралачки поступак, што је врло погодан и подстицајан пут да знања о језику брже прелазе у умења, да се на тај начин доприноси бољем писменом и усменом изражавању, али и успешнијој анализи књижевних текстова.
Нужно је да наставник увек има на уму пресудну улогу умесних и систематских вежбања, односно да наставно градиво није усвојено док се добро не увежба. То значи да вежбања морају бити саставни чинилац обраде наставног градива, примене, обнављања и утврђивања знања.
Методика наставе језика, теоријски и практично, упућује да у настави матерњег језика треба што пре превазићи нивое препознавања и репродукције, а стрпљиво и упорно неговати више облике знања и умења - применљивост и стваралаштво. У настојањима да се у наставној пракси удовољи таквим захтевима, функционално је у свакој погодној прилици знања из граматике ставити у функцију тумачења текста (уметничког и популарног), чиме се оно уздиже од препознавања и репродукције на нивое умења и практичне примене.
Практичност и применљивост знања о језику и његово прелажење у умење и навике посебно се постиже неговањем правописних и стилских вежби.
Ученике, такође, континуирано треба подстицати да своја знања о језику повезују са комуникативним говором. Један од изразито функционалних поступака у настави граматике јесу вежбања заснована на коришћењу примера из непосредне говорне праксе, што наставу граматике приближава животним потребама у којима се примењени језик појављује као свестрано мотивисана људска активност. Настава на тај начин постаје практичнија и занимљивија, чиме ученику отвара разноврсне могућности за његова стваралачка испољавања.
Ситуације у којима се испољавају одређене језичке појаве може и сам наставник да поставља ученицима, да их спретно подсећа на њихова искуства, а они ће казивати или писати како у изазовним приликама говорно реагују.
Целовити сазнајни кругови у настави граматике, који започињу мотивацијом, а завршавају сазнавањем, резимирањем и применом одређеног градива, у савременом методичком приступу, поготову у проблемски усмереној настави, отварају се и затварају више пута током наставног часа. Такав сазнајни процес подразумева учестало спајање индукције и дедукције, анализе и синтезе, конкретизације и апстракције, теоријских обавештења и практичне обуке.
Савремена методика наставе истиче низ саодносних методичких радњи које ваља применити у наставној обради програмских јединица из језика и које омогућују да сваки целовит сазнајни пут, почев од оног који је уоквирен школским часом, добије своју посебну структуру.
Обрада нових наставних (програмских) јединица подразумева примену следећих методичких радњи:
Коришћење погодног полазног текста (језичког предлошка) на коме се увиђа и објашњава одговарајућа језичка појава. Најчешће се користе краћи уметнички, научно-популарни и публицистички текстови, а и примери из писмених радова ученика.
Коришћење исказа (примера из пригодних, текућих или запамћених) говорних ситуација.
Подстицање ученика да полазни текст доживе и схвате у целини и појединостима.
Утврђивање и обнављање знања о познатим језичким појавама и појмовима који непосредно доприносе бољем и лакшем схватању новог градива. (Обично се користе примери из познатог текста.) Завод за унапређивање образовања и васпитања
Упућивање ученика да у тексту, односно у записаним исказима из говорне праксе, уочавају примере језичке појаве која је предмет сазнавања.
Најављивање и бележење нове наставне јединице и подстицање ученика да запажену језичку појаву истраживачки сагледају.
Сазнавање битних својстава језичке појаве (облика, значења, функције, промене, изражајних могућности...).
Сагледавање језичких чињеница (примера) са разних становишта, њихово упоређивање, описивање и класификовање.
Илустровање и графичко представљање језичких појмова и њихових односа.
Дефинисање језичког појма; истицање својства језичке појаве и уочених законитости и правилности.
Препознавање, објашњавање и примена сазнатог градива у новим околностима и у примерима које наводе сами ученици (непосредна дедукција и прво вежбање).
Утврђивање, обнављање и примена стеченог знања и умења (даља вежбања, у школи и код куће).
Наведене методичке радње међусобно се допуњују и прожимају, а остварују се у сукцесивној и синхроној поставци. Неке од њих могу бити остварене пре наставног часа на коме се разматра одређена језичка појава, а неке и после часа. Тако, на пример, добро је да текст на коме се усваја градиво из граматике буде раније упознат, а да поједине језичке вежбе буду предмет ученичких домаћих задатака. Илустровање, на пример, не мора бити обавезна етапа наставног рада, већ се примењује кад му је функционалност неоспорна.
Паралелно и здружено у наведеном сазнајном путу теку све важне логичке операције: запажање, упоређивање, закључивање, доказивање, дефинисање и навођење нових примера. То значи да часови на којима се изучава граматичко градиво немају одељене етапе, односно јасно уочљиве прелазе између њих. Нешто је видљивији прелаз између индуктивног и дедуктивног начина рада, као и између сазнавања језичке појаве и увежбавања.
КЊИЖЕВНОСТ
Увођење ученика у свет књижевности, али и осталих, тзв. некњижевних текстова (популарних, информативних), представља изузетно одговоран наставни задатак. Управо на овом ступњу школовања стичу се основна и врло значајна знања, умења и навике од којих ће у доброј мери зависити не само ученичка књижевна култура, већ и његова општа култура на којој се темељи укупно образовање сваког школованог човека.
Лектира
Укинута је неприродна и непотребна подела на домаћу и школску лектиру, па тако извори за обраду текстова из лектире, поред читанки, постају књиге лектире за одређени узраст и сва остала приступачна литература.
Дата је лектира за одређен разред, разврстана по књижевним родовима - лирика, епика, драма, да би се кроз све програме могла пратити одговарајућа и разложна пропорција књижевних дела. Подела је извршена према основној разлици везаној за стих и прозу. Лектира је обогаћена избором научнопопуларних и информативних текстова.
Текстови из лектире представљају програмску окосницу. Наставник има начелну могућност да понуђене текстове прилагођава конкретним наставним потребама, али је обавезан и на слободан избор из наше народне књижевности и тзв. некњижевних текстова - према програмским захтевима.
Разлике у укупној уметничкој и информативној вредности појединих текстова утичу на одговарајућа методичка решења (прилагођавање читања врсти текста, опсег Завод за унапређивање образовања и васпитања
тумачења текста у зависности од сложености његове структуре, повезивање и груписање са одговарајућим садржајима из других предметних подручја - граматике, правописа и језичке културе и сл.).
Наставнику је дата могућност и допунског избора дела у складу са наставним потребама и интересовањима конкретног ђачког колектива са којим остварује програм.
Читање од III до VIIII разреда
Тумачење текста заснива се на његовом читању, доживљавању и разумевању. При томе је квалитет схватања порука и непосредно условљен квалитетом читања. Зато су разни облици усмереног читања основни предуслов да ученици у настави стичу сазнања и да се успешно уводе у свет књижевног дела.
Изражајно читање негује се систематски, уз стално повећавање захтева и настојање да се што потпуније искористе способности ученика за постизање високог квалитета у вештини читања. Вежбања у изражајном читању изводе се плански и уз солидно наставниково и учениково припремање. У оквиру своје припреме наставник благовремено одабира погодан текст и студиозно проучава оне његове особености које утичу на природу изражајног читања. У складу са мисаоно-емотивним садржајем текста, наставник заузима одговарајући став и одређује ситуациону условљеност јачине гласа, ритма, темпа, интонације, пауза, реченичног акцента и гласовних трансформација. При томе се повремено служи аудио снимцима узорних интерпретативних читања.
Пошто се изражајно читање, по правилу, увежбава на претходно обрађеном и добро схваћеном тексту, то је конкретно и успешно тумачење штива неопходан поступак у припремању ученика за изражајно читање. У оквиру непосредне припреме у VI, VII и VIII разреду повремено се и посебно анализирају психички и језичкостилски чиниоци који захтевају одговарајућу говорну реализацију. У појединим случајевима наставник (заједно са ученицима) посебно приређује текст за изражајно читање на тај начин што у њему обележава врсте пауза, реченичне акценте, темпо и гласовне модулације.
Изражајно читање увежбава се на текстовима различите садржине и облика; користе се лирски, епски и драмски текстови у прози и стиху, у наративном, дескриптивном, дијалошком и монолошком облику. Посебна пажња посвећује се емоционалној динамици текста, његовој драматичности и говорењу из перспективе писца и појединих ликова.
У одељењу треба обезбедити одговарајуће услове за изражајно читање и казивање - ученицима у улози читача и говорника ваља обезбедити место испред одељењског колектива, у одељењу створити добру слушалачку публику, заинтересовану и способну да критички и објективно процењује квалитет читања и казивања. Посредством аудио снимка, ученицима повремено треба омогућити да чују своје читање и да се критички осврћу на своје умење. На часовима обраде књижевних дела примењиваће се ученичка искуства у изражајном читању, уз стално настојање да сви облици говорних активности буду коректни и уверљиви.
Читање у себи је најпродуктивнији облик стицања знања па му се у настави поклања посебна пажња. Оно је увек усмерено и истраживачко; помоћу њега се ученици оспособљавају за свакодневно стицање информација и за учење.
Вежбе читања у себи непосредно се уклапају у остале облике рада и увек су у функцији свестранијег стицања знања и разумевања не само књижевног дела, већ и свих осталих текстова.
Примена текст методе у настави подразумева врло ефикасне вежбе за савладавања читања у себи с разумевањем и доприноси развијању способности Завод за унапређивање образовања и васпитања
ученика да усклађују брзину читања са циљем читања и карактеристикама текста који читају.
Квалитет читања у себи подстиче се претходним усмеравањем ученика на текст и давањем одговарајућих задатака, а потом и обавезним проверавањем разумевања прочитаног текста, односно остварења добијених задатака, Информативно, продуктивно и аналитичко читање најуспешније се подстичу самосталним истраживачким задацима који се ученицима дају у припремном поступку за обраду текста или обраду садржаја из граматике и правописа. Тим путем се унапређују брзина и економичност читања, а нарочито брзина схватања прочитаног текста, подстиче се сазнајни процес, чиме се ученици оспособљавају за самостално учење.
Ученици старијих разреда уводе се у "летимично" читање које се састоји од брзог тражења информације и значења у тексту, при чему се не прочита свака реч, већ се погледом "пролази" кроз текст и чита се на прескок (међунаслови, поднаслови, први редови у одељцима, увод, закључак). При вежбању ученика у "летимичном" читању, претходно се задају одговарајући задаци (тражење одређених информација, података и сл.), а потом проверава квалитет њиховог остварења. "Летимичним" читањем ученици се такође оспособљавају да ради подсећања, обнављања, меморисања, читају подвучене и на други начин означене делове текста приликом ранијег читања "с оловком у руци", које треба систематски спроводити као вид припремања ученика за самосталан рад и учење.
Изражајно казивање напамет научених текстова и одломака у прози и стиху значајан је облик рада у развијању говорне културе ученика. Ваља имати у виду да је убедљиво говорење прозног текста полазна основа и неопходан услов за природно и изражајно казивање стихова. Зато је пожељно да се повремено, на истом часу, наизменично увежбава и упоређује говорење текстова у прози и стиху.
Напамет ће се учити разни краћи прозни текстови (нарација, дескрипција, дијалог, монолог), лирске песме разних врста и одломци из епских песама. Успех изражајног казивања знатно зависи од начина учења и логичког усвајања текста. Ако се механички учи, као што понекад бива, усвојени аутоматизам се преноси и на начин казивања. Зато је посебан задатак наставника да ученике навикне на осмишљено и интерпретативно учење текста напамет. Током вежбања треба створити услове да казивање тече "очи у очи", да говорник посматра лице слушалаца и да с публиком успоставља емоционални контакт. Максимална пажња се посвећује свим вредностима и изражајним могућностима говорног језика, посебно - природном говорниковом ставу, поузданом преношењу информација и сугестивном казивању.
Тумачење текста од III до VIII разреда
Са обрадом текста почиње се после успешног читања наглас и читања у себи. Књижевноуметничко дело се чита, према потреби и више пута, са циљем да изазове одговарајуће доживљаје и утиске који су неопходни за даље упознавање и проучавање текста. Разни облици поновљеног и усмереног читања дела у целини, или његових одломака, обавезно ће се примењивати у обради лирске песме и краће прозе.
При обради текста примењиваће се у већој мери јединство аналитичких и синтетичких поступака и гледишта. Значајне појединости, елементарне слике, експресивна места и стилскојезички поступци неће се посматрати као усамљене вредности, већ их треба сагледавати као фунционалне делове виших целина и тумачити у природном садејству с другим уметничким чиниоцима. Књижевном делу приступа се као сложеном и непоновљивом организму у коме је све условљено узрочно-последичним везама, подстакнуто животним искуством и уобличено стваралачком маштом. Завод за унапређивање образовања и васпитања
Ученике треба ревносно навикавати на то да своје утиске, ставове и судове о књижевном делу подробније доказују чињеницама из самога текста и тако их оспособљавати за самосталан исказ, истраживачку делатност и заузимање критичких ставова према произвољним оценама и закључцима.
Наставник ће имати у виду да је тумачење књижевних дела у основној школи, поготову у млађим разредима, у начелу претеоријско и да није условљено познавањем стручне терминологије. То, међутим, нимало не смета да и обичан, "разговор о штиву" у млађим разредима буде стручно заснован и изведен са пуно инвентивности и истраживачке радозналости. Вредније је пројектовање ученика поводом неке уметничке слике и њено интензивно доживљавање и конкретизовање у учениковој машти него само сазнање да та слика формално спада у ред метафора, персонификација или поређења. Зато се још од првог разреда ученици навикавају да слободно испољавају своје утиске, осећања, асоцијације и мисли изазване сликовитом и фигуративном применом песничког језика.
У свим разредима обрада књижевног дела треба да буде повезана са решавањем проблемских питања подстакнутих текстом и уметничким доживљавањем. На тај начин стимулисаће се ученичка радозналост, свесна активност и истраживачка делатност, свестраније ће се упознати дело и пружати могућност за афирмацију ученика у радном процесу.
Многи текстови, а поготову одломци из дела, у наставном поступку захтевају умесну локализацију, често и вишеструку. Ситуирање текста у временске, просторне и друштвено-историјске оквире, давање неопходних података о писцу и настанку дела, као и обавештења о битним садржајима који претходе или следе одломку - све су то услови без којих се у бројним случајевима текст не може интензивно доживети и правилно схватити. Зато прототопску и психолошку реалност, из које потичу тематска грађа, мотиви, ликови и дубљи подстицаји за стварање, треба дати у пригодном виду и у оном обиму који је неопходан за потпуније доживљавање и поузданије тумачење.
Методика наставе књижевности већ неколико деценија, теоријски и практично, развија и стално усавршава наставников и учеников истраживачки, проналазачки, стваралачки и сатворачки однос према књижевноуметничком делу. Књижевност се у школи не предаје и не учи, већ чита, усваја, у њој се ужива и о њој расправља. То су путеви да настава књижевности шири ученикове духовне видике, развија истраживачке и стваралачке способности ученика, критичко мишљење и уметнички укус, појачава и култивише литерарни, језички и животни сензибилитет.
Модерна и савремена организација наставе матерњег језика и књижевности подразумева активну улогу ученика у наставном процесу. У савременој настави књижевности ученик не сме бити пасивни слушалац који ће у одређеном тренутку репродуковати "научено градиво", односно наставникова предавања, већ активни субјекат који истраживачки, стваралачки и сатворачки учествује у проучавању књижевноуметничких остварења.
Ученикова активност треба да свакодневно пролази кроз све три радне етапе: припремање, рад на часу и рад после часа. У свим етапама ученик се мора систематски навикавати да у току читања и проучавања дела самостално решава бројна питања и задатке, који ће га у пуној мери емоционално и мисаоно ангажовати, пружити му задовољство и побудити истраживачку радозналост. Такви задаци биће најмоћнија мотивација за рад што је основни услов да се остваре предвиђени интерпретативни домети. Наставник ваља да постави задатке који ће ученика подстицати да уочава, открива, истражује, процењује и закључује. Наставникова улога јесте у томе да осмишљено помогне ученику тако што ће га подстицати и Завод за унапређивање образовања и васпитања
усмеравати, настојећи да развија његове индивидуалне склоности и способности, као и да адекватно вреднује ученичке напоре и резултате у свим облицима тих активности.
Проучавање књижевноуметничког дела у настави је сложен процес који започиње наставниковим и учениковим припремањем (мотивисање ученика за читање, доживљавање и проучавање уметничког текста, читање, локализовање уметничког текста, истраживачки припремни задаци) за тумачење дела, своје напродуктивније видове добија у интерпретацији књижевног дела на наставном часу, а у облицима функционалне примене стечених знања и умења наставља се и после часа: у продуктивним обнављањима знања о обрађеном наставном градиву, у поредбеним изучавањима књижевноуметничких дела и истраживачко-интерпретативним приступима новим књижевноуметничким остварењима. Средишње етапе процеса проучавања књижевноуметничког дела у настави јесу методолошко и методичко заснивање интерпретације и њено развијање на наставном часу.
У заснивању и развијању наставне интерпретације књижевноуметничког дела основно методолошко опредељење треба да буде превасходна усмереност интерпретације према уметничком тексту. Савремена методика наставе књижевности определила се, дакле, за унутрашње (иманентно) изучавање уметничког текста, али она никако не превиђа нужност примене и спољашњих гледишта да би књижевноуметничко дело било ваљано и поуздано протумачено.
Уз наведена методолошка опредељења, наставна интерпретација књижевноуметничког дела ваља да удовољи и захтевима које јој поставља методика наставе књижевности: да буде оригинална, естетски мотивисана, свестрано усклађена са наставним циљевима и значајним дидактичким начелима, да има сопствену кохерентност и поступност, а да методолошка и методичка поступања на свакој деоници интерпретације остварују јединство анализе и синтезе.
О оквиру основне методолошке оријентације да наставна интерпретација књижевноуметничког дела у највећој мери буде усмерена према уметничком тексту, примат припада опредељењу да се динамика интерпретације усклађује са водећим уметничким вредностима књижевног остварења, тако што ће оне бити чиниоци обједињавања интерпретативних токова кроз свет дела. Једно од најважнијих начела које поштује тако заснована и опредељена наставна интерпретација јесте удовољавање захтеву да се тумачењем водећих вредности обухвати, односно проучи, дело у целини. Пошто су обједињена поставка и односи свестраних међусобних прожимања природне датости уметничких чинилаца у делу, тумачењем водећих уметничких вредности обухватају се и упознају и сви други битни чиниоци уметничке структуре, међу којима сваки у интерпретацији добија онолико места колико му припада у складу са уделом који има у општој уметничкој вредности дела. У наставној интерпретацији књижевноуметничког дела обједињавајући и синтетички чиниоци могу бити: уметнички доживљаји, текстовне целине, битни структурни елементи (тема, мотиви, уметничке слике, фабула, сиже, књижевни ликови, поруке, мотивациони поступци, композиција), облици казивања, језичко-стилски поступци и литерарни (књижевноуметнички) проблеми.
У сваком конкретном случају, дакле, на ваљаним естетским, методолошким и методичким разлозима ваља утемељити избор оних вредносних чинилаца према којима ће бити усмеравана динамика наставне интерпретације књижевноуметничког дела. Зато методолошки и методички прилази књижевноуметничком делу, које теоријски и практично заснива и развија савремена методика наставе књижевности, Завод за унапређивање образовања и васпитања
не познају и не признају утврђене методолошке и методичке системе које би требало применити у интерпретацији сваког појединог дела. То значи да нема једном датих и уходаних путева којима се улази у свет сваког појединог књижевноуметничког остварења, већ су ти путеви унеколико увек другачији у приступу сваком поједином књижевноуметничком делу - онолико колико је оно аутономно, самосвојно и непоновљиво уметничко остварење.
Књижевни појмови
Књижевне појмове ученици ће упознавати уз обраду одговарајућих текстова и помоћу осврта на претходно читалачко искуство. Тако ће се, на пример, током обраде неке родољубиве песме, а уз поредбени осврт на две-три раније прочитане песме исте врсте, развијати појам родољубиве песме и стицати сазнање о тој лирској врсти. Упознавање метафоре биће погодно тек када су ученици у претходном и предтеоријском поступку откривали изражајност извесног броја метафоричких слика, кад неке од њих већ знају напамет и носе их као уметничке доживљаје. Језичкостилским изражајним средствима прилази се с доживљајног становишта; полазиће се од изазваних уметничких утисака и естетичке сугестије, па ће се потом истраживати њихова језичко-стилска условљеност.
Функционални појмови
Функционални појмови се не обрађују посебно, већ се у току наставе указује на њихова примењена значења. Ученици их спонтано усвајају у процесу рада, у текућим информацијама на часовима, а уз паралелно присуство речи и њоме означеног појма. Потребно је само подстицати ученике да наведене речи (а и друге сличне њима) разумеју и схвате и да их примењују у одговарајућим ситуацијама. Ако, на пример, на захтев да се уоче и објасне околности које утичу на понашање неког лика, ученик наведе те околности, онда је то знак (и провера) да је тај појам и одговарајућу реч схватио у пуном значењу.
У усменом и писменом изражавању узгредно ће се проверавати да ли ученици правилно схватају и употребљавају речи: узрок, услов, ситуација, порука, однос и сл. Током обраде књижевних дела, као и у оквиру говорних и писмених вежби, настојаће се да ученици откривају што више особина, осећања и душевних стања појединих ликова, при чему се те речи бележе и тако спонтано богати речник функционалним појмовима.
Функционалне појмове не треба ограничити на поједине разреде. Сви ученици једног разреда неће моћи да усвоје све програмом наведене појмове за тај разред, али ће зато спонтано усвојити знатан број појмова који су у програмима старијих разреда. Усвајање функционалних појмова је непрекидан процес у току васпитања и образовања, а остварује се и проверава у току остваривања садржаја свих програмско-тематских подручја.
ЈЕЗИЧКА КУЛТУРА
Развијање језичке културе један је од најважнијих задатака наставе матерњег језика. Овај наставни процес, иако је програмски конституисан као посебно подручје, с посебним садржајима и облицима рада, мора се преносити како на обраду књижевног текста који је најбољи образац изражавања, тако и на граматику с правописом, која нормира правила и дефинише језичке законе. Исто тако, у повратном смеру, обрада књижевног текста и рад на граматици и правопису књижевног језика, мора укључивати и садржаје за неговање културе усменог и писменог изражавања, јер су својим већим делом том циљу и подређени. Рад на богаћењу језичке културе треба да се интегрише са свим видовима усмених и писмених облика изражавања. Завод за унапређивање образовања и васпитања
У настави језика и културе изражавања ваља непрестано имати у виду заједнички основни циљ: развијање језичког мишљења и језичке свести уочавањем језичких законитости, па тек на основу такве свести прелазити на нормирање и дефинисање. Отуда језик као средство изражавања треба да буде предмет наставне пажње у свим његовим структурама.
Неопходно је да ученици уоче разлику између говорног и писаног језика. У говорном језику реченице су обично краће. Чести недостаци су незавршене и стилски неуређене реченице и употреба поштапалица.
Настава ће бити очигледнија и ефикаснија ако се користе аудиоснимци (нпр. Звучна читанка) и ако се слуша и анализира снимљен говор ученика.
Лексичке и морфолошке вежбе, треба да богате ученичко сазнање о речи као облику, чему служе не само коњугација и деклинација, него и систем грађења речи (просте, изведене и сложене). Вежбе у грађењу изведених речи и сложеница, по угледу на сличне речи у обрађеном тексту, треба да утичу на богаћење ученичког речника.
У старијим разредима лексичко-семантичке вежбе се односе на сложеније садржаје: право и пренесено значење речи, синонимију, хомонимију, антонимију, полисемију, архаизме, дијалектизме, жаргонизме, позајмљенице, фразеологизме. Треба упућивати ученике на служење реченицама: једнојезичним и двојезичним, лингвистичким и енциклопедијским.
Семантичке вежбе се повезују с морфолошким и синтаксичким вежбама и оне треба да развију ученикову свест о одређеној моћи значења речи, на основу чега се једино и може развијати способност и вештина изражавања. У млађим разредима те вежбе обухватају откривање семантичке вредности акцента, и то искључиво на илустрованим примерима (Сунце је село за село хајдмо, селе, на село, итд.).
Синтаксичке вежбе су, као и морфолошке и семантичке, битнији садржаји језичке културе у свим разредима. Тежина захтева, природно, одређује се према узрасту ученика. Те се вежбе могу изводити и пре него што ученик почне да стиче синтаксичке појмове, с тим што се на том нивоу у наставном разговору не употребљавају стручни називи. До упознавања првих синтаксичких појмова, вежбе у обликовању реченице треба да формирају свест ученика о месту и положају појединих реченичних делова у склопу просте реченице. Кад се стекну први појмови о простој реченици, и вежбе ће бити конкретније и богатије. Рад на стилистици реченице конкретно се наставља до краја основног школовања. Он се састоји како у анализи и оцени ученичких реченица из усменог излагања, тако и у анализи и процени реченица у њиховим писменим саставима, а нарочито и посебно - у анализи реченица из дела обеју лектира и говорног језика.
Све врсте тих вежбања, чији је циљ развијање језичког мишљења, изводе се на тексту или у току разговора.
Знатан део говорних вежбања има за циљ изграђивање културе усменог изражавања. У низу својих задатака (правилност, лакоћа, јасност, једноставност, природност, прецизност, дикција) те вежбе треба у највећој мери да приближе учеников говор књижевном изговору.
С обзиром на велико шаренило и веома приметну дијалекатску разноликост говора ученика, а често и наставника, говорење напамет научених одломака у стиху и прози (уз помоћ аудитивних наставних средстава) треба да омогући ученику не само неговање правилне дикције него и да убрза процес приближавања књижевном изговору.
У свим облицима неговања језике културе образац или узор треба да добије одговарајуће место и његов значај се не сме никако потценити. Смишљено одабран Завод за унапређивање образовања и васпитања
узор, примерен узрасту и врсти, треба да буде циљ до којег се стиже уз одговарајуће напоре. И облици усменог, као и облици писменог изражавања, у свим врстама и типовима треба да се прикажу ученицима у пажљиво одабраним узорцима изражавања. Уколико се једна врста усменог или писменог изражавања континуирано понавља из разреда у разред, онда треба у сваком поновљеном случају, у истом или следећем разреду, анализом узорка конкретно показати и обим повећаних захтева (у садржајном, композиционо-формалном и језичко-стилском погледу).
Да се узорци не би претворили у клишеа која спутавају ученичку индивидуалност и самосталност, време између приказивања узорка и израде одговарајућег писменог задатка треба испунити радом на анализи сличних састава. Ови састави могу бити у форми одабраних текстова које ученици сами проналазе у својим читанкама или лектири, а обавезно и у форми самосталних домаћих писмених или усмених задатака - састава којима се остварује процес овладавања одређеним обликом писменог или усменог изражавања. У анализи узорака треба обратити пажњу на све елементе конкретне језичке структуре: садржај и композиција састава, распоред детаља и изражајност употребљене лексике и стилских поступака. Ниједан школски писмени задатак не би требало да се изведе, а да се претходно, на читавом низу смишљено програмираних часова, није говорило како о предмету који ће бити тема писменог састава, тако и о облику у којем ће та тема бити обрађена.
Богаћењу културе усменог и писменог изражавања посебно ће допринети самостални рад ученика на прикупљању одабраних примера језика и стила. Због тога ученици треба да бележе вредне примере: успеле описе, рељефне портрете, правилне реченице, како у погледу формалне структуре (распоред њених делова) тако и у погледу лексике и семантике. Овај рад треба да оствари два задатка везана непосредно за културу изражавања. Прво, тиме ученик организовано индивидуално ради на развијању своје говорне културе и писмености, а друго - у обиму своје читалачке пажње развија онај њен значајан квалитет који му омогућује непрестано посматрање језика и стила у штиву које чита. Повремени часови или делови часова, посвећени читању одабраних примера треба, уз остало, да подстичу за рад на самообразовању те врсте.
Подстицање ученика на литерарно стваралаштво, схваћено свакако у ужем и претежно образовно-васпитном погледу, треба применити као фронталан рад с целим одељењем, а никако као обавезу литерарне секције. Рад у литерарној секцији је слободно опредељење. Ученик основне школе, нарочито у млађим разредима, по својој природи увек је спреман на креативност, па то треба и подстицати. Усменим и писменим вежбама, кад то потреба допушта, наставник ће ученицима показати како настаје стих, како се речи бирају и распоређују да делују ритмично, како се конституише строфа, како се гради портрет, како се описује пејзаж или сцена. Уосталом, програм наставе усменог и писменог изражавања конципиран је тако да у себи садржи скоро све елементе и уметничког језичког изражавања, па би их требало повремено само обједињавати и осмишљавати. Подстицање ученика на литерарно стваралаштво у додатном раду и литерарној секцији има се богатије садржаје и облике и обимније посебне циљеве. Тај рад не треба поистовећивати с подстицањем на литерарно стваралаштво у оквиру целог одељења.
Један од облика рада на развијању и неговању језичке чистоте јесте и развијање свести о поплави позајмљеница у нашем језику. Наставник ће, разумљиво, морати да нађе меру у објашњавању да сваки језик нужно прихвата и речи пореклом из грчког и латинског језика у стручној терминологији. Треба помоћи ученицима у Завод за унапређивање образовања и васпитања
разликовању позајмљеница које су добиле "право грађанства" у нашем језику од оних речи које треба енергично гонити из говора. Разговори о томе треба да се воде у свакој конкретној прилици, кад се наиђе на позајмљеницу у тексту или кад се она појави у говору ученика; исто тако, са ученицима ваља смишљено трагати за позајмљеницама у свакодневном говору и разним медијима (штампа, радио, телевизија и др.). Записивање домаћих речи, такође, може да буде подесан облик неговања језичке чистоте.
 
 
 
 
Ред.број
наставне теме
 
Назив теме
 
Циљ теме
 
Обрада
 
Утврђивање
 
Укупно
 
Време реализације
I Језик   33 40     73  
   
 
Граматика
- Обнављање, проверавање и систематизовање знања која се у овом и  старијим разредима проширује и продубљује: проста реченица, реченични чланови (главни и зависни); сложена реченица; променљиве и непроменљиве речи; основне функције и значења падежа; глаголи по виду и роду; глаголски облици; уочавање разлике у квантитету акцента (на тексту).  
 
 
27
 
 
 
26
 
 
 
53
 
 
Септембар –
Јун
   
 
 
Правопис
Проверавање, понављање и увежбавање садржаја из претходних разреда:писање присвојних придева  на – ов, - ев, - ин; - ски, -чки, -шки; писање присвојних придева изведених од именица са основом на ј; писање заменице Ви у обраћању и писање одричне иманичке заменице са предлозима; писање одричне речце не уз именске речи и глаголе; писање запете у вокативу и апозицији; писање три тачке и цртице.
- Упућивање ученика на коришћење Правописа (школско издање)
 
 
 
 
6
 
 
 
 
5
 
 
 
 
11
 
 
 
Септембар –
Јун
   
Ортоепија
- Оспособљавање ученика за разликовање и правилан изговор гласова: е, р,с, з;
- Уочавање интонације у упитној реченици;
- Поштовање паузе везане за интерпункцијске знакове.
 
 
-
 
 
9
 
 
9
 
Септембар –
Јун
II Књижевност   51 9 60  
   
 
 
 
Школска лектира
Оспособљавање ученика за анализу лирског, епског и драмског дела: мотиви и п песничке слике у лирској песми; поступци у обликовању лика  са
више становишта;
- Форме приповедања у драмском делу ( нарација, дескрипција, дијалог); композиција епског и драмског дела:
- Уочавање језичкостилских средстава којима се обликују слике и уметнички  утисци изазвани у књижевном делу;
- Критичко процењивање одломака из бележака о прочитаној лектири
 
 
 
 
 
29
 
 
 
 
 
5
 
 
 
 
 
          34
 
 
 
 
Септембар –
Јун
   
 
 
Домаћа лектира
- Уочавање васпитних вредности научнопопуларног текста;
- Усвајање књижевнотеоријских појмова: лирика, лирски субјекат, песник,
главни мотив, врста стиха, експресивност, изражајност, ритмичност, при-
поведач, облици приповедања, фабула, уметнички поступци у развијању
епске радње, врсте стиха у прози, драмска радња, писац, глумац, редитељ,
лектор, сценограф и гледалац; драмске врсте; функционални појмови...
 
 
22
 
 
4
 
 
26
 
 
Септембар –
Јун
III Култура изражавања   2 41 43  
   
 
 
Говорно изражавање
- Препричавање кратких текстова;
- Причање о догађајима ( хронолошки ток радње)  и описивање доживљаја према сачињеном плану;
- Описивање једноставног радног поступка; спољашњег и унутрашњег простора; појединости у природи.
- Уочавање језичко – стилских средстава у одломцима дескриптивног карактера и лирским и епским делима.   
 
 
 
1
 
 
 
20
 
 
 
21
 
 
 
Септембар –
Јун
   
 
 
Писмено изражавање
- Уочавање разлике између писаног и говорног језика;
- Потртретисање ( писмено) личности из непосредне околине према сачи-њеном плану;
- Причање о измишљеном догађају на основу дате теме – према самостално сачињеном плану , уз консултовање са наставником.
- Писмо (међушколско дописивање), општа правила о писму као саставу и облику општења.    
 
 
 
1
 
 
 
21
 
 
 
22
 
 
 
Септембар –
Јун
 
 
 
 
ОСТАЛО
   
3
 
1
 
4
 
Септембар –
Јун
 
 
 
 
УКУПНО
   
89
 
 
91
 
180
 
         

Активности у образовно васпитном процесу
 
Назив теме Број часова Активности ученика Активности наставника Праћење и оцењивање
 
 
 
 
 
 
 
 
Језик
 
 
 
 
 
 
 
 
 
      73
- слушање,
 
- посматрање,
 
упоређивање,
 
усвајање,
 
самостално закључивање,
 
практично примењивање, истраживање.
-планирање и
припремање
- избор садржаја,
метода и техника,
наставних објеката
и средстава
- израда дидак.
материјала,
-организовање,
- реализовање
- презентовање;
-усмерава активности ученика;
- подстиче на размишљање, увиђање.
Провере постигнућа ученика пратиће се и процењивати на сваком часу на основу: ангажовања и процене вештине изражавања ,учествовања у дискусији;рада на различитим врстама текстова , вештине читања и разумевања прочитаног усменим и писменим  путем; провера усвојености правописа и граматике говорним и писменим вежбама;активног учествовања у настави и мотивацијеза рад; учешћа у групним облицима рада;редовности писања домаћих задатака; садржаји писмених провера знања биће благовремено најављивани ученицима у складу са законом;
Евидентираће се  подаци о раду и резултатима рада у педагошкој документацији .
 Ученици ће имати најмање 4 оцене у току полугодишта, а закључна оцена изводиће се на основу аритметичке средине свих оцена.
Ученик коме је услед социјалне ускраћености, сметњи у развоју, инвалидитета, тешкоћа у учењу и других разлога потребна додатна подршка у образовању и васпитању оцењиваће  се на основу остварености циљева и стандарда постигнућа у току савладавања индивидуалног образовног плана.
Ученик из који стиче образовање и васпитање без прилагођених стандарда постигнућа оцењиваће се на основу његовог ангажовања и степена остварености циљева и посебних стандарда постигнућа, на начин који узима у обзир његове  језичке, моторичке и чулне могућности. 
Ученик који стиче образовање и васпитање по  прилагођеним стандардима постигнућа, оцењиваће  се на основу његовог ангажовања и степена остварености циљева и прилагођених стандарда постигнућа. Ученику који стиче образовање и васпитање по индивидуалном образовном плану, а не достиже захтеве по прилагођеним стандардима постигнућа ревидираће се индивидуални образовни план.     
               
 
 
 
 
 
 
 
 Књижевност
 
 
 
 
 
 
60
-слушање,
-упоређивање, 
-уочавање,    
- описивање
 -практично      
примењивање
- изражајно казивање и рецитовање,
- читање усклађено
 са природом
различитих тексту.
жанрова,
- истраживање
(рад на тексту)
-наставник презентује наставни садржај;
-усмерава активности ученика;
-развија љубав ученика према књижевности;
- подстиче на креативност у тумачењу књижевног дела;
- вреднује постигнућа ученика
у свим активностима
 
 
 
 Култура
изражавања

 






47
 
- читање, разговор, упоређивање, размењивање сопствених знања и мишљења,
-истраживање
- писање различитих облика
Текстова
-организује,
- реализује
- планирање и
припремање
- избор садржаја
метода и техни.
наставних обје-
ката и средстава;
- -израда дидасктичког
материјала,
 
 
Стандарди образовања
 
НАСТАВНЕ ОБЛАСТИ ОСНОВНИ НИВО СРЕДЊИ НИВО НАПРЕДНИ НИВО
Вештина читања и разумевања прочитаног
 
 
СЈ.1.1.1. разуме текст (ћирилични и латинични) који чита наглас и у себи
СЈ.1.1.2. разликује уметнички и неуметнички текст; уме да одреди сврху текста: експозиција (излагање), дескрипција (описивање), нарација (приповедање), аргументација, пропаганда*
СЈ.1.1.4. разликује основне делове текста и књиге (наслов, наднаслов, поднаслов, основни текст, поглавље, пасус, фуснота, садржај, предговор, поговор); препознаје цитат; служи се садржајем да би пронашао одређени део текста.
 
СЈ.1.1.5. проналази и издваја основне информације из текста према датим критеријумима
СЈ.1.1.6. рaзликује у тексту битно од небитног, главно од споредног
СЈ.1.1.7. повезује информације и идеје изнете у тексту, уочава јасно исказане односе (временски след, средство – циљ, узрок – последица и сл.) и извoди закључак заснован на једноставнијем тексту
СЈ. 1.1.8. чита једноставне нелинеарне елементе текста: легенде, табеле, дијаграме и графикон
СЈ 2.1.1. чита текст користећи различите
с тратегије читања: „летимично читање“
(ради брзог налажења одређених информација);читање „соловкому
руци“ (ради учења, радиизвршавања
различитих задатака, ради решавања
проблема); читање ради уживања*
СЈ.2.1.5. проналази, издваја и упоређује информације из два краћа текста или више њих (према датим критеријумима)
СЈ 2.1.6.разликује чињеницу
од коментара, објективност од пристрасности ипропаганде на једноставним примерима
CJ.3.1.2. издваја кључне речи ирезимира текст
 
CJ.3.1.3. издваја изтекстааргументе у прилог некој
 тези (ставу) или аргументе против ње; изводи
закључке засноване на сложенијем тексту
 
CJ.3.1.4. чита и тумачи сложеније нелинеарне
елементе текста: вишеструке легенде, табеле, дијаграме и графиконе
 
Писмено изражавање
 
СЈ.1.2.1. зна и користи оба писма (ћирилицу и латиницу)
СЈ.1.2.2. саставља разумљиву, граматички исправну реченицу
СЈ.1.2.3. саставља једноставан експозиторни, наративни и дескриптивни текст и уме да га организује у смисаоне целине (уводни, средишњи и завршни део текста)
СЈ.1.2.4. уме да преприча текст
СЈ.1.2.5. свој језик прилагођава медијуму изражавања* (говору, односно писању), теми, прилици и сл.; препознаје и употребљава одговарајуће језичке варијетете (формални или неформални)
СЈ.1.2.7. зна да се служи Правописом (школским издањем)*
СЈ.1.2.8. примењује правописну норму (из сваке правописне области) у једноставним примерима
СЈ.1.2.9. има изграђену језичку толеранцију и негативан став према језику дискриминације и говору мржње*
CJ.2.2.1. саставља експозиторни, наративни и дескриптивни текст, који је целовит и
kохерентан
 
CJ.2.2.3. пише резиме краћег и/или једноставнијегтекста
 
CJ.2.2.5. зна правописну норму и
примењује је у већини случајева
CJ.3.2.2. саставља аргументативни текст
 
 
CJ.3.2.4. пише резиме дужег и/илисложенијег
 
текста
 
CJ.3.2.5. зна и доследно примењује правописну норму
Граматика, лексика,
народни и књижевни
језик
 
СЈ.1.3.4. препознаје врсте речи; зна основне граматичке категорије променљивих речи; примењује књижевнојезичку норму у вези с облицима речи
СЈ.1.3.7. разликује основне врсте независних реченица (обавештајне, упитне, заповедне)
СЈ.1.3.8. одређује реченичне и синтагматске чланове у типичним (школским) примерима
СЈ.1.3.9. правилно употребљава падеже у реченици и синтагми
СЈ.1.3.13. препознаје различита значења вишезначних речи које се употребљавају у контексту свакодневне комуникације (у кући, школи и сл.)
СЈ.1.3.15. одређује значења непознатих речи и израза на основу њиховог састава и/или контекста у коме су употребљени (једноставни случајеви)
СЈ.1.3.16. служи се речницима, приручницима и енциклопедијамаСЈ.1.3.21. разуме важност књижевног језика за живот заједнице и за лични развој*
СЈ.2.3.3. познаје врсте речи; препознаје подврсте речи; уме да одреди облик променљиве речи
СЈ 2.3.7. препознаје главна значења падежа у синтагми и реченици
 
СЈ2.3.8. препознаје главна значења и функције глаголских облика
 
 
СЈ.3.3.4. познаје подврсте речи; користи терминологију у вези са врстама и подврстама речи и њиховим граматичким категоријама
CJ.3.3.5. познаје и именује подврсте синтаксичких јединица (врстесинтагми, независних и зависних
предикатскихреченица)
 
CJ.3.3.6. познаје главна значења падежа и главна значења глаголских облика (уме да их објасни и зна терминологију у вези с њима)
 
CJ.3.3.8. зна значења речи и фразеологизама у научнопопуларним текстовима, намењеним младима, и правилно их употребљава
 
Књижевност СЈ.1.4.1. повезује наслове прочитаних књижевних дела (предвиђених програмима од V до VIII разреда) са именима аутора тих дела
.1.4.2. разликује типове књижевног стваралаштва (усмена и ауторска књижевност)
СЈ.1 СЈ.4.3. разликује основне књижевне родове: лирику, епику и драму
СЈ.1.4.5. препознаје различите облике казивања у књижевноуметничком тексту: нарација, дескрипција, дијалог и монолог
СЈ.1.4.6. препознаје постојање стилских фигура у књижевноуметничком тексту (епитет, поређење, ономатопеја)
 
СЈ.2.4.1. повезује дело из обавезне лектире са временом у којем је настало и са временом које се узима за оквир приповедањ
 
CJ.2.4.2. повезује наслов дела из обавезне
лектире и род, врсту и лик из дела;
препознајерод и врсту
књижевноуметничког дела на
основу одломака,ликова, карактеристичних ситуацијаа
 
CJ.2.4.5. препознаје и разликује одређене (тражене) стилскефигуре у књижевноуме-
тничком тексту (персонификација, хипербола, градација, метафора,контраст)
 
CJ.2.4.6. одређује мотиве, идеје, композицију, форму, карактеристике лика
(психолошке, социолошке, етичке)
и њихову међусобну повезаност
 
CJ.2.4.7. разликује облике казивања
у књижевноуметничком тексту:
приповедање, описивање, монолог/унутрашњи монолог, дијалог
CJ.3.4.1. наводинаслов дела, аутора, род и врстуна
основу одломака, ликова, карактеристичних тема и мотива
 
 
CJ.3.4.4. проналази и именује стилске фигуре;
одређује функцију стилских фигура у тексту
 
 
 
 
 

 
Садржај програма по темама
 
 
ЈЕЗИК
 
Граматика
 
Обнављање, проверавање и систематизовање знања која се у овом и старијим разредима проширују и продубљују, до нивоа њихове примене и аутоматизације у изговору и писању у складу са књижевнојезичком нормом и правописом.Проста реченица – обнављање знања о главним реченичним члановима ( конституентима): предикату, као централном члану реченице, и субјекту, као независном члану реченице, који се слажу у роду и броју. Зависни реченични чланови: прави и неправи објекат – допуна глагола и прилошке одредбе за место, време, начин, узрок, меру и количину; атрибут и апозиција.Приликом усвајања и обнављања знања о прилошким одредбама уочавање и препознавањеприлога, њиховог значења и функције у реченици.Сложена реченица – појам и препознавање ( указивање на функцију личног глаголског облика).Уочавање везника у сложеној реченици и указивање на њихову функцију.Појам променљивости и непроменљивости речи. Пременљиве речи: именице, заменице, придеви, бројеви, глаголи; непроменљиве речи: прилози, предлози, везници, узвици, речце.Промена именица (деклинација): граматичка основа, наставак за облик, појам падежа. Уз промену именица указује се на гласовне алтернације ( у руци), ради правилног говора и писања, ако се не обрађују.Основне функције и значења падежа: номинатив – субјекат и део имнског предиката; генитив – припадање и део нечега;датив – намена и управљеност; акузатив – објекат; вокатив – дозивање, скретање пажње, обраћање; инструментал – средствои друштво, употреба предлога у инструменталу;  локатив – место.
Уз обраду падежа, уочавање и препознавање предлога и њихове функције.Придеви – обнављање и систематизација. Значење и врсте придева. Промена – компарација придева.; функција придева у реченици, придевски вид.Именичке заменице – личнне заменице: промена наглашени и ненаглашени облици, употреба личне заменице сваког лица себе, се; неличне именичке заменице ( ко, шта) итд.
Глаголи – несвршени и свршени (глаголски вид); прелазни, непрелазни и повратни глаголи ( глаголски род).
Инфинитив и инфинитивна основа. Презент, презентска основа; наглашени и ненаглашени облик презента помоћних глагола
Радни глаголски придев, перфекат, футур.Бројеви – појам и употреба бројева; систематизација врста: главни (основни, збирни) и редни; значење бројева.
 
 
Правопис
 
Проверавање, понављање и увежбавање садржаја из претходних разреда (писање присвојних придева са наставницима) -ов, -ев, -ин; и присвојних придева који се завршавају на гласовне групе: -ски, -шки, -чки; управног говора; вишечланих географских имена, основних и редних бројева и др.). Писање придева изведених од именица у чијој се основи налази ј (нпр. армијски). Писање назива разних организација и њихових тела (органа). Писање заменица у обраћању: Ви. Писање генитива, акузатива, инструментала и локатива именичких одричних заменица; одрична речца не уз именице, придеве и глаголе; речца нај у суперлативу. Тачка и запета. Запета уз вокатив и апозицију. Три тачке. Цртица. Навикавање ученика на коришћење правописа (школско издање).
 
Ортоепија
Правилан изговор гласова: е, р, с, з Вежбе у изговарању дугих и кратких акцената. Уочавање разлике у интонацији упитних реченица (Ко је дошао? Милан је дошао?). Интонација и паузе везане за интерпункцијске знакове: запету, тачку и запету и три тачке.
КЊИЖЕВНОСТ
Увођење ученика у анализу лирских, епских и драмских дела: мотиви и песничке слике у лирској песми; уочавање и образлагање поступака у обликовању књижевних ликова. Систематско навикавање ученика на тумачење ликова са више становишта: епско (у акцији), чулно (изглед), лирско (осећања), драмско (сукоби), психолошко (мотивисање поступака); социолошко (услови формирања и испољавања), етичко (процењивање ставова и поступака). Уочавање и тумачење форми приповедања (облика излагања) у епском тексту (нарација, дескрипција, дијалог). Откривање композиције епског и драмског дела; увиђање и образлагање значајних појединости у структури дела. Откривање језичкостилских средстава којима су обликованеслике и изазвани уметнички утисци у књижевном делу и образлагање њихове уметничке функције. Читање и критичко процењивање одломаказбележака о прочитаној лектири. Усвајање образовних и васпитних вредности научнопопуларног текста.Драма и позориште: драмски писац, глумац, редитељ, лектор, сценограф, костимограф и гледалац. Драмске врсте: драма за децу, радио и телевизијска драма. Функционални појмови Радом на тексту и путем читалачког искуства ученици увиђају и усвајају одређене књижевнотеоријске појмове. Драма и позориште: драмски писац, глумац, редитељ, лектор, сценограф, костимограф и гледалац. Драмске врсте: драма за децу, радио и телевизијска драма. Функционални појмови Радом на тексту и путем читалачког искуства ученици увиђају и усвајају одређене књижевнотеоријске појмове. Приповедач (увиђање разлике између епског приповедача и писца). Облици приповедања (излагања): описивање, уочавање и образлагање облика приповедања у првом и трећем лицу; дијалог. Фабула: елементи фабуле; уметнички поступци у развијању радње у епском делу. Врсте стихова према броју слогова у народној епској песми: експресивност, изражајност, ритмичност. Карактеризација: појам и врсте; етичка и језичка карактеризација ликова. Врсте епских дела у стиху и прози: епска народна песма, бајка, новела, шаљива народна прича, прича о животињама Драмска радња (основни појмови о развијању драмске радње). Драмски дијалог (основни појмови о дијалогу у драмском делу). Чин, појава, лица у драми. Ученици се подстичу да разумеју, усвоје и у одговарајућим говорним и наставним ситуацијама примењују следеће функционалне појмове: свест, машта, доживљај, расположење, емпатија (преношење у душевни свет другог); став, гледиште, запажање, поређење, закључак; узрок − последица, главно − споредно, лично − колективно, реално − фантастично; стил, сликовитост, изражајност; одломак, локализовање; писац, песник, читалац; искреност, правичност, солидарност, честитост, племенитост, досетљивост, духовитост. Увежбавање читања у себи, доживљајног и истраживачког читања; читање с разумевањем и са постављеним задацима у функцији истраживања, упоређивања, документовања, одабирања примера и тумачења текста; читање с оловком у руци (писање подсетника за рад на тексту, припремање за анализу текста). Посебно припремање проученог текста ради увежбавања изражајног читања (тематска и емоционална условљеност ритма, темпо, паузирање и реченички акценат). Увежбавање изражајног читања у функцији убедљивог казивања и рецитовања. Учење напамет и изражајно казивање одломака из епске поезије и прозе и рецитовање неколико лирских песама.

ЈЕЗИЧКА КУЛТУРА
Основни облици усменог и писменог изражавања Препричавање кратких текстова. Уочавање структуре приче грађене хронолошким редом (увод − почетак приче, ток радње − истицање најважнијих момената, врхунац и завршетак). Препричавање динамичне сцене из епског дела, филма и телевизијске емисије. Причање о догађајима (хронолошки ток радње) и описивање доживљаја − према сачињеном плану. Причање о измишљеном догађају на основу дате теме − према самостално сачињеном плану, уз консултовање са наставником. Описивање: једноставног радног поступка; спољашњег и унутрашњег простора; појединости у природи. Уочавање успелих књижевних портрета и језичко-стилских средстава којима су остварени. Портретисање личности из непосредне околине према сачињеном плану. Уочавање језичко-стилских средстава у одломцима дескриптивног карактера у лирским и епским делима. Извештавање; вест; обликовање вести према питањима: ко, шта, када, где, како и зашто.
 
 

                                                                                                                                                                                Предметни наставник:

                                                                                                                                                   Срђан Симић

Наставни предметЕНГЛЕСКИ ЈЕЗИК
Разред: ПЕТИ
 
Циљ
       Циљ наставе енглеског језика у основном образовању заснива се на потребама ученика које се остварују овладавањем комуникативних вештина и развијањем способности и метода учења страног језика. Стога, циљ наставе страног језика је развијање сазнајних и интелектуалних способности ученика, његових хуманистичких, моралних и естетских ставова, стицање позитивних односа према другим језицима и културама, као и према сопственом језику и наслеђу, уз уважавање различитости и навикавање на отвореност у комуникацији. Током основног образовања, ученик треба да усвоји основна знања из страног језика која ће му омогућити да се у једноставној усменој и писаној комуникацији споразумева са људима из других земаља, усвоји норме вербалне и невербалне комуникације у складу са специфичностима језика који учи.
Општи стандарди
        Кроз наставу страних језика ученик богати себе упознајући другог, стиче свест о значају сопственог језика и културе у контакту са другим језицима и културама. Ученик развија радозналост, истраживачки дух и отвореност према комуникацији са говорницима других језика.
Задаци на нивоу језичких вештина
Разумевање говора
           Ученик треба да разуме усмену поруку исказану савременим језиком, без непотпуних синтаксичких и лексичких тешкоћа, не дуже од две до три минуте. Разумевање треба да се односи на различите врсте усмених порука (приповедање, разговор) а треба да буде способан и да идентификује различите врсте исказа (изјавне, упитне и заповедне), да реконструише непознато на основу контекста и да запамти кључне елементе поруке.
Усмено изражавање
           Ученик треба да, у оквиру програмом предвиђене језичке грађе, буде оспособљен да савременим језиком, примереним свакодневној комуникацији, искаже једноставну усмену поруку, да буде у стању да учествује у једноставном разговору, да једноставно и јасно исприча лични доживљај, садржај разговора или наративног текста.
Разумевање писаног текста
            Ученик треба да прочита и разуме једноставне поруке, знакове, информације, да разуме, глобално, селективно и на нивоу имплицитног, једноставније аутентичне текстове писане савременим језиком, у вези са свакодневним ситуацијама и из домена његовог интересовања.
Писано изражавање
              Ученик треба да, у оквиру програмом предвиђене језичке грађе, буде способан да напише своје личне податке, да напише честитку, једноставну поруку и краће неформално писмо, да опише неки доживљај и место у којем живи, да напише нешто о себи и својим интересовањима, да напише кратак резиме о ономе што је чуо, видео или прочитао и изнесе лични став (допадање, недопадање, слагање, неслагање и друго).
Дијалог
             Ученик треба да да је способан да користи научене фразе и изразе док води дијалог са наставником, другим учеником или евентуално говорником коме је енглески матерњи језик.
Развијање социо-културне компетенције
             Поред сазнања о основним чињеницама везаним за историју, географију, културу и уметност земаља чији језик учи, ученик треба да стекне увид, у оквиру поља свог интересовања и искуства, у сличности  и разлике у навикама (вербална и невербална комуникација), обичајима, менталитету и институцијама између наше земље и земаља чији језик учи.

 
Садржаји програма Број часова АКТИВНОСТИ У ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОМ РАДУ Начини и поступци остваривања рада Циљеви и задаци садржаја програма Праћење и оцењивање
УЧЕНИKA НАСТАВНИKA
MODULE I
Facts
Unit 1. What do you remember?
Unit 2. Are you ready?
11 -уочава
 
-именује
 
-повезује
 
-уређује
-презентује
-усмерава ученика
-подстиче на размишљање
-развија код ученика аналитичко,синтетичко, индуктивно,дедуктивно мишљење
-фронтални
 
-индивидуални
 
-групни
 
-рад у пару
-тражење и давање обавештења;
-описивање и именовање предмета;
-изражавање припадности;
- обнављање старог вокабулара и адекватна примена истог.
 
Читање
Фонд речи
Иѕговор
Активност на часу
 
MODULE II
Things and people
Unit 3. What have you got?
Unit 4. Descriptions
11 -разликује
-именује
-открива релације и изражава их
-упоређујe
-уочава
-презентује
-подстиче ученика на увиђање, закључивање, упоређивање
-фронтални
-индивидуални
-групни
-рад у пару
-исказивање једноставне усмене поруке;
-савладавање технике читања;
- описи појмова;
- лексика,
- нови граматички појмови
- комуникација,
Читање
Фонд речи
Иѕговор
Активност на часу
 
MODULE III
Daily life
Unit 5. My world
Unit 6. I’m usually late
 
12 -уочава
-закључује
-проверава
-сугерише
-поставља проблем
-подстиче
-дискутује
-анализира
-мотивише
-координира
-поставља проблем
-подстиче
-сугерише
-фронтални
-индивидуални
-групни
-рад у пару
-препознавање појмова;
-разумевање наставникових инструкција;
-изказује време
-описује различитости
-постављање питања и давање исказа у основној комуникацији;
- лексика,
- нови граматички појмови,
- писање кратких реченица.
Употреба глагола to be
Изговор
Читање
Тест
MODULE IV
Inside and outside
Unit 7. At home
Unit 8. Having fun
11 -уочава
-именује
-разликује
-упоређује
-открива релације
-изражава их
-презентује
-усмерава ученика
-развија код ученика аналитичко,синтетичко,
индуктивно,дедуктивно мишљење
-фронтални
-индивидуални
-групни
-рад у пару
 
-препознавање појмова;
-разумевање наставникових инструкција;
-постављање питања и давање исказа у основној комуникацији;
- лексика,
- нови граматички појмови,
- писање кратких реченица.
Употреба садашњег времена
Конверзација
изговор
MODULE V
Today and tomorrow
Unit 9. At the moment
Unit 10. The future
 
11 -уочава
-именује
-открива релације
-упоређује
-закључује
-презентује
-подстиче ученика на увиђање, закључивање, упоређивање
-утиче на развој тачности,прецизности,
одговорности,уредности код ученика
-фронтални
-индивидуални
-групни
-рад у пару
-писање кратких реченица на основу дате
слике;
-усвајање новог вокабулара;
- лексика,
- нови граматички појмови,
-стране земље и знаменитости.
Употреба простог прошлог времена
Активност
Тест знања
MODULE VI
Looking back
Unit 11. About the past
Unit 12. Heroes
12 -уочавање
-разликује
-упоређује
-проверава
 
 
-дискутује
-анализира
-мотивише
-фронтални
-индивидуални
-групни
-рад у пару
 
-тражење и давање обавештења;
-описивање и именовање предмета;
-изражавање припадности;
-препознавање историјских појмова
-писање дневника
-израда пројеката
 
 
Читање
Фонд речи
Иѕговор
Активност на часу
 
 
 
 
Писмени задаци са исправкама 4(2+2)      
-индивидуални
 
-сагледати како су ученици савладали пређени пограм  
               
 
 
 

                                                                                                                                                        Предметни наставник:

                                                                                                                                                        Милош Мировић

 
 
 

Наставни предмет: ЛИКОВНА КУЛТУРА
Разред: ПЕТИ                   
 
Наставни садржаји - теме
 
Број часова
 
Циљеви и задаци
 
Стандарди
 
Начин остваривања садржаја Начин провере остварености образовних стандарда/циљева
Обр. Веж. Естет.
анализа
Слободно ритмичко компоновање 6 4   Препознавање квалитета свих ликовних елемената: линија, облика, боја ЛК.3.1.1.  ЛК3.2.2.  ЛК.3.2.3.
 
Садржаји ће се остваривати применом монолошке, дијалошке, илустративне, демонстративне, аналитичке и истраживачке методе. Правилном применом фронталног, индивидуалног, групног, рада у пару и тимског рада, ученици ће бити усмеравани на што активније стицање знања. Кад год наставни садржаји дозвољвају користиће се ПП презентација, филм и др. мултимедијална н. средства у циљу што очигледнијег приближавања садржаја ученицима.  
 
 
 
 
 
ликовни радови
 
разговори
 
анализа радова
 
изложбе радова
 
постигнућа на ликовним конкурсима
Линија 10 8 2 Овладавање линијом као основним ликовним елементом ЛК.3.1.1.  ЛК.3.2.1.  ЛК.3.2.3.  ЛК.3.3.1.
Облик 14 8 2 Овладавање обликом као основним ликовним елементом ЛК.3.1.2.  ЛК.3.2.2.  ЛК.3.2.3.  ЛК.3.3.4.
Орнамент 2 2   Препознавање орнамента у различитим епохама ликовног стваралаштва и свакодневног живота ЛК.3.1.2.  ЛК.3.2.3.  ЛК.3.2.4.  ЛК.3.3.3.
Светлински објекти и колаж 2 2   Овладавање техником колажа и опажање светлинских објеката ЛК.3.1.2.  ЛК.3.2.2.  ЛК.3.3.4.
Визуелно споразумевање 2 2   Опажање визуелних информација, памћење и повезивање опажених информација као основе за увођење у визуелно мишљење ЛК.3.1.1.  ЛК.3.2.4.  ЛК.3.3.4.
Обликовање и преобликовање употребних предмета 4 2   Опажање и препознавање ликовних и визуелних вредности, које се стичу у настави, а примењују у раду и животу ЛК.3.1.2.  ЛК.3.2.2.  .ЛК.3.3.4.

                                                                                                                                                       

                                                                                                                                                        Предметни наставник:

                                                                                                                                                        Мирољуб Стоилковић


 

Наставни предмет: МУЗИЧКА КУЛТУРА
Разред: ПЕТИ
 

Ред. број
наставне теме
НАСТАВНA ТЕМА / ОБЛАСТ Број
часова 
по теми
Број часова за
обраду остале типове часова
1. Извођење музике певањем и свирањем
 
Циљ и задаци: певање и свирање песама, основи музичке писмености
Стандарди: основни ниво Мк 1.3.2. изводи једноставне дечије, народне или популарне композиције на једном инструменту
Напредни ниво Мк 3.3.1. изводи разноврсни музички репертоар певањем и свирањем као солиста и у школским ансамблима
40 32 8
  Слушање музике
 
Циљ и задаци: слушање вокално инструменталних домаћих и страних уметничких композиција и дела инспирисана фолклором
Стандарди: основни ниво Мк 1.2.4. српски музички фолклор
Средњни ниво: Мк 2.2.1. опише и анализира карактеристике звучног примера кроз садејство опажених музичкох елемената (нпр.узбуркана мелодија као резултат специфичног ритма, темпа, агогике, динамике, интервалске структуре)
Напредни ниво: Мк 3.2.2. жанровским и историјско-стилским контекстом звучног примера
     
2. 27 20 7
       
         
3. Стварање музике
 
Циљ и задаци: импровизација мелодије на задати текст, импровизација ритма на Орфовом инструментаријуму
Стандарди: основни ниво Мк 1.4.1. направи музичке инстументе користећи предмете из окружења
Напредни ниво: Мк 3.4.2. импровизује или компонује мање музичке целине ( ритмичке и мелодијске) у оквиру различитих жанрова и стилова
5 5 0
         

 

                                                                                                                                     Предметни наставник:

                                                                                                                                      Станка Бацковић                                                                   

 


 
Наставни предмет: ИСТОРИЈА
Разред: ПЕТИ
 
Циљеви   и   задаци  
           Циљ   изучавања   наставног предмета Историја је  културни  напредак  и  хуманистички  развој   ученика.Циљ   наставе  Историје  је  и   да допринесе  разумевању  историјског  простора и  времена   и  историјских  процеса  и  токова ,као  и  развијању  националног , европског  и  светског  идентитета и  духа  толеранције  код  ученика.
               Задаци  настеве  Историје  су  да  ученици , уочавајући  узрочно – последичне  везе , разумеју  историјске  процесе  и  токове , улогу истакнутих  личности  у развоју  људског  друштва   и  да  познају  националну  и  општу  историју  (политичку , економску , друштвену , културну...) као  и  историју  суседних  народа  и  држава.
Глобални  план  рада
 
Редни број Наставна  тема обрада утврђивање Укупно
I УВОД 3   1           4
II ПРАИСТОРИЈА 1   1 2
III СТАРИ ВЕК 14 16           30
 
 
Оперативни  задаци:   
           -резумевање  појма  прошлости,
           -упознавање  начина  и  значаја  проучавања  прошлости,
           -разумевање  основних  одлика  праисторије  и  старог  века,
           -разумевање основних  временских  одредница (деценија,век,миленијум )
           -оспособљавање  за  коришћење историјске  карте,
           -стицање  знања  о  догађајима и личностима  који  су  обележили  епоху  старог  века,
           -упознавање  основних  одлика  античке  културе.                                                             

 
Садржаји програма Број
часова
Активности ученика у образовно-васпитном раду Активности наставника у образовно-васпитном раду Начин и поступци остваривања програма Циљеви и задаци садржаја програма
Увод  
 
    
        4
-активно слушање
-учешће у разговору
- одговара на питања
-гледање илустрација и графикона, кратке писмене провере
петнаестоминутне вежбе
- истражује, анализира историјске изворе,
Објашњава, сугерише, мотивише,подстиче, анализира, проверава,поставља питања -наративна
(монолошка)
-дијалошка
-илустративна
 
.-разумевање појма прошлости
-упознавање начина и значаја проучавања прошлости
-примењивање временских
одредница:деценија,век,миленијум
-примена стандарда
Праисторија  
 
 
        2
-активно слушање
-учешће у разговору
-гледање илустрација и графикона
-читање текстовкратке писмене провере
петнаестоминутне вежбе
- истражује, анализира историјске изворе, - одговара на питања
Објашњава, усмерава,наводи, подстиче, упућује на изворе знања, поставља проблем, проверава,поставља питања -наративна
-дијалошка
-илустративна
-текстуална
-разумевање појма праисторије
-разумевање основних одлика праисторије
-разумевање поделе прошлости на праисторију и историју
-примена стандарда
Стари век  
 
 
 
      
30
-активно слушање
-учешће у разговору
-гледање илустрација и графикона
-читање текстова
-анализа стрипа или филма
-кратке писмене провере
петнаестоминутне вежбе
- истражује, анализира историјске изворе,
 - одговара на питања
 'писмена провера (тест)
Објашњава, усмерава, наводи, дискутује, поставља проблем, мотивише, упућује на изворе знања, сугерише, проверава,поставља питања -наративна
-дијалошка
-илустративна
-текстуална
-стрип или филм
-писмена провера знања (тест)
 
 
 
-разумевање појма «стари век»
-разумевање основних одлика праисторије и старог века
-примењивање временских одредница
-стицање знања о личностима које су обележиле епоху старог века
-оспособљавање за коришћење историјске карте,атласа
-упознавање основних одлика античке културе.
-примена стандарда
 
 

 
  ИСХОДИ ИЗ ИСТОРИЈЕ
 
Садржај теме Основни ниво Средњи ниво Напредни ниво
УВОД У ИСТОРИЈУ
 
Прошлост (појам, историјски извори...)
 
- Зна дефиницију појма историја, историјски извор, прошлост
- Зна да наведе питања на која историја треба да одговoри
-Именује врсте историјских извора
-Зна где се чувају писани, а где материјални историјски извори
 
 
 
1.1.1  1.1.2  1.1.3  1.1.4  1.1.5  1.1.6 1.1.6  1.2.1  1.2.2  1.2.3  1.2.4
 -Примењује знања о врстама ист. извора на датим примерима
- Самостално проналази примере ист. извора за одређену врсту извора
- На скици дрвета уме самостално да обележи прошлост, садашњост и будућност
- Самостално разграничава који се извори чувају у архивама, музејима, библиотекама...
-Зна ко је Херодот
2.1.1  2.1.2  2.1.3  2.1.4  2.2.1  2.2.3  2.2.5
- Самостално проналази примере ист.извора из породичне и личне историје и сврстава их по категоријама
- Уме да објасни зашто историју зовемо учитељицом живота
-Уме да процени релевантност ист.извора за историјску науку
-Уме да изврши селекцију ист.извора
 
 
 
3.1.1  3.1.2  3.1.5  3.1.6  3.2.1  3.2.2  3.2.3  3.2.5  3.2.6
Време (појам, рачунање...)
 
- Зна дефиницију  појмова: век, деценија, миленијум, ера, датум
-Уме да  напише датум
-Зна којим догађајем и када почиње хришћанска и исламска ера
-Уме да препозна на једноставним примерима, уз помоћ наставника,  временске одреднице
- Уме да покаже на линији времена године пре и после нове ере 1.1.1  1.1.2  1.1.3  1.1.4  1.1.5  1.1.6 1.1.6  1.2.1  1.2.2  1.2.3  1.2.4
-Уме самостално да одреди временско раздобље на примерима
-  Уме да одреди колико је времена прошло између догађаја
- Уме да означи године на ленти времена (пне и не)
- Уме да унесе дате године на ленту времена (редослед)
2.1.1  2.1.2  2.1.3  2.1.4  2.2.1  2.2.3  2.2.5
- Уме да примени знање из историјске хронологије ( уме прецизно да одреди којој деценији, веку припада одређена година)
- Зна да одреди од које до које године пне и не трају одређене деценије, векови и миленијуми
 
 
 
3.1.1  3.1.2  3.1.5  3.1.6  3.2.1  3.2.2  3.2.3  3.2.5  3.2.6
Историја, наука о прошлости (историја као наука и наставни предмет, подела прошлости, хронолошки и географски оквири Старог века) - Зна да именује историјске периоде
-Зна да хронолошки поређа историјске периоде
 
1.1.1  1.1.2  1.1.3  1.1.4  1.1.5  1.1.6 1.1.6  1.2.1  1.2.2  1.2.3  1.2.4
- Зна да  наведе поделу прошлости
- Зна да објасни шта је и на основу чега је извршена периодизација прошлости
 
 
2.1.1  2.1.2  2.1.3  2.1.4  2.2.1  2.2.3  2.2.5
 
 

 
ПРАИСТОРИЈА
Основне одлике праисторије (постанак човека, живот и занимања, проналасци, праисторијска налазишта на централном Балкану) (Лепенски Вир, Старчево, Винча, Црвена стена, Дунав)
 
- Зна дефиницију (хронолошки оквир- појава писма – IV миленијум п.н.е.) појма праисторија и мит
- Именује праисторијска налазишта у Србији: Лепенски Вир и Винчу
- Зна да наведе најзначајнија открића праисторије: ватра, точак, метал
- На карти, уз помоћ наставника, уме да покаже главна праисторијска налазишта у Србији
-Уме у локалном музеју, локалитету покаже историјски извор везан за праисторију1.1.1  1.1.2  1.1.3  1.1.4  1.1.5  1.1.6 1.1.6  1.2.1  1.2.2  1.2.3  1.2.4
-Уме да објасни поделу праисторије на камено и метално доба и да их хронолошки разврста
- Уме да објасни настанак земљорадње, сточарства и занатства у праисторији
- Уме самостално, на карти, да покаже главна праисторијска налазишта у Србији
-Уме да исприча мит о постанку човека
- Зна дефиницију многобожачке религије
-Уме у локалмом музеју да разврста праисторијске периоде по врсти историјских извора 2.1.1  2.1.2  2.1.3  2.1.4  2.2.1  2.2.3  2.2.5
- Уме да процени и просуди о напретку људског друштва кроз праисторијске периоде:развој привреде, организацију друштва...
 - Уме да повеже настанак приватне својине са настанком државе и крајем праисторије
- Уме самостално да уочи разлику између историјских извора из паристорије и историје из посете локалном музеју
 
 
 
 
3.1.1  3.1.2  3.1.5  3.1.6  3.2.1  3.2.2  3.2.3  3.2.5  3.2.6
СТАРИ ВЕК - СТАРИ ИСТОК
Основна обележја Старог истока (географски појам, најпознатије државе и структура друштва)
 
 Уме да дефинише појам Стари век
-Уме хронолошки и просторно да дефинише настанак првих држава у долинама Нила, Тигра и Еуфрата (IV миленијум п.н.е)  уз помоћ наставника
-Уме на карти да покаже,  уз помоћ наставника, Египат и Нил и Месопотамију, Тигар и Еуфрат
-Уме да објасни разлику између појмова роб и робовласник
- Зна да наведе титуле владара: цар 1.1.1  1.1.2  1.1.3  1.1.4  1.1.5  1.1.6 1.1.6  1.2.1  1.2.2  1.2.3  1.2.4
-Уме да дефинише појам фараон,
 Уочава и објашњава везе између настанка првих заједница људи и њиховог живота око река и мора (воде)
-Уме да категорише слојеве робовласничког друштва по економским, политичким и социјалним критеријумима
- Уме самостално да покаже наведене географске појмове на карти
 
2.1.1  2.1.2  2.1.3  2.1.4  2.2.1  2.2.3  2.2.5
-Зна ко је Рамзес II
-Уме да опише власт владара на подручјима Старог истока
3.1.1  3.1.2  3.1.5  3.1.6  3.2.1  3.2.2  3.2.3  3.2.5  3.2.6
Култура народа Старог истока (религија, писмо, наука, свакодневни живот) -Уме да дефинише појам пирамида и да је прпозна на слици
-Зна да именује политеизам и монотеизам
-Уме да објасни разлику између политеизма и монотеизма
- Препознаје на примерима врсте писама Старог истока и материјале на којима су писани (пре свега алфабет)
-Зна шта је Библија 
-Зна ко су Јевреји и повезује их са монотеизмом - Јудаизмом и Библијом и Јерусалимом 1.1.1  1.1.2  1.1.3  1.1.4  1.1.5  1.1.6 1.1.6  1.2.1  1.2.2  1.2.3  1.2.4
-Зна шта је то Хамурабијев законик
-Уме да изанализира поједине чланове   Хамурабијевог законика
-Уме да објасни настанак алфабета
-Уме да упореди Египат и Месопотамију
-Зна на карти да покаже Јерусалим
- Зна да је синагога верски објекат Јевреја
 
 
 
2.1.1  2.1.2  2.1.3  2.1.4  2.2.1  2.2.3  2.2.5
-Зна да препозна на примерима клинопис и хијероглифе
-Уме да процени о значају религије и свештенства у управљању државом и у обичном животу
 
 
 
 
 
 
 
3.1.1  3.1.2  3.1.5  3.1.6  3.2.1  3.2.2  3.2.3  3.2.5  3.2.6
СТАРИ ВЕК - СТАРА ГРЧКА
Најстарији период грчке историје (Критско, Микенско и Хомерско доба, колонизација, митови о Минотауру, Ахилу, Одисеју...) - Уме да пронађе на карти, уз помоћ наставника, Крит, Средоземно море и Малу Азију
- Зна да наведе појмове колонија и колонизација, еп
-Зна ко је Хомер и зна да именује његова дела1.1.1  1.1.2  1.1.3  1.1.4  1.1.5  1.1.6 1.1.6  1.2.1  1.2.2  1.2.3  1.2.4
-Уме да објасни називе: Илијада, Одисеја, Тројански рат, Ахил, Херакле,
-Уме на карти да покаже Троју и Микену
- Уме самостално да опише бар два мита из овог периода 2.1.1  2.1.2  2.1.3  2.1.4  2.2.1  2.2.3  2.2.5
- Уме да покаже путеве грчке колонизације
- Зна који појмови су се до данас задржали из овог периода историје
 
 
 
3.1.1  3.1.2  3.1.5  3.1.6  3.2.1  3.2.2  3.2.3  3.2.5  3.2.6
Грчки полиси - Спарта и Атина (појам полиса, структура друштва, државно уређење)
 
-Зна да објасни појмове полис, колонизација, аристократија, демократија, уз помоћ наставника
-Зна ко је Перикле
-Зна да именује најзначајније полисе: Спарту и Атину и да их покаже на карти
-Препознаје грчке полисе као робовласничке
-Зна да именује Грке, народ који је створио полисе 1.1.1  1.1.2  1.1.3  1.1.4  1.1.5  1.1.6 1.1.6  1.2.1  1.2.2  1.2.3  1.2.4
- Уме да изради упоредну табелу Спарте и Атине (државно, друштвено уређење, савези, територија)
 
 
 
 
 
2.1.1  2.1.2  2.1.3  2.1.4  2.2.1  2.2.3  2.2.5
Уме целовито да објасни државно уређење Атине: архонти, народна скупштина, ареопаг) и друштвено уређење Атине: аристократија и демос
 
 
 
 
 
 
3.1.1  3.1.2  3.1.5  3.1.6  3.2.1  3.2.2  3.2.3  3.2.5  3.2.6
Грчко-персијски ратови и Пелопонески ратови ( узроци ратова, битке на Маратону и Термопилима, поход на Сицилију, карактер и последице ратова...) - Зна хронолошки да одреди Грчко-персијске ратове ( ½ V в. п.н.е.)
-Уз помоћ наставника уме да покаже на карти Атину, Спарту, Персију
-Зна да именује победнике Грчко-персијских ратова и пелопонеског рата, уз помоћ наставника
1.1.1  1.1.2  1.1.3  1.1.4  1.1.5  1.1.6 1.1.6  1.2.1  1.2.2  1.2.3  1.2.4
-Уме на карти да покаже: најважније битке Грчко-персијских ратова
- Зна да опише Грчко-персијски и Пелопонески рат (431- 404.г.п.н.е.)
- На примеру Леониде уме да уочи елементе патриотизма и храбрости
-Зна победнике оба рата
2.1.1  2.1.2  2.1.3  2.1.4  2.2.1  2.2.3  2.2.5
- Уме да на основу ист.извора анализира тактику и стратегију, предности и мане грчке и персијске војске
- Уме да анализира моћ Атинског поморског савеза и Пелопонеског савеза 3.1.1  3.1.2  3.1.5  3.1.6  3.2.1  3.2.2  3.2.3  3.2.5  3.2.6
- Зна да опише Маратонску битку
- Зна течно да опише последице ратова
Грчка култура (религија, олимпијске игре, митологија, уметност, наука, свакодневни живот...)
 
-Зна да објасни појмове: филозофија, Олимпијске игре, политеизам, мит  уз помоћ наставника
-Зна да именује грчке богове: Зевса, Херу, Атину, Посејдона
- Уме да одреди век када су се организовале прве ОИ
- Зна да именује грчко писмо (алфабет) 1.1.1  1.1.2  1.1.3  1.1.4  1.1.5  1.1.6 1.1.6  1.2.1  1.2.2  1.2.3  1.2.4
- Зна ко су Херодот и Тукидид
- Зна да опише Олимпијске игре, уз помоћ наставника
- Разликује Олимпију и Олимпијаду
- Уме да израчуна колико је година прошло од првих ОИ
-Зна да наброји стилове у грчкој 2.1.1 2.1.2  2.1.3  2.1.4  2.2.1  2.2.3 2.2.5архитектури: дорски, јонски и коринтски и да их препозна на сликама
- Зна када су организоване прве ОИ ( 776. г. п.н.е.)
-Уме да опише самостално ОИ (трајање, учешће, Зевс, ловоров венац)
-Препознаје у садашњости остатке грчке архитектуре и културе (алфабет, ОИ, науке: историја, филозофија, драма...)
3.1.1  3.1.2  3.1.5  3.1.6  3.2.1  3.2.2  3.2.3  3.2.5  3.2.6
СТАРИ ВЕК- ХЕЛЕНИСТИЧКО ДОБА И ЊЕГОВА КУЛТУРА
Хеленистичко доба и његова култура
 (појам хеленизма и његови хронолошки оквири, Александар Велики, култура)
 
-Зна где се налази Балканско полуострво, Персија
-Зна ко је и када је владао Александар Велики (336-323г.п.н.е.)
-Препознаје да је за Александра Македонског везан појам хеленизам
-Зна дефиницију хеленистичке културе 1.1.1  1.1.2  1.1.3  1.1.4  1.1.5  1.1.6  1.1.6   1.2.1   1.2.2   1.2.3   1.2.4
-Зна да опише владавину Александра Македонског
-Зна на слици да препозна мозаик
- Уме да покаже ширење Александрове државе
-Зна да објасни појам хеленистичке културе
2.1.1  2.1.2  2.1.3  2.1.4  2.2.1  2.2.3  2.2.5
-Зна да опише битку код Гаугамеле
 - Зна да Александрију покаже на карти и зна зашто је важна
- Уме да повеже слабљење грчких полиса у међусобним ратовима, ширење Македонске државе, стварање хеленистичке културе, распад Александрове државе
-Уме да покаже поделу Александрове државе на карти  3.1.1   3.1.2   3.1.5   3.1.6   3.2.1   3.2.2   3.2.3  3.2.5     3.2.6  3.1.1   3 .1.2   3 .1.5   3. 1.6   3 .2.1  
3. 2.2   3. 2.3   3 .2.5   3.2.6
СТАРИ ВЕК- СТАРИ РИМ
Постанак Рима (оснивање Рима-легенда о Ромулу и Рему, структура друштва, хронолошки оквири и уређење римске републике)
 
- Зна на карти да покаже: Италија, Рим
-Зна хронолошки редослед римског државног уређења и титула краљ и цар
- Зна дефиницију појма Република
- Зна да објасни значај Народне скупштине, уз помоћ наставника
- Зна ко су робови, а ко робовласници
1.1.1   1.1.2  1.1.3  1.1.4  1.1.5  1.1.6 1.1.6  1.2.1  1.2.2  1.2.3  1.2.4
 
- Зна како се зове полуострво где је настала Римска држава и како се зове држава кја се данас тамо налази
- Зна хронолошки прецизно када је било оснивање Рима 753.г.п.н.е.
- Зна да објасни зашто је Рим најразвијенија робовласничка држава Старог века
- На ленти времена уме да хронолошки одреди периоде Римске историје
2.1.1  2.1.2   2.1.3    2.1.4    2.2.1    2.2.3  2.2.5
-Зна да опише друштвено уређење Рима: патрицији и плебејци
- Уме да упореди друштвена уређења држава Старог века, које су раније учили
- Зна ко су конзули
-Зна да опише значај
Народне скупштине и Сената у Римској републици
 
3.1.1  3.1.2  3.1.5  3.1.6  3.2.1  3.2.2  3.2.3  3.2.5  3.2.6
Рим, светска сила Старог века (војска, освајања, провинције)
 
- Зна дефиницију Провинције
- Зна ко је Гај Јулије Цезар
- Зна да опише римску војску на основу слике војника
1.1.1  1.1.2  1.1.3  1.1.4  1.1.5  1.1.6 1.1.6  1.2.1  1.2.2  1.2.3  1.2.4
- Зна где се налази Картагина
– Зна да опише Пунске ратове ( Ко ратује? Узрок? Ток? Време?)
-Са карте зна да прочита називе римских провинција
- Зна у основним цртама да опише ширење Римске државе2.1.1  2.1.2  2.1.3  2.1.4   2.2.1  2.2.3  2.2.5
- Зна да покаже на карти битку код Кане 216.г.п.н.е.
- Зна да објасни појам Пирова победа
- Зна да именује најзначајнијег војсковођу Пунских ратова – Ханибала
-Са карте зна да прочита називе римских провинција и повеже их са именима данашњих држава, које се ту налазе 3.1.1  3.1.2  3.1.5  3.1.6  3.2.1  3.2.2  3.2.3  3.2.5  3.2.6
Рим у доба Царства
(принципат, Трајанови ратови на Дунаву, доминат, Централни Балкан у Антици-остаци)
 
- Зна шта је то Трајанова табла
- Зна да покаже, уз помоћ наставника, на карти:  Сингидунум, Наисус, Сирмијум, Гамзиград , Константинопољ
 - Зна ко су: Октавијан Август и
Константин Велики ( 306-337)
1.1.1  1.1.2  1.1.3  1.1.4  1.1.5  1.1.6 1.1.6  1.2.1  1.2.2  1.2.3  1.2.4
- Зна ко су: Октавијан Август и
Константин Велики ( 306-337) и у чему је њихов значај
- Зна на карти да покаже:Римске провинције на тлу Србије
- Зна да објасни појам романизација
2.1.1  2.1.2  2.1.3  2.1.4  2.2.1  2.2.3  2.2.5
- Зна ко је Трајан и његов значај
- Зна хронолошки прецизно оснивање Константинопоља 330.г
- Уз помоћ карте, може да именује државе, које се данас налазе на местима некадашњих римских провинција, као и градове, који су настали на местима некадашњих римских градова на Балкану
 
3.1.1  3.1.2  3.1.5  3.1.6  3.2.1  3.2.2  3.2.3  3.2.5  3.2.6
Пад Западног Римског царства (почетак Велике сеобе, подела Царства и пад Царства)
 
- Зна хронолошки прецизно када је био пад Западног Римског царства 476.г
- Зна да објасни ко су варвари и шта је то велика сеоба
- Зна ко су Хуни и уме да их опише на основу слике 1.1.1  1.1.2  1.1.3  1.1.4  1.1.5  1.1.6 1.1.6  1.2.1  1.2.2  1.2.3  1.2.4
- Зна да објасни поделу Римског царства крајем IV в и да је покаже на карти
-Зна ко су Вандали и уме да објасни њихову улогу у пропадању Царства
-Зна да објасни узроке пропадања Рисмког царства 2.1.1  2.1.2  2.1.3  2.1.4  2.2.1  2.2.3  2.2.5
- Зна којим догађајем и када је почела Велика сеоба народа
(Пролазак Хуна кроз Врата народа 375.г.)
- Зна ко су Готи и какав је њихова улога у пропадању Рисмког царства
 
 
3.1.1  3.1.2  3.1.5  3.1.6  3.2.1  3.2.2  3.2.3  3.2.5  3.2.6
Римска култура (религија, уметност, наука, свакодневни живот)
 
- Зна да примени појам политеизам на примеру римске религије
- Зна да именује главне римске богове: Јупитера, Марса и Венеру
1.1.1  1.1.2  1.1.3  1.1.4  1.1.5  1.1.6 1.1.6  1.2.1  1.2.2  1.2.3  1.2.4
- Зна ко је Тацит и у чему је његов значај
-Уме да препозна остатке римске културе на сликама (Колосеум, аквадукт, латиница, славолуци...)
-Зна да објасни појам романизација
- Зна да упореди основне грчке и римске богове
- Уме да препозна елементе римске културе у календару, именима планета
 
 
3.1.1  3.1.2  3.1.5  3.1.6  3.2.1  3.2.2  3.2.3  3.2.5  3.2.6
Хришћанство (појава хришћанства, прогони хришћана, цар Константин и Милански едикт)
 
- Повезује Хришћанство са монотеизмом
- Зна ко је оснивач хришћанства (Исус Христ)
-Зна да покаже на карти Јерусалим
- Зна ко су апостоли и у чему је њихов значај
- Зна да именује свету књигу хришћана (Библија) и из чега се састоји (Стари и Нови завет и јеванђеља)
- Зна да препозна симболе хришћанства 1.1.1  1.1.2  1.1.3  1.1.4  1.1.5  1.1.6 1.1.6  1.2.1  1.2.2  1.2.3  1.2.4
- Зна да објасни зашто су били прогони хришћана
- Зна хронолошки прецизно када и којим документом је признато хришћанство (Милански едикт 313.г.)
-Зна да опише делатност Исуса Христа
2.1.1  2.1.2  2.1.3  2.1.4  2.2.1  2.2.3  2.2.5
-Зна који владар је признао хришћанство у Римском царству
- Уме да објасни значај Божића и Васкрса за хришћане
 
3.1.1  3.1.2  3.1.5  3.1.6  3.2.1  3.2.2  3.2.3  3.2.5  3.2.6
Завршни део - Израђују, уз помоћ наставника,   на линији времена оснивање Рима, фазе развоја Римске државе, подела Римског царства, Пад западног римског царства, Милански едикт, владавине Цезара, Октавијана Августа и цара Константина, оснивање Цариграда, Пунске ратове  и пролазак Хуна кроз Врата народа 
- Уме да прочита једноставне историјске информације: појмове и њихова објашњења и да их споји на одговарајући начин 1.1.1  1.1.2  1.1.3  1.1.4  1.1.5  1.1.6 1.1.6  1.2.1  1.2.2  1.2.3  1.2.4
-Израђују, самостално   на линији времена оснивање Рима, фазе развоја Римске државе, подела Римског царства, Пад западног римског царства, Милански едикт, Цезара, Октавијана Августа и цара Константина, оснивање Цариграда, Пунске ратове (битка код Кане) и рат са Пиром, пролазак Хуна кроз Врата народа 
-Умеју да објасне најзначајније појмове које су учили током целе године2.1.1  2.1.2  2.1.3  2.1.4  2.2.1  2.2.3  2.2.5
- Израђују ленту времена најзначајнијих догађаја из римске историје
- Умеју самостално да издвоје најзначајније личности Старог века и уоче њихов значај
 
 
3.1.1  3.1.2  3.1.5  3.1.6  3.2.1  3.2.2  3.2.3  3.2.5  3.2.6
         
 
 
НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА
 
У остваривању циља наставе историје припрема за часове је од изузетне важности, као и планирање наставе на годишњем и месечном нивоу. Требало би настојати да се ученици укључе у наставни процес и да се развијају њихове интелектуалне и креативне способности. На тај начин ће настава историје бити занимљива и неће бити сведена на пуко меморисање историјских чињеница. Наставник би требало да усмерава рад ученика, а не само да им пружа готова знања.
На часовима би требало да буду заступљене активне методе рада, у којима ученик није само пасивни посматрач већ и учесник у наставном процесу. Развијањем креативног и критичког мишљења ствара се могућност слободнијег и интересантнијег извођења наставе историје. Да би се наведени задаци наставе историје што потпуније остварили неопходно је да се обезбеди корелација са сродним предметима, као што су географија, српски језик, ликовна и музичка култура, верска настава, грађанско васпитање и свакодневни живот у прошлости. Чињеница да се исти садржаји у историји и сродним предметима не обрађују у исто време, због различитих наставних програма, знатно отежава корелацију у обради новог градива. Наставници историје могу корелацију остварити консултовањем са наставницима сродних предмета у обради исте материје у току наставе, као и заједничком обрадом неких тема кроз додатни  рад, слободне активности, излете и екскурзије. Посебну могућност за међупредметну сарадњу пружа додатни рад, чије теме могу да обухвате садржаје сродних предмета обрађене уз стручно-методичку помоћ наставника тих предмета. У настави историје нагласак би требало ставити на активне облике рада. Они се најпотпуније могу остварити кроз групни рад, рад у паровима, индивидуални рад или дискусију свих ученика у одељењу. Часове са поменутим облицима рада требало би брижљиво планирати и рационално изводити, имајући у виду да је њихов основни задатак активирање ученика, њихово оспособљавање за самостални рад и усвајање знања, развијање способности и навика. Реализација садржаја програма у великој мери зависи од правилног избора наставних метода. У настави историје усмено излагање наставника (монолошка метода) и разговор са ученицима (дијалошка метода) заузимају веома важно место. Осим ове две најзаступљеније методе, треба користити и остале. Посебан значај има коришћење историјских текстова, нарочито извора. Читањем и анализом историјских извора ученицима се пружа могућност да сагледају специфичност неког историјског проблема или појаве. Веома је важно напоменути да би требало користити и историјске карте, јер њихова адекватна употреба олакшава темељно савлађивање градива. Истицање поменутих метода не значи да би остале требало запоставити. Наставник би требало да свакој наставној јединици приступа као посебном образовном и дидактичком проблему и проналази одговарајућа решења.
У настави историје требало би што чешће користити следећа наставна средства:
- историјске карте (зидне, из атласа, уџбеника и друге литературе);
- илустрације (слике, дијапозитиви, шеме, графикони);
- документарне и игране видео и дигиталне материјале;
- музејске експонате;
- културно-историјске споменике (обилазак споменика).
Наставни садржаји предмета историја у петом разреду ученика уводе у историју, науку која се бави прошлошћу људског друштва, у праисторијски период људске цивилизације и период старог века. Препоручени садржаји наставнику остављају могућност да ученике постепено уводи у историју као науку, пратећи развојну линију цивилизације кроз културне, привредне и политичке делатности људи у најстаријим епохама прошлости. Иако се ученици први пут сусрећу са систематским изучавањем историје, у раду се могу користити њихова знања о друштвеним појавама и одређеним историјским догађајима која су стекли у првом циклусу основног образовања и васпитања. Мали фонд часова и психофизичке могућности ученика захтевају од наставника рационалност при избору битних чињеница, без много хронологије и дефиниција историјских појмова и социолошких категорија. Тежиште наставе историје у петом разреду требало би да буде на разумевању античког друштва и културе.
 
 

                                                                                                                                     Предметни наставник:

                                                                                                                                      Момчило Пауновић                                                                  


 

Наставни предмет: ГЕОГРАФИЈА
Разред: ПЕТИ
 
Сврха програма Географије
Географија је обавезан наставни предмет и изучава се  у другом образовном циклусу обавезног образовања и васпитања. Географска знања су  значајна компонента опште културе сваког човека. Ученици кроз овај предмет упознају основне објекте, појаве и процесе у простору, њихове узрочно – последичне везе и на основу тога изграђују сопствено географско мишљење о  свом завичају, држави,континенту и свету као целини. Настава Географије оспособљава ученике да користе географску карту, раде на терену и самостално  проналазе и анализирају  изворе географских информација. Кроз стечена знања ученици изграђују свест о значају свих геосфера као еколошког оквира за живот на Земљи и формирају одговоран однос према животној средини. Улога Географије огледа се и у  развијању толерантног става према различитим народима, њиховим културама и начину живота.
Циљеви и задаци Географије
Настава Географије доприноси:
-упознавање и разумевање појава и процеса у географском омотачу Земље и у непосредном окружењу,
- разумевање узрочно-последичне повезаности појава и процеса у географском омотачу,
-картографској писмености и коришћењу географске карте у свакодневном животу ,
-развоју географског мишљења заснованог на повезаности и међуусловљености географских појава и прцеса  у простору и времену,
-стицање најосновнијих знања о васиони и васионским телима,
-разумевању потреба  очувања, унапређења и заштите  Земљиних сфераи комплексне географске средине у којој егзистира и човек,
-упознавање основних географских одлика Европе, њених регија и држава,
-упознавање са комплементарношћу и регионалним разликама  планетарног света,
-развијању ставова о превентиви,  заштити, унапређењу животне средине,
-развијању толеранције, постојања и припадности мултиетничком , мултијезичком и  мултикултурном свету,
-развијању способности  за активно стицање и примену  знања  из географије кроз самостално учење и  истраживање.
       
Ред.број                    НАСТАВНА ТЕМА Укупан бр.часова Број часова обраде Број часова утврђивања
1 Увод у Географију 1 1  
2 Васиона и Земља 6 4 2
3 Географска карта 8 6 2
4 Планета Земља 21 13 8
  - Земљина кретања 4 3 1
  -Унутрашља грађа и рељеф Земље 11 6 5
  -Ваздушни омотач Земље 6 4 2
 
                
УКУПНО         36             24                12
 
 

 
Садржаји програма Број часова Активности ученика у образовно-васпитном раду Активности наставника у образовно-васпитном раду Начин и поступак остваривања Циљеви и задаци садржаја програма
  1. Увод
-Предмет проучавања, подела и значај Географије
1 -слушају,
-упоређују,
-утврђују календар
усмерава
 
 -дијалошка Да упознају наставни предмет, поделу и значај изучавања
2. Васиона и Земља
-Шта је васиона,које врсте небеских тела постоје као и о облику и величини Земље
 
6 -слушају,посматрају, разговор- користећи већ стечена знања -објашњава
-усмерава
-наводи
-ствара ситуацију
-сугерише
-поставља проблем
-подстицање
-дискутује
-анализира
-мотивише—проверава
-упућује на изворе стицања знања
Монолошка, дијалошка, демонстрациона, илустрационо-демонстрационе  -да стекну представу о васиони и васионским телима,Сунчевом систему,његовом постанку,као и о месту и постанку Земље као планете, у Сунчевом систему
4. Планета Земља
- Земљина кретања
- Унутрашља грађа и рељеф Земље
- Ваздушни омотач Земље
21 - слушају, посматрају, разговор, описују, упоређују, уочавају и демонстрирају -усмерава
-наводи
-ствара ситуацију
-сугерише
-поставља проблем
-подстицање
-дискутује
-анализира
-мотивише
-монолошка, дијалошка,   демонстрациона, илустративна, рад у групама, тимовима - да упознају  и стекну представу о кретањима Земље и последицама које се јављају због њених кретања,                  - да разумеју смену годишњих доба, смену топлотних појасева и неједнако трајање обданице и ноћи у току године
- да упознају  и разумеју појаве и процесе у географском омотачу Земље и у непосредном окружењу, као и њихову међусобну условљеност,
-да разумеју и схвате комплексну повезаност човека и природе,
-да изграђују свест о значају  заштите свих геосфера као еколошког оквира за живот на Земљи и формирање одговорног односа према животној средини,
-да развију естетска опажања  и  осећања  проучавањем и упознавањем  природних  и других феномена у геопростору и локалној средини.
 

 
 
3. Географска карта
- Упознавање са појмом географске карте са појмом размере,картографским знацима и поделом карата
8 - слушају, посматрају, разговор, самостално приказују и израђују, практично примењују и врше корелацију на часовима техничког образовања иматематике,  упоређују, демонстрирају , уочавају -демонстрира
-усмерава
-наводи
-ствара ситуацију
-сугерише
-поставља проблем
-подстицање
-дискутује
-анализира
-мотивише
-  дијалошка,   демонстративна, илустративна,практични рад, индивидуални рад, тимски рад, илустративна - да упознају основне елементе географске карте,стекну картграфску писменост,
-да се оспособе да самостално израђују и користе карту на терену, да разумеју размер и да га знају применити и на часовима математике као ипрактично на чаовима техничког образовања –повезаност теорије  и праксе
 
 
          СТАНДАРДИ
 
Наставни садржаји  
Основни ниво
Средњи ниво Напредни ниво
 
 
Васиона
и
Земља
 
ГЕ 1.2.1.  именује небеска тела у Сунчевом систему и наводи њихов распоред
 ГЕ 1.2.2. описује облик Земље и препознаје појаве и процесе везане за њена кретања
ГЕ 2.2.1 описује небеска тела и њихова кретања
 
ГЕ 3.2.1. препознаје димензије Земље и објашњава последице Земљиног облика
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Географска карта
 
 
 
 
 
 
 
ГЕ 1.1.1.  разуме појам оријентације и наводи начине оријентисања
ГЕ 1.1.2.  наводи  начине представљања Земљине површине (глобус и географска  карта)
ГЕ 1.1.3. препознаје и чита географске и допунске елементе карте
 
 
ГЕ 2.1.1.  одређује стране света у простору и на географској карти
ГЕ 2.1.2.   одређује положај места и тачака на географској карти
ГЕ 2.1.3.  препознаје и објашњава географске чињенице - објекте, појаве, процесе и
односе који су представљени моделом, сликом, графиком, табелом и схемом
ГЕ 2.1.4.  приказује понуђене географске податке:на немој карти, картографским изражајним средствима (бојама,линијама,знацима...),
графиком, табелом и схемом
ГЕ 3.1.1.  доноси закључке о просторним (топографским) и каузалним везама географских
чињеница - објеката, појава, процеса и односа на основу анализе географске
карте
 
 
Планета  Земља
 
 
 
Земљина кретања  
ГЕ 1.2.1.  Именује небеска тела и у Сунчевом систему и наводи њихов распоред
ГЕ 1.2.2.  описује облик Земље и препознаје појаве појаве и процесе везане за њена кретања
ГЕ 2.2.1 описује небеска тела и њихова кретања
 
ГЕ 3.2.1. препознаје димензије Земље и објашњава последице Земљиног облика и њених кретања
 
Унутршња грађа и рељеф Земље  
ГЕ 1.2.3.  Именује Земљине сфере (литосферу) и препознаје њене основне одлике
 
ГЕ 2.2.2.  разликује и објашњава геогафске чињенице – објекте, појаве и процесе у литосфери ГЕ.3.2.2. објашњава физичко географске законитости у географском оматачу и наводи мере за његову заштиту обнову и унапређивање
Ваздушни омотач Земље  
ГЕ 1.2.3.  Именује Земљине сфере (литосферу, атмосферу) и препознаје њихове основне одлике
 
ГЕ 2.2.2.  разликује и објашњава геогафске чињенице – објекте, појаве и процесе у литосфери и атмосфери ГЕ.3.2.2. објашњава физичко географске законитости у географском оматачу и наводи мере за његову заштиту обнову и унапређивање
 
 
НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА
Наставни програм географије за пети разред основног образовања и васпитања ослања се на савремена достигнућа и на перспективе развоја географске науке, корелативан је и примерен интересовањима и развојним способностима ученика. 
 
При изради овог програма полазну основу чинили су:
- општи циљеви и задаци основног образовања и васпитања;
- образовни, васпитни и функционални задаци савремене наставе географије,
уважавајући систем географије као научне дисциплине, њене принципе и њену филозофску основу;
- вишегодишња истраживања и анализе програма географије бројних држава света;
- потребе постизања боље равнотеже између узрасних способности ученика, њихових потреба и интересовања;
- услови у којима се реализује наставни предмет;
- опремљеност школа наставним средствима;
- искуства и препоруке географске стручне јавности;
- препоруке Интернационалне географске уније и Српског географског друштва.
- Концепција програма заснива се на:
- поступном увођењу и развијању географских појмова, појава и процеса у оквиру програмских садржаја спирално распоређених у другом образовном циклусу;
- наглашавању улоге географских метода у оспособљавању ученика да логички мисле, што је од многоструког значаја;
- појмовима, појавама и процесима савремене географске науке који су значајни и погодни за успешније разумевање укупних садржаја и неопходни су у процесу даљег учења;
- досадашњим наставним програмима у Републици Србији;
- резултатима праћења примене досадашњих програма.
Наставни програм је тематски конципиран. Програм садржи четири теме из опште географије. За сваку тему јасно су издвојени наставни садржаји које би требало обрадити и предложен је оријентациони број часова по свакој наставној
теми. Слобода и креативност наставника испољиће се кроз самостално планирање и одређивање типова часова, као и избора наставних метода, техника, активности, дидактичких средстава и помагала.
Садржаји опште географије имају посебан значај јер представљају основу за каснија географска изучавања и зато се њима мора посветити посебна пажња. Од степена усвојености ових садржаја у великој мери зависи изучавање географије у старијим разредима. Ови садржаји у великој мери су апстрактни и тешки за ученике овог узраста, зато је важно издвојити оне садржаје који се по обиму, дубини и систему излагања разликују од научних. Разлика по обиму састоји се у томе што су у наставном предмету укључени садржаји који чине основни део науке, али и део који је одабран тако да одговара узрасту ученика. Разлика у дубини залажења у садржаје означава чињеницу да географска наука садржи објекте, појаве, процесе и односе до најсложенијих аспеката, док географија као наставни предмет садржи тумачења само до оног нивоа који су разумљиви ученицима одређеног узраста. Али и поред ових разлика, наставни предмет мора садржати у себи само научне истине. Разлика по систему излагања садржаја заснива се на томе што се у науци примењује научно-логички систем од једноставнијег ка сложенијем, а у настави географије систем од (ученицима) познатијег ка (ученицима) непознатијем. То значи да се може догодити да је у науци нешто објективно сложеније у односу на друге делове градива. Међутим, ако је то ученицима познатије, онда се у настави географије оно ставља у ранију фазу усвајања. 
 
Кроз презентовање садржаја у настави географије ученици добијају целовиту и комплексну слику географске стварности. Да би се то постигло, потребно је повезати географске наставне садржаје са садржајима других предмета (у оба образовна циклуса) који су слични или се међусобно вертикално и хоризонтално допуњавају. То би требало да значи да без познавање наставне материје сродног предмета, не могу се потпуно схватити и научити одговарајући слични географски садржаји. Исто тако, без разумевања и познавања физичкогеографских и друштвеногеографских садржаја није могућно схватити регионалногеографске садржаје. Корелација географије са другим наставним предметима представља поступак који је неопходно спроводити у настави. Корелација са другим предметима може се остварити на три начина: у виду хоризонталне, дијагоналне и вертикалне корелације. Сви наведени начини корелације доприносе побољшавању квалитета и структуре наставних садржаја, развијању логичког мишљења, функционалног и трајног знања, остваривању принципа комплексности, односно, стварању реалних представа о географској стварности. Садржаји програма наставног предмета географије у петом разреду основне школе обухватају систематско изучавање елемената опште географије, а програмску структуру чини четири наставне теме:
1. Увод
2. Васиона и Земља
3. Географска карта
4. Планета Земља
На првом наставном часу наставник уводи ученике у наставни предмет, односно, упознаје ученике са циљевима и задацима, поделом и значајем географије. На овом часу потребно је упознати ученике са садржајем наставног програма и дати им јасна упутства за рад. Наставну тему Васиона и Земља чине најосновнија астрономска и математичкогеографска знања о васиони, Сунчевом систему, облику и величини Земље, њеном положају у васиони и о небеским телима Сунчевог система (посебно о Земљином најближем суседу - Месецу). Кроз ову наставну тему потребно је информисати ученике о основним особинама осталих небеских тела. Посебан значај има обрада садржаја који се односе на постанак, облик, величину Земље, распоред континената и океана. Ови садржаји најбоље могу да се објасне демонстративно-илустративним методама и методама експеримента уз употребу модела Земље-глобуса. Препоручује се наставнику да са ученицима посети Планетаријум и Народну опсерваторију у Београду и да за време ведрих ноћи у локалној средини покаже ученицима видљива сазвежђа и оријентацију помоћу звезде Северњаче. Трећа наставна тема Географска карта чини скуп знања и практичних вештина којима ученици треба да овладају у настави географије и односе се на познавање
оријентације у простору, практично коришћење и познавање географске карте. У том погледу географска настава пружа могућност ученицима да у континуираном раду са географским картама савладају вештину од једноставнијег до сложенијих облика читања карата. Сталном употребом географске карте знање се проширује и продубљује, упознају се различити аспекти карте и усавршава се њена практична примена. Наставни садржаји из картографије имају велики образовни значај јер чине основу за разумевање свих аспеката географске науке и наставе, али имају и општеобразовни значај због потребе коришћења карата скоро у свим областима човекове делатности. 
 
Обрада картографских садржаја на најбољи начин се може реализовати кроз посматрање, мерење, бележење, цртање, вежбање на часу у учионици или на терену. Важну улогу имају наставни објекти и средства као што су поједини наставни модели и глобуси. Уколико се обрада ових наставних садржаја заснива на примени оскудних наставних средстава, објашњења наставника морају бити јасна, треба да се заснивају на корелацији са математиком, различитим врстама мерења објеката у простору и њиховог поређења димензија, међусобног просторног и визуленог односа. Имајући у виду да је оријентација ученика на географској карти веома слаба, напомињемо да је у настави географије неопходно коришћење географских карата на свим типовима часова и у свим облицима наставног рада.
Четврту тему Планета Земља чине садржаји физичке географије и разврстани су у три мање целине.
Садржаји прве целине Кретања Земље ослањају се на садржаје претходних тема. За ученике овог узраста посебно може бити тешко разумевање Земљине ротације, револуције и последица ових кретања. Због тога је потребно посебну пажњу посветити обради и утврђивању ових садржаја. Наставнику се препоручује примена очигледних наставних средстава (глобус, батеријска лампа, телуријум, видео записи...) и демонстративно-илустративне методе и методе експеримента како би се могао постићи висок степен разумевања и адекватног прихватања садржаја. То ће бити предуслов за касније усвајање низа других појмова везаних за смену обданице и ноћи, годишњих доба, климатских појасава, односно свих појмова везаних за време и климу и уопште, појаве и процесе у атмосфери, као и у хидросфери и биосфери (6. разред).
Друга и трећа целина ове наставне теме обухвата систем знања о Унутрашњој грађи и рељефу Земље и о ваздушном омотачу Земље. Ова знања систематизована су по Земљиним сферама у оквиру којих ученици упознају објекте, појаве и процесе, гранске и међугранске везе, као и посебне физичкогеографске законитости. Када се обрађују географски процеси потребно је нарочито указати на ток географских квантитативних промена и њихов карактер и упозорити како такве промене могу у одређеним тренуцима да утичу на квалитативни преображај, односно на развој. У току обраде сваке сфере појединачно треба водити рачуна да ученици што боље схвате и прихвате суштину гранских веза или веза у оквиру једне сфере.
Најбољи начин је када се указује на принципе веза, да би се упоредо с тим, на основу појединих примера, показало како те везе функционишу у већем броју варијанти или случајева. Тиме ће ученицима бити омогућено да боље схвате законитости веза, њихове типичности, али и атипичности. Пошто су атипичности географских гранских веза доста честе, потребно их је што више презентовати јер ће се тиме пружити могућност да ученици схвате суштину географске логике.
Приликом обраде наставних садржаја из ових наставних целина потребно је водити рачуна о знањима, вештинама и искуствима стеченим у првом образовном циклусу (Свет око нас, Природа и друштво), као и о обиму и дубини наставне грађе која треба да буде у складу са развојним способностима ученика. Поједини наставни садржаји који су предвиђени за обрађивање тешки су за разумевање, а неки су и апстрактни. Препоручује се обрада само основних појмова, појава и процеса уз обилато коришћење дидактичког материјала и разноврсних метода рада (експеримент), које доприносе очигледности и трајности знања и умења. На овај начин истовремено се стичу знања, умења и вештине које ће ученицима омогућити даље учење. 
 
Једна од основних вештина, која се препоручује, је правилно географско посматрање и уочавање природних објеката, појава и процеса у локалној средини чиме се подстиче природна радозналост деце, самостално истраживање и правилна њихова интерпретација. Садржаји физичке географије дају могућност стицања знања, вештина и навика коришћењем статистичког материјала који је систематизован у табелама, као и руковањем различитим мерним инструментима, регистровањем и обрадом података које они показују. На овај начин повезују се и интерпретирају квантитативни показатељи, утврђују узрочно-последичне везе и односи, што доприноси развоју логичког мишљења и стицању функционалних знања и вештина. У оквиру ове теме сви физичкогеографски објекти, појаве и процеси не могу се потпуно обрадити, што и није циљ овог наставног програма. Сви ови садржаји налазе су у оквиру садржаја регионалне географије и пропуштено се може допунити и објаснити.
Скрећемо пажњу наставницима да је у коришћењу уџбеника важан селективан приступ датим садржајима. Такође, препоручује се да од ученика не захтевају меморисање фактографског и статистичког материјала. Стечена знања треба да буду применљива, а ученици оспособљени да сами истражују и анализирају одређене географске објекте, појаве и процесе.

                                                                                                                                                                            Предметни наставник:

                                                                                                                                               Момчило Пауновић                                                                 
 
 

Наставни предмет: МАТЕМАТИКА
Разред: ПЕТИ
 
  Циљ наставног предмета...
Циљ наставе математике јесте да ученици усвоје елементарнe математичкe компетенције (знања, вештине и вредносне ставове) које су потребне за схватање појава и законитости у природи и друштву и које ће да оспособе ученике за примену усвојених математичких знања (у решавању разноврсних задатака из животне праксе) и за успешно
настављање математичког образовања и за самообразовање; као и да доприносе развијању менталних способности, формирању научног погледа на свет и свестраном развитку личности ученика.
 
Циљеви и задаци 
Ученике треба оспособити:
-да формирају и графички приказују скупове и њихове подскупове, изводе скуповне операције и правилно употребљавају одређене знакове.
-препознају геометријске фигуре:права(нормалне и паралелне), дуж, полуправа, раван, кружница, круг  и друго),као и неке односе међу њима.
-упознају углове уз трансверзалу паралелних правих,углове са паралелним и нормалним крацима,суплементне и комплементне углове.
-упознају дељивост и основна правила дељивости природних бројева ,одређују најмањи заједнички садржалац и највећи заједнички делилац,као и примена дељивости у конкретним проблемским ситуацијама
-схвате појам разломака ,записивање разломка на разне начине , упоређују разломке, илуструју на бројевној правој, стекну знање у извођењу основних операција са разломцима,да примене бројеве и бројевне изразе у конкретним проблемским ситуацијама.
-могу да читају ,састављају и израчунавају мање сложене бројевне изразе.Умеју да реше једноставније једначине и неједначине у вези са разломцима.
-упознају осу симетрију и њена својства,као и да умеју да изводе конструкције симетрале дужи,симетрале угла и нормале на дату праву кроз дату тачку.
 
Начин остваривања програма...
Препоруке за реализацију наставе:
  • образложити циљ предмета, начин и критеријум оцењивања;
  • неопходна предзнања поновити уз максимално ангажовање ученика;
  • подстицати ученике на размишљање и самостално закључивање;
  • примењивати разноврсне облике и методе рада, како би се подстакла активност ученика;
  • инсистирати на прецизности, тачности, систематичности и уредности у раду;
  • упућивати ученике на претраживање различитих извора и примену савремених технологија.
Скупови
На разноврсним примерима треба користити одговарајуће симболе (знаке) и уочавати законитости скуповних операција уз помоћ Венових дијаграма.
На погодним примерима треба илустровати употребу речи:сваки, неки, или и, не, следи.
Изграђивање појмова: бројевни израз, променљива, израз са променљивом и придруживање.
Треба уочавати и наводити примере једноставнијих зависности у разним областима (придруживање по датом правилу, откривање правила придруживања). При томе треба користити табеле и дијаграме.
Скупови тачака
У овој теми треба поновити, допунити и кориговати раније стечена знања о важнијим геометријским фигурама, схватајући их као скупове тачака, уз примену одговарајућих скуповних ознака и операција, као одговарајуће описивање.
Дељивост бројева
У казати на два случаја дељења: са остатком и без остатка, при чему је битно да се разуме веза између дељеника, делиоца, количника и остатка (а=бq+р).
Треба увести правила дељивости појединим бројевима, као припрему за примену код скраћивања разломка.
Угао
Ученицима треба објаснити више начина дефинисања угла (као део равни са једне стране две полуправе са једном заједничком почетном тачком или као пресек две полуравни или да настаје ротацијом полуправе у равни око почетне тачке).
Без мерења показати како се упоређују углови, однос измећу централног угла и одговарајућег лука, односно тетиве. Увести и осмислити појмове суседних, упоредних и унакрсних углова, а уочавати те углове у различитим геометријским конфигурацијама.
Разломци
Проширује се појам разломка, разломак се уводи као количник два природна броја, а затим и као размера. Важно је правилно формирање и разумевање појма размере и оспособљавање за њено коришћење у пракси (цртање и читање планова, карата, графикона, при решавању проблема пропорционалне поделе).
Упоређивање разломака и основне операције са њима, добро је обављати упоредо у обичном и децималном запису, уз постизање добре увежбаности, при чему треба истицати својства свих операција.
Одговарајућим једначинама и неједначинама треба посветити довољну пажњу.
Осна симетрија
Важни садржаји у овој теми су: тумачење осне симетрије (уз помоћ модела и квадратне мреже), конструкција осно симетричних тачака и фигура, конструкција симетрале дужи и симетрале угла, као и њихове једноставније примене.
 
 
 
                  
      
Ред.број
наставне теме
Назив теме Циљ теме Обрада Утврђи вање Укупно Време реализације
1  
Скупови
  • Да усвоје основне чињенице о скуповима;
  • Да умеју да формирају и графички приказују скупове и њихове подскупове;
  • Да изводе скуповне операције и правилно употребљавају одговарајуће ознаке;
  • Да схватају смисао речи "и", "или", "не", "сваки", "неки".
 
7
 
9
 
16
Септембар
2  
Геометријски објекти
  • Да схвате геометријске објекте (права, дуж, полуправа, раван, кружница, круг) и разумеју њихове узајамне односе;
  • Да се оспособе за прецизност у мерењу, цртању.
 
5
 
5
 
10
Октобар
3  
Дељивост бројева
  • Да упознају дељивост природних бројева и основна правила дељивости;
  • Да умеју да одређују најмањи заједнички садржалац и највећи заједнички делилац.
 
7
 
7
 
14
Новембар
4  
Угао
  • Да схвате појам угла;
  • Да се упоунају са врстама углова;
  • Да упознају јединице мере;
  • Да упознају углове уз трансверзалу паралелних правих, углове с паралелним крацима и њихова својства, као и да умеју да цртају праву паралелну датој правој.
 
9
 
11
 
20
Новембар, Децембар
5  
Разломци
 
  • Да схвате појам разломка, умеју да га записују на разне начине и врше прелаз с једног начина на други;
  • Да умеју да упоређују разломке и да их представљају на бројевној правој;
  • Да стекну рутину у извођењу основних рачунских операција с разломцима (у оба записа);
  • Да могу да читају, састављају и рачунају једноставније бројевне изразе;
  • Да умеју да реше једноставније једначине и неједначине с разломцима;
  • Да увиђају математички садржај у текстуалним задацима и изражавају га математичким језиком.
 
26
 
36
 
62
Јануар, фебруар, март, април, мај
6  
Осна симетрија
  • Да упознају осну симетрију и њена својства, као и да умеју да конструјишу симетрале дужи, симетрале угла и нормале на дату праву кроз дату тачку.
  • Да се оспособе за прецизност у мерењу, цртању и геометријским конструкцијама.
  •  
 
5
 
9
 
14
Мај, Јун
7 ШКОЛСКИ ПИСМЕНИ ЗАДАЦИ   4 4 8  
                                                                                                                                                                                                                                     
Активности у образовно васпитном процесу
 
Назив теме Активности ученика Активности наставника Праћење и оцењивање
 
Скупови
Усваја нова знања, дефинише нове појмове, посматра, пише, илуструје и графички представља, решава проблеме, записује, слуша, дискутује, одговара Организује, припрема, прати, предаје, мотивише, планира, учествује, едукује, вреднује, развија и води дискусију, испитује
  • Контролни задатак
  • 15 минутне контролне
  • Домаћи задаци
  • Активност на часу
  • Учешће у дискусији
 
Геометријски објекти
Усваја нова знања, дефинише нове појмове, посматра, пише, илуструје и графички представља, решава проблеме, записује, слуша, дискутује, одговара Организује, припрема, прати, предаје, мотивише, планира, учествује, едукује, вреднује, развија и води дискусију, испитује
  • Контролни задатак
  • 15 минутне контролне
  • Домаћи задаци
  • Активност на часу
  • Учешће у дискусији
  • Уредност конструкцијских радова
Школски писмени задатак
 
Дељивост бројева
Усваја нова знања, дефинише нове појмове, посматра, пише,  решава проблеме, записује, слуша, дискутује, одговара Организује, припрема, прати, предаје, мотивише, планира, учествује, едукује, вреднује, развија и води дискусију, испитује
  • Контролни задатак
  • 15 минутне контролне
  • Домаћи задаци
  • Активност на часу
  • Учешће у дискусији
  • Креативност
 
Угао
Усваја нова знања, дефинише нове појмове, посматра, пише, илуструје и графички представља, решава проблеме, записује, слуша, дискутује, одговара Организује, припрема, прати, предаје, мотивише, планира, учествује, едукује, вреднује, развија и води дискусију, испитује
  • Контролни задатак
  • 15 минутне контролне
  • Домаћи задаци
  • Активност на часу
  • Учешће у дискусији
  • Уредност конструкцијских радова
Школски писмени задатак
 
Разломци
 
Усваја нова знања, дефинише нове појмове, посматра, пише, илуструје и графички представља, решава проблеме, записује, слуша, дискутује, одговара Организује, припрема, прати, предаје, мотивише, планира, учествује, едукује, вреднује, развија и води дискусију, испитује
  • Контролни задатаци
  • 15 минутне контролне
  • Домаћи задаци
  • Активност на часу
  • Учешће у дискусији
  • Уредност у писању разломака
  • Прецизност и систематичност
Школски писмени задатак
 
Осна симетрија
Усваја нова знања, дефинише нове појмове, посматра, пише, илуструје и графички представља, решава проблеме, записује, слуша, дискутује, одговара Организује, припрема, прати, предаје, мотивише, планира, учествује, едукује, вреднује, развија и води дискусију, испитује  
  • Контролни задатак
  • Домаћи задаци
  • Активност на часу
  • Учешће у дискусији
  • Уредност конструкцијских радова
Школски писмени задатак
ШКОЛСКИ ПИСМЕНИ ЗАДАЦИ Израда писменог задатка Оцењивање радова  
 

 
                   Стандарди образовања
 
НАСТАВНА ТЕМА ОСНОВНИ НИВО СРЕДЊИ НИВО НАПРЕДНИ НИВО
1.СКУПОВИ - - -
3.ДЕЉИВОСТ БРОЈЕВА 1.1.5. дели са остатком једноцифреним бројем и зна када је један број дељив другим 2.1.3. уме да примени основна правила дељивости са 2, 3, 5, 9 и декадним јединицама; 3.1.2. оперише са појмом дељивости у проблемским ситуацијама;
5.РАЗЛОМЦИ 1.1.1. уме да прочита и запише различите врсте бројева (природне, целе, рационалне);
1.1.2. преводи децимални запис броја у разломак и обратно;
1.1.3. пореди по величини бројеве истог записа, помажући се сликом кад је то потребно;
1.1.4. изврши једну основну рачунску операцију са бројевима истог записа, помажући се сликом кад је то потребно (у случају сабирања и одузимања разломака само са истим имениоцем); рачуна, на пример 1/5 од  n, где је n дати природан број;
 
2.1.1. упореди по величини разломке записане у различитим облицима;
2.1.2. одреди супротан број, реципрочну вредност и апсолутну вредност броја; израчуна вредност једноставнијег израза са више рачунских операција различитог приоритета, укључујући ослобађање од заграда, са бројевима истог записа;
2.1.4. користи бројеве и бројевне изразе у једноставним реалним ситуацијама;
2.2.5. користи једначине у једноставним текстуалним задацима;
3.1.1. уме да одреди вредност сложенијег бројевног израза;
3.1.3. уме да користи бројеве и бројевне изразе у реалним ситуацијама;
3.2.5. користи једначине и неједначине решавајући и сложеније текстуалне задатке.
2.СКУПОВИ ТАЧАКА 1.3.1. влада појмовима: дуж,полуправа, права, раван (уочава њихове моделе у реалним ситуацијама и уме да их нацрта користећи прибор; разликује паралелне и нормалне праве);
1.3.3 влада појмовима: круг, кружна линија (издваја њихове основне елементе, уочава њихове моделе у реалним ситуацијама и уме да их нацрта користећи прибор);
- -
4.УГАО 1.3.1. влада појмовима: дуж,полуправа, права, раван 'и угао(уочава њихове моделе у реалним ситуацијама и уме да их нацрта користећи прибор; разликује неке врсте углова и паралелне и нормалне праве);
1.4.1. користи одговарајуће јединице за мерење дужине, површине, запремине, масе,времена и углова;
1.4.2. претвори веће јединице дужине,масе и времена у мање;
1.4.3. користи различите апоене новца;
1.4.4. при мерењу одабере одговарајућу мерну јединицу; заокружује величине исказане датом мером;
2.3.1. одреди суплементне и комплементне углове, упoредне и унакрсне углове; рачуна са њима ако су изражени у целим степенима;
2.4.1. пореди величине које су изражене различитим мерним јединицама за дужину и масу;
2.4.3. уме да дату величину искаже приближном вредношћу;
3.3.1. рачуна са угловима
укључујући и претварање угаоних мера; закључује користећи особине паралелних и нормалних правих, укључујући углове
на трансверзали;
3.4.1 по потреби претвара јединице мере, рачунајући са њима;
3.4.2. процени и заокружи дате податке и рачуна са таквим приближним вредностима; изражава оцену грешке (нпр. мање од 1 динар, 1cm,1 g);
6.ОСНА СИМЕТРИЈА 1.3.6. интуитивно схвата појам подударних фигура (кретањем до преклапања); 2.3.6. уочи осносиметричне фигуре и уме да одреди осу симетрије(нпр. паралелност и једнакост страница паралелограма);  
 
 
 
              Садржај програма по темама
 
  • 1
Скупови
  • Скуп, елементи, подскуп, једнакост скупова, празан скуп, Венов дијаграм;
  • Скуповне операције: унија, пресек, разлика; речи или, и, не, сваки, неки;
  • Обнављање својстава скупа N  (природних бројева) и скупа N0 (природних бројева са нулом).
  • 2
Геометријски објекти
 
  • Геометријске фигуре;
  • Права, дуж, полуправа, раван;
  • Изломљена линија, област;
  • Кружница (кружна линија), круг;
Кружница и права, тетива и тангента.
  • 3
Дељивост
  • Дељење у скупу  (једнакост );
  • Појам дељивости, чиниоци и садржаоци природног броја;
  • Дељивост декадним јединицама;
  • Дељивост са 2, 5, 4;
  • Дељивост са 3 и 9;
  • Прости и сложени бројеви;
  • Растављање природних бројева на просте чиниоце;
  • Заједнички делилац и нзд;
  • Заједнички садржалац и нзс.
  • 4
Угао
  • Угао (појам, елементи, обележавање);
  • Централни угао, кружни лук и тетива;
  • Преношење углова;
  • Врсте углова (опружен, прав, оштар, туп, пун угао)
  • Упоређивање углова;
  • Мерење углова (јединице: степен, минут, секунд);
  • Сабирање и одузимање углова;
  • Појам комплементних и суплементних углова;
  • Суседни, упоредни и унакрсни углови;
  • Паралелне праве са трансферзалом и углови које оне чине;
  • Углови са паралелним крацима.
  • 5
Разломци
  • Појам разломка облика ;
  • Проширивање и скраћивање разломака;
  • Упоређивање разломака;
  • Децимални запис;
  • Превођење децималног записа разломака у облик  и обрнуто;
  • Придруживање тачака бројевне полуправе разломцима;
  • Сабирање и одузимање разломака;
  • Једначине и неједначине облика: , , , , ;
  • Множење и дељење  разломака (у оба записа) и својства множења;
  • Изрази;
  • Једначине и неједначине облика: ,, , , , , , , ,
  • Aритметичка средина;
  • Размера и њене примене.
  • 6
Осна симетрија
  • Осна симетрија у равни
  • Симетричне тачке
  • Симетричност фигура у односу на праву
  • Оса симетрије фигуре
  • Симетрала дужи и симетрала угла
  • Конструкције
 

                                                                                                                                                          Предметни наставник:

                                                                                                                                                                    Сања Бакић
 
 
 
 
 
 
 

 

 
Наставни предмет: БИОЛОГИЈА
Разред: ПЕТ
 

Циљ и задаци

 
Циљ наставе биологије у основној школи је да ученици усвајањем образовно-васпитних садржаја стекну основне појмове о живом свету, његовом историјском развоју и законитостима које у њему владају.
Изучавањем биологије код ученика треба развијати одговарајуће квалитете и навике, запажања, способности критичког мишљења, објективност и логичко расуђивање, љубав према природи и осећање дужности да чувају и заштите природу, да развијају хигијенске навике и здравствену културу.
Задаци наставе биологије су да ученици:
  • схвате улогу и значај биологије за развој и напредак човечанства;
  • развију свест о властитом положају у природи;
  • стекну основна знања о грађи и функционисању организама;
  • развију способност повезивања појмова и процеса у живим бићима и природи;
  • стекну знање о разноврсности и распрострањености организма;
  • схвате узајамне односе живих бића и животне средине, као и динамику кружења материје и протицања енергије;
  • развију осећање одговорности према стању животне средине;
  • схвате степен угрожености биосфере и улогу сваког појединца у њеној заштити и унапређивању;
  • разумеју поступност у развоју живог света, постанак Земље и живота на њој;
  • упознају грађу и функционисање властитог организма, усвоје одређене хигијенске навике, стекну одговорност за властито здравље и здравље других људи;
  • схвате да је полност саставни део живота и да човекова полност подразумева поштовање норми понашања које обезбеђују хумане односе међу људима;
  • разумеју радне навике и способност за самостално посматрање и истраживање;
  • да приликом избора будућег занимања имају јасне појмове и представе о занимањима везаним за биологију, што ће омогућити квалитетно усмеравање.
 
 

Оперативни задаци

Ученици треба да:
  • науче основне податке о развоју људске врсте, етапе у развоју савременог човека и еволутивни положај човека данас
  • стекну знања о  грађи ћелија и ткива и повезаности органа и органских система у организам као целину
  • упознају основну грађу и улогу коже
  • упознају облик и грађу костију и мишића
  • упознају грађу и функцију нервног система  и чула
  • упознају грађу и функцију жлезда са унутрашњим лучењем и њихову повезаност са нервним системом
  • упознају грађу и функцију система органа за варење
  • упознају грађу и функцију система органа за дисање
  • упознају грађу и функцију система органа за циркулацију
  • упознају грађу и функцију система органа за излучивање и њихов значај за промет материја
  • упознају грађу и функцију система органа за размножавање, фазе у полном сазревању човека и биолошку регулацију процеса везаних за пол
  • упознају најчешћа обољења и повреде органских система човека
  • науче основна правила пружања прве помоћи
  • развијају неопходне хигијенске навике
  • схвате значај здравствене културе и репродуктивног здравља
  • схвате значај и улогу породице у развоју, опстанку, напретку људског друштва као и последице њеног нарушавања.
 
Наставна средства и помагала (уџбеник, наставни листови, слике, модели, графоскоп)
Литература                             Биологија уџбеник за пети разред основне школе;мрВесна Сурчински Миковиловић;Тања Станојевић
Корелација                             Са познавањем природе из претходних разреда и географијом
 
 
Ред. бр.
тeме
Н А З И В
ТЕМЕ/ОБЛАСТИ
 
 
НАСТАВНЕ ЈЕДИНИЦЕ
 
  Број часова  
Стандарди постигнућа
 
Обрада новог градива
 
Практичне
вежбе
/теренски рад
Понављање
и утврђивање
 
Систематизација
Укупно
 
 
I Увод
 
- увод, упознавање са градивом
- шта је биологија?
- зашто учимо биологију?
- научне методе у биологији (упознавање природе)
- лабораторијски прибор
- оптички инструменти, лупа
- микроскоп
- практична вежба - микроскопирање
 
БИ.1.1.1. БИ.1.1.2. БИ.2.1.1.БИ.3.1.1.БИ.3.1.2.
 
3 2 1 0 6
II Особине живих бића и разноврсност живог света - ћелија – особине (величина, облик, функција)
- делови ћелије
- разлика између биљне и животињске ћелије
- ниво организације живих бића: ћелија – организам
- писмени тест: увод у биологију, ћелија
 
БИ.1.1.1.БИ.1.1.2. БИ.2.1.1. БИ.3.1.1.БИ.3.1.2. БИ.1.1.3. БИ.2.1.2. БИ.3.1.3.
 
7 1 4 0 12
III Царство биљака -грађа и животни процеси - еволутивни развој биљака
- једноћелијски организми, вируси и бактерије
- алге
- писмени тест: вируси и бактерије
- биљни органи: вегетативни и репродуктивни
- корен: врсте, функција, грађа
- стабло: улога, врсте
- транспирација
- лист: грађа и функција, изглед облици
- микроскопирање наличија листа
- животни процеси у листу: дисање и фотосинтеза
- вегетативно размножавање биљака
- покрети биљака
- писмени тест: вегетативни биљни органи
- ниже кормофите, маховине
- папрати
- значај за човека
- писмени тест: маховине и папрати
 - репродуктивни биљни органи: цвет (грађа и делови)
- полен, поленово зрно
- тучак, плодник, јајна ћелија, смени заметак
- опрашивање и оплођење
- семе, плод
- практична вежба: улога котиледона на примеру смена пасуља
- тест: репродуктивни биљни органи
- више кормофите: четинари, шишарка
- цветнице: понављање и систематизација пређеног градива о вегетативним и репродуктивним биљним органима
 
 
- подела кормофита на моно и дикотиледоне
 
БИ.1.1.3. БИ.2.1.2. БИ.3.1.3.БИ.1.1.5. БИ.2.1.4. БИ.3.1.5.БИ.1.2.1.БИ.1.2.2. БИ.2.2.1.БИ.1.2.3. БИ.2.2.2. БИ.2.2.3. БИ.3.2.1. БИ.3.2.2. БИ.3.2.3. БИ.1.2.4. БИ.1.2.5. БИ.1.2.6. БИ.2.2.4. БИ.2.2.5. БИ.2.2.6. БИ.3.2.4. БИ.3.2.5. БИ.1.2.7. БИ.2.2.7. БИ.2.2.8. БИ.2.2.9. БИ.3.2.6.БИ.1.3.1.БИ.1.3.2. БИ.2.3.1. БИ.2.3.2. 15 7 7 2 31
  Разноврсност биљака, значај и заштита - разноврсност и значај за човека
- утврђивање пређеног градива о кормофитама
 
 
БИ.1.1.4. БИ.2.1.3. БИ.3.1.4.-БИ.1.2.1.БИ.1.2.2. БИ.1.2.3. БИ.2.2.1. БИ.2.2.2. БИ.2.2.3. БИ.3.2.1. БИ.3.2.2. БИ.3.2.3.БИ.1.4.3. БИ.2.4.3. БИ.2.4.4.БИ.1.4.6. БИ.1.4.7. БИ.1.4.8. БИ.2.4.8. БИ.2.4.9.- БИ.1.5.6.
БИ.2.5.2. БИ.2.5.3.
 
9 2 5 1 17
  Царство гљива - гљиве
- гљиве и лишајеви
- писмени тест: алге, гљиве, лишајеви (талофите
БИ.1.1.4. БИ.2.1.3. БИ.3.1.4.БИ.1.2.1.БИ.1.2.2. БИ.1.2.3. БИ.2.2.1. БИ.2.2.2. БИ.2.2.3. БИ.3.2.1. БИ.3.2.2. БИ.3.2.3.
 
4 1 1 0 6
  Прво полугодиште     19 7 9 1 36
  Друго полугодиште     19 6 9 2 38
  УКУПНО     38 13 18 3 72  
                     
 

БИОЛОГИЈА 5 - ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ
ОСНОВНИ НИВО
У области ОСОБИНЕ ЖИВИХ БИЋА ученик/ца:
БИ.1.1.1. уме да наведе основне карактеристике живог света;
БИ.1.1.2. разликује живу и неживу природу у непосредном окружењу и у типичним случајевима;
БИ.1.1.3. препознаје основне сличности и разлике у изгледу и пона шању биљака и животиња;
БИ.1.1.4. уме да наведе називе пет царстава и познаје типичне представнике истих;
БИ.1.1.5. зна да постоје просторне и временске промене код живихбића и познаје основне чињенице о томе.
У области ЈЕДИНСТВО ГРАЂЕ И ФУНКЦИЈЕ КАО ОСНОВА ЖИВОТА
ученик/ца:
БИ.1.2.1. зна да су најмањи организми саграђени од једне ћелије укојој се одвијају сви каракатеристични животни процеси и зна основне карактеристике грађе такве ћелије;
БИ.1.2.2. зна да је ћелија најмања јединица грађе свих вишећелијскихорганизма у чијим се одељцима одвијају разноврсни процеси, и зна основне карактеристике грађе тих ћелија;
БИ.1.2.3. знаосновнекарактеристикеграђебиљака, животињаичовека и основне функције које се обављају на нивоу организма;
БИ.1.2.4. познаје основну организацију органа у којима се одвијајуразличити животни процеси;
БИ.1.2.5. разуме да је за живот неопходна енергија коју организмиобезбеђују исхраном;
БИ.1.2.6. разуме да су поједини процеси заједнички за сва жива бића дисање, надражљивост, покретљивост, растење, развиће,размножавање).
БИ.1.2.7. зна да организми функционишу као независне целине усталној интеракцији са околином.
У области НАСЛЕЂИВАЊЕ И ЕВОЛУЦИЈА ученик/ца:
БИ.1.3.1. разуме да јединке једне врсте дају потомке исте врсте;
БИ.1.3.2. зна основне појмове о процесу размножавања.
У области ЖИВОТ У ЕКОСИСТЕМУ ученик/ца:
БИ.1.4.3. уме на задатом примеру да одреди материјалне и енергет-ске токове у екосистему, чланове ланаца исхране и правцекружење најважнијих супстанци (вода, угљеник, азот);
БИ.1.4.6. разуме утицај човека на биолошку разноврсност (нестанакврста, сеча шума, интензивна пољопривреда, отпад);
БИ.1.4.7. препознаје основне процесе важне у заштити и очувању жи-вотне средине (рециклажа, компост) и заштити биодиверзи-тета (Националних паркова, природних резервата);
БИ.1.4.8. зна шта може лично предузети у заштити свог непосредногживотног окружења.
У области ЧОВЕК И ЗДРАВЉЕ ученик/ца:
БИ.1.5.6. разуме предности и недостатке употребе додатака у храни(конзерванси али и неконтролисана употреба витамина, антиоксиданата, минерала итд) и опасности до којих може да доведе неуравнотежена исхрана (редукционе дијете, прете-рано узимање хране и сл) и познаје основне принципе пра-
вилног комбиновања животних намирница.
СРЕДЊИ НИВО
У области ОСОБИНЕ ЖИВИХ БИЋА ученик/ца:
БИ.2.1.1. примењује критеријуме за разликовање живог од неживог на карактеристичном биолошкомматеријалу(препарати, огледи);
БИ.2.1.2. познаје и користи критеријуме за разликовање биљака и
животиња и примењује их у типичним случајевима; БИ.2.1.3. познаје критеријуме по којима се царства међусобно разликују на основу њихових својстава до нивоа кола/класе;
БИ.2.1.4. уме да објасни везу између промена у просторном и временском окружењу и промена које се дешавају код живих бића у околностима када делује мањи број чинилаца на типичне заједнице живих бића или организме.
У области ЈЕДИНСТВО ГРАЂЕ И ФУНКЦИЈЕ КАО ОСНОВА ЖИВОТА
ученик/ца:
БИ.2.2.1. разуме да постоје одређене разлике у грађи ћелија у зависности од функције коју обављају у вишећелијским организмима (разлике између биљне и животињске ћелије, између
коштане и мишићне ћелије и сл.);
БИ.2.2.2. зна и упоређује сличности и разлике између нивоа организације јединке; зна да се ћелије које врше исту функцију групишу и образују ткива, ткива са истом функцијом органе,органи са истом функцијом системе органа;
БИ.2.2.3. зна карактеристике и основне функције спољашње грађебиљака, животиња и човека;
БИ.2.2.4. разуме да је за живот неопходна енергија која се производи,складишти и одаје у специфичним процесима у ћелији и дасе тај процес назива метаболизам;
БИ.2.2.5. разуме да биљне ћелије, захваљујући специфичној грађи,
могу да везују енергију и стварају (синтетишу) сложене
(хранљиве) материје;
БИ.2.2.6. разуме да и у биљној и животњској ћелији сложене материје могу да се разграђују, при чему се ослобађа енергија у про-
цесу који се назива дисање;
БИ.2.2.7. познаје термин хомеостаза и зна да објасни шта он значи;
БИ.2.2.8. зна да је неопходна координиција функција у вишећелијским организмима и зна који органски системи омогућују
ову интеграцију;
БИ.2.2.9. зна да нервни и ендокрини системи имају улогу у одржавању хомеостазе.
У области НАСЛЕЂИВАЊЕ И ЕВОЛУЦИЈА ученик/ца:
БИ.2.3.1. разуме основне разлике између полног и бесполног размножавања;
БИ.2.3.2. разуме механизам настанка зигота.
У области ЖИВОТ У ЕКОСИСТЕМУ ученик/ца:
БИ.2.4.3. уме на разноврсним примерима да одреди основне материјалне и енергетске токове у екосистему, основне односе исхране, и најважнија својства биоценоза и популација;
БИ.2.4.4. зна да у природи постоји кружење појединих супстанци
(вода, угљеник и азот);
БИ.2.4.8. разуме последице загађења воде, ваздуха и земљишта као и значај очувања природних ресурса и уштеде енергије;
БИ.2.4.9. разуме значај природних добара у заштити природе (националних паркова, природних резервата, ботаничких башта,зоо-вртова).
У области ЧОВЕК И ЗДРАВЉЕ ученик/ца:
БИ.2.5.2. разуме значај и зна основне принципе правилног комбиновања животних намирница;
БИ.2.5.3. зна како се чува хранљива вредност хране.
НАПРЕДНИ НИВО
У области ОСОБИНЕ ЖИВИХ БИЋА ученик/ца:
БИ.3.1.1. примењује критеријуме за разликовање живог од неживог у раничним случајевима и у атипичним примерима (вируси,делови организама, плодови и сл.);__
БИ.3.1.2. уме да објасни зашто је нешто класификовано као живо илинеживо;
БИ.3.1.3. разуме критеријуме по којима се разликују биљке и животиње и уме да их примени у атипичним случајевима;
БИ.3.1.4. познаје критеријуме по којима се царства међусобно разликују на основу њихових својстава до нивоа класе/реданајважнијих група;
БИ.3.1.5. уме да објасни везу између промена у просторном и временском окружењу и промена које се дешавају код живих бића укомплексним ситуацијама у сложенијим заједницама.
У области ЈЕДИНСТВО ГРАЂЕ И ФУНКЦИЈЕ КАО ОСНОВА ЖИВОТА
ученик/ца:
БИ.3.2.1. зна карактеристике и основне функције унутрашње грађебиљака, животиња и човека;
БИ.3.2.2. разуме морфолошку повезаност појединих нивоа организације и њихову међусобну функционалну условљеност;
БИ.3.2.3. разуме узроке развоја и усложњавања грађе и функције то-
ком еволуције;
БИ.3.2.4. разуме да је у остваривању карактеристичног понашањајединке неопходна функционална интеграција више систе-ма органа и разуме значај такве интеграције понашања за
преживљавање;
БИ.3.2.5. разуме сличности и разлике у интеграцији грађе и функција
јединке током животног циклуса;
БИ.3.2.6. зна и разуме главне морфолошке и функционалне карактеристике органа који информишу организам о стању у околини и њихову улогу у одржавању унутрашње равнотеже
(улога нервног система).
 

Активности наставника биологије

  • саопштава наставне садржаје
  • организује и усмерава процес учења
  • процењује и оцењује ниво и квалитет усвојености знања
  • преноси културне вредности
  • преноси теоријска и практична знања
  • формира правилни поглед на свет
  • развија карактер ученика и црте личности
  • упознаје ученике са методама и техникама успешног учења
 

Активности ученика на часовима биологије

  • усвајање знања, понављање, опажање, откривање и увиђање законитости процеса, вежбање, израда и презентовање практичних радова, посматрање, изражавање својих мисли, осећања, закључака, учешће у дискусији, анализирање и синтетизовање података, чињеница и информација

Оцењивање ученика на часовима биологије

  • Шта се оцењује: степен усвојености ученикових знања, однос према учењу, испуњавање одређених норми
  • Како се оцењује: усменим и писменим испитивањем
  • Ко оцењује: наставник
  • Који систем оцењивања се примењује: бројчани
  • Критеријуми оцењивања: Чл.5. Правилника о оцењивању ученика основних школа, у прилогу
  • Документација која прати процес оцењивања: дневник, свеска наставника

Методе и технике рада

  • монолошка и дијалошка, дискусија и посматрање, илустративно и демонстративно
  • Технике учења: раздвајање битног од небитног
  • Технике памћења:
    • симболизација и упрошћавање
    • асоцијативна техника
    • бројевна техника
    • когнитивно мапирање
 
 
 
 

                                                                                                                                                                      Предметни наставник:

                                                                                                                                                                    Небојша Вељковић                                                                          

                                                                                                                                                                    

Наставни предмет: ТЕХНИЧКО И ИНФОРМАТИЧКО ОБРАЗОВАЊЕ

Разред: ПЕТ
 
 

ЦИЉ

Циљ наставе техничког образовања је да доприноси техничко – технолошком васпитању и образовању ученика, формирању стваралачке личности, стицању основних техничко- технолошких знања , умења и вештина и оспособљавању за њихову примену у учењу, раду и свакодневном животу; стицању радних навика; развијању интересовања и способности за техничко стваралаштво; упознавању економских, социјалних, техничко-технолошких, еколошких и етичких аспеката рада и производње и њиховог утицаја на развој друштва.
Примена техничке и информатичке писмености у свакодневном животу и њена свакодневна надоградња, развој и примена знања и вештина у складу са специфичностима средине (рударство, туризам, пољопривреда...)
 
ЗАДАЦИ
Техничког образовања су:
  • Да помаже схватању законитости природних и техничких наука
  • Да даје претпоставке за свесну примену науке у техници, технологији и другим облицима друштвено корисног рада
  • Да помаже развоју стваралачког и критичког мишљења
  • Да помаже развоју општих техничких склоности и способности
  • Да помаже савладавању основних принципа руковања различитим средствима рада, објектима технике и управљања технолошким процесима
  • Да развија прецизност у раду, упорност и истрајност приликом решавања задатака
  • Да стекну радне навике и оспособе се за међусобну сарадњу и тимски рад, да навикну на правилну примену одговарајућих мера заштите на раду и стичу знања о потреби заштите радне и животне средине
  • Да помаже избору струке и занимања.

ОПЕРАТИВНИ ЗАДАЦИ

Ученици треба да се:
  • Упознају са програмом техничког образовања,
  • Упознају са организацијом рада у кабинету за техничко образовање и мерама заштите
  • Стекну представу о четири основна вида саобраћаја: друмски, железнички,  водни и ваздушни
  • Стекну знање о начинима регулисања друмског саобраћаја
  • упознају пут од идеје до реализације
  • Упознају елементе техничког цртања
  • Науче приказивати своје идеје помоћу скице
  • Науче како се врши избор материјала за реализацију своје идеје, као и редослед операција и алата при обликовању материјала
  • Упознају основну конфигурацију рачунара и науче повезивати основне елементе конфигурације рачунара
  • Науче укључити рачунар у рад и функцију тастатуре, упознају неке могућности употребе рачунара са готовим програмима
  • Реализују своју идеју уз примену конструкторских комплета и готових елемената
  • Упознају врсте и карактеристична својства лако обрадивих материјала: дрво, картон, кожа, пластичне масе
  • Упознају основне принципе механичке обраде материјала
  • Науче правилно да користе прибор и алат за механичку обраду материјала
  • Упознају могућности коришћења енергије сунца, ветра и воде
  • Се навикну на штедњу енергије
  • Кроз реализацију задатака потребно је акценат ставити на специфичности средине: рударство, туризам, пољопривреда...
 
 
 
Редни број Наставна тема Број часова обраде Број часова утврђивања УКУПНО
1. Увод 3 1 4
2. Графичке комуникације 4 4 8
3. Информатичке технологије 6 10 16
4. Од идеје до реализације 2 6 8
5. Саобраћај 5 3 8
6. Материјали и технологије 4 8 12
7. Енергетика 2 2 4
8. Конструкторско моделовање – модули 2 10 12
  УКУПНО 28 44 72
 
 
ИЗРАДА СТАНДАРДА ЗА ПРЕДМЕТ ТЕХНИЧКО И ИНФОРМАТИЧКО ОБРАЗОВАЊЕ ЈЕ У ТОКУ.

САДРЖАЈИ

ПРОГРАМА

ЧАСОВИ

Начини  поступци остваривања садржаја

ЦИЉЕВИ И ЗАДАЦИ Активности ученика по нивоима Активности наставника по нивоима Праћење и оцењивање
О У
1. Увод
- Предмет и значај техничког образовања

- Организација рада у кабинету и организација радног места

3 1 Мон. диј. Демонстрација
илустрација
Фронтални,
Упознавање ученика са предметом и његовим значајем у стицању и проширивању техничких знања и достигнућа. Упознавање услова рада и начина коришћења средстава рада у кабинету ТИО. Слуша, уочава, закључује, пита, одговара, усваја Планира и креира наставни процес, Организује наставне акт. Објашњава, развија логичко мишљење, мотивише. Усмени;
Петоминутна провера;
Активност, сарадња
2. Графичке комуникације
- Израда скице модела
- Израда техничког цртежа модела
- Планирање и припрема потребног материјала и планирање редоследа операција
- Преношење мера на материјал
- Израда делова пројекта (модел, макета)
- Састављање модела
- Бојење и лакирање модела (макете)
- Естетска анализа модела (макете)
4 4 Мон. диј. демонстрација практични рад
Фронтални, групни индивидуални
Оспособљавање ученика да израђује скице и техничке цртеже, да разуме појам размере, да разликује, формате папира. Посматра, слуша, уочава, закључује, пита, одговара,практично примењује, користи прибор за тех. цртање. Планира и креира наставни процес, Организује наст. акт. Објашњава, демонстрира и даје одговарајућа упутства, прати напредовање, подстиче практичну применљивост знања, мотивише, подстиче ученике на на даровитост и креативност Контролни, писмени или тест;
Усмени;
Петоминутна провера;
Активност, сарадња, рад у групи, оцена рада
3. Информатичке технологије
-Увод у информатику и рачунарство и примену рачунара
- Рачунарски систем
- Повезивање система и комуникација са рачунаром
- Тастатура и миш - елементи и коришћење
- Покретање програма
- Основни елементи прозора
- Програм за унос и обраду текста
6 10 Мон. диј. Демонстрација Практични рад,
Истраживачки рад
Фронтални, групни индивидуални
 
Упознавање ученика са конфигурацијом рачунара, функцијом тастатуре  и осталих делова рачунарског система. Објаснити функцију програма и указати на могућности рачунара уз коришћење готових програма. Посматра, слуша, уочава, закључује, пита, практично примењује Планира и креира наставни процес, организује наст. акт. Објашњава, демонстрира, даје јасна упутства, објашњава термине, кор. предх. знања уч. прати напредов. Контролни, писмени или тест;
Усмени;
Петоминутна провера;
Активност, сарадња, рад у групи, оцена рада
4. Од идеје до реализације
- Упознавање елемената конструкторског комплета
- Начин спајања делова у целину
- Израда скице према сопственој идеји
- Самостални рад са КК
- Вежбе на рачунару са стандардним апликацијама
2 6 Мон. диј. демонстрација практични рад,
Истраживачки рад
Фронтални, групни индивидуални
Оспособљавање ученика да организовано спроводе техничку припрему у процесу рада. Дефинисање алгоритма од идеје до реализације. Посматра, слуша, уочава, закључује, пита, ради практично Планира и креира наставни процес, организује наст. акт. објашњава, демонстрира, мотивише, подстиче практичну примену знања, припрема дидактички материјалкор. предх. знања уч. прати напредов. Усмени;
Петоминутна провера;
Активност, сарадња, рад у групи, оцена рада
5. Саобраћај
Саобраћајни системи: друмски и железнички
- Водени и ваздушни саобраћај
- Водени и ваздушни саобраћај
- Правила и прописи у саобраћају
- Саобраћајни знаци, семафор, милиционар
- Правила и прописи у саобраћају, саобраћајни знаци, семафор, милиционар
- Правила и прописи у саобраћају, саобраћајни знаци, семафор, милиционар
5 3 Мон. диј. Симулација,
Фронтални, Игровне активности,
 групни индивидуални
 
Упознавање ученика са саобраћајним средствима, правилима и прописима и понашањем у саобраћају. Развијање саобраћајне културе код ученика Посматра, слуша, уочава, закључује, пита, одговара,практично примењује Планира и креира наставни процес, Организује наставне акт. Објашњава, демонстрира и даје одговарајућа упутства,поставља проблемске ситуације, користи предходно знање ученика, мотивише прати напредовање Усмени;
Петоминутна провера;
Активност, сарадња, рад у групи.
6. Материјали и технологије
- Технички материјали: техничко дрво и прерада дрвета
- Полупроизводи од дрвета
- Папир, кожа и пластичне масе као технички материјали
- Својства и обрадивост папира и коже
Принципи деловања алата за механичку обраду
- Рециклажа материјала – екологија
- Извођење операција: обележавање, сечење, бушење, рендисање, турпијање, брушење
4 8 Мон. диј. демонстрација илустрација
практични рад,
Фронтални, групни индивидуални
Упознавање са врстама техничких материјала и технологијама њихове обраде; Оспособљавање за њихову примену при реализацији својих идеја п у свакодневном животу.                 Слуша, уочава, закључује, пита, одговара.
Уочава, закључује, пита, практично примењује
Планира и креира наставни процес, Организује наст. акт. Објашњава, кор. претх. знања уч. прати и вреднује постигнућа ученика на различите начине.
Планира и креира наставни процес, Организује наст. акт. демонстрира и даје јасна упутства, подстиче практ. примену знања. прати напредов, посматра уч.
Контролни, писмени или тест;
Усмени;
Петоминутна провера;
Активност, сарадња, рад у групи
7. Енергетика
- Природни извори енергије: Сунце, ветар, вода
- Претварање енергије
- Коришћење и штедња енергије
2 2 Мон. диј.
Фронтални
Упознавање са врстама енергије, њиховом употребом, штедњом и начином претварања. Слуша, посматра уочава, закључује, пита, одговара Планира и креира наставни процес, Организује наставне акт. Објашњава, користи претходна искуства. Развија логичко мишљење, подстиче практичну примену знања Усмени;
Петоминутна провера;
Активност, сарадња, рад у групи
8. Конструкторско моделовање – модули
- Израда скице модела
- Израда техничког цртежа модела
- Планирање и припрема потребног материјала и планирање редоследа операција
- Преношење мера на материјал
- Израда делова пројекта (модел, макета)
- Састављање модела
- Бојење и лакирање модела (макете)
- Естетска анализа модела (макете)
2 10 Практични рад, истраживачки,
проблемска
Групни индивидуални
Самостално решавање техничких проблема и самостална израда техничке документације. Оспособити ученике да при реализацији пројекта користе раније стечена знања из области обликовања материјала. Практично ради закључује, пита. Планира и креира наставни процес, Организује наставне акт. Објашњава, користи предходна искуства,посматра уч. прати напредовање, мотивише Усмени;
Петоминутна провера;
Активност, сарадња, рад у групи, оцена рада
 

Предметни наставник: Горан Миладиновић
               

Наставни предмет: ФИЗИЧКО ВАСПИТАЊЕ
Разред: ПЕТИ
 
Фзичко васпитање Циљ физичког васпитања јесте да разноврсним систематским моторичким активностима , у повезаности са остајим васпитно-образовним подручјима , допринесе интегралном развојуличности ученика (конгитивном, афективном, моторичком), развоју моторичких способности, стицању, усавршавању и примени моторичких умења, навика и неопходних теориских знања у свакодневним  и специфичним условима живота и рада.
Задаци наставе физичког васпитања су:
  • Подстицање раста, развоја и утицањена правилно држање тела;
  • Развој и усавршавање моторичких способности;
  • Стицање моторичких умења која су као садржаји утврђени програмом физичког васпитања и стицања теориског знања неопходних за њихово усвајање;
  • Усвајање знања ради разумевања значаја и суштине физичког васпитања дефинисаногциљем овог васпитно-образовног подручја;
  • Формирање морално-вољних квалитета личности;
  • Оспособљавање ученика да стечена умења, знања и навике користе у свакодневном животу и раду;
  • Стицање и развијање свести о потреби здравља, чувања здравља  и заштите природе и човекове средине.
Оперативни задаци:
  • Усмерени развој основних мототричких способности, првенствено брзине и координације.
  • Усмерено стицање и усавршавање моторичких умења и знања предвиђених програмом физичког васпитања.
  • Примена стечених знања, умења и навика у сложенијим условима кроз игру, такмичење и сл.
  • Задовољавање социјалних потреба за потврђивањем групним поистовећивањем и сл.
  • Естетско изражавање кретњом  и доживљавање естетски вредности.
  • Усвајање етичких вреедности и подстицање вољних особина ученика.
 
 
 

 
Редни бој НАЗИВ ТЕМЕ Циљ теме/најважније промене које треба изазвати у знањима.умењима,психо-физичким способностима,ставовима,понашању ученика, садржај рада по темама. ОБРАДЕ УТВРЂИВАЊЕ СВЕГА ВРЕМЕ РЕАЛИЗАЦИЈЕ ТЕМЕ
1 2 3 4 5 6 7
1 АТЛЕТИКА Развијање психо-физичких способности целог организма,снаге мишића ногу и руку,развијање брзине и прецизности, 4 6 10 Један циклус
2 РУКОМЕТ Развијање јачање мускулатуре,координације руку и ногу,креативност,такмичарски дух 20 10 30 Два циклуса
3 ЕЛЕМЕНТАРНЕ ИГРЕ Координација покрета ,брзине,спретности,окретности и прецизности 10 / 10 Током целе године
4 ГИМНАСТИКА Развијање и јачање мускулатуре руку,раменог појаса,ногу,трупа,развој снаге и издржљивост мишића 10 4 14 Један и по циклус
2 СПОРТСКЕ АКТИВНОСТИ Развијање јачање мускулатуре,координације руку и ногу,креативност,такмичарски дух 36 / 36 Током целе године
5 ТЕСТОВИ Провера психо-физичких способности 8 / 8 На крају дид.цикл.
    СВЕГА 88 20 108  
 
                                                                                                               
 
САДРЖАЈ ПО ТЕМАМА (АТЛЕТИКА)
ТЕМЕ САДРЖАЈ БРОЈ ЧАСОВА ЦИЉ
 
Техника истрајног трчања Поновити вежбе из предходног разреда И проверити минимално образовни захтев из технике трчања ; развијање опште издржљивости индивидуалним дозирањем-путем радних картона  емтодом по избору наставника , ниски старт ,прогресија ,спринт до 60 м., штафета 4x 60м. Обрада и утврђивање 3 часа. Развијање психо-физичких способности  организма,снаге мишића ногу ,развијање брзине и издржљивости, кардио-васкуларног система.
Скок у вис,даљ
 
Обрадити опкорачну технику, методом”уз помоћ штапа и канапа”,скок у даљ згрчном техником на резултат Обрада и утврђивање 3 часа. Развијање психо-физичких способности  организма,снаге мишића ногу ,развијање експлозивне снаге мишића ногу, кардио-васкуларног система, координацију покрета
Бацање  кугле Предвежбе за обучавање рационалне технике, извођење технике у фазама, извођење комплетне технике , извођење технике куглом, Обрада и утврђивање 4 часа. Развијање психо-физичких способности  организма,снаге мишића ногу и руку ,  координацију покрета целог тела.
 
САДРЖАЈ ПО ТЕМАМА (РУКОМЕТ)
ТЕМЕ САДРЖАЈ БРОЈ ЧАСОВА ЦИЉ
 
Техника рукомета Основни став у нападу И одбрани у месту и кретању (у ширину, дубину кретања , спречавања нападачау шутирању, пресецање лопте…);руковање лоптом(жонглирање);хватање И додавање у месту и кретању и у различитим ситуацијама игре;шутирање у месту И у кретању И после различитих комбинација у игри. Обрада и утврђивање  10 часова. Развијање јачање мускулатуре,координације руку , ногу и целог тела , ,такмичарски дух.
Тактика рукомета Основи тактике унападу (индивидуалнма-финте, дриблинг…) И одбрани (зонска, човек на човека ) ,контранапад. Игра 3:3, 4:4 И према способностима ученика, 6:6 са основним правилима. Обрада и утврђивање 10 часова. Развијање јачање мускулатуре,координације руку , ногу и целог тела , креативност,такмичарски дух, издржљивост, покретљивост и креативност.
Међуразредно такмичење са применом основних правила Организовати међуразредно такмичење са применом основних правила. Утврђивање 10 часова. Развијање јачање мускулатуре,координације руку , ногу и целог тела , креативност,такмичарски дух, издржљивост, покретљивост и креативност
 
 
САДРЖАЈ ТЕМА (ЕЛЕМЕНТАРНЕ ИГРЕ)
ТЕМА САДРЖАЈ БРОЈ ЧАСОВА ЦИЉ
 
Пењање на рипстол Ученици су подељени у две групе.Сваки ученик везује мараму на врх рипстола .Такмичење је екипно. Обрада и утврђивање 1 час. Координација покрета ,брзине,спретности,окретности и прецизности
Претрчавање испод конопца Два ученика у усправном ставу врте конопац, док група ученика има задатак да, држећи се за руке, протрчи испод конопца у супротном правцу од смера обртања конопца. Обрада и утврђивање 1 час. Координација покрета ,брзине,спретности,окретности и прецизности
Додавање медицинке  укруг Стојећи усправљеним телом укругу, засукивањем трупа око осе ротације додавати партнеру медицинку у висини кукова, супротно казаљки на сату. Обрада и утврђивање 1 час. Координација покрета ,брзине,спретности,окретности и прецизности
Носиљка Двоје се ухвате рукама унакрст за ручне зглобове, а трећи седне на њихове укрштене руке и у том положају се крећу. Обрада и утврђивање 2часа Координација покрета ,брзине,спретности,окретности и прецизности
На коњу Ученици у двоје трче или ходају у обележеном простору за игру, један другоме на рамена. Обрада и утврђивање 1 час. Координација покрета ,брзине,спретности,окретности и прецизности
Дуел У обележеним круговима, стојећи у пару један наспрам другог, ученици покушавају свом снагом мишића, гурањем или вучењем , на тренутак из почетне позиције” у коштац”помере сместа И изнесу партнера из круга. Обрада и утврђивање 2 часа Координација покрета ,брзине,спретности,окретности и прецизности
Трка колицима Задатак ученика је да у положају”колица”удвоје , на дати сигнал, крећући се динамичким мишићним контракцијама напред- назад, пређу одређено растојање. Обрада и утврђивање 2 часа Координација покрета ,брзине,спретности,окретности и прецизности
 
САДРЖАЈ ПО ТЕМАМА (ГИМНАСТИКА)
ТЕМА САДРЖАЈ БРОЈ ЧАСОВА ЦИЉ
        
Вeжбе на тлу Из става раскорачног колутом  напред у став раскорачни;став на шакама;мост заклоном;комбинација савладаних вежби. Обрада и  утврђивање  5 часова . Развијање и јачање мускулатуре руку,раменог појаса,ногу,трупа, координација покрета .
Прескок Разношка преко козлића 110 цм;припремна вежба на згрчку ;згрчка. Обрада и  утврђивање  5 часова . Развијање и јачање мускулатуре руку,раменог појаса,ногу,трупа, координација покрета .
Коњ са хватаљкама Из упора предњегодножити једномса преносом тежине у другу страну-исто са одножењем друге ноге-повезано(замаси). Обрада и  утврђивање 4 часа . Развијање и јачање мускулатуре руку,раменог појаса,ногу,трупа, координација покрета , издржљивост.
 
СПОРТСКЕ АКТИВНОСТИ
ТЕМА САДРЖАЈ БРОЈ ЧАСОВА ЦИЉ
Избор спортске дисциплине од стране ученика. Атлетика, гимнастика, борилачке вештине, рукомет, кошарка, мали фудбал, стони теннис, плес… Обрада 36 часова. Циљ и задаци
Циљ физичког васпитања - изабрани спорт је да се разноврсним и систематским спортским обучавањем и вежбањем допринесе остваривању циља физичког васпитања као интегралног дела васпитно-образовног система у целини, а да се, при том, задовоље индивидуалне потребе ученика, његова радозналост и жеља за достигнућима у изабраном спорту.
 
САДРЖАЈ ПО ТЕМАМА (ПРАЋЕЊЕ ЕФЕКТА РАДА У НАСТАВИ )
Спроводи се у циљу сагледавања утицаја услова живота и мера које друштво предузима организовањем одговарајућег физичког васпитања .Мерење и праћење  произилази из потребе праксе за објективизирањем вредновања ефеката рада , утрвђивањем карактеристика  морфолошког И моторичког стања деце И омладине школског узраста ради праве и правовремене интервенције у  физичком  васпитању.Праћење је засновано на систему варијабли које имају адекватне метријске карактеристике , једноставне су за практичну примену,омогућују лонгитудинално праћење И применљиве су за целу школску популацију. 
 
ДИНАМИКА МЕРЕЊА
Мерење се спроводи на крају одређених дидактичких циклуса и то према следећем распореду за сваку школску годину:
  1. На крају циклуса из вежби на тлу и справама (у првој недељи марта)
-репетативна и статичка снага ,координација, гибљивост;
  1. На крају пролећног циклуса из атлетских техничких дисциплина и трчања(мај,јун)
-експлозиван снага и издржљивост у субмаксималном напрезању;
  1. На крају пролећног циклуса за тимску игру за поједини разред(јун)
-ситуациони тестови за процену технике тимских игара.
 
МОТОРИЧКЕ СПОСОБНОСТИ
ТЕМА САДРЖАЈ БРОЈ ЧАСОВА ЦИЉ
 
Фактори за регулацију интезитета  ексцитације(експлозивна снага). Скок у даљ из места МДМ,трчање на 60 м. М-60 Обрада 1 час. Провера психо-физичких способности
Фактори за регулацију кретања ,односно субмеханизми за структуру кретања (координација и алтернативни покрети). Полигон натршке МПОЛ, тапинг руком МТАП. Обрада 1 час. Провера психо-физичких способности
Фактори за регулацију трајања екситације(репетитивна И статичка снага). Подизање трупа за 60 с МПТ-60, суножно подизање ногу МПНК, исправљање трупа МИТК, вис у згибу МВИС Обрада 1 час. Провера психо-физичких способности
Функционалана способност.издржљивост у субмаксималном напрезању). Трчање на 800 м. М-800 Обрада 1 час. Провера психо-физичких способности
Фактори за регулацију тонуса И синергиску регулацију. Претклон трупа. МПТ Обрада 1 час. Провера психо-физичких способности
         
 
 
 
МОТОРНА ЗНАЊА, УМЕЊА И НАВИКЕ
Атлетика Скок у даљ рационалном техником АСДР, бацање кугле рационалном техником АБКР. Обрада 1 час. Провера психо-физичких способности
Тимске игре Рукомет,додавање за 30 сек.,вођење лопте ,шутирање на гол.,Кошарка ,додавање за 30 сек,вођење лопте ,шутирање на кош, Одбојка, одбијање прстима за 30 сек.,одбијање”чекићем”за 30сек., сервирање. Обрада 1 час. Провера психо-физичких способности
 

Образовни стандарди
 
СПОРТСКЕ ИГРЕ
Напомена: У оквиру Спортских игара проверава се само једна и због тога су сви
стандарди означени истом шифром.
ФВ.1.1.1. Ученик/ученица игра спортску игру примењујући основну технику, неопходна
правила и сарађује са члановима екипе изражавајући сопствену личност уз поштовање
других.
ФВ.1.1.2. Зна функцију спортске игре, основне појмове, неопходна правила, основне
принципе тренинга и пружа прву помоћ.
 
 
 
  РУКОМЕТ
 
ФВ.1.1.1. Ученик/ученица на основном нивоу игра рукомет примењујући основне
елементе технике, неопходна правила и сарађује са члановима екипе изражавајући
сопствену личност уз поштовање других.
САДРЖАЈ:
Основни елементи технике: вођење лопте „јачом“ руком у месту и праволинијском
кретању умереном брзином; бацање (додавање) лопте тзв. „кратким замахом“ изнад
висине рамена; хватање лопте у висини груди; бочни („шасе“) шут.
Неопходна правила: три корака, три секунде, три метра, грешке (искључења), прекршаји
(ношена лопта, преступ), извођење аута.
тактика: игра на два гола.
ФВ.1.1.2. Зна функцију рукомета, основне појмове, неопходна правила, основне принципе
тренинга и пружа прву помоћ.
повреда голмановог простора у рукомету је када играч који поседује лопту:
а) нагази линију 6 м
б) нагази аут линију
в) нагази линију 9 м
г) скоком у простор од 6 м шутира на гол 
 ФВ.2.1.1. Ученик/ученица игра рукомет примењујући виши ниво технике, већи број
правила, једноставније тактичке комбинације и уз висок степен сарадње са члановима
екипе изражава сопствену личност уз поштовање других.
САДРЖАЈ:
елементи технике: вођење лопте „јачом“ и „слабијом“ руком у месту, вођење лопте
„јачом“ руком у праволинијском трчању максималном брзином; бацање (додавање) лопте
тзв. „дугим замахом“ на веће растојање; хватање непрецизно бачених лопти (високих,
ниских); шут из трка („чеони шут“).
тактика: индивидуална тактика одбране, индивидуална тактика напада, преузимање
играча при блокади, , игра на два гола уз примену свих правила.
ФВ.2.1.2. Зна функцију и значај рукомета, већи број правила, принципе и утицај
тренинга.
Колико у рукометној утакмици траје казна искљученом играчу?
а) 30 сек
б) 1 мин
в) 3 мин
г) 2 мин
ФВ.3.1.1. Ученик/ученица игра рукомет примењујући сложене елементе технике,
испуњавајући тактичке задатке, учествује у организацији утакмице и суди на
утакмицама.
ФВ.3.1.2. Зна тактику рукомета, систем такмичења, начин организовања утакмице и
суди.
Код извођења слободног бацања у рукомету, противнички играчи морају бити удаљени
од извођача најмање:
а) 5 метара
б) 1 метар
в) 3 метра
г) 2 метра
АТЛЕТИКА
ТЕХНИКА ТРЧАЊА
ФВ.1.1.3. Ученик/ученица правилно трчи варијантама технике трчања на кратке, средње
и дуге стазе и мери резултат.
ФВ.1.1.4. Зна терминологију, значај трчања, основе тренинга и пружа прву помоћ.
Колика је дужина атлетске стазе на стадиону?
а) 100м
б) 200м
в) 300м
г) 400м
ФВ.2.1.3. Ученик/ученица правилно изводи варијанту технике штафетног трчања.
ФВ.2.1.7. Ученик/ученица зна правила за такмичење.
ФВ.2.1.4. Ученик/ученица зна правилно да скаче удаљ варијантом технике увинуће.
Напомена: Скокови увис и удаљ - провера овладаности техником, а не вредност резултата
који ученик том приликом постигне.
ФВ.2.1.7. Ученик/ученица зна правила за такмичење.
ФВ.3.1.3. Ученик/ученица правилно изводи варијанту технике штафетног трчања.
ФВ.3.1.4. Ученик/ученица учествује на такмичењу у атлетском петобоју.
ФВ.3.1.5. Зна атлетска правила неопходна за учествовање на такмичењу у атлетском
петобоју.
Колико пута сме да се погреши на старту трке на 100м?
а) ниједном
б) два пута
в) само једном
г) безброј
СКОК УДАЉ
ФВ.1.1.5. Ученик/ученица зна правилно да скаче удаљ згрчном варијантом технике и
мери дужину скока.
ФВ.1.1.6. Зна терминологију, основе тренинга и пружа прву помоћ.
ФВ.2.1.4. Ученик/ученица зна правилно да скаче удаљ варијантом технике увинуће.
Напомена: Скокови увис и удаљ - провера овладаности техником, а не вредност резултата
који ученик том приликом постигне.
 
СКОК УВИС
ФВ.1.1.7. Ученик/ученица зна правилно да скаче увис варијантом технике маказице.
Ф Фв.2.1.5. Ученик/ученица зна правилно да скаче увис леђном варијантом технике.
Напомена: Скокови увис и удаљ - провера овладаности техником, а не вредност резултата
који ученик том приликом постигне.
ФВ.2.1.7. Ученик/ученица зна правила за такмичење.
Колико у скоку увис такмичар има покушаја на једној висини?
а) један
б) два
в) три
г) четириВ.1.1.8. Зна терминологију, основе тренинга и пружа прву помоћ.
 
БАЦАЊЕ КУГЛЕ
ФВ.1.1.9. Ученик/ученица правилно баца куглу из места и мери дужину хица.
ФВ.1.1.10. Зна правила за такмичење, сигурносна правила, влада терминологијом,
основама тренинга и пружа прву помоћ.
ФВ.2.1.6. Ученик/ученица правилно баца куглу леђном варијантом технике.
ФВ.2.1.7. Ученик/ученица зна правила за такмичење.
ФВ.2.1.8. Ученик/ученица учествује на такмичењу у једној атлетској дисциплини.
ВЕЖБЕ НА ТЛУ
ФВ.1.1.11. Ученик/ученица правилно изводи вежбе на тлу.
САДРЖАЈ:
Основне вежбе на тлу: колут напред и колут назад из чучња до чучња, колут напред преко
препреке – одразом, без изразите фазе лета, став о шакама уз помоћ, премет странце
упором у „бољу” страну, мост из лежања на леђима, вага претклоном и заножењем на
левој и на десној нози.
ФВ.1.1.19. Зна називе вежби, основе организације рада на справи и пружа прву помоћ.
Који се од наведених појмова односе на спортску гимнастику?
а) колут летећи
б) скок увис
в) став на глави
г) скок удаљ
д) пењање уз конопац
ФВ.2.1.9. Ученик/ученица на средњем нивоу правилно изводи сложеније вежбе на тлу,
чува и помаже, поштује сигурносна правила.
САДРЖАЈ:
вежбе на тлу: колут напред преко препрека са фазом лета (сунђер, струњаче), из става
раскорачног колут напред до става раскорачног, премет странце упором улево и удесно,
мост заклоном и усклон.
ФВ.2.1.17. Зна називе вежби, основе организације рада на справи и пружа прву помоћ.
ФВ.3.1.6. Ученик/ученица правилно изводи вежбе и комбинацију вежби на тлу
ПРЕСКОК
ФВ.1.1.12. Ученик/ученица правилно изводи прескоке разношку или згрчку уз помоћ
САДРЖАЈ:
вежба: разношка преко козлића, згрчка уз помоћ.
ФВ.1.1.19. Зна називе вежби, основе организације рада на справи и пружа прву помоћ
ФВ.2.1.10. Ученик/ученица правилно изводи згрчку.
ФВ.3.1.7. Ученик/ученица правилно изводи згрчку и разношку са изразитијим фазама
лета.
 
ПЛЕС
ФВ.1.1.20. Ученик/ученица се успешно креће у ритму и темпу музичке пратње у простору
основним облицима кретања (ходање, трчање).
САДРЖАЈ:
Успешно пљеском (ударањем дланом о длан) прати акценте у темпу музичке пратње,
успешно пљеском или топотом прати задати ритам и темпо музичке пратње.
ако цела нота временски траје док се изброји до 4, колико траје четвртина ноте?
а) три
б) један
в) два
г) четири
ФВ.2.1.18. Ученик/ученица повезује просторно и временски плесне елементе у целину,
изводи и реализује најмање један одабрани дечији плес.
ФВ.2.1.19. влада основном терминологијом, препознаје и разликује друштвене и народне
плесове.
ФВ.3.1.16. Ученик/ученица самостално изводи сопствену композицију покрета и кретања
уз музичку пратњу и успешно моторички у ритму и темпу реализује одабрани народни,
друштвени плес.
ФВ.3.1.17. Зна терминологију плесова и систем такмичења.твени и дечији плес; влада основама тренинга и учествује на такмичењу
 
ВЕЖБЕ ОБЛИКОВАЊА
ФВ.1.1.24. Ученик/ученица правилно изводи најмање један комплекс вежби обликовања
и приказује вежбе за поједине делове тела.
ФВ.1.1.25. Зна утицај и значај вежби обликовања за организам, познаје поделу вежби
обликовања и њихову терминологију, и функцију појединих вежби у комплексу.
вежбе обликовања служе за:
а) побољшање издржљивости
б) правилно и лепо држање тела
в) побољшање брзине
г) побољшању снаге
ФВ.2.1.22. Ученик/ученица правилно изводи и показује више комплекса вежби
обликовања без и са реквизитима.
ФВ.2.1.23. Зна принципе састављања комплекса вежби обликовања и дозирање
оптерећења.
ФВ.3.1.20. Ученик/ученица саставља, правилно изводи и показује сложене комплексе
вежби обликовања без и са реквизитима.
ФВ.3.1.21. Зна да саставља комплексе вежби обликовања и дозира оптерећење.
 

2. ЗНАЊА О ФИЗИЧКОМ ВЕЖБАЊУ И ФИЗИЧКОМ ВАСПИТАЊУ
 
ФВ.1.2.1. Ученик/ученица зна смисао Физичког васпитања.
Који је основни циљ физичког васпитања?
а) леп изглед
б) стицање навике за систематским вежбањем
в) регулисање телесне тежине
г) припремање за спортска такмичења
ФВ.1.2.2. Ученик/ученица зна утицај физичког вежбања.
Загревање при вежбању доприноси:
а) бољем расположењу
б) спречавању повреда
в) успешнијем такмичењу
г) лакшем увежбавању и извођењу сложених вежбања
д) припреми организма за предстојеће напоре
вежбање је неопходно:
а) само током школовања
б) током распуста
в) током читавог живота
г) само док је организам у развоју
ФВ.1.2.3. Ученик/ученица зна основне појмове везане за физичко вежбање.
твоје физичке способности (снага, брзина, издржљивост) за учење и извођење вежби:
а) имају значајну улогу
б) немају значајну улогу
в) имају значајну улогу само у спортским играма
г) имају значајну улогу само у атлетици
ФВ.1.2.4. Ученик/ученица зна безбедност током вежбања.
ФВ.1.2.5. Ученик/ученица зна основна правила спортских игара
 
ФВ.2.2.1. Ученик/ученица зна терминологију.
ФВ.2.2.2. Ученик/ученица основе тренинга.
ФВ.2.2.3. Ученик/ученица да дозира оптерећење током вежбања.
ФВ.3.2.1. Ученик/ученица зна правила индивидуалних спортских грана и спортских игара.
ФВ.3.2.2. Ученик/ученица зна основе система такмичења.
ФВ.3.2.3. Ученик/ученица зна начин организовања такмичења

  Активности наставника

  • саопштава наставнe садржајe
  • организује и усмерава процес савладавања планираних активности
  • процењује и оцењује ниво и квалитет усвојености планираних активности
  • преноси опште и спортске културне вредности
  • преноси теоријска и практична знања и вештине
  • формира правилан поглед на свет
  • развија карактер ученика и црте личности
  • упознаје ученике са методама и техникама успешног савладавања моторичких вештина
  • Формира правилан став о спорту (однос према игри и учесницима у игри, навијање и понашање на јавним спортским манифестацијама)
  • Ради на правилном развоју ученика-спречавању деформитета путем вежбања и на здравственом васпитању
 

Активности ученика

  • усвајање знања и вештина
  • понављање
  • опажање
  • вежбање
  • учешће у игри као основној и непревазиђеној активности деце
  • самостално креирање игре у складу са техникама и правилима игре
вођење бриге о правилном здравственом и хигијенском животу
 

Минимални образовни захтеви

Атлетика:
  • петобој: трчање на 60 м и 500 м за ученице, 100 м и 800 м за ученике; скок удаљ, скок увис и бацање кугле (ученици 4 кг, ученице 3 кг).
Вежбе на справама и тлу-ученици:
  • гимнастички четворобој: вежбе на тлу, прескок, једна справа у вису и једна справа у упору;
Вежбе на справама и тлу-ученице:
  • гимнастички четворобој: прескок, двовисински разбој, греда и тло.
Спортска игра:
  • потпуна савладаност технике, тактике и правила.
Ритмичка гимнастика и народни плесови:
  • Одиграти валцер и танго уз музику.
 

Активности у природи – обавезни програм

Из фонда радних дана, предвиђених заједничким планом, школа организује активности у природи: два кроса – јесењи и пролећни (дужину стазе одређује стручни актив).
 

Курсни облици и обавезан стручно-педагошки рад

Из фонда часова за заједнички програмски садржај и радних дана предвиђених заједничким планом, школа организује активности у часовној, школској, ванчасовној и ваншколској организацији рада, као и обавезан стручно-инструктивни рад.
 

Корективно-педагошки рад

Организује се за ученике који услед мањих сметњи у физичком развоју, ослабљеног здравља и постуралних поремећаја не могу и не смеју да упражњавају редован програм физичког васпитања, а које након систематских лекарских прегледа упути комисија.
Садржаји програма вежбања одређују се индивидуално на основу налаза лекара који је извршио преглед ученика.
Рад се одвија у групама од 15 ученика истог узраста и исте етиологије поремећаја.
При утврђивању садржаја вежбања консултује се лекар специјалиста.
 
 
 
 

Начин остваривања програма


Основне карактеристике програма

Програмска концепција физичког васпитања у основној школи заснива се на јединству наставних, ванчасовних и ваншколских организационих облика рада, као основне претпоставке за остваривање циља физичког васпитања.
Програм физичког васпитања претпоставља да се кроз развијање физичких способности и стицање мноштва разноврсних знања и умења, ученици оспособљавају за задовољавање индивидуалних потреба и склоности, у крајњем, за коришћење физичког вежбања у свакодневном животу. Из тих разлога, у програму су прецизирани оперативни задаци с обзиром на пол и узраст ученика, а програм се остварује кроз следеће етапе: утврђивање стања; одређивање радних задатака за појединце и групе ученика; утврђивање средстава и метода за остваривање радних задатака; остваривање васпитних задатака; праћење и вредновање ефеката рада; оцењивање.
Програмски задаци остварују се, осим на редовним часовима, и кроз ванчасовне и ваншколске организационе облике рада, као што су излет, крос, курсни облици, слободне активности, такмичења, корективно-педагошки рад, дани спорта, приредбе и јавни наступи.
Да би физичко васпитање било примерено индивидуалним разликама ученика, који се узимају као критеријум у диференцираном приступу, наставник ће сваког ученика усмеравати на оне програмске садржаје у часовној, ванчасовној и ваншколској организацији рада који одговарају његовим индидивидуалним интересовањима и могућностима.
Програм полази од чињенице да се циљ физичког васпитања не може остварити без активног и свесног учешћа ученика у наставним и другим облицима рада, те се предвиђа стицање одређених теоријских знања, која омогућавају ученику да схвати законитости процеса на којима се заснива физичко вежбање. Теоријско образовање треба да буде усклађено са нивоом интелектуалне зрелости и знањима које су ученици стекли у другим наставним предметима. За обраду појединих тема не предвиђају се посебни часови, већ се користе разне могућности да се у току вежбања ученицима пружају потребне информације у вези са конкретним задатком.
Ученицима, који услед ослабљеног здравља, смањених физичких или функционалних способности, лошег држања тела и телесних деформитета не могу да прате обавезни програм, обезбеђен је корективно-педагошки рад, који се реализује у сарадњи са одговарајућом здравственом установом.
Програмски садржаји односе се на оне вежбе и моторичке активности које чине основ за стицање трајних навика за вежбање и за које школа има највише услова да из реализује (природни облици кретања, вежбе обликовања, атлетика, вежбе на тлу и справама, ритмичка гимнастика, игре). Како су за остваривање постављеног циља погодне и оне моторне активности које нису обухваћене обавезним програмом, предвиђају се курсни облици наставе. То су скијање, пливање, клизање, веслање, као и оне активности за које је заинтересована средина у којој школа живи и ради.
Ради остваривања постављених програмских задатака, одређеним законским регулативама прецизира се обавеза школе да обезбеди све просторне и материјалне услове рада за успешно остваривање врло сложених друштвених интереса у школском физичком васпитању.
 

Организација образовно-васпитног рада

Процес физичког васпитања усмерен је на:
  • развијање физичких способности,
  • усвајање моторичких знања, умења и навика,
  • теоријско образовање.
Ове компоненте чине јединствен и веома сложен процес физичког васпитања, а у пракси се сви ти задаци прожимају и повезују са ситуацијама које настају у току рада.
У циљу развијања физичких способности – снаге, брзине, издржљивости, прецизности, гибљивости и покретљивости, на свим часовима, ванчасовним и ваншколским облицима рада, спроводи се низ поступака (метода) и облика рада путем којих се постижу оптималне вредности ових способности, као основ за успешно стицање моторичких знања, умења, навика и формирања правилног држања тела.
Програмски садржаји дати су по разредима, а где је то потребно, одвојено и према полу. Акценат се ставља на оне моторичке активности којима се најуспешније може супротставити последицама свакодневне хипокинезије и на оне који су у нашој средини најразвијенији и за које има интересовања у појединим срединама.
Од организационих облика рада који треба да допринесу усвајању оних умења и навика који су од значаја за свакодневни живот, програм се реализује у ванчасовној и ваншколској организацији рада и предвиђа:
 
  • курсне облике рада;
  • корективно-педагошки рад;
  • излете;
  • кросеве;
  • такмичења;
  • слободне активности.
 
Корективно-педагошки рад
Oрганизује се са ученицима који имају лоше држање тела (постурални поремећаји). Рад спроводи наставник у сарадњи са лекаром или физијатром који утврђује врсту и степен деформитета и прописује вежбе. Тежи случајеви телесних деформитета третирају се у специјализованим здравственим установама.
Сви ученици који се упућују и на корективно-педагошки рад, уз ограничења, вежбају на редовним часовима и најмање једном недељно на часовима корективно-педагошког рада. Програм сачињавају наставник и лекар специјалиста, и он треба да је примерен здравственом стању ученика.
 
 
Кросеви
Одржавају  се два пута годишње за све ученике. Овај задатак, због великог броја учесника, организују, осим наставника физичког васпитања, сви наставници школе. Одржавање кросева претпоставља благовремене и добре припреме ученика. Крос се одржава у оквиру радних дана, планираних за ову активност. Актив наставника утврђује место одржавања и дужину стазе, као и целокупну организацију.
 
 
Такмичења ученика
Чине интегралну компоненту процеса физичког васпитања на којима ученик проверава резултат свога рада. Школа је обавезна да створи материјалне, организационе и друге услове како би школска такмичења била доступна свим ученицима. Актив наставника на почетку школске године сачињава план такмичења (пропозиције, време...). Обавезна су унутародељењска и међуодељењска такмичења из атлетике, вежби на тлу и справама и једне спортске игре. Ученици учествују и на оним такмичењима која су у програму Министарства просвете и спорта.
 
Слободне активности – секције
Организују се најмање једном недељно према плану рада који сачињавају наставник разредне наставе и наставник физичког васпитања. На почетку школске године ученици се опредељују за једну од активности за које школа има услова да их организује. Часови слободних активности организују се за више спортских грана.
Захтев да се циљ физичког васпитања остварује и преко оних организационих облика рада који се остварују у ванчасовно и ваншколско време, подразумева и прилагођавање целокупне организације и режима рада школе, те ће се у конципирању годишњег програма рада васпитно-образовно деловање проширити и на ове организационе облике рада те за њихову реализацију обезбедити потребан број дана и неопходни материјални услови за рад. На тај начин, читав процес физичког васпитања у часовној, ванчасовној и ваншколској организацији рада биће јединствен и под контролном улогом школе, као најодговорнијег и најстручнијег друштвено-васпитног фактора, како би се сачувала основна програмска концепција наставе физичког васпитања.
 
 Теоријско образовање подразумева стицање одређених знања путем којих ће ученици упознати суштину вежбаоног процеса и законитости развоја младог организма, као и стицање хигијенских навика, знања о здрављу, како би схватили крајњи циљ који физичким васпитањем треба да се оствари. Садржаји се реализују на редовним часовима, на ванчасовним и ваншколским активностима, уз практичан рад и за то се не предвиђају посебни часови.


Часови-организација и основни дидактичко-методички елементи

Основне карактеристике часова физичког васпитања треба да буду: јасноћа наставног садржаја; оптимално коришћење расположивог простора, справа и реквизита; избор рационалних облика и метода рада; избор вежби оптималне образовне вредности; функционална повезаност свих делова часа – унутар једног и више узастопних часова једне наставне теме; пуна активност ученика током часа – моторичка и мисаона; визуелизација помоћу савремених техничких средстава.
У петом разреду часови се морају добро организовати, како у погледу јасних и прецизних облика и метода рада, тако и у погледу стварања радне и ведре атмосфере. У дидактичкој четвороделној подели треба да преовладају игре, али и садржаји који захтевају прецизност извођења, а којима претходе тачна упутства учитеља или предметног наставника. Затим, предметни наставник треба да прати ток рада и указује на грешке, како би садржаји, претежно природног карактера, дали добру основу за усвајање садржаја са конвенционално сложенијом биомеханичком структуром, који се планирају за наредне разреде. Од метода преовладава метод живе речи, практични прикази задатка од стране наставника, као и прикази пригодних садржаја путем слика, скица и видео-технике. На крају часа, предметни наставник пригодним речима треба да да оцену рада током протеклог часа и да ученике упозна са наредним садржајем. Ученицима мора да буде јасно које садржаје су увежбавали и у којој мери су их савладали. У том циљу ће и педагошке мере, као што су похвале и истицање добрих примера извођења, утицати на ефикаснију сазнајну функцију и мотивисаност за усвајање одређених знања и стицање навика, пошто деца у овом узрасту имају велике потребе за такмичењем, што само треба позитивно усмерити.
Приликом избора облика рада, предметни наставник треба да узме у обзир просторне услове рада, број ученика на часу, број справа и реквизита, динамику обучавања и увежбавања наставног задатка, што значи да предност има онај облик рада (фронтални, групни, индивидуални) који се правовремено примењује. Фронтални рад се обично примењује у почетној фази обучавања и када је обезбеђен довољан простор и број реквизита у односу на број ученика (трчање, вежбе на тлу, елементи тимских игара); групни рад са различитим задацима примењује се у фази увежбавања, и то тако да су групе сталне за једну тематску област, састављене према индивидуалним способностима ученика (хомогенизоване), а које и чине основ у диференцираном приступу избору садржаја у односу на те индивидуалне способности, радна места у групном раду, осим главног задатка, треба да садрже и помоћне справе за увежбавање делова биомеханичке структуре главне вежбе (предвежбе), као и оне вежбе које се односе на развијање оне способности која је релевантна за извођење главне вежбе (највише три вежбе). Радно место је по садржају конзистентно у односу на главни задатак, што је у складу са принципима интензивно организоване наставе. Индивидуалан рад примењује се за ученике мањих способности, као и за ученике натпросечних способности.
Приликом избора методских поступака обучавања и увежбавања моторичких задатака, наставник треба да одабере вежбе такве образовне вредности које ће бити оптимално усвојене у расположивом броју часова.
Демонстрација задатка мора да буде јасна и прецизна уз коришћење савремених могућности.


Планирање образовно-васпитног рада

Настава физичког васпитања организује се са по 3 часа недељно. Наставник треба да изради:
  • општи глобални план рада, који садржи све организационе облике рада у часовној, ванчасовној и ваншколској организацији рада са оперативним елементима за конкретну школу;
  • општи глобални план по разредима, који садржи организационе облике рада који су предвиђени за конкретан разред и њихову дистрибуцију по циклусима. Затим, овај план рада садржи дистрибуцију наставног садржаја и број часова по циклусима и служи као основа за израду оперативног плана рада по циклусима;
  • план рада по циклусима садржи образовно-васпитне задатке, све организационе облике рада који се реализују у конкретном циклусу, распоред наставног садржаја са временском артикулацијом (месец, број часова и редни број часова) и методске напомене.
Наставно градиво подељено је у три циклуса, или четири, уколико се за тај разред предвиђа курсни облик. То су:
  • један циклус за атлетику,
  • један циклус за вежбе на тлу и справама,
  • један циклус за тимску игру,
  • један циклус за курсни облик (уколико је планиран за одређени разред у часовној организацији.
Уколико се организује курсни облик за активност у часовној организацији рада, онда се планира четврти циклус, тако што се по четири часа одузимају од прва три циклуса. Наставно градиво по циклусима може да се остварује у континуитету за један временски период (нпр. атлетика у јесењем, вежбе на тлу и справама у зимском и тимска игра у пролећном), или у два периода (нпр. трчања и скокови из атлетике у јесењем, а бацања у пролећном периоду).
 
Праћење и вредновање рада ученика
Праћење напретка ученика обавља се сукцесивно у току целе школске године, на основу јединствене методологије која предвиђа следеће тематске целине: (У петом разреду оцењивање се врши бројчано, на основу остваривања оперативних задатака и минималних образовних захтева.)
  • Стање моторичких способности.
  • Усвојене здравствено-хигијенске навике.
  • Достигнути ниво савладаности моторних знања, умења и навика у складу са индивидуалним могућностима.
  • Однос према раду.
Праћење и вредновање моторичких способности врши се на основу савладаности програмског садржаја којим се подстиче развој оних физичких способности за које је овај узраст критичан период због њихове трансформације под утицајем физичких активности: координација, гипкост, равнотежа, брзина, снага и издржљивост.
Усвојеност здравствено-хигијенских навика прати се на основу утврђивања нивоа правилног држања тела и одржавања личне и колективне хигијене, а такође и на основу усвојености и примене знања из области здравља.
Степен савладаности моторних знања и умења спроводи се на основу минималних програмских захтева, који је утврђен на крају навођења програмских садржаја.
Однос према раду вреднује се на основу редовног и активног учествовања у наставном процесу, такмичењима и ваншколским активностима.
Оцењивање ученика у оквиру праћења и вредновања наставног процеса врши се на основу Правилника о оцењивању ученика основне школе и на основу савремених дидактичко методичких знања.

Педагошка документација и дидактички материјал

Обавезна педагошка документација је:
  • Дневник рада, структура и садржај утврђује се на републичком нивоу, и одобрава га министар, а наставнику се оставља могућност да га допуни оним материјалом за које има још потребе.
  • Планови рада: годишњи, по разредима и циклусима, план стручног актива, план ванчасовних и ваншколских активности и праћење њихове реализације.
  • Писане припреме наставник сачињава за поједине наставне теме које садрже: временску артикулацију остваривања наставне теме (укупан и редни број часова, време реализације), конзистентну дидактичку структуру часова (облике рада, методичке поступке обучавања и увежбавања).
  • Радни картон: треба да има сваки ученик са програмом вежбаоног садржаја, који сачињава учитељ или предметни наставник, а који је прилагођен конкретним условима рада. Формулари за обраду података за: стање физичких способности, реализацију програмских садржаја у часовној и ванчасовној организацији рада.
  • Очигледна средства: цртежи, контурограми, видео-траке аранжиране, таблице оријентационих вредности моторичких способности, разноврсна обележавања радних места и други писани материјали који упућују ученике на лакше разумевање радних задатака.
 
 
 
 
                                                                                                                                                                         Предметни наставник:
                                                                                                                                             Драган Николић

 
 
 
 
 
 
 
 
Обавезни изборни наставни предмети
 
 
 

 

Наставни предмет: РУСКИ ЈЕЗИК
Разред: ПЕТИ
   
ЦИЉ НАСТАВНОГ ПРЕДМЕТА:
ЦИЉ НАСТАВЕ СТРАНОГ ЈЕЗИКА ЗАСНИВА СЕ НА ПОТРЕБАМА УЧЕНИКА КОЈЕ СЕ ОСТВАРУЈУ ОВЛАДАВАЊЕМ КОМУНИКАТИВНИХ ВЕШТИНА И РАЗВИЈАЊЕМ СПОСОБНОСТИ И  МЕТОДА УЧЕЊА  СТРАНОГ  ЈЕЗИКА. ЦИЉ НАСТАВЕ СТРАНОГ ЈЕЗИКА ЈЕ СТИЦАЊЕ ПОЗИТИВНОГ ОДНОСА ПРЕМА ДРУГИМ ЈЕЗИЦИМА И КУЛТУРАМА И ПРЕМА СОПСТВЕНОМ ЈЕЗИКУ И КУЛТУРНОМ НАСЛЕЂУ. У ПЕТОМ РАЗРЕДУ УЦЕНИЦИ, ПРВА ГОДИНА УЧЦЕЊА СТРАНОГ ЈЕЗИКА, ТРЕБА ДА УСВОЈЕ ПРАВИЛАН ИЗГОВОР, ДА СЕ НАВИКНУ ДА КОРИСТЕ РЕЧНИК РУСКОГ ЈЕЗИКА ЗА ОСНОВНУ ШКОЛУ.
ЗАДАЦИ:
УЧЕНИК ТРЕБА ДА:
. УОЧАВА СЛИЧНОСТИ И РАЗЛИКЕ ИЗМЕЂУ МАТЕРЊЕГ И СТРАНОГ ЈЕЗИКА КОЈИ УЧИ .УСМЕРАВА ПАЖЊУ ПРЕ СВЕГА НА ОНО ШТО РАЗУМE. ПОКУШАВА ДА ОДГОНЕТНЕ ЗНАЧЕЊЕ НА ОСНОВУ КОНТЕКСТА И ПРОВЕРАВА ПИТАЈУЋИ НЕКОГ КО ДОБРО ЗНА..ОБРАЋА ПАЖЊУ НА РЕЧИ КОЈЕ СЕ ВИШЕ ПУТА ПОНАВЉАЈУ. ТРАЖИ ЗНАЧЕЊЕ У РЕЦНИКУ.                                                                                                         .ОПЕРАТИВНИ   ЗАДАЦИ:                                                                                                                      .ОПЕРАТИВНИ ЗАДАЦИ СЕ ПОСТЕПЕНО ПРОШИРУЈУ И УСЛОЖЊАВАЈУ. РАЗУМЕВАЊЕ ПИСАНОГ ТЕКСТА. УЧЕНИК ТРЕБА ДА РАЗУМЕ КРАЋЕ ТЕКСТОВЕ. РАЗУМЕВАЊЕ ГОВОРА.УЧЕНИК ТРЕБА ДА РАЗУМЕ КРАЋЕ ДИЈАЛОГЕ О ТЕМАМА ПРЕДВИЂЕНИМ ПРОГРАМОМ. УСМЕНО ИЗРАЖАВАЊЕ. У НЕКОЛИКО РЕЧЕНИЦА ДАЈЕ СВОЈЕ МИШЉЕЊЕ И ИЗРАЖАВА СТАВОВЕ.   ТРЕБА ДА ПИШЕ РЕЧЕНИЦЕ И ТЕКСТОВЕ У ВЕЗИ СА ПОЗНАТИМ ТЕКСТОМ.                                                                                                                                       
 
 
 
Rед.бr.
Наst. Tем.
 
НАЗИВ TЕМЕ
   
           ЦИЉ ТЕМЕ  И САДРЖАЈ        
ОБРАДА УТВРЂ. УКУПНО ВРЕМЕ РЕАЛ.
 
     1.
 
Знакомство
УСВАЈАЊЕ НОВЕ ЛЕКСИКЕ ВЕЗАНЕ ЗА УПОЗНАВАЊЕ НА РУСКОМ ЈЕЗИКУ 1 1 2 ОД СЕПТ.
ДО ЈУНА
 
      2.
 
Гости в школе
УСВАЈАЊЕ ЛЕКСИКЕ ВЕЗАНЕ ЗА ШКОЛУ И ШКОЛСКИ ПРИБОР.УСВАЈАЊЕ РУСКЕ АЗБУКЕ  
       2
 
      2
 
      4
 
 
      3.
 
Гости в доме
ОБРАДА И УСВАЈАЊЕ НОВЕ ЛЕКСИКЕ ВЕЗАНЕ ЗА КОНЦЕРТ И УЛИЦУ,ПОРОДИЦУ.УСВАЈАЊЕ РУСКЕ АЗБУКЕ.УОЦАВАЊЕ РАЗЛИКЕ ИЗМЕЂУ РУСКЕ И СРПСКЕ АЗБУКЕ  
       2
 
       1
 
     3
 
 
      4.
 
КОНЦЕРТ И ПРО--ВОДЫ
ОБРАДА ГРАДИВА КОЈЕ СЕ ОДНОСИ НА РАСТАНАК СА ГОСТИМА И ЊИХОВО ИСПРАЋАЊЕ. ИСКАЗИВАЊЕ ЗАХВАЉИВАЊА И ОПРАШТАЊА.  
      1
 
      1
 
       2
 
 
       5.
 
ЗВУКИ И БУКВЫ
ОБРАДА ГРАДИВА КОЈЕ СЕ ОДНОСИ НА РУСКУ АЗБУКУ,НА ПИТАЊА  СА КТО…ШТО…?  
       3
 
       3
 
       6
 
 
       6.
 
В МОSКВЕ
ОБРАДА ГРАДИВА КОЈЕ СЕ ОДНОСИ НА ИЗГОВОР И ПИСАЊЕ ТВРДИХ И МЕКИХ СУГЛАСНИКА КАО И НА ИЗГОВОР И ПИСАЊЕ(е),(а) У НЕАКЦЕНТОВАНОМ ПОЛОЖАЈУ. ОБРАДА САДРЖАЈА У ВЕЗИ СА МОСКВОМ.  
 
       2
 
 
      4
 
 
      6
 
 
      7.
 
      СУББОТА
ОБРАДА ГРАДИВА КОЈЕ СЕ ОДНОСИ НА СЛОБОДНО ВРЕМЕ КАО И НА РЕЧИ И ИЗРЕЗЕ У ВЕЗИ СА ЊИМ.ОБРАДА ЛЕКСИКЕ И УСВАЈАЊЕ ОСНОВНИХ КОМУНИКАТИВНИХ ЈЕДИНИЦА НА ТЕМУ ПОЗДРАВЉАЊЕ  
      3
 
       2
 
       5
 
       8. Чья эта семья? ОБРАДА ГРАДИВА КОЈЕ СЕ ОДНОСИ НА РАЗГОВОР О ПОРОДИЦИ  УСВАЈАЊЕ КОМУНИКАТИВНЕ ФУНКЦИЈЕ ИСКАЗИВАЊА ПОРОДИЧНИХ И РОДБИНСКИХ ОДНОСА  
       2
 
      3
 
       5
 
      9. ПЕРЕД НОВЫМ     ГОДОМ ОБРАДА ГРАДИВА КОЈЕ СЕ ОДНОСИ НА НОВОГОДИСЊЕ ПРАЗНИКЕ. УСВАЈАЊЕ ОСНОВНИХ КОМУНИКАТИВНИХ ЈЕДИНИЦА У ВЕЗИ СА НОВОМ ГОДИНОМ. ГЛАГОЛИ КРЕТАЊА.  
 
        2
 
 
      2
 
 
      4
 
 
 
 
 
     10. СНОВЫМ ГОДОМ! ОБРАДА НОВОГ ГРАДИВА КОЈЕ СЕ ОДНОСИ НА НОВУ ГОДИНУ, КАО И РЕЧИ И ИЗРАЗА У ВЕЗИ СА ПРАЗНИЦИМА. ИЗРАЗАВАЊЕ ПРИПАДНОСТИ.  
       2
 
      2
 
       4
 
      11. ЗИМНИЕ ЗАБАВЫ ОБРАДА ГРАДИВА КОЈЕ СЕ ОДНОСИ НА ИЗЛЕТ КАО И НА РЕЧИ И ИЗРАЗЕ У ВЕЗИ СА СПЕЦИФИЦНОСТИМА ЗИМСКИХ СПОРТОВА. УПОТРЕБА СЛОВА ~Ј`.  
      2
 
       1
 
       3
 
      12. О ВКУСАХ НЕ СПОРЯТ ОБРАДА ГРАДИВА КОЈЕ СЕ ОДНОСИ НА ТО СТА СЕ КОМЕ ДОПАДА, НА ЛЕКСИКУ И ГРАМАТИКУ У ФУНКЦИЈИ ИЗРАЖАВАЊА ДАТОГ ЗНАЧЕЊА. ПРИДЕВИ КОЈИ ОЗНАЧАВАЈУ БОЈУ И УКУС.  
       1     
 
      1
 
        2
 
       13. МЫ СЧИТАЕМ ВЫЧИТАЕМ УПОТРЕБА БРОЈЕВА И КОЛИЧИНСКИХ ИЗРАЗА. ШТА ГОВОРЕ РУСИ КАДА ПИТАЈУ ИЛИ ГОВОРЕ КОЛИКО НЕЧЕГА ИМА. ПИСАЊЕ ОСНОВНИХ БРОЈЕВА.  
       2
 
      1
 
      3
 
 
   14.
КАК ВСё УСПЕТь? ОБРАДА ГРАДИВА КОЈЕ СЕ ОДНОСИ НА ВРЕМЕНСКЕ ОДНОСЕ. ВРЕМЕНСКИ ПРИЛОЗИ И ЊИХОВА УПОТРЕБА У РЕЧЕНИЦИ, ОБНАВЉАЊЕ И ПРОШИРИВАЊЕ ПРЕЂЕНОГ ГРАДИВА.  
      2
 
     1
 
     3
 
 
    15.
 
ЗАНИМАЈТЕСЬ СПОРТОМ!
УСВАЈАЊЕ ЛЕКСИКЕ КОЈА СЕ ОДНОСИ НА СПОРТ. ЗАПОВЕДНИ НАЧИН, ДАВАЊЕ ПОТВРДНОГ И ОДРИЧНОГ ОДГОВОРА  
      2
 
     1
 
      3
 
 
     16.
 
НАСТУПИЛА ВЕСНА
ОБРАДА ГРАДИВА КОЈЕ СЕ ОДНОСИ НА ЖИВОТИЊЕ. ОБНАВЉАЊЕ И УТВРЂИВАЊЕ РАНИЈЕ ПРЕЂЕНОГ ГРАДИВА. ОБНАВЉАЊЕ САДАШЊЕГ ВРЕМЕНА.  
      2
 
      1
 
      3
 
 
     17.
 
О РОССИИ
ОБРАДА ГРАДИВА КОЈЕ СЕ ОДНОСИ НА РУСИЈУ.ОБРАДА ЛЕКСИКЕ И УСВАЈАЊЕ ОСНОВНИХ КОМУНИКАТИВНИХ ЈЕДИНИЦА НА ТЕМУ ОПИС ЗЕМЉЕ И ГРАДА. ИСКАЗИВАЊЕ МЕСТА И ПРАВЦА. ПОНАВЉАЊЕ И ПРОШИРИВАЊЕ ГРАДИВА.  
 
      2
 
 
      1
 
 
     3
 
 
 
     18.
 
ПИСЬМЕННАЯ  РАБОТА
КОНТРОЛА УСВОЈЕНОСТИ ЛЕКСИКЕ И ГРАМАТИКЕ  
      0
 
      3
 
      3
 
 
     19.
ЗАНЯТИЯ В ШКОЛЕ
 
 
ОБРАДА ГРАДИВА КОЈЕ СЕ ОДНОСИ НА ШКОЛСКЕ АКТИВНОСТИ, ПОСЕБНО НА ГЕОГРАФИЈУ РУСИЈЕ, ПОХВАЛНИ ИЗРАЗИ КОЈИ СЕ ЧЕСТО КОРИСТЕ У РАЗРЕДУ.ПРИЛОСКЕ ОДРЕДБЕ ЗА НАЦИН. УПОТРЕБА ТВРДОГ ЗНАКА.  
      1
 
     1
 
      2
 
 
     20.
ОБЕДАЕМ ПО РУССКИ ОБРАДА ГРАДИВА КОЈА СЕ ОДНОСИ НА СИТУАЦИЈЕ ПРИ ОБЕДОВАЊУ. НЕГАЦИЈА.  
      2
 
      1
 
      3
 
 
     21.
СКОРО КАНИКУЛЫ ОБРАДА ГРАДИВА КОЈЕ СЕ ОДНОСИ НА ТО КАКО ДЕЦА ПРОВОДЕ РАСПУСТ. ОБНАВЉАЊЕ РАНИЈЕ ПРЕЂЕНОГ ГРАДИВА.  
    1
 
     2
 
     3
 
                       
 

НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА
 
Комуникативна настава језик сматра средством комуникације. Примена овог приступа у настави страних језика заснива се на настојањима да се доследно спроводе и примењују следећи ставови:
- циљни језик употребљава се у учионици у добро осмишљеним контекстима од интереса за ученике, у пријатној и опуштеној атмосфери;
- говор наставника прилагођен је узрасту и знањима ученика; наставник мора бити сигуран да је схваћено значење поруке укључујући њене културолошке, васпитне и социјализирајуће елементе;
- битно је значење језичке поруке; почев од петог разреда очекује се да наставник ученицима скреће пажњу и упућује их на значај граматичке прецизности исказа;
- знања ученика мере се јасно одређеним релативним критеријумима тачности и зато узор није изворни говорник;
- са циљем да унапреди квалитет и количину језичког материјала, настава се заснива и на социјалној интеракцији; рад у учионици и ван ње спроводи се путем групног или индивидуалног решавања проблема, потрагом за информацијама из различитих извора (интернет, дечији часописи, проспекти и аудио материјал) као и решавањем мање или више сложених задатака у реалним и виртуелним условима са јасно одређеним контекстом, поступком и циљем;
- почев од петог разреда наставник упућује ученике у законитости усменог и писаног кода и њиховог међусобног односа.
Комуникативно-интерактивни приступ у настави страних језика укључује и
следеће:
- усвајање језичког садржаја кроз циљано и осмишљено учествовање у друштвеном чину;
- поимање наставног програма као динамичне, заједнички припремљене и прилагођене листе задатака и активности;
- наставник је ту да омогући приступ и прихватање нових идеја;
- ученици се третирају као одговорни, креативни, активни учесници у друштвеном чину;
- уџбеници постају извори активности и морају бити праћени употребом аутентичних материјала;
- учионица постаје простор који је могуће прилагођавати потребама наставе из дана у дан; 
- рад на пројекту као задатку који остварује корелацију са другим предметима и подстиче ученике на студиозни и истраживачки рад;
- за увођење новог лексичког материјала користе се познате граматичке структуре и обрнуто.

САДРЖАЈ ПРОГРАМА ПО ТЕМАМА

РЕДНИ БРОЈ ТЕМЕ  
НАЗИВ  ТЕМЕ
 
САДРЗЖАЈ
 
      1.
 
 ЗНАКОМСТВО
. УПОЗНАВАЊЕ УЦЕНИКА СА НАСТАВНИМ ПРЕДМЕТОМ. УКАЗИВАЊЕ НА ОСНОВНЕ СЛИЧНОСТИ И РАЗЛИКЕ КОЈЕ ПОСТОЈЕ ИЗМЕЂУ РУСКОГ И СРПСКОГ ЈЕЗИКА КАО И НА ПРЕДНОСТИ И ТЕШКОЋЕ ПРИ УЧЕЊУ СТРАНОГ ЈЕЗИКА ИЗ ИСТЕ ПОРОДИЦЕ ЈЕЗИКА. ОБРАДА ЛЕКСИКЕ И УСВАЈАЊЕ ОСНОВНИХ КОМУНИКАТИВНИХ ЈЕДИНИЦА НА ТЕМУ УПОЗНАВАЊЕ.                                                         .  УВЕЖБАВАЊЕ ИЗГОВОРА РУСКОГ(а),(о).                                           .  УКАЗИВАЊЕ НА РАЗЛИКУ У ИЗГОВОРУ ИЗМЕЂУ ТВРДИХ И МЕКИХ СУГЛАСНИКА.                                                                                    .  УПОТРЕБА УПИТНЕ РЕЦЕНИЦЕ СА УПИТНОМ РЕЧЈУ KTO? ШTO? KAK?
 
 
        2.
 
 
 ГОСТИ В ШКОЛЕ
.  ОБРАДА ГРАДИВА КОЈЕ СЕ ОДНОСИ НА ШКОЛУ.                                 .  ОБРАДА ЛЕКСИКЕ НА ТЕМУ ШКОЛА, ПРЕДМЕТИ У УЧИОНИЦИ, ОСНОВНИ БРОЈЕВИ ДО  ЈЕДАНАЕСТ, ПОЗДРАВЉАЊЕ. УСВАЈАЊЕ РЕЧЕНИЧНИХ МОДЕЛА ЗА ИСКАЗИВАЊЕ ДИЈАЛОГА ИЗМЕЂУ НАСТАВНИКА И УЧЕНИКА: ПРЕДСТАВЉАЊЕ, ПОЗДРАВЉАЊЕ ,ЗАМЕНИЧКА ПИТАЊА.
 
         3.
 
  ГОСТИ В ДОМЕ
.  ОБРАДА ГРАДИВА КОЈЕ СЕ ОДНОСИ НА СТАН, ПРЕДМЕТЕ У СОБИ, ГОСТЕ.                                                                                                  .  ОБРАДА ЛЕКСИКЕ НА ТЕМУ ГОСТИ.                                                        .  ИСКАЗИВАЊЕ ДИЈАЛОГА ИЗМЕЂУ НАСТАВНИКА И УЧЕНИКА.
 
         4.
 
  КОНЦЕРТ И ПРОВОДЫ
.  ОБРАДА ГРАДИВА КОЈЕ СЕ ОДНОСИ НА  РАСТАНАК СА ГОСТИМА И ЊИХОВО ИСПРАЋАЊЕ.                                                            .  УСВАЈАЊЕ РЕЧЕНИЧНИХ МОДЕЛА И ИСКАЗИВАЊЕ ЗАХВАЉИВАЊА И ОПРАШТАЊА.
 
        5.
 
 ЗВУКИ И БУКВЫ
.  ОБРАДА ГРАДИВА КОЈЕ СЕ ОДНОСИ НА РУСКУ АЗБУКУ,НА ПИТАЊА СА ШТО?..КТО?.. КАО И НА РЕЧЕНИЧНЕ МОДЕЛЕ ТИПА БОБА ТАМ:
 
        6.
 
   В МОСКВЕ
.  ОБРАДА ГРАДИВА КОЈЕ СЕ ОДНОСИ НА ИЗГОВОР И ПИСАЊЕ ТВРДИХ И МЕКИХ СУГЛАСНИКА КАО И ИЗГОВОР И ПИСАЊЕ(е),(а) У НЕАКЦЕНТОВАНОМ ПОЛОЖАЈУ.                                                               .  ОБРАДА ЛИНГВОКУЛТУРОЛОШКИХ САДРЖАЈА У ВЕЗИ СА МОСКВОМ.
        7.   СУББОТА .  ОБРАДА ГРАДИВА КОЈЕ СЕ ОДНОСИ НА СЛОБОДНО ВРЕМЕ , КАО И НА РЕЧИ И ИЗРАЗЕ У ВЕЗИ СА ЊИМ. ОБРАДА ЛЕКСИКЕ НА ТЕМУ ПОЗДРАВЉАЊЕ ОБНАВЉАЊЕ И ПРОШИРИВАЊЕ ГРАДИВА).
        8. Чья эта семья? .  ОБРАДА ГРАДИВА КОЈЕ СЕ ОДНОСИ НА РАЗГОВОР О ПОРОДИЦИ.                                                                                                       .  УСВАЈАЊЕ КОМУНИКАТИВНЕ ФУНКЦИЈЕ ИСКАЗИВАЊА ПОРОДИЧНИХ И РОДБИНСКИХ ОДНОСА.
         9. Перед Новым годом .  ОБРАДА ГРАДИВА КОЈЕ СЕ ОДНОСИ НА НОВОГОДИШЊЕ ПРАЗНИКЕ.                                                                                                       . УСВАЈАЊЕ ОСНОВНИХ КОМУНИКАТИВНИХ ЈЕДИНИЦА У ВЕЗИ СА НОВОМ ГОДИНОМ.
        10. Сновым годом .  ОБРАДА НОВОГ ГРАДИВА КОЈЕ СЕ ОДНОСИ НА НОВУ ГОДИНУ, КАО И РЕЧИ И ИЗРАЗА КОЈИ СУ У ВЕЗИ СА ПРАЗНИЦИМА.       
        11.  Зимние забавы  .  ОБРАДА ГРАДИВА КОЈЕ СЕ ОДНОСИ НА ИЗЛЕТ,КАО И НА РЕЧИ И ИЗРАЗЕ У ВЕЗИ СА СПЕЦИФИЧНОСТИМА ЗИМСКИХ СПОРТОВА.
         12.  O вкусах не спорят .  ОБРАДА ГРАДИВА КОЈЕ СЕ ОДНОСИ НА ТО ШТА СЕ КОМЕ ДОПАДА , НА ЛЕКСИКУ И ГРАМАТИКУ У ФУНКЦИЈИ ИЗРАЖАВАЊА ДАТОГ ЗНАЧЕЊА.
      13.  Мы читаем,вычитаем . ОБРАДА ГРАДИВА КОЈЕ СЕ ОДНОСИ НА УПОТРЕБУ БРОЈЕВА И КОЛИЧИНСКИХ ИЗРАЗА.
       14.  КAK всё успеть? .  ОБРАДА ГРАДИВА КОЈЕ СЕ ОДНОСИ НА ВРЕМЕНСКЕ ОДНОСЕ
       15. Занимайь спортом!  .  ОБРАДА ГРАДИВА КОЈЕ СЕ ОДНОСИ НА СПОРТ.                                    . ЗАПОВЕДНИ НАЧИН, ДАВАЊЕ ПОТВРДНОГ И ОДРИЧНОГ ОДГОВОРА.
        16.  Наступила весна .  ОБРАДА ГРАДИВА КОЈЕ СЕ ОДНОСИ НА ЖИВОТИЊЕ. ОБНАВЉАЊЕ И УТВРЂИВАЊЕ ПРЕЂЕНОГ ГРАДИВА, ПРОВЕРА ЗНАЊА.
         17.  О россии .  ОБРАДА ГРАДИВА КОЈЕ СЕ ОДНОСИ НА РУСИЈУ.                                .  ОБРАДА ЛЕКСИКЕ И УСВАЈАЊЕ ОСНОВНИХ КОМУНИКАТИВНИХ ЈЕДИНИЦА НА ТЕМУ ОПИС ЗЕМЉЕ И ГРАДА.                                             .  ПРИЛОСКЕ ОДРЕДБЕ ЗА МЕСТО И ПРАВАЦ.
        18.  ПИСМЕННАЯ РАБОТА ,   ОБНАВЉАЊЕ ЛЕКСИКЕ И ГРАМАТИКЕ
        19. ЗАНЯТИЯ В ШКОЛЕ .  ОБРАДА ЛЕКСИКЕ КОЈА СЕ ОДНОСИ НА ШКОЛСКЕ АКТИВНОСТИ, НА ГЕОГРАФИЈУ РУСИЈЕ.                                                                              . ПРИЛОШКЕ ОДРЕДБЕ ЗА НАЧИН
        20. ОБЕДАЕМ ПО РУССКИ .  ОБРАДА ГРАДИВА КОЈЕ СЕ ОДНОСИ НА СИТУАЦИЈЕ ПРИ ОБЕДОВАЊУ.                                                                                               .  ОПШТА И ПОСЕБНА НЕГАЦИЈА.
         21.   СКОРО КАНИКУЛЫ .  OBRADA GRADIVA KOJE SE ODNOSI NA TO KAKO DECA PROVODE RASPUST    
 
АКТИВНОСТИ  У  ОБРАЗОВНО  ВАСПИТНОМ  ПРОЦЕСУ
 
 
                          
   NAZIV TEME
 
АКТИВНОСТИ   УЧЕНИКА
АКТИВНОСТИ НАСТАВНИКА ПРАЋЕЊЕ И ОЦЕЊИВАЊЕ
ЗНАКОМСТВО ПОСТАВЉАЊЕ ПИТАЊА И ДАВАЊЕ ОДГОВОРА, ПОСМАТРАЊЕ И СЛУШАЊЕ. ОБЈАШЊАВА, ПОКАЗУЈЕ, ОБАВЕШТАВА НАСТАВНИК ПРАТИ НА ЧАСОВИМА РАД УЧЕНИКА И ОЦЕЊУЈЕ
ГОСТИ В ШКОЛЕ АУДИРАЊЕ И РАЗУМЕВАЊЕ ТЕКСТОВА И ДИЈАЛОГА,ПОСТАВЉАЊЕ ПИТАЊА И ДАВАЊЕ ОДГОВОРА,КОНВЕРЗАЦИЈА ОБЈАШЊАВА,ИСПРАВЉА,
ПОКАЗУЈЕ,УСМЕРАВА
 
ГОСТИ В ДОМЕ СЛУШАЈУ И ПОНАВЉАЈУ ОБЈАШЊАВА,ИСПРАВЉА  
КОНЦЕРТ ИПРОВОДЫ АУДИРАЊЕ И РАЗУМЕВАЊЕ ТЕКСТОВА И ДИЈАЛОГА,ПОДСТАВЉАЊЕ ПИТАЊА И ДАВАЊЕ ОДГОВОРА.ПОНАВЉАЊЕ КРАТКИХ ИЗРАЗА РАДИ УСВАЈАЊЕ ОСНОВНОГ РЕЧНИКА. САОПШТАВА,ИСПРАВЉА,
ОБЈАШЊАВА,ПОДСТИЧЕ
УЧЕСТВУЈЕ У РАЗГОВОРУ
 
АЗБУКА ЧИТАЊЕ, АУДИРАЊЕ И РАЗУМЕВАЊЕ ТЕКСТОВА И ДИЈАЛОГА, ПОСТАВЉАЊЕ ПИТАЊА И ДАВАЊЕ ОДГОВОРА, КОНВЕРЗАЦИЈА ЧИТАЊЕ,КОНВЕРЗАЦИЈА,
УКАЗИВАЊЕ НА ПРАВИЛАН ИЗГОВОР,ПРОВЕРА ПИСАЊА СЛОВА.
 
ЗВУКИ И БУКВЫ АУДИРАЊЕ И РАЗУМЕВАЊЕ ТЕКСТОВА И ДИЈАЛОГА,ЧИТАЊЕ, КОНВЕРЗАЦИЈА,ИЗВОЂЕЊЕ ВЕЖБИ ЗА ПОНАВЉАЊЕ КРАТКИХ ИЗРАЗА. ПРАТИ ИСПРАВНОСТ ЧИТАЊА,ОБЈАШЊАВА,
ПОСТАВЉА ПИТАЊА…
 
Суббота ЧИТАЊЕ,АУДИРАЊЕ И РАЗУМЕВАЊЕ ТЕКСТОВА ДАВАЊЕ ОДГОВОРА .ВЕЖБЕ ЗА ПОНАВЉАЊЕ КРАТКИХ ИЗРАЗА.. КОНВЕРЗАЦИЈА,
ПОСТАВЉАЊЕ ПИТАЊА,
КОНВЕРЗАЦИЈА
 
Чья эта семья? ЧИТАЊЕ,АУДИРАЊЕ, ДАВАЊЕ ОДГОВОРА, ПОНАВЉАЊЕ КОНВЕРЗАЦИЈА,ЧИТАЊЕ
ПОСТАВЉАЊЕ ПИТАЊА,ПРЕПРИЧАВАЊЕ.
 
 
Перед новым       годом ЧИТАЊЕ,АУДИРАЊЕ,РАЗУМЕВАЊЕ ТЕКСТОВА ,ДАВАЊЕ ОДГОВАРА,КОНВЕРЗАCИЈА,  ВЕЖБЕ ЗА ПОНАВЉАЊЕ КРАТКИХ ИСКАЗА ЧИТАЊЕ,ИСПРАВЉАЊЕ ГРЕШАКА,ОБЈАШЊАВАЊЕ, ПОСТАВЉАЊЕ ПИТАЊА,КОНВЕРЗАЦИЈА.  
С новым годом ЧИТАЊЕ,АУДИРАЊЕ И РАЗУМЕВАЊЕ ТЕКСТОВА,ДАВАЊЕ ОДГОВОРА,РЕШАВАЊЕ                ЗАГОНЕТКЕ ПОСТАВЉАЊЕ ПИТАЊА, ИСПРАВЉАЊЕ ГРЕШАКА,  КОНВЕРЗАЦИЈА,ПРЕПРИЧАВАЊЕ  
Зимние забавы ЧИТАЊЕ,АУДИРАЊЕ И РАЗУМЕ  ВАЊЕ ТЕКСТОВА И ДИЈАЛОГА,    ДАВАЊЕ ОДГОВОРА,КОНВЕРЗАЦИЈА,.. ОБЈАШЊАВАЊЕ,УЧЕСТВОВАЊЕ У РАЗГОВОРУ,ПОСТАВЉАЊЕ ПИТАЊА ИЗВОЂЕЊЕ ЗАКЉУЧАКА.  
О вкусах не спорят   АУДИРАЊЕ И РАЗУМЕВАЊЕ ТЕКСТОВА И ДИЈАЛОГА,ЧИТАЊЕ ДАВАЊЕ ОДГОВОРА,КОНВЕРЗАЦИЈА… ЧИТАЊЕ ИСПРАВЉАЊЕ,ОБЈАШЊ АВАЊЕ, КОНВЕРЗАЦИЈА  
Мы считаем вычитаем АУДИРАЊЕ,ЧИТАЊЕ,ОДГОВА  РАЊЕ,КОНВЕРЗАЦИЈА,                  ИЗВОЂЕЊЕ ВЕЖБИ ЗА ПОНАВЉАЊЕ КРАТКИХ ИЗРАЗА. ЧИТАЊЕ,ОБЈАШЊАВАЊЕ ПОСТАВЉАЊЕ ПИТАЊА,КОНВЕ    РЗАЦИЈА,ОРГАНИЗОВАЊЕ ГРУПА.  
Как всё успеть? СЛУШАЊЕ И РАЗУМЕВАЊЕ ТЕКСТОВА И ДИЈАЛОГА,ЧИТАЊЕ КОНВЕРЗАЦИЈА,ОДГОВАРАЊЕ НА ПИТАЊА,УЧЕЊЕ ПЕСМИCЕ,    РЕЦИТОВАЊЕ. ЧИТАЊЕ,ПОСТАВЉАЊЕ ПИТАЊА КОНВЕРЗАЦИЈА,ПРЕПРИЧАВАЊЕ, ОРГАНИЗОВАЊЕ ВЕЖБИ.  
Занимайтесь спортом! СЛУШАЊЕ И РАЗУМЕВАЊЕ ТЕКСТОВА И ДИЈАЛОГА,ЧИТАЊЕ ДАВАЊЕ ОДГОВОРА,ИЗВОЂЕЊЕ ВЕЖБИ ЗА ПОНАВЉАЊЕ КРАТКИХ ИСКАЗА. ЧИТАЊЕ,ОБЈАШЊАВАЊЕ, ПРОВЕРА КРОЗ ПИТАЊА,ПРЕПРИЧАВАЊЕ, ОРГАНИЗОВАЊЕ ВЕЖБИ.  
НАСТУПИЛА ВЕСНА СЛУШАЊЕ И РАЗУМЕВАЊЕ ТЕКСТОВА И ДИЈАЛОГА,ЧИТА       ЊЕ,КОНВЕРЗАЦИЈА,ИЗВОЂЕЊЕ ВЕЖБИ…РЕЦИТОВАЊЕ. ЧИТАЊЕ,ПОСТАВЉАЊЕ ПИТАЊА,      ОБЈАШЊАВАЊЕ,ПРЕПРИЧАВАЊЕ,   ОРГАНИЗОВАЊЕ ВЕЖБИ, ИСПРАВЉАЊЕ..  
     
         
 
 
     О РОССИИ
АУДИРАЊЕ, ЧИТАЊЕ, ДАВАЊЕ ОДГОВОРА,КОНВЕРЗАЦИЈА,    ИЗВОЂЕЊЕ ВЕЖБИ ,УЧЕЊЕ НОВЕ ПЕСМИЦЕ И РЕЦИТОВАЊЕ. ЧИТАЊЕ,ОБЈАСЊАВАЊЕ,КОНВЕРЗАЦИЈА,ПОСТАВЉАЊЕ ПИТАЊА,        ОРГАНИЗОВАЊЕ ВЕЖБИ.  
ПИСЬМЕННАЯ РАБОТА ПРИПРЕМА,ИЗРАДА ПИСМЕНОГ ЗАДАТКА, ПРИПРЕМА  ПИТАЊА И ВЕЖБИ ЗА ПИСМЕНИ ЗАДАТАК  
ЗАНЯТИЯ В ШКОЛЕ АУДИРОВАЊЕ И РАЗУМЕВА      ЊЕ ТЕКСТОВА И ДИЈАЛОГА,          ЧИТАЊЕ, ДАВАЊЕ ОДГОВОРА КОНВЕРЗАЦИЈА, ИЗВОЂЕЊЕ ВЕЖБИ. ЧИТАЊЕ, ПОСТАВЉАЊЕ ПИТАЊА,ОБЈАСЊАВАЊЕ ,КОНВЕРЗАЦИЈА,      ИЗВОЂЕЊЕ ЗАКЉУЧАКА,ПРЕПРИЧАВАЊЕ,ПРИПРЕМА ВЕЖБИ ЗА ПОНАВЉАЊЕ ИЗРАЗА.  
ОБЕДАЕМ ПО РУСС   -КИ ЧИТАЊЕ ,АУДИРАЊЕ И РАЗУМЕВАЊЕ ТЕКСТОВА И ДИЈАЛОГА,ДАВАЊЕ ОДГОВО  РА,КОНВЕРЗАЦИЈА, ИЗВОЂЕЊЕ ВЕЖБИ ЗА ПОНАВЉАЊЕ КРАТКИХ  ИЗРАЗА… ЧИТАЊЕ, ОБЈАШЊАВАЊЕ, ИСПРАВЉАЊЕ ,КОНВЕРЗАЦИЈА,            ПОСТАВЉАЊЕ ПИТАЊА,ОРГАНИЗОВАЊЕ ВЕЖБИ.  
УЧЕЊЕ НОВЕ ПЕСМЕ, РЕЦИТОВАЊЕ
 
СКОРО КАНИКУЛЫ ЧИТАЊЕ,ОДГОВАРАЊЕ НА ПИТАЊА,КОНВЕРЗАЦИЈА,УЧЕЊЕ  НОВЕ ПЕСМЕ ЧИТАЊЕ,ПОСТАВЉАЊЕ ПИТАЊА,       КОНВЕРЗАЦИЈА,ПРИПРЕМА ВЕЖБИ.  



                                                                                                  Предметни наставник:

                                                                                                                                               Мирољуб Стоилковић


 


 

 
 
Наставни предмет: ВЕРСКА НАСТАВА
Разред: ПЕТИ
 
 
Циљеви и задаци
Циљ наставе православног катихизиса (веронауке) у основном образовању и васпитању јесте да пружи целовит православни поглед на свет и живот, уважавајући две димензије: историјски хришћански живот (историјску реалност Цркве) и есхатолошки живот (будућу димензију идеалног). То значи да ученици систематски упознају православну веру у њеној доктринарној, литургијској, социјалној и мисионарској димензији, при чему се хришћанско виђење живота и постојања света излаже у веома отвореном, толерантном дијалогу са осталим наукама и теоријама о
свету, којим се настоји показати да хришћанско виђење (литургијско, као и подвижничко искуство Православне цркве) обухвата сва позитивна искуства људи, без обзира на њихову националну припадност и верско образовање. Све то остварује се како на информативно-сазнајном тако и на доживљајном и делатном плану, уз настојање да се доктринарне поставке спроведу у свим сегментима живота (однос с
Богом, са светом, с другим људима и са собом).
 
Задаци наставе православног катихизиса (веронауке) јесу да код ученика:
- развије способност уочавања да су грех и зло у свету последица погрешног изражавања човекове слободе;
- развије способност уочавања да Бог поштује човекову слободу али да не одустаје да свет доведе у вечно постојање;
- изгради свест о томе да Бог воли човека и свет и да их никад не напушта, али вечни живот зависи и од слободе човека и његове заједнице с Богом;
- развије способност спознавања да Бог није одустао од првобитног циља због кога је створио свет, а то је да се свет сједини с Њим посредством човека и да тако живи вечно;
- развије способност уочавања сличности у структури старозаветне и новозаветне цркве.
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
ТЕМА
 
ЦИЉ
ОРЈЕНТАЦИОНИ БРОЈ ЧАСОВА ВРЕМЕ РЕАЛИЗАЦИЈЕ
ОБР. УТВРЂ. УКУПНО
 
·1  Увод
·2  Припрема света за долазак Сина Божијег у свет (Бог није одустао од свог плана да створени свет живи вечно и поред одбијања првог Адама да тај план спроведе у дело).
·3    Избор Аврама и његових потомака као почетак Цркве (Стари Завет између Бога и људи).
·4    Аврам и јеврејски народ као праслика Христа и Цркве
·5    Десет Божијих заповести (однос човека према Богу и другом човеку у старозаветној Цркви).
·6  Људски напори у циљу проналажења спасења од смрти (разне религије, митологија, философија, наука)
·7  Старозаветни мотиви у православној иконогрфији
 
·1  Сагледавање целовитог православног погледа на свет и живот са два аспекта: историјски и есхатолошки.
 
 
 
·2  Ученици ће систематски упознати православну веру у литургијској, социјалној и мисионарској димензији, при чему ће се хришћанско виђење живота и постојања света излаже у веома отвореном, толерантном дијалогу са осталим наукама и теоријама о свету, којим се настоји показати да хришћанско виђење (литургијско, као и подвижничко искуство Цркве) обухвата сва позитивна искуства људи, без обзира на њихову националну припадност и верско образовање.
 
1
 
 
2
 
 
3
 
 
 
3
 
4
 
 
5
 
2
 
1
 
 
/
 
 
 
2
 
 
3
 
 
1
 
 
5
 
4
2
 
 
2
 
 
 
5
 
 
6
 
5
 
 
10
 
6
септембар
 
 
сетембар
 
 
октонбар/  новембар
 
новембар/ деценбар/
 
деценбар/ јануар/  фебруар
 
 
фебруар/
март/ април
 
мај/ јун
 
 

 
 
Садржај Исходи Праћење и евалуација Наставна сретства Активност наставника
     
 Упознавање са Богом у Старом Завету
 
 
деца ће развити способност да Бог није одустао од свог првобитног циља због кога је створио свет, а то је да свет сједини са њим посредством човека
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
посматрање
 
вођење белешки
 
разговор
 
праћење усвојеног сазнања
 
задовољство ученика
 
продукти дечијих активности
 
додатне активности
 
Уџбеник
 
цд
 
двд
 
тв
 
иконе
 
пстери
 
 
планира
 
организује
 
бира садржаје
 
презентује
 
усмерава
 
реализује
 
води циљни разговор
 
демонстрира
 
Активност ученика
 
слушају
 
уочавају на оређеном примеру
 
разликују
 
цртају
 
пишу
 
упоређују
 
посматрају
 
комуницирају
 
репродукују
 
меморишу
 
повезују
 
праве моделе
 

                                                                                                  Предметни наставник:

                                                                                                                                               Мирослав Миљковић

Наставни предмет: ГРАЂАНСКО ВАСПИТАЊЕ
Разред: ПЕТИ
 
Циљ и задаци
Општи циљ предмета
Општи циљ предмета је оспособљавање ученика за активно учешће  у животу школе и локалне заједнице, проширивање знања о демократији, њеним принципима и вредностима кроз практично деловање.
Задаци предмета
-подстицање и оспособљавање за активно учешће у животу школе развијањем вештина за унапређивање услова школског живота кроз праксу;
-упознавање школских правила и процедура
- разумевање функционисања органа управљања школе и стручних тела;
- упознавање права и одговорности свих актера на нивоу школе;
-развијање комуникацијских вештина неопходних  за сарадничко понашање, аргументовање ставова и изражавање мишљења;
- обучавање техникама групног рада;
- развијање способности критичког просуђивања и одговорног одлучивања и деловања.
 
Редни број Наставна тема Број часова
1 Упознавање основних елемената програма 6
2 Сагледавање услова школског живота 4
3 Избор проблема на коме ће севрадити 1
4 Сакупљање података о изабраном проблему 8
5 Активизам и партиципација – план акције 12
6 Јавна презентација плана акције 1
7 Осврт на научено -евалуација 4
 
 

 
Садржаји програма Број часова Активности ученика у образовно-васпитном раду Активности наставника у образовно-васпитном раду Начин и поступак остваривања програма Циљеви и задаци садржаја програма
1.Упознавање основних елемената програма 6 -разговарају,
-цртају,
-дискутују,
-изводе закључке
Презентује програм, уводи ученике у предмет, -радионичарска,
-симулацијска
-интерактивна ,
-игровна
-размена мишљења о заједничким     очекивањима, потребама, захтевима и тешкоћама везаним за остваривање програма грађансклог васпитања                                                -омогућавање слободе изражавања мишљења и ставова,
-оспособљавање за активно и одговорно учешће у животу и раду школе и друштва,
-проширивање практичних знања о демократији, њеним принципима и вредностима,
-схватање међусобне повезаности права, дужности, правила и закона,
-обучавање техникама групног рада- група - тим
2. Сагледавање услова школског живота 4 Разговарају,
-износе сопствене идеје и мишљење,
-читају штампане изворе,
-симулирају
Води разговор –наводи на тему, упознаје са правима и одговорности у школи Радионичарска,
-интерактивна,
-истраживачка,
-тимска,
-мале групе,
-игра улога
-слободно изражавање,
-упознавање школских правила и процедура
-упознавање права и одговорности свих актера на нивоу школе,
-развијање комуникацијских вештина,
-упознавање и вођење ученика са и кроз демократске процедуре одлучивања како би дошли до заједничког решења  проблема за које се залажу
3. Избор проблема на коме ће се радити 1 Разговарају,
-цртају,
 пишу,
-изводе закључке,
-бирају
Мотивише, упућује, ствара ситуације, -радионичарска,
-групна,
-тимска
-слободно, демократсо  изражавање сопствених идеја,
-слободно аргументовање ставова и идеја
 

 
4. Сакупљање података о изабраном проблему 8 Истражују,
-прикупљају податке,
-интервјуишу,
-фотографишу,
-пишу,
-дискутују,
анализрају,
-изводе закључке
Координира радом помаже у стварању тима и групе, упућује на изворе сазнања -радионичарска,
-тиски рад,
-истраживачки рад,
-групни,
-интерактивна ,      улоге,
-симулативна
-подстицање ученика  да креативно и дивергентно мисле о могућим начинима за постизање њихових циљева,
-развијање комуникацијских вештина неопходних за сарадничко понашање, аргументовање ставова и изражавање мишљења,
-припремање ученика за различите ситуације са којима се раније нису суочавали, као што су разговори са представницима школе, локалне средине итд.
5. Активизам и партиципација-План акције 12 -разговарају,
-илуструју,
-класификују податкле,
-дискутују,
-пишу,
-размењују мишљења,
-играју улоге,
-бирају,
-трагају за заједничким ставовима и доносе закључке
Координира радом помаже у стварању тима и групе, упућује на изворе сазнања -радионичарска,
-интерактивна,
-игровна,
-улоге,
-тимски рад,
-кооперативни рад,
-'' мозгалица'',
-групна дискусија
-да науче не шта да мисле, него како да мисле
-да активно и самостално учествују у свим активностима,
-да разумеју суштину тимског рада-чија је специфичност подела улога међу члановима тима, тако да свако обавља само одређени вид активности, а сви заједно доприносе решењу проблема на коме тим ради,
-боље разумевање нових и непознатих ситуација  и за ублажавање страха од непознатог, као ометајућег фактора у различитим приликама јавног наступа.
6. Јавна презентација плана акције 1 Презентују,
-одговарају  на питања,
-бране своје ставове,-
-изводе закључке
Ослобађа од треме, развија слободно мишљење Симулативна,
Самосталан рад
-упознавање свих структура школе, родитеља, са оствареним резултатима програма
7. Осврт на научено -евалуација 4 Разговарају,
-процењују,
-закључују
Слуша, изводи закључке -интерактивна,
демонстративна,
-игровна
-развијање споеобности процењивања и критичког мишљења о свом раду, раду групе и тима
 
 
                                                                                                                                                   Предметни наставник:
                                                                                                                                                   Момчило Пауновић

Наставни предмет: ИЗАБРАНИ СПОРТ
Разред: ПЕТИ
 
Фзичко васпитање Циљ наставе изборног предмета физичког васпитања – изабрани спорт јесте да ученици задовоље своја  интересовања и потребе за стицањем знања, способности за бављењем спортом као интегралним делом физичке културе и настојање да стечена знања примењују у животу (стварање трајне навике за бављење спортом и учешћем на такмичењима).
Општи оперативни задаци наставе физичког васпитања су:
  • Развој и одржавање моторичких способности ученика;
  • Учење и усавршавање моторичких форми изабраног спорта;
  • Стицање теориских знања у изабраном спорту;
  • Познавање правила такмичења у изабраном спорту;
  • Формирање навика за бављење изабраним спортом;
  • Социјализација ученика кроз изабрани спорт и неговање етичких вредности према ученицима у такмичења;
  • Откривање даровитих и талентованих ученика за одређени спорт и њихово подстицање да се баве спортом.
Посебни оперативни задаци:
  • Развој и одржавање специфичних моторичких способности (које су нарочито значајне за успешно бављење изабраним спотом);
  • Учење и усавршавање основних и сложених елемената технике изабраног спорта;
  • Пружање неопходних знања из изабраног спорта (принципи технике, начин вежбања – тренирања, стицање основних и продубљивање тактичких знања, правила такмичења у спорту итд.) и њихова примена у пракси;
  • Учење и усавршавање основне тактике изабраног спортаи њена примена у пракси;
  • Обавезна реализација такмичења на одељенском и разредном нивоу;
  • Задовољавање социјалних потреба за потврђивањем и групним поистовећењем и др;
  • Стварање објективних представа ученика о сопственим могућностима за учешће у изабраном спорту;
  • Подстицање сваралаштва ученика у спорту (у домену технике, тактике и такмиченја).
 
 

 
Редни бој НАЗИВ ТЕМЕ ЦИЉ ТЕМЕ ОБРАДЕ УТВРЂИВАЊЕ СВЕГА ВРЕМЕ РЕАЛИЗАЦИЈЕ ТЕМЕ
1 2 3 4 5 6 7
  УПОЗНАВАЊЕ УЧЕНИКА СА ПЛАНОМ И ПРОГРАМОМ ИЗАБРАНОГ СПОРТА Упознавање ученика са планом и програмом  
1
 
/
 
1
Први час
1 РАЗВОЈ МОТОРИЧКИХ СПОСОБНОСТИ УЧЕНИКА кроз изабрани спорт Развој психо –физичких способности ученика потребних за успешно бављење изабраним спортом и његову примену како у рекреативне тако и такмичарске сврхе.  
1
 
5
 
6
Током целе године
2 СПОРТСКО-ТЕХНИЧКО ОБРАЗОВАЊЕ УЧЕНИКА (обучавање и усавршавање технике изабраног спорта) Развој психо –физичких способности ученика потребних за успешно бављење изабраним спортом и његову примену како у рекреативне тако и такмичарске сврхе.  
3
 
3
 
6
Један циклус
3 ИНДИВИДУАЛНА И КОЛЕКТИВНА ТАКТИКА изабраног спорта Развој психо –физичких способности ученика потребних за успешно бављење изабраним спортом и његову примену како у рекреативне тако и такмичарске сврхе.  
3
 
4
 
7
Током целе године
4 ТЕОРИСКО ОБРАЗОВАЊЕ изабраног спорта Упознавање ученика етичкими естетским вредностима изабраног спорта, као и основним принципима вежбања и последицама неправилног вежбања у оквиру изабраног спорта.  
2
 
2
 
4
Током целе године
5 ПРАВИЛА изабраног спорта Упознавање ученика са основним и такмичарским правилима игре изабраног спорта.  
2
 
2
 
4
Током целе године
6 ОДЕЉЕНСКА И МЕЂУОДЕЉЕНСКА ТАКМИЧЕЊА изабраног спорта Социјализација ученика кроз изабрани спорт и неговање етичких вредности према ученицима у такмичења.  
/
 
6
 
6
На крају сваког полугодишта
    СВЕГА 12 22 34  
                                                                                                                                                             

 
                                       
САДРЖАЈ ПО ТЕМАМА (РАЗВОЈ МОТОРИЧКИХ СПОСОБНОСТИ УЧЕНИКА)
ТЕМА САДРЖАЈ БРОЈ ЧАСОВА ЦИЉ
обрада утврђивање
Трчање на средњим дистанцама  800м. Ученице,  1500 м. Ученици. -развијање опште издржљивости индивидуалним дозирањем-путем радних картона  методом по избору наставника;
-теорија.
 
/
 
1
 Развој психо-физичких способности, усвајање моторичких знања, умења и навика, теориско образовање.
Кратки спринтеви на  60 м -развијање издржљивости у кратким спринтевима;
-развијање издржљивости у брзом кретању карактеристичном за изабрани спорт.
 
/
 
1
Развој психо-физичких способности, усвајање моторичких знања, умења и навика, теориско образовање.
Ситуационо кретање за изабрани спорт са и без лопте
 
-развијање издржљивости у ситуационом кретању са и без лопте карактеристичним за изабрани спорт.  
1
 
3
Развој психо-физичких способности, усвајање моторичких знања, умења и навика, теориско образовање.
 
 
 
 
САДРЖАЈ ПО ТЕМАМА (СПОРТСКО-ТЕХНИЧКО ОБРАЗОВАЊЕ УЧЕНИКА)
ТЕМА САДРЖАЈ БРОЈ ЧАСОВА ЦИЉ
 
Учење основних техника изабраног спорта. -кретање;
-кретање са лоптом;
-постављање;
-основни ударци;
 
1
 
1
Развој психо-физичких способности, усвајање моторичких знања, умења и навика, теориско образовање.
Учење напредних техника изабраног спорта. -кретање уз оптерећење;
-кретање са лоптом и варка противника;
 
1
 
1
 
Развој психо-физичких способности, усвајање моторичких знања, умења и навика, теориско образовање.
Ситуациона примена научене технике изабраног спорта. -ситуационо кретање са лоптом;
-сарадња са саиграчима;
-кратке уигране акције.
 
1
 
1
Развој психо-физичких способности, усвајање моторичких знања, умења и навика, теориско образовање.
 

 
САДРЖАЈ ПО ТЕМАМА (ИНДИВИДУАЛНА И КОЛЕКТИВНА ТАКТИКА)
ТЕМА САДРЖАЈ БРОЈ ЧАСОВА ЦИЉ
 
Индивидуална тактика изабраног спорта у одбрани и нападу. Ученици су подељени у две групе.Сваки ученик везује мараму на врх рипстола .Такмичење је екипно.  
1
 
1
Развој психо-физичких способности, усвајање моторичких знања, умења и навика, теориско образовање.
Колективна тактика изабраног спорта у одбрани и нападу. Два ученика у усправном ставу врте конопац, док група ученика има задатак да , држећи се за руке , протрчи испод конопца у супротном правцу од смера обртања конопца.  
2
 
3
Развој психо-физичких способности, усвајање моторичких знања, умења и навика, теориско образовање.
 
 
САДРЖАЈ ПО ТЕМАМА (ТЕОРИСКО ОБРАЗОВАЊЕ)
ТЕМА САДРЖАЈ БРОЈ ЧСОВА ЦИЉ
 
Упознавање ученика вредностима изабраног спорта -етичке вредности;
-естетске вредности;
-психофизичке предности;
-дружење;
-социјализација….
 
1
 
1
Стварање објективних представа ученика о сопственим могућностима и жељама за учешће у изабраном спорту
Упознавање ученика са принципима вежбања у изабраном спорту. -начин вежбања;
-дозирање;
-време;
-штетне последице погрешног вежбања;
-замке професионалног бављења спортом.
 
1
 
1
Стварање објективних представа ученика о сопственим могућностима и жељама за учешће у изабраном спорту
САДРЖАЈ ПО ТЕМАМА (ПРАВИЛА)
ТЕМА САДРЖАЈ БРОЈ ЧАСОВА ЦИЉ
Основна правила изабраног спорта. -учење правила;
-примена правила.
 
1
 
1
Оспособљавање ученика да познавањем правила узимају учешће у рекреативном и такмичарском спорту.
Такмичарска правила изабраног спорта. -учење правила;
-примена правила.
 
1
 
1
Оспособљавање ученика да познавањем правила узимају учешће у рекреативном и такмичарском спорту.
 
 
САДРЖАЈ ПО ТЕМАМА (ОДЕЉЕНСКА И МЕЂУОДЕЉЕНСКА ТАКМИЧЕЊА)
ТЕМА САДРЖАЈ БРОЈ ЧАСОВА ЦИЉ
 
Организовање одељенских такмичења из изабраног спорта. -такмичење равноправних екипа у мушкој и женској категорији. / 3 Провера психо-физичких способности
Организовање међуодељенски такмичења из изабраног спорта -такмичење равноправних екипа у мушкој и женској категорији.  
/
 
3
Провера психо-физичких способности

       Активности ученика

  • усвајање знања и вештина
  • понављање
  • опажање
  • вежбање
  • учешће у игри као основној и непревазиђеној активности деце
  • самостално креирање игре у складу са техникама и правилима игре
  • вођење бриге о правилном здравственом и хигијенском животу
 
 

Минимални образовни захтеви

Атлетика:
  • петобој: трчање на 60 м и 500 м за ученице, 100 м и 800 м за ученике; скок удаљ, скок увис и бацање кугле (ученици 4 кг, ученице 3 кг).
Вежбе на справама и тлу-ученици:
  • гимнастички четворобој: вежбе на тлу, прескок, једна справа у вису и једна справа у упору;
Вежбе на справама и тлу-ученице:
  • гимнастички четворобој: прескок, двовисински разбој, греда и тло.
Спортска игра:
  • потпуна савладаност технике, тактике и правила.
Ритмичка гимнастика и народни плесови:
  • Одиграти валцер и танго уз музику.
 

Активности у природи – обавезни програм

Из фонда радних дана, предвиђених заједничким планом, школа организује активности у природи: два кроса – јесењи и пролећни (дужину стазе одређује стручни актив).
 

Курсни облици и обавезан стручно-педагошки рад

Из фонда часова за заједнички програмски садржај и радних дана предвиђених заједничким планом, школа организује активности у часовној, школској, ванчасовној и ваншколској организацији рада, као и обавезан стручно-инструктивни рад.
 

Корективно-педагошки рад

Организује се за ученике који услед мањих сметњи у физичком развоју, ослабљеног здравља и постуралних поремећаја не могу и не смеју да упражњавају редован програм физичког васпитања, а које након систематских лекарских прегледа упути комисија.
Садржаји програма вежбања одређују се индивидуално на основу налаза лекара који је извршио преглед ученика.
Рад се одвија у групама од 15 ученика истог узраста и исте етиологије поремећаја.
При утврђивању садржаја вежбања консултује се лекар специјалиста.
 
 

Начин остваривања програма


Основне карактеристике програма

Програмска концепција физичког васпитања у основној школи заснива се на јединству наставних, ванчасовних и ваншколских организационих облика рада, као основне претпоставке за остваривање циља физичког васпитања.
Програм физичког васпитања претпоставља да се кроз развијање физичких способности и стицање мноштва разноврсних знања и умења, ученици оспособљавају за задовољавање индивидуалних потреба и склоности, у крајњем, за коришћење физичког вежбања у свакодневном животу. Из тих разлога, у програму су прецизирани оперативни задаци с обзиром на пол и узраст ученика, а програм се остварује кроз следеће етапе: утврђивање стања; одређивање радних задатака за појединце и групе ученика; утврђивање средстава и метода за остваривање радних задатака; остваривање васпитних задатака; праћење и вредновање ефеката рада; оцењивање.
Програмски задаци остварују се, осим на редовним часовима, и кроз ванчасовне и ваншколске организационе облике рада, као што су излет, крос, курсни облици, слободне активности, такмичења, корективно-педагошки рад, дани спорта, приредбе и јавни наступи.
Да би физичко васпитање било примерено индивидуалним разликама ученика, који се узимају као критеријум у диференцираном приступу, наставник ће сваког ученика усмеравати на оне програмске садржаје у часовној, ванчасовној и ваншколској организацији рада који одговарају његовим индидивидуалним интересовањима и могућностима.
Програм полази од чињенице да се циљ физичког васпитања не може остварити без активног и свесног учешћа ученика у наставним и другим облицима рада, те се предвиђа стицање одређених теоријских знања, која омогућавају ученику да схвати законитости процеса на којима се заснива физичко вежбање. Теоријско образовање треба да буде усклађено са нивоом интелектуалне зрелости и знањима које су ученици стекли у другим наставним предметима. За обраду појединих тема не предвиђају се посебни часови, већ се користе разне могућности да се у току вежбања ученицима пружају потребне информације у вези са конкретним задатком.
Ученицима, који услед ослабљеног здравља, смањених физичких или функционалних способности, лошег држања тела и телесних деформитета не могу да прате обавезни програм, обезбеђен је корективно-педагошки рад, који се реализује у сарадњи са одговарајућом здравственом установом.
Програмски садржаји односе се на оне вежбе и моторичке активности које чине основ за стицање трајних навика за вежбање и за које школа има највише услова да из реализује (природни облици кретања, вежбе обликовања, атлетика, вежбе на тлу и справама, ритмичка гимнастика, игре). Како су за остваривање постављеног циља погодне и оне моторне активности које нису обухваћене обавезним програмом, предвиђају се курсни облици наставе. То су скијање, пливање, клизање, веслање, као и оне активности за које је заинтересована средина у којој школа живи и ради.
Ради остваривања постављених програмских задатака, одређеним законским регулативама прецизира се обавеза школе да обезбеди све просторне и материјалне услове рада за успешно остваривање врло сложених друштвених интереса у школском физичком васпитању.
 

Организација образовно-васпитног рада

Процес физичког васпитања усмерен је на:
  • развијање физичких способности,
  • усвајање моторичких знања, умења и навика,
  • теоријско образовање.
Ове компоненте чине јединствен и веома сложен процес физичког васпитања, а у пракси се сви ти задаци прожимају и повезују са ситуацијама које настају у току рада.
У циљу развијања физичких способности – снаге, брзине, издржљивости, прецизности, гибљивости и покретљивости, на свим часовима, ванчасовним и ваншколским облицима рада, спроводи се низ поступака (метода) и облика рада путем којих се постижу оптималне вредности ових способности, као основ за успешно стицање моторичких знања, умења, навика и формирања правилног држања тела.
Програмски садржаји дати су по разредима, а где је то потребно, одвојено и према полу. Акценат се ставља на оне моторичке активности којима се најуспешније може супротставити последицама свакодневне хипокинезије и на оне који су у нашој средини најразвијенији и за које има интересовања у појединим срединама.
Од организационих облика рада који треба да допринесу усвајању оних умења и навика који су од значаја за свакодневни живот, програм се реализује у ванчасовној и ваншколској организацији рада и предвиђа:
 
  • курсне облике рада;
  • корективно-педагошки рад;
  • излете;
  • кросеве;
  • такмичења;
  • слободне активности.
 
Корективно-педагошки рад
Oрганизује се са ученицима који имају лоше држање тела (постурални поремећаји). Рад спроводи наставник у сарадњи са лекаром или физијатром који утврђује врсту и степен деформитета и прописује вежбе. Тежи случајеви телесних деформитета третирају се у специјализованим здравственим установама.
Сви ученици који се упућују и на корективно-педагошки рад, уз ограничења, вежбају на редовним часовима и најмање једном недељно на часовима корективно-педагошког рада. Програм сачињавају наставник и лекар специјалиста, и он треба да је примерен здравственом стању ученика.
 
 
Кросеви
Одржавају  се два пута годишње за све ученике. Овај задатак, због великог броја учесника, организују, осим наставника физичког васпитања, сви наставници школе. Одржавање кросева претпоставља благовремене и добре припреме ученика. Крос се одржава у оквиру радних дана, планираних за ову активност. Актив наставника утврђује место одржавања и дужину стазе, као и целокупну организацију.
 
 
Такмичења ученика
Чине интегралну компоненту процеса физичког васпитања на којима ученик проверава резултат свога рада. Школа је обавезна да створи материјалне, организационе и друге услове како би школска такмичења била доступна свим ученицима. Актив наставника на почетку школске године сачињава план такмичења (пропозиције, време...). Обавезна су унутародељењска и међуодељењска такмичења из атлетике, вежби на тлу и справама и једне спортске игре. Ученици учествују и на оним такмичењима која су у програму Министарства просвете и спорта.
 
Слободне активности – секције
Организују се најмање једном недељно према плану рада који сачињавају наставник разредне наставе и наставник физичког васпитања. На почетку школске године ученици се опредељују за једну од активности за које школа има услова да их организује. Часови слободних активности организују се за више спортских грана.
Захтев да се циљ физичког васпитања остварује и преко оних организационих облика рада који се остварују у ванчасовно и ваншколско време, подразумева и прилагођавање целокупне организације и режима рада школе, те ће се у конципирању годишњег програма рада васпитно-образовно деловање проширити и на ове организационе облике рада те за њихову реализацију обезбедити потребан број дана и неопходни материјални услови за рад. На тај начин, читав процес физичког васпитања у часовној, ванчасовној и ваншколској организацији рада биће јединствен и под контролном улогом школе, као најодговорнијег и најстручнијег друштвено-васпитног фактора, како би се сачувала основна програмска концепција наставе физичког васпитања.
 
 Теоријско образовање подразумева стицање одређених знања путем којих ће ученици упознати суштину вежбаоног процеса и законитости развоја младог организма, као и стицање хигијенских навика, знања о здрављу, како би схватили крајњи циљ који физичким васпитањем треба да се оствари. Садржаји се реализују на редовним часовима, на ванчасовним и ваншколским активностима, уз практичан рад и за то се не предвиђају посебни часови.


Часови-организација и основни дидактичко-методички елементи

Основне карактеристике часова физичког васпитања треба да буду: јасноћа наставног садржаја; оптимално коришћење расположивог простора, справа и реквизита; избор рационалних облика и метода рада; избор вежби оптималне образовне вредности; функционална повезаност свих делова часа – унутар једног и више узастопних часова једне наставне теме; пуна активност ученика током часа – моторичка и мисаона; визуелизација помоћу савремених техничких средстава.
У петом разреду часови се морају добро организовати, како у погледу јасних и прецизних облика и метода рада, тако и у погледу стварања радне и ведре атмосфере. У дидактичкој четвороделној подели треба да преовладају игре, али и садржаји који захтевају прецизност извођења, а којима претходе тачна упутства учитеља или предметног наставника. Затим, предметни наставник треба да прати ток рада и указује на грешке, како би садржаји, претежно природног карактера, дали добру основу за усвајање садржаја са конвенционално сложенијом биомеханичком структуром, који се планирају за наредне разреде. Од метода преовладава метод живе речи, практични прикази задатка од стране наставника, као и прикази пригодних садржаја путем слика, скица и видео-технике. На крају часа, предметни наставник пригодним речима треба да да оцену рада током протеклог часа и да ученике упозна са наредним садржајем. Ученицима мора да буде јасно које садржаје су увежбавали и у којој мери су их савладали. У том циљу ће и педагошке мере, као што су похвале и истицање добрих примера извођења, утицати на ефикаснију сазнајну функцију и мотивисаност за усвајање одређених знања и стицање навика, пошто деца у овом узрасту имају велике потребе за такмичењем, што само треба позитивно усмерити.
Приликом избора облика рада, предметни наставник треба да узме у обзир просторне услове рада, број ученика на часу, број справа и реквизита, динамику обучавања и увежбавања наставног задатка, што значи да предност има онај облик рада (фронтални, групни, индивидуални) који се правовремено примењује. Фронтални рад се обично примењује у почетној фази обучавања и када је обезбеђен довољан простор и број реквизита у односу на број ученика (трчање, вежбе на тлу, елементи тимских игара); групни рад са различитим задацима примењује се у фази увежбавања, и то тако да су групе сталне за једну тематску област, састављене према индивидуалним способностима ученика (хомогенизоване), а које и чине основ у диференцираном приступу избору садржаја у односу на те индивидуалне способности, радна места у групном раду, осим главног задатка, треба да садрже и помоћне справе за увежбавање делова биомеханичке структуре главне вежбе (предвежбе), као и оне вежбе које се односе на развијање оне способности која је релевантна за извођење главне вежбе (највише три вежбе). Радно место је по садржају конзистентно у односу на главни задатак, што је у складу са принципима интензивно организоване наставе. Индивидуалан рад примењује се за ученике мањих способности, као и за ученике натпросечних способности.
Приликом избора методских поступака обучавања и увежбавања моторичких задатака, наставник треба да одабере вежбе такве образовне вредности које ће бити оптимално усвојене у расположивом броју часова.
Демонстрација задатка мора да буде јасна и прецизна уз коришћење савремених могућности.


Планирање образовно-васпитног рада

Настава физичког васпитања организује се са по 3 часа недељно. Наставник треба да изради:
  • општи глобални план рада, који садржи све организационе облике рада у часовној, ванчасовној и ваншколској организацији рада са оперативним елементима за конкретну школу;
  • општи глобални план по разредима, који садржи организационе облике рада који су предвиђени за конкретан разред и њихову дистрибуцију по циклусима. Затим, овај план рада садржи дистрибуцију наставног садржаја и број часова по циклусима и служи као основа за израду оперативног плана рада по циклусима;
  • план рада по циклусима садржи образовно-васпитне задатке, све организационе облике рада који се реализују у конкретном циклусу, распоред наставног садржаја са временском артикулацијом (месец, број часова и редни број часова) и методске напомене.
Наставно градиво подељено је у три циклуса, или четири, уколико се за тај разред предвиђа курсни облик. То су:
  • један циклус за атлетику,
  • један циклус за вежбе на тлу и справама,
  • један циклус за тимску игру,
  • један циклус за курсни облик (уколико је планиран за одређени разред у часовној организацији.
Уколико се организује курсни облик за активност у часовној организацији рада, онда се планира четврти циклус, тако што се по четири часа одузимају од прва три циклуса. Наставно градиво по циклусима може да се остварује у континуитету за један временски период (нпр. атлетика у јесењем, вежбе на тлу и справама у зимском и тимска игра у пролећном), или у два периода (нпр. трчања и скокови из атлетике у јесењем, а бацања у пролећном периоду).
 
Праћење и вредновање рада ученика
Праћење напретка ученика обавља се сукцесивно у току целе школске године, на основу јединствене методологије која предвиђа следеће тематске целине: (У петом разреду оцењивање се врши бројчано, на основу остваривања оперативних задатака и минималних образовних захтева.)
  • Стање моторичких способности.
  • Усвојене здравствено-хигијенске навике.
  • Достигнути ниво савладаности моторних знања, умења и навика у складу са индивидуалним могућностима.
  • Однос према раду.
Праћење и вредновање моторичких способности врши се на основу савладаности програмског садржаја којим се подстиче развој оних физичких способности за које је овај узраст критичан период због њихове трансформације под утицајем физичких активности: координација, гипкост, равнотежа, брзина, снага и издржљивост.
Усвојеност здравствено-хигијенских навика прати се на основу утврђивања нивоа правилног држања тела и одржавања личне и колективне хигијене, а такође и на основу усвојености и примене знања из области здравља.
Степен савладаности моторних знања и умења спроводи се на основу минималних програмских захтева, који је утврђен на крају навођења програмских садржаја.
Однос према раду вреднује се на основу редовног и активног учествовања у наставном процесу, такмичењима и ваншколским активностима.
Оцењивање ученика у оквиру праћења и вредновања наставног процеса врши се на основу Правилника о оцењивању ученика основне школе и на основу савремених дидактичко методичких знања.

Педагошка документација и дидактички материјал

Обавезна педагошка документација је:
  • Дневник рада, структура и садржај утврђује се на републичком нивоу, и одобрава га министар, а наставнику се оставља могућност да га допуни оним материјалом за које има још потребе.
  • Планови рада: годишњи, по разредима и циклусима, план стручног актива, план ванчасовних и ваншколских активности и праћење њихове реализације.
  • Писане припреме наставник сачињава за поједине наставне теме које садрже: временску артикулацију остваривања наставне теме (укупан и редни број часова, време реализације), конзистентну дидактичку структуру часова (облике рада, методичке поступке обучавања и увежбавања).
  • Радни картон: треба да има сваки ученик са програмом вежбаоног садржаја, који сачињава учитељ или предметни наставник, а који је прилагођен конкретним условима рада. Формулари за обраду података за: стање физичких способности, реализацију програмских садржаја у часовној и ванчасовној организацији рада.
  • Очигледна средства: цртежи, контурограми, видео-траке аранжиране, таблице оријентационих вредности моторичких способности, разноврсна обележавања радних места и други писани материјали који упућују ученике на лакше разумевање радних задатака.
 
 
 
                                                                                                                                                    Предметни наставник:
                                                                                                                                                    Драган Николић

 
 
 
 
 
 
 
 
 
Изборни наставни предмети
 
 
 
 
                                      

 

 
Наставни предмет: ИНФОРМАТИКА И РАЧУНАРСТВО
Разред: ПЕТИ
 
Месец Наставна тема Наставна јединица Број часова
за
обраду
за друге типове по наставној теми
Септембар
ОПЕРАТИВНИ СИСТЕМИ
  1.  
Увод у оперативни систем О   12 О + 1 У + 1 С  = 1УКУПНО
  1.  
Десктоп и његови делови O У
  1.  
Мој рачунар (My Computer) О У
  1.  
Windows Explorer O У
Октобар
  1.  
Копирање и премештање објеката O У
  1.  
Меморијски медијуми: дискете, CD и DVD, хард диск и USB диск. О У
  1.  
Контролна табла (Control Panel) О  
  1.  
Контролна табла (Control Panel)   У
Новембар
  1.  
Инсталирање и уклањање програма О У
  1.  
Прибор (Accessories) О У
  1.  
Помоћни програми О  
  1.  
Инсталирање нових уређаја О  
Децембар
  1.  
Вируси O У
  1.  
Оперативни систем Windows   С
 
 
Децембар II
РАД С ТЕКСТОМ
  1.  
Обрада текста помоћу рачунара О   9 О + 4 У + 1 С  =  14  УКУПНО
  1.  
Уређивање текста О У
Јануар
  1.  
Подешавање изгледа радног прозора О У
  1.  
Снимање и отварање документа О У
Фебруар
  1.  
Изглед странице О О
  1.  
Обликовање фонтова и пасуса. О  
  1.  
Обликовање фонтова и пасуса.   У
  1.  
Уметање слика О У
Март
  1.  
Декоративни текст О У
  1.  
Унос и кориговање текста O У
  1.  
Унос и кориговање текста   У
  1.  
Унос и кориговање текста   У
Април
  1.  
Унос и кориговање текста   У
  1.  
Обрада текста помоћу рачунара   С
III
УВОД У МУЛТИМЕДИЈУ
  1.  
Мултимедија O   5 О + 2 У + 1 С  = 8 УКУПНО
  1.  
Рад са звуком O У
Мај
  1.  
Рад са сликама, увоз и обрада слика О У
  1.  
Приказивање видео записа О У
  1.  
Израда мултимедијалног филма О У
  1.  
Израда мултимедијалног филма   У
Јун
  1.  
Израда мултимедијалног филма   У
  1.  
Мултимедија   С
Tип часа:
О – часови обраде новог градива
У – утврђивање
П – понављање
С – систематизација
 
                                                                                                                                                               Предметни наставник:
                                                                                                                                                                Мирољуб Стоилковић

 
 
 
 
 
 
 
Остали облици образовно – васпитног рада
 




Наставни предмет: СРПСКИ ЈЕЗИК
Разред: ПЕТИ
 
 
ДОПУНСКА НАСТАВА
Садржаји програма Број часова Активности ученика у  образовно-васпитном раду Активности наставника у образовно-васпитном раду Начини и поступци извођења програма Циљеви и задаци садржаја програма
1. Падежи 10 слушаjу, издвајају именске речи из текста, мењају речи по падежима - презентује наставни садржај и прилагођава методе ученичким способностима индивидуални,
групни,
фронтални
оспособљавање ученика да препознају облике именских речи и да их правилно користе
2. Глаголски облици 7 издвајају глаголске основе, мењају глаголе и проналазе их у тексту - презентује наставни садржај и прилагођава методе ученичким способностима рад у пару,
фронтални
 
бољи резултати на проверама, побољшање говорне културе
3.Правопис 8 пишу текст, исправљају неправилно написане реченице, питају - презентује наставни садржај и прилагођава методе ученичким способностима рад у пару,
фронтални,
индивидуални
 
побољшање писмене културе
4. Књижевно-теоријски појмови 6 слушају, разговарају, питају, препознају - презентује наставни садржај и прилагођава методе ученичким способностима текстуални, фронтални,
 
усвајање основних термина науке о књижевности
5.Стилске фигуре 5 слушају, издвајају стилска средства из обрађених књижевних дела - презентује наставни садржај и прилагођава методе ученичким способностима текстуални, фронтални, индивидуални
 
развијање говорне и писмене културе
 
 
 
 
 
 

   Наставни предмет: СРПСКИ ЈЕЗИК
    Разред: ПЕТИ
 
 
    ДОДАТНА  НАСТАВA
 
 
Садржаји програма
 
Број часова
Активности ученика у образовно-васпитном раду Активности наставника у  образовно-васпитном раду Начини и поступци извођења програма Циљеви и задаци садржаја програма
 
     Језик
 
- Граматика
 
- Правопис
 
        Ортоепија
 
 
 
 
 
24
- примењује претходно стечена знања; овладава новим граматичким и правописним   законитостима (падежни систем, променљиве и непроменљиве речи, писање великог слова и одричне
речце не);
- уочава на примерима;
- упоређује;
-уз помоћ наставника решава тестове са ранијих такмичења.
-Презентује наставне садржаје;
- Мотивише на закључивање;
- Припрема за такмичења;
- монолошки;
- дијалошки;
- текстовни;
- индивидуални


 
- припрема ученика за школско, општинско, међуопштинско и републичко такмичење из Српског језика.
Књижевност
 
     - Школска лектира

     - Домаћа лектира
 
 
 
 
 
8
 
- чита, анализира и интерпретира дела по избору ученика и на- уочава главне мотиве и песничке слике;
- запажа основне карактеристике ликова.ставника;
 
-Презентује наставне садржаје;
- Мотивише на закључивање;
- Припрема за такмичења;
- монолошки;
- дијалошки;
- текстовни;
- индивидуални;
- демонстративни
 
- увођење ученика у структуру и анализу дела;
- тумачење главних мотива и песничких слика у лирској песми;
- развијање осећања за аутентичне естетске вредности у књижевној уметности.
Култура изражавања
    -
Говорно    изражавање
    - Писмено изражавање




4
- усваја општа правила о писму као облику општења;
- увежбава технике у изради писменог састава и анализира стилске грешке оцењених радова.
- Мотивише на стваралачки однос према језику;
- Подстиче креативност у усменом и писменом изражавању.
- монолошки;
- дијалошки;
- текстовни;
- индивидуални
- развијање смисла и способности за правилно, течно, економично и уверљиво усмено и писмено изражавање;
- богаћење речника.
 
 
 

 
   Наставни предмет: МАТЕМАТИКА
   Разред: ПЕТИ
 
Додатна настава
РЕДНИ  БРОЈ ТЕМЕ НАЗИВ ТЕМЕ НАСТАВНА МЕТОДА ОБЛИЦИ РАДА ФОНД ЧАСОВА
I ВЕНОВИ ДИЈАГРАМИ, МЕТОД ДУЖИ вербално-текстуална,
илустративно-демонстративна,
лабораторијско-екпериментална
фронтални,
групни,
рад у паровима,
индивидуални
2
II СКУПОВИ вербално-текстуална,
илустративно-демонстративна,
лабораторијско-екпериментална
фронтални,
групни,
рад у паровима,
индивидуални
2
III ПРАВА И КРУЖНИЦА, КОНСТРУКТИВНИ ЗАДАЦИ вербално-текстуална,
илустративно-демонстративна,
лабораторијско-екпериментална
фронтални,
групни,
рад у паровима,
индивидуални
1
IV ДЕЉИВОСТ БРОЈЕВА вербално-текстуална,
илустративно-демонстративна,
лабораторијско-екпериментална
фронтални,
групни,
рад у паровима,
индивидуални
2
V ЗАДАЦИ ЛОГИЧКО-КОМБИНАТОРНЕ ПРИРОДЕ вербално-текстуална,
илустративно-демонстративна,
лабораторијско-екпериментална
фронтални,
групни,
рад у паровима,
индивидуални
2
VI ЗАДАЦИ СА МАТЕМАТИЧКИХ ТАКМИЧЕЊА вербално-текстуална,
илустративно-демонстративна,
лабораторијско-екпериментална
фронтални,
групни,
рад у паровима,
индивидуални
2
VII ЛОГИЧКИ ЗАДАЦИ вербално-текстуална,
илустративно-демонстративна,
лабораторијско-екпериментална
фронтални,
групни,
рад у паровима,
индивидуални
1
 
 
 
 
Допунска настава
РЕДНИ БРОЈ ТЕМЕ НАЗИВ ТЕМЕ ОЧЕКИВАНЕ ЈЕДИНИЦЕ НАСТАВНА МЕТОДА ОБЛИЦИ РАДА
I СКУПОВИ Основне операције са скуповима и Венов дијаграм вербално-текстуална,
илустративно-демонстративна,
 
фронтални,
групни,
рад у паровима,
индивидуални
II ДЕЉИВОСТ Таблица множења
Примена правила дељивости
Разбијање на просте чиниоце
NZS, NZD
вербално-текстуална,
илустративно-демонстративна,
 
фронтални,
групни,
рад у паровима,
индивидуални
III РАЗЛОМЦИ Појам разломка
Проширивање
Скраћивање
Превођење
Операције са разломцима
вербално-текстуална,
илустративно-демонстративна,
 
фронтални,
групни,
рад у паровима,
индивидуални
IV ОСНА СИМЕТРИЈА Симетрала дужи и угла вербално-текстуална,
илустративно-демонстративна,
 
фронтални,
групни,
рад у паровима,
индивидуални
 

Наставни предмет: ИСТОРИЈА
Разред: ПЕТИ
 
 
Допунска настава
     
НАЗИВ ТЕМЕ:
1.УВОД-РАЧУНАЊЕ ВРЕМЕНА                    2.ЧАСА
2.ПРАИСТОРИЈА                                              2.ЧАСА
3.СТАРИ ВЕК                                                     8.ЧАСОВА
 
 
 
 
 
Додатна настава
1.РАЧУНАЊЕ ВРЕМЕНА                                                                                                   2.ЧАСА
2.ЖИВОТ ЉУДИ У ПРАИСТОРИЈИ                                                                                 2.ЧАСА
3.КУЛТУРНА ДОСТИГНУЋА НАРОДА СТАРОГ ИСТОКА                                         2.ЧАСА
4.ИЛИЈАДА И ОДИСЕЈА - ХОМЕР И ТРОЈАНСКИ РАТ                                               1.ЧАС
5.ГРЧКА КУЛТУРА И ЊЕН УТИЦАЈ НА КУЛТУРУ СРЕДЊЕГ ВЕКА                       1.ЧАС
6.СВЕТСКА ЧУДА СТАРОГ ВЕКА                                                                                    1.ЧАС
 
 

 
Наставни предмет: ГЕОГРАФИЈА
Разред: ПЕТИ
                                                                                                                                                                             
Допунска настава
НАЗИВ ТЕМЕ:
1.ВАСИОНА И ЗЕМЉА                        2.ЧАСА
2.ГЕОГРАФСКА КАРТА                   3.ЧАСА
3.ПЛАНЕТА ЗЕМЉА                         10.ЧАСОВА
 
 
Додатна настава
 
НАЗИВ ТЕМЕ:
1.ВАСИОНА И ЗЕМЉА                             2.ЧАСА
2.ГЕОГРАФСКА КАРТА                        4.ЧАСА
3.ПЛАНЕТА ЗЕМЉА                              10 ЧАСОВА
 
 

 
 
Наставни предмет: РУСКИ ЈЕЗИК
Разред: ПЕТИ
 
Допунска настава
 
 
  РЕДНИ БРОЈ      НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА      
         1.        ОБНАВЉАЊЕ ЛЕКСИКЕ ИЗ ПРВИХ ПЕТ ЛЕКЦИЈА   
         2.         ВЕЖБЕ У ПИСАЊУ ПО ДИКТАТУ
         3.         ПРОМЕНА ГЛАГОЛА У САДАШЊЕМ ВРЕМЕНУ
         4.         ПИСАЊЕ РЕДНИХ БРОЈЕВА
         5.         МНОЖИНА ИМЕНИЦА
                     6.         ПО ПОТРЕБИ….
 
 
 
Додатна настава
 
       РЕДНИ БРОЈ        НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА
1.               ПРОШИРИВАЊЕ ЛЕКСИКЕ ИЗ ПРВИХ ПЕТ ЛЕКЦИЈА
2.              ИЗГОВОР И АКЦЕНТОВАЊЕ РЕЧИ
3.                ПРОМЕНА ГЛАГОЛА ПРВЕ И ДРУГЕ КОЊУГАЦИЈЕ
4.                УПОТРЕБА БРОЈЕВА УЗ ИМЕНИЦЕ
5.                ЈЕДНИНА ПРИДЕВА И МНОЖИНА ИМЕНИЦА

Наставни предмет: ЕНГЛЕСКИ ЈЕЗИК
Разред: ПЕТИ
 
Допунска настава
 
1. verb to be
2. Present Simple Tense
3. Past Simple – regular verbs
4. Past Simple – irregular verbs
5. Comparison of adjectives
6. modal verbs
 
 
 
 
Додатна настава
  1. Present actions
  2. Present and past
  3. Past simple and Present Perfect
  4. Present Simple and Present Perfect
 

Наставни предмет: СРПСКИ ЈЕЗИК
Разред: ПЕТИ
 
 
  ПЛАН РАДА ДРАМСКЕ СЕКЦИЈЕ
 
   Садржаји програма Број часова АКТИВНОСТИ У ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОМ РАДУ Начини и поступци остваривања рада Циљеви и задаци садржаја програма
УЧЕНИKA НАСТАВНИKA
Вежбе 10 - дисање;
- дикција;
- покрет;
- мимика;
- имитација;
- говорништво;
- игра;
- глума.
-презентује
-усмерава ученика
-подстиче на размишљање
-развија код ученика аналитичко,синтетичко, индуктивно,дедуктивно мишљење
- монолошки;
- дијалошки;
- текстовни;
- индивидуални
- развијање смисла и способности за правилно, течно и уверљиво усмено изражавање;
- оспособљавање ученика за увиђање неопходности везе између речи и покрета.
Сценско извођење 26 - одабир текстова за драмско извођење;
- подела улога;
- читање по улогама;
- припрема костима и увежбавање кореографије;
- припрема сценографије.
-презентује
-усмерава ученика
-подстиче на размишљање
-развија код ученика аналитичко,синтетичко, индуктивно,дедуктивно мишљење
 
- монолошки;
- дијалошки;
- текстовни;
-демонстративни
-фронтални
-индивидуални
-групни
-рад у пару
- припрема за успешно извођење програма поводом прославе Савиндана и Дана школе.

 


 
Наставни предмет: БИОЛОГИЈА
Разред: ПЕТИ
 
Допунска настава
 
р.бр. Теме Број часова за тему
1. Основни појмови биологије 2
2. Технике микроскопирања 3
3. Грађа живих бића 3
4. Разноврсност живих бића 5
5. Грађа биљака и животни процеси 12
6. Разноврсност и заштита биљака 8
7. Царство гљива 3
Укупан број часова на годишњем нивоу 36
 
 
Додатна настава

 

р.бр. Теме Број часова за тему
1. Основни појмови биологије 2
2. Микроскоп и технике микроскопирања 2
3. Грађа живих бића 2
4. Разноврсност живих бића 6
5. Грађа биљака и животни процеси 10
6. Разноврсност и заштита биљака 8
7. Царство гљива 6
Укупан број часова на годишњем нивоу 36

 
Наставни предмет: ФИЗИЧКО ВАСПИТАЊЕ
Разред: ПЕТИ

 

План рада одбојкашке секције

Циљеви и задаци секције:
• Усвајање елемената кошарке и основних правила.
• Утврђивање технике додавања лопте у сложеним условима које намеће игра.
• Развијање смисла за креативни израз.
 • Развијање спретности,сналажљивости и брзине креативног реаговања и способности
просторне и временске оријентације.
• Развијање борбености и такмичарског духа.
• Васпитање позитивних особина:упорности,истрајности,такмичарског духа,свесне дисци-
плине,одважности,сналажљивости...
• Навикавање на сарадњу у групи.
• Развој моторике подстицање раста,развоја и утицање на правилно:држање тела.
• Формирање морално вољних квалитета личности.
• Оспособљавање уценика да стечена умења,знања навике користи у свакодневном жи-
воту.
• Задовољавање основних дечијих потреба за кретањем и игром.
Секцију могу да похађају сви заинтересовани ученици од 5 до 8 разреда,а одржаваће се
један час недељно након наставе.
 
АКТИВНОСТ НОСИЛАЦ АКТИВНОСТИ ВРЕМЕ РЕАЛИЗАЦИЈЕ
  • Oдбијање лопте прстима напред и изнад главе
  • Oдбијање лопте прстима са променом правца додавања
  • Oдбијање лопте прстима преко главе
  • Oдбијање лопте прстима
Ученици и предметни наставник септембар
  • Oдбијање лопте чекићем напред и изнад главе
  • Oдбијање лопте чекићем са променом правца додавања
  • Oдбијање лопте чекићем преко главе
  • Oдбијање лопте прстима и чекићем, комбинација вежби
  • Oдбијање лопте прстима и чекићем, комбинација вежби
Ученици и предметни наставник октобар
 

 
  • Сервис – доњи (школски) и горњи (тенис) у паровима преко мреже
  • Сервис – доњи (школски) и горњи (тенис), гађање одређеног циља
  • Лелујави сервис са основне линије
 
Ученици и предметни наставник
новембар
  • Пријем сервиса
  • Дизање, улазак под лопту, вежбе у паровима
  • Дизање, вежбе у четворкама
  • Смеч у паровима без мреже
Ученици и предметни наставник децембар
  • Смеч из зона 2 и 4
  • Смеч из зона 2 и 4
Ученици и предметни наставник јануар
 
  • Блокирање- појединачно, прилажење и скок уз мрежу
  • Блокирање- скокови са извлачењем руку у вис са видним сигналом
  • Oдбрана поља, комбинација вежби у паровима
  • Oдбрана поља, комбинација вежби у паровима
Ученици и предметни наставник фебруар
  • Игра преко мреже у систему 6:0, свих 6 играча играју као смечери и као дизачи
  • Игра преко мреже у систему 6:0, играч у ротацији у зони 3 има улогу дизача
  • Игра преко мреже у систему 6:0 , звездаста формација са 5 примача
  • Игра у систему 4:2, са задацима у одбрани и на сервису
  • Доња одбрана од смеча из зона 2 и 4
Ученици и предметни наставник Март
  • Игра преко мреже у систему 4:2, напад искључиво са крајева мреже
  • Игра преко мреже у систему 4:2 , звездаста формација са 5 примача
  • Игра преко мреже у систему 4:2, дизач изводи дизање у три ротације када је на мрежи
Ученици и предметни наставник април
  • Игра преко мреже у систему 4:2, дизач изводи дизање у три ротације када је на мрежи
  • Напредни систем игре дизач у задњој линији
  • Поставка у одбрани и нападу у систему 4:2, дизач улази из свих зона линије одбране
  • Смеч из зона 2, 3 и 4
Ученици и предметни наставник Мај
 
 
Наставни предмет: БИОЛОГИЈА
Разред: ПЕТИ
 

 

План рада еколошке секције

 
 
Назив секције

Еколошка секција

Презиме и име наставника Вељковић Небојша
р.бр. Теме Број часова за тему
1. Компоненте животне средине 2
2. Обележавање еколошки важних датума 1
3. Уређивање школског дворишта 2
4. Фенолошка посматрања на биљкама 1
5. Свет животиња 2
6. Обележавање Дана животиња – 4.октобра 1
7. Поставка ликовних и литерарних радова на еколошке теме 2
8. Опстанак и климатске промене 5
9. Енергетски извори 2
10. Вода извор живота 6
11. Специфичност шумских екосистема 4
12. Наши суграђани 3
13. 22.април – Дан планете Земље 1
14. Биодиверзитет и његов значај 2
15. 5.јун Обележавање Дана животне средине 2
Укупан број часова на годишњем нивоу 36
 
 
ЦИЉЕВИ ЕКОЛОШКЕ СЕКЦИЈЕ:
- стварања услова за свестрани развој личности ученика, подстицање развоја и формирање  здравствених и естетских ставова и навика код ученика.
- развијање љубави према природи, схватање значаја очувања здраве планете кроз развој хармоничног односа између човека и природе;
- развијање позитивног односа према животној средини (свести да је свако појединачно одговоран за стање у животној средини);
- развијање еколошке културе деце (еколошки прихватљивог - пожељног понашања), стицање основних знања о екологији и еколошком раду, примени еколошких знања;
- упознавање са основним проблемима угрожавања животне средине, појединих њених делова и принципа њихове заштите;
- развијање свести о потреби и могућностима личног ангажовања у заштити, обнови и унапређивању животне средине.

 ЗАДАЦИ:
  • Развијање основних појмова о непосредном природном и друштвеном окружењу и њихово повезивање у систем,
  • Интеграција чулних утисака стечених током истраживачких активности ради постизања правилног искуственог сазнања,
  • Систематизација, корекција, проширивање и повезивање искустава и знања са новим знањима о природи,
  • Изграђивање основе научног погледа на свет, уз омогућавање ученицима да схвате повезаност, зависност и условљеност развоја природе,
  • Навикавање на одржавање личне и опште хигијене,
  • Развијање способности системског размишљања, флексибилности приликом одлучивања,
  • Развијање грађанске партиципације и активности.
МЕТОДЕ РАДА:
   Методе рада се прилагођавају ученицима.
     Из перспективе наставника који организује Еколошку секцију наводе се следеће методе:
          1. Партиципативне методе – омогућавају развој вештина и способности, ту спада самосталан рад ученика са  уџбеником и другом литературом, метода руковођења самосталним радом    ученика -краткотрајни огледи,
          2. Решавање проблем – ситуација, прилагођених ученицима основне школе,
          3. Кооперативне методе учења, рад у паровима, групни рад,
          4. Интерактивне методе, различите креативне радионице,
          5. Амбијентално учење, час у природи и краткотрајни излети,
          
 
 

План рада Часа одељењског старешине

редни број Садржај – тема одељењске заједнице
1. Конституисање одељењске заједнице
2. Ово су наша одељењскаа правила- дефинисање
3. Упознавње ученика са кодексом понашања у школи
4. Породица као важан фактор у одрастању
5. Моје путовање
6. Индивидуални рад са ученицима који постижу слабији успех или су асоцијални
7. Дечија недеља: Шта је то право другарство?
8. Како комуницирати са старијим особама? Месец солидарности са старима
9. Како се понашамо у учионици, школи, на улици, у позоришту, музеју,...
10. Како се понашамо у саобраћају
11. Правилно коришћење слободног времена
12. Анализа успеха на крају првог тромесечја
13. Коме се дивимо, ко су нам узори
14. 1. децембар: Светски дан борбе против сиде.
15. Безбедност ученика у школи
16. Утицај медија на формирање личности
17. 16. новембар: Светски дан толеранције. Шта значи бити
толерантан?
18. Школска слава Свети Сава (разговор, уређивање паноа, приредба)
19. Разговор на тему: Како се облачимо у школи?
20. Методе и технике успешног учења
21. Пријатељство и сарадња (коме и како могу да помогнем лично и у учењу)
22. Учествовање у раду одљењске заједнице и осврт на недостатке испољене у првом полугодишту
23. Другарство и особине доброг друга
24. Развијање свести о преузимању одговорности за своје поступке и остварене резултате
25. Разговор о дечијим правима
26. Породица као важан фактор у одрастању
27. Како смо учили до сада, а какав успех желимо на крају године?
28. Ко су наши идоли и зашто
29. Радне навике ученика
30. Није тешко бити фин- нешто из бонтона
31. Пороци и како их спречити
32. Односи у породици: љубав, поверење и пажња у породици
33. Припреме за извођење екскурзије
34. Успрех и дисциплина ученика на крају наствне године
35. Друштвено користан рад
36. Друштвено користан рад

                                 

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
У табели су наведене теме које ће се држати на ЧОС-у у току школске године али редни број теме не мора бити и редни број ЧОС-а.
 

 
ПЛАН РАДА  ЗДРАВСТВЕНОГ ВАСПИТАЊА   ЗА 5 РАЗРЕД
 
 
 
Циљ и задаци
 
Циљ наставе здравственог васпитања јесте да ученици овладају основним знањима, вештинама, ставовима и вредностима у области здравства кроз учење засновано на искуству. Поред формирања ставова и усвајања знања, животне вештине су неопходне да се на основу информација и критичког размишљања изграђују здрави односи и стилови живљења.
            Учење садржаја здравственог васпитања подразумева превођење знања о здрављу у жељени начин понашања, уз препознавање правих животних вредности и подстицање развоја личности.
 
            Задаци наставе здравственог васпитања су:
 
- развијање здраве личности, одговорне према сопственом здрављу;
- стварање позитивног односа и мотивације за здрав начин живљења;
- васпитање ученика за рад и живот у здравој средини;
- стицање знања, умења, ставова и вредности у циљу очувања и унапређивања здравља;
- промовисање позитивних социјалних интеракција у циљу очувања здравља;
- подстицање сазнања о себи, свом телу и сопственим способностима;
- развијање психичких и моторних способности  у складу са индивидуалним карактеристикама;
- мотивисање и оспособљавање ученика као активних учесника у очувању свог здравља;
- развијање навика код ученика за очување и неговање окружења;
- развијање истраживачких способности, критичког мишљења и креативности;
- проширивање знања о јединству и свеопштој повезаности процеса у природи;
- развијање одговорног односа према себи и другима;
- развијање свести и потребу чувања здравља у оквиру циља у политици Светске здравствене организације „ Здравље за све у 21. веку“;
- формирање и развијање потребе за сталним бављењем спортом и рекреацијом;
- развијање хуманих, толерантнијих односа међу људима, да сваки појединац осећа уважавање и поштовање достојанства личности и одговорност према себи и околини;
- формирање свести и навика о потреби систематског унапређивања здравља и здравих односа школске популације;
- развијање мотивације и личног става да би се деловало у складу са знањем;
- примењивање знања и искустава у промовисању здравог стила живљења;
- развијање емпатијског односа према болеснима и спремност да се помогне;
- формирање свести о ризичном понашању, здравственим и психосоцијалним потребама;
- мотивисање ученика за акционо понашање;
- стицање знања везаних за специјалне здравствене проблеме;
- стицање одговорности за сопствено понашање;
- упознавање физиолошких процеса репродукције као основе за стицање знања о репродуктивном здрављу.
 
 
Садржаји из програма се могу реализовати кроз:
 
  • обавезне наставне  и изборне предмете
  • изборне и факултативне предмете
  • часове одељењског старешине
  • додатни рад, секције и слободне активности
  • сарадњу са родитељима
  • рад стручних сарадника
  • сарадњу са локалном заједницом.
 
 
   Садржаји програма:
Заштита и унапређивање животне средине
 
Улога школе у екосистему.
Однос појединца и друштва према човековој животној средини.
Хигијена школске средине и њен утицај на зрдавље ученика (превенција деформитета и трауматизма код школске деце).
Образовање у функцији и заштити животне средине.
 
Пубертет
Раст и развој.
Психоемотивни развој.
Примарне и секундарне полне карактеристике.
Хумани односи међу половима.
Васпитавање за одржавање личне хигијене.
Орално здравље.
Хигијена спорта ( значај физичке активности и утицај на нормалан развој; превенција деформитета и трауматизма код деце школског узраста).
Ментална хигијена ( фактори који утичу на формирање личности).
 
Исхрана
 
Васпитање за правилну исхрану.
Исхрана деце.
Хранљиве материје – улога, значај и потребе.
Болести неправилне исхране.
Анорексија.
Превенција и лечење гојазности.
Контаминација хране.
 
Култура живљења и људске потребе
 
Злоупотреба и манипулација људских потреба.
Социјални притисак вршњака и проблеми понашања.
Култура исхране, становања и одевања.
Утицај породице на психосоцијални развој детета.
Алкохолизам у породици.
Насиље у породици.
Злостављање деце у породици и заједници.
Култура рада( радне навике, одговорност према раду, стваралаштво – смисао стварања).
Средства масовне комуникације и њихов утицај на здравље.
Утицај информатичке технологије на здравље деце школског узраста.
„Компјутерска“ зависност.
 
Болести зависности
 
Ризично понашање у дечјем узрасту.
Превенција алкохолизма.
Пушење и здравље.
Злоупотреба дроге.
Превенција наркоманије.
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
ШЕСТИ РАЗРЕД

 
 
 
 
                  Обавезни наставни предмети
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Наставни предмет:  СРПСКИ ЈЕЗИК
 Разред:ШЕСТИ
 
Годишњи фонд
часова: 144
 
Циљ наставе српског језика јесте да ученици овладају основним законитостима српског књижевног језика на којем ће се усмено и писмено правилно изражавати,  да упознају, доживе и оспособе се да тумаче одабрана књижевна дела, позоришна, филмска и друга уметничка остварења из српске и светске баштине.
 
Задаци наставе српског језика су:
- развијање љубави према матерњем језику и потребе да се он негује и унапређује;
-основно описмењавање најмлађих ученика на темељима ортоепских и ортографских стандарда српског књижевног језика;
- поступно и систематично упознавање граматике и правописа српког језика;
- оспособљавање за успешно служење књижевним језиком у различитим видовима његове усмене и писмене употребе и у различитим комуникационим ситуацијама;
- развијање осећаја за аутентичне естетске вредности у књижевној уметности;
- оспособљавање за самостално читање, доживљавање, разумевање, свестрано тумачење и вредновање књижевноуметничких дела разних жанрова.
 
 
Начин остваривања програма...
ЈЕЗИК (граматика, правопис и ортоепија)
У настави језика ученици се оспособљавају за правилну усмену и писмену комуникацију стандардним српским језиком. Отуда захтеви у овом програму нису усмерени само на језичка правила и граматичке норме, већ и на њихову функцију. На пример, реченица се не упознаје само као граматичка јединица (са становишта њене структуре), већ и као комуникативна јединица (са становишта њене функције у комуникацији).
Основни програмски захтев у настави граматике јесте да се ученицима језик представи и тумачи као систем. Ниједна језичка појава не би требало да се изучава изоловано, ван контекста у којем се остварује њена функција. У I и II разреду у оквиру вежби слушања, говорења, читања и писања ученици запажају језичке појаве без њиховог именовања, да би се од III до VIII разреда у концентричним круговима и континуираним низовима граматички садржаји изучавали поступно и селективно у складу са узрастом ученика.
Поступност се обезбеёује самим избором и распоредом наставних садржаја, а конкретизација нивоа обраде, као врста упутства за наставну праксу у појединим разредима, назначена је описно формулисаним захтевима: запажање, уочавање, усвајање, појам, препознавање, разликовање, информативно, употреба, обнављање, систематизација и другима. Указивањем на ниво програмских захтева наставницима се помаже у њиховим настојањима да ученике не оптерете обимом и дубином обраде језичке граёе.
Селективност се остварује избором најосновнијих језичких законитости и информација о њима.
Таквим приступом језичкој граёи у програму наставници се усмеравају да тумачење граматичких категорија заснивају на њиховој функцији коју су ученици у претходним разредима уочили и њоме, у мањој или већој мери, овладали у језичкој пракси. Поступност и селективност у програму граматике најбоље се уочавају на садржајима из синтаксе и морфологије од I до VIII разреда. Исти принципи су, меёутим, доследно спроведени и у осталим областима језика. На пример, алтернацију сугласник к, г, х ученици ће прво запажати у граёењу речи и деклинацији у V разреду, а вежбама и језичким играма у том и претходним разредима навикавати се на правилну употребу тих консонаната у говору и писању; елементарне информације о палатализацији добиће у VI разреду, а усвојена знања о битним гласовним особинама српског језика обновити и систематизовати у VIII разреду. Тим начином ће ученици стећи основне информације о гласовним променама и алтернацијама, оспособиће се за језичку праксу, а неће бити оптерећени учењем описа и историје тих језичких појава.
Елементарне информације из морфологије почињу се ученицима давати од II разреда и поступно се из разреда у разред проширују и продубљују. Од самог почетка ученике треба Завод за унапреёивање образовања и васпитања
навикавати да уочавају основне морфолошке категорије, на пример: у II разреду поред уочавања речи које именују предмете и бића, уводи се и разликовање рода и броја код тих речи, а у III разреду разликовање лица код глагола. Тим путем ће се ученици поступно и логички уводити не само у морфолошке, већ и у синтаксичке законитости (разликовање лица код глагола - лични глаголски облици - предикат - реченица). Речи увек треба уочавати и обраёивати у оквиру реченице у којој се запажају њихове функције, значења и облици.
Програмске садржаје из акцентологије не треба обраёивати као посебне наставне јединице. Не само у настави језика, већ и у настави читања и језичке културе, ученике треба у сваком разреду уводити у програмом предвиёене стандардне акценатске норме, а сталним вежбањем, по могућству уз коришћење аудио снимака, ученике треба навикавати да чују правилно акцентовану реч, а у местима где се одступа од акценатске норме, да разликују стандардни акценат од свога акцента.
Правопис се савлаёује путем систематских вежбања, елементарних и сложених, која се организују често, разноврсно и различитим облицима писмених вежби. Поред тога, ученике врло рано треба упућивати на служење правописом и правописним речником (школско издање).
Настава ортоепије обухвата следеће елементе говора: артикулацију гласова, јачину, висину и дужину, акценат речи, темпо, ритам, реченичну интонацију и паузе.
Артикулационе вежбе односе се на правилан изговор гласова: -ч, -ћ, -џ, -ђ, -х, као и (често отворено). Ученици с неправилним изговором -р, -с, -з упућују се логопеду. Гласови се најпре вежбају појединачно, а онда у говорном ланцу, у тексту.
Ортоепске вежбе, обично краће и чешће, изводе се не само у оквиру наставе језика него и наставе читања и језичке културе. Треба указивати на правилност у говору, али и на логичност и јасност.
Вежбе за усвајање и утврёивање знања из граматике до нивоа његове практичне примене у новим говорним ситуацијама проистичу из програмских захтева, али су у великој мери условљене конкретном ситуацијом у одељењу - говорним одступањима од књижевног језика, колебањима, грешкама које се јављају у писменом изражавању ученика. Стога се садржај вежбања у настави језика мора одреёивати на основу систематског праћења говора и писања ученика. Тако ће настава језика бити у функцији оспособљавања ученика за правилно комуницирање савременим књижевним српским језиком.
У настави граматике треба примењивати следеће поступке који су се у пракси потврдили својом функционалношћу:
- подстицање свесне активности и мисаоног осамостаљивања ученика;
- сузбијање мисаоне инерције и ученикових имитаторских склоности;
- заснивање тежишта наставе на суштинским вредностима, односно на битним својствима и стилским функцијама језичких појава;
- уважавање ситуационе условљености језичких појава;
- повезивање наставе језика са доживљавањем уметничког текста;
- откривање стилске функције, односно изражајности језичких појава;
- коришћење уметничких доживљаја као подстицаја за учење матерњег језика;
- систематска и осмишљена вежбања у говору и писању;
- што ефикасније превазилажење нивоа препознавања језичких појава;
- неговање примењеног знања и умења;
- континуирано повезивање знања о језику са непосредном говорном праксом;
- остваривање континуитета у систему правописних и стилских вежбања;
- побуёивање учениковог језичког израза животним ситуацијама;
- указивање на граматичку сачињеност стилских изражајних средстава;
- коришћење прикладних илустрација одреёених језичких појава. Завод за унапреёивање образовања и васпитања
У настави граматике изразито су функционални они поступци који успешно сузбијају ученикову мисаону инертност, а развијају радозналост и самосталност ученика, што појачава њихов истраживачки и стваралачки однос према језику. Наведена усмерења наставног рада подразумевају његову чврсту везаност за животну, језичку и уметничку праксу, односно за одговарајуће текстове и говорне ситуације. Због тога је указивање на одреёену језичку појаву на изолованим реченицама, истргнутим из контекста, означено као изразито непожељан и нефункционалан поступак у настави граматике. Усамљене реченице, лишене контекста, постају мртви модели, подобни да се формално копирају, уче напамет и репродукују, а све то спречава свесну активност ученика и ствара погодну основу за њихову мисаону инертност.
Савремена методика наставе граматике залаже се да тежиште обраде одреёених језичких појава буде засновано на суштинским особеностима, а то значи на њиховим битним својствима и стилским функцијама, што подразумева занемаривање формалних и споредних обележја проучаваних језичких појава.
У настави језика нужно је посматрати језичке појаве у животним и језичким околностима које су условиле њихово значење. Ученике ваља упутити на погодне текстове и говорне ситуације у којима се одреёена језичка појава природно јавља и испољава. Текстови би требало да буду познати ученицима, а ако пак нису, треба их прочитати и о њима разговарати са ученицима.
Наставник ваља да има на уму и то да упознавање суштине језичке појаве често води преко доживљавања и схватања уметничког текста, што ће бити довољно јак подстицај за наставника да што чешће упућује ученике да откривају стилску функцију (изражајност) језичких појава. То ће допринети развијању ученикове радозналости за језик јер уметничка доживљавања чине граматичко градиво конкретнијим, лакшим и применљивијим. Кад ученицима постане приступачна стилска (изражајна, експресивна) функција језичке појаве, прихватају је као стваралачки поступак, што је врло погодан и подстицајан пут да знања о језику брже прелазе у умења, да се на тај начин доприноси бољем писменом и усменом изражавању, али и успешнијој анализи књижевних текстова.
Нужно је да наставник увек има на уму пресудну улогу умесних и систематских вежбања, односно да наставно градиво није усвојено док се добро не увежба. То значи да вежбања морају бити саставни чинилац обраде наставног градива, примене, обнављања и утврёивања знања.
Методика наставе језика, теоријски и практично, упућује да у настави матерњег језика треба што пре превазићи нивое препознавања и репродукције, а стрпљиво и упорно неговати више облике знања и умења - применљивост и стваралаштво. У настојањима да се у наставној пракси удовољи таквим захтевима, функционално је у свакој погодној прилици знања из граматике ставити у функцију тумачења текста (уметничког и популарног), чиме се оно уздиже од препознавања и репродукције на нивое умења и практичне примене.
Практичност и применљивост знања о језику и његово прелажење у умење и навике посебно се постиже неговањем правописних и стилских вежби.
Ученике, такоёе, континуирано треба подстицати да своја знања о језику повезују са комуникативним говором. Један од изразито функционалних поступака у настави граматике јесу вежбања заснована на коришћењу примера из непосредне говорне праксе, што наставу граматике приближава животним потребама у којима се примењени језик појављује као свестрано мотивисана људска активност. Настава на тај начин постаје практичнија и занимљивија, чиме ученику отвара разноврсне могућности за његова стваралачка испољавања.
Ситуације у којима се испољавају одреёене језичке појаве може и сам наставник да поставља ученицима, да их спретно подсећа на њихова искуства, а они ће казивати или писати како у изазовним приликама говорно реагују. Завод за унапреёивање образовања и васпитања
Целовити сазнајни кругови у настави граматике, који започињу мотивацијом, а завршавају сазнавањем, резимирањем и применом одреёеног градива, у савременом методичком приступу, поготову у проблемски усмереној настави, отварају се и затварају више пута током наставног часа. Такав сазнајни процес подразумева учестало спајање индукције и дедукције, анализе и синтезе, конкретизације и апстракције, теоријских обавештења и практичне обуке.
Савремена методика наставе истиче низ саодносних методичких радњи које ваља применити у наставној обради програмских јединица из језика и које омогућују да сваки целовит сазнајни пут, почев од оног који је уоквирен школским часом, добије своју посебну структуру.
Обрада нових наставних (програмских) јединица подразумева примену следећих методичких радњи:
- Коришћење погодног полазног текста (језичког предлошка) на коме се увиёа и објашњава одговарајућа језичка појава. Најчешће се користе краћи уметнички, научно-популарни и публицистички текстови, а и примери из писмених радова ученика.
- Коришћење исказа (примера из пригодних, текућих или запамћених) говорних ситуација.
- Подстицање ученика да полазни текст доживе и схвате у целини и појединостима.
- Утврёивање и обнављање знања о познатим језичким појавама и појмовима који непосредно доприносе бољем и лакшем схватању новог градива. (Обично се користе примери из познатог текста.)
- Упућивање ученика да у тексту, односно у записаним исказима из говорне праксе, уочавају примере језичке појаве која је предмет сазнавања.
- Најављивање и бележење нове наставне јединице и подстицање ученика да запажену језичку појаву истраживачки сагледају.
- Сазнавање битних својстава језичке појаве (облика, значења, функције, промене, изражајних могућности...).
- Сагледавање језичких чињеница (примера) са разних становишта, њихово упореёивање, описивање и класификовање.
- Илустровање и графичко представљање језичких појмова и њихових односа.
- Дефинисање језичког појма; истицање својства језичке појаве и уочених законитости и правилности.
- Препознавање, објашњавање и примена сазнатог градива у новим околностима и у примерима које наводе сами ученици (непосредна дедукција и прво вежбање).
- Утврёивање, обнављање и примена стеченог знања и умења (даља вежбања, у школи и код куће).
Наведене методичке радње меёусобно се допуњују и прожимају, а остварују се у сукцесивној и синхроној поставци. Неке од њих могу бити остварене пре наставног часа на коме се разматра одреёена језичка појава, а неке и после часа. Тако, на пример, добро је да текст на коме се усваја градиво из граматике буде раније упознат, а да поједине језичке вежбе буду предмет ученичких домаћих задатака. Илустровање, на пример, не мора бити обавезна етапа наставног рада, већ се примењује кад му је функционалност неспорна.
Паралелно и здружено, у наведеном сазнајном путу теку све важне логичке операције: запажање, упореёивање, закључивање, доказивање, дефинисање и навоёење нових примера. То значи да часови на којима се изучава граматичко градиво немају одељене етапе, односно јасно уочљиве прелазе измеёу њих. Нешто је видљивији прелаз измеёу индуктивног и дедуктивног начина рада, као и измеёу сазнавања језичке појаве и увежбавања.
КЊИЖЕВНОСТ
Увоёење ученика у свет књижевности, али и осталих, тзв. некњижевних текстова (популарних, информативних), представља изузетно одговоран наставни задатак. Управо на Завод за унапреёивање образовања и васпитања
овом ступњу школовања стичу се основна и врло значајна знања, умења и навике од којих ће у доброј мери зависити не само ученичка књижевна култура, већ и његова општа култура на којој се темељи укупно образовање сваког школованог човека.
Лектира
Укинута је неприродна и непотребна подела на домаћу и школску лектиру, па тако извори за обраду текстова из лектире, поред читанки, постају књиге лектире за одреёени узраст и сва остала приступачна литература.
Дата је лектира за одреёен разред, разврстана по књижевним родовима - лирика, епика, драма, да би се кроз све програме могла пратити одговарајућа и разложна пропорција књижевних дела. Подела је извршена према основној разлици везаној за стих и прозу. Лектира је обогаћена избором научнопопуларних и информативних текстова.
Текстови из лектире представљају програмску окосницу. Наставник има начелну могућност да понуёене текстове прилагоёава конкретним наставним потребама, али је обавезан и на слободан избор из наше народне књижевности и тзв. некњижевних текстова - према програмским захтевима.
Разлике у укупној уметничкој и информативној вредности појединих текстова утичу на одговарајућа методичка решења (прилагоёавање читања врсти текста, опсег тумачења текста у зависности од сложености његове структуре, повезивање и груписање са одговарајућим садржајима из других предметних подручја - граматике, правописа и језичке културе и сл.).
Наставнику је дата могућност и допунског избора дела у складу са наставним потребама и интересовањима конкретног ёачког колектива са којим остварује програм.
Читање од III до VIII разреда
Тумачење текста заснива се на његовом читању, доживљавању и разумевању. При томе је квалитет схватања порука и непосредно условљен квалитетом читања. Зато су разни облици усмереног читања основни предуслов да ученици у настави стичу сазнања и да се успешно уводе у свет књижевног дела.
Изражајно читање негује се систематски, уз стално повећавање захтева и настојање да се што потпуније искористе способности ученика за постизање високог квалитета у вештини читања. Вежбања у изражајном читању изводе се плански и уз солидно наставниково и учениково припремање. У оквиру своје припреме наставник благовремено одабира погодан текст и студиозно проучава оне његове особености које утичу на природу изражајног читања. У складу са мисаоно-емотивним садржајем текста, наставник заузима одговарајући став и одреёује ситуациону условљеност јачине гласа, ритма, темпа, интонације, пауза, реченичног акцента и гласовних трансформација. При томе се повремено служи аудио снимцима узорних интерпретативних читања.
Пошто се изражајно читање, по правилу, увежбава на претходно обраёеном и добро схваћеном тексту, то је конкретно и успешно тумачење штива неопходан поступак у припремању ученика за изражајно читање. У оквиру непосредне припреме у VI, VII и VIII разреду повремено се и посебно анализирају психички и језичкостилски чиниоци који захтевају одговарајућу говорну реализацију. У појединим случајевима наставник (заједно са ученицима) посебно приреёује текст за изражајно читање на тај начин што у њему обележава врсте пауза, реченичне акценте, темпо и гласовне модулације.
Изражајно читање увежбава се на текстовима различите садржине и облика; користе се лирски, епски и драмски текстови у прози и стиху, у наративном, дескриптивном, дијалошком и монолошком облику. Посебна пажња посвећује се емоционалној динамици текста, његовој драматичности и говорењу из перспективе писца и појединих ликова.
У одељењу треба обезбедити одговарајуће услове за изражајно читање и казивање - ученицима у улози читача и говорника ваља обезбедити место испред одељењског колектива, у одељењу створити добру слушалачку публику, заинтересовану и способну да критички и објективно процењује квалитет читања и казивања. Посредством аудио снимка, Завод за унапреёивање образовања и васпитања
ученицима повремено треба омогућити да чују своје читање и да се критички осврћу на своје умење. На часовима обраде књижевних дела примењиваће се ученичка искуства у изражајном читању, уз стално настојање да сви облици говорних активности буду коректни и уверљиви.
Читање у себи је најпродуктивнији облик стицања знања па му се у настави поклања посебна пажња. Оно је увек усмерено и истраживачко; помоћу њега се ученици оспособљавају за свакодневно стицање информација и за учење.
Вежбе читања у себи непосредно се уклапају у остале облике рада и увек су у функцији свестранијег стицања знања и разумевања не само књижевног дела, већ и свих осталих текстова.
Примена текст методе у настави подразумева врло ефикасне вежбе за савладавања читања у себи с разумевањем и доприноси развијању способности ученика да усклаёују брзину читања са циљем читања и карактеристикама текста који читају.
Квалитет читања у себи подстиче се претходним усмеравањем ученика на текст и давањем одговарајућих задатака, а потом и обавезним проверавањем разумевања прочитаног текста, односно остварења добијених задатака. Информативно, продуктивно и аналитичко читање најуспешније се подстичу самосталним истраживачким задацима који се ученицима дају у припремном поступку за обраду текста или обраду садржаја из граматике и правописа. Тим путем се унапреёују брзина и економичност читања, а нарочито брзина схватања прочитаног текста, подстиче се сазнајни процес, чиме се ученици оспособљавају за самостално учење.
Ученици старијих разреда уводе се у информативно читање које се састоји од брзог тражења информације и значења у тексту, при чему се не прочита свака реч, већ се погледом "пролази" кроз текст и чита се на прескок (меёунаслови, поднаслови, први редови у одељцима, увод, закључак). При вежбању ученика у информативном читању, претходно се задају одговарајући задаци (тражење одреёених информација, података и сл.), а потом проверава квалитет њиховог остварења. Информативним читањем ученици се такоёе оспособљавају да ради подсећања, обнављања, меморисања, читају подвучене и на други начин означене делове текста приликом ранијег читања "с оловком у руци", које треба систематски спроводити као вид припремања ученика за самосталан рад и учење.
Изражајно казивање напамет научених текстова и одломака у прози и стиху значајан је облик рада у развијању говорне културе ученика. Ваља имати у виду да је убедљиво говорење прозног текста полазна основа и неопходан услов за природно и изражајно казивање стихова. Зато је пожељно да се повремено, на истом часу, наизменично увежбава и упореёује говорење текстова у прози и стиху.
Напамет ће се учити разни краћи прозни текстови (нарација, дескрипција, дијалог, монолог), лирске песме разних врста и одломци из епских песама. Успех изражајног казивања знатно зависи од начина учења и логичког усвајања текста. Ако се механички учи, као што понекад бива, усвојени аутоматизам се преноси и на начин казивања. Зато је посебан задатак наставника да ученике навикне на осмишљено и интерпретативно учење текста напамет. Током вежбања треба створити услове да казивање тече "очи у очи", да говорник посматра лице слушалаца и да с публиком успоставља емоционални контакт. Максимална пажња се посвећује свим вредностима и изражајним могућностима говорног језика, посебно - природном говорниковом ставу, поузданом преношењу информација и сугестивном казивању.
Тумачење текста од III до VIII разреда
Са обрадом текста почиње се после успешног читања наглас и читања у себи. Књижевноуметничко дело се чита према потреби и више пута, са циљем да изазове одговарајуће доживљаје и утиске који су неопходни за даље упознавање и проучавање Завод за унапреёивање образовања и васпитања
текста. Разни облици поновљеног и усмереног читања дела у целини, или његових одломака, обавезно ће се примењивати у обради лирске песме и краће прозе.
При обради текста примењиваће се у већој мери јединство аналитичких и синтетичких поступака и гледишта. Значајне појединости, елементарне слике, експресивна места и стилскојезички поступци неће се посматрати као усамљене вредности, већ их треба сагледавати као функционалне делове виших целина и тумачити у природном садејству с другим уметничким чиниоцима. Књижевном делу приступа се као сложеном и непоновљивом организму у коме је све условљено узрочно-последичним везама, подстакнуто животним искуством и уобличено стваралачком маштом.
Ученике треба ревносно навикавати на то да своје утиске, ставове и судове о књижевном делу подробније доказују чињеницама из самога текста и тако их оспособљавати за самосталан исказ, истраживачку делатност и заузимање критичких ставова према произвољним оценама и закључцима.
Наставник ће имати у виду да је тумачење књижевних дела у основној школи, поготову у млаёим разредима, у начелу предтеоријско и да није условљено познавањем стручне терминологије. То, меёутим, нимало не смета да и обичан "разговор о штиву" у млаёим разредима буде стручно заснован и изведен са пуно инвентивности и истраживачке радозналости. Вредније је пројектовање ученика поводом неке уметничке слике и њено интензивно доживљавање и конкретизовање у учениковој машти, него само сазнање да та слика формално спада у ред метафора, персонификација или пореёења. Зато се још од првог разреда ученици навикавају да слободно испољавају своје утиске, осећања, асоцијације и мисли изазване сликовитом и фигуративном применом песничког језика.
У свим разредима обрада књижевног дела треба да буде повезана са решавањем проблемских питања подстакнутих текстом и уметничким доживљавањем. На тај начин стимулисаће се ученичка радозналост, свесна активност и истраживачка делатност, свестраније ће се упознати дело и пружати могућност за афирмацију ученика у радном процесу.
Многи текстови, а поготову одломци из дела, у наставном поступку захтевају умесну локализацију, често и вишеструку. Ситуирање текста у временске, просторне и друштвено-историјске оквире, давање неопходних података о писцу и настанку дела, као и обавештења о битним садржајима који претходе или следе одломку - све су то услови без којих се у бројним случајевима текст не може интензивно доживети и правилно схватити. Зато прототопску и психолошку реалност, из које потичу тематска граёа, мотиви, ликови и дубљи подстицаји за стварање, треба дати у пригодном виду и у оном обиму који је неопходан за потпуније доживљавање и поузданије тумачење.
Методика наставе књижевности већ неколико деценија, теоријски и практично, развија и стално усавршава наставников и учеников истраживачки, проналазачки, стваралачки и сатворачки однос према књижевноуметничком делу. Књижевност се у школи не предаје и не учи, већ чита, усваја, у њој се ужива и о њој расправља. То су путеви да настава књижевности шири ученикове духовне видике, развија истраживачке и стваралачке способности ученика, критичко мишљење и уметнички укус, појачава и култивише литерарни, језички и животни сензибилитет.
Модерна и савремена организација наставе матерњег језика и књижевности подразумева активну улогу ученика у наставном процесу. У савременој настави књижевности ученик не сме бити пасивни слушалац који ће у одреёеном тренутку репродуковати "научено градиво", односно наставникова предавања, већ активни субјекат који истраживачки, стваралачки и сатворачки учествује у проучавању књижевноуметничких остварења.
Ученикова активност треба да свакодневно пролази кроз све три радне етапе: припремање, рад на часу и рад после часа. У свим етапама ученик се мора систематски навикавати да у току читања и проучавања дела самостално решава бројна питања и задатке, Завод за унапреёивање образовања и васпитања
који ће га у пуној мери емоционално и мисаоно ангажовати, пружити му задовољство и побудити истраживачку радозналост. Такви задаци биће најмоћнија мотивација за рад што је основни услов да се остваре предвиёени интерпретативни домети. Наставник ваља да постави задатке који ће ученика подстицати да уочава, открива, истражује, процењује и закључује. Наставникова улога јесте у томе да осмишљено помогне ученику тако што ће га подстицати и усмеравати, настојећи да развија његове индивидуалне склоности и способности, као и да адекватно вреднује ученичке напоре и резултате у свим облицима тих активности.
Проучавање књижевноуметничког дела у настави је сложен процес који започиње наставниковим и учениковим припремањем (мотивисање ученика за читање, доживљавање и проучавање уметничког текста, читање, локализовање уметничког текста, истраживачки припремни задаци) за тумачење дела, своје најпродуктивније видове добија у интерпретацији књижевног дела на наставном часу, а у облицима функционалне примене стечених знања и умења наставља се и после часа: у продуктивним обнављањима знања о обраёеном наставном градиву, у поредбеним изучавањима књижевноуметничких дела и истраживачко-интерпретативним приступима новим књижевноуметничким остварењима. Средишње етапе процеса проучавања књижевноуметничког дела у настави јесу методолошко и методичко заснивање интерпретације и њено развијање на наставном часу.
У заснивању и развијању наставне интерпретације књижевноуметничког дела основно методолошко опредељење треба да буде превасходна усмереност интерпретације према уметничком тексту. Савремена методика наставе књижевности определила се, дакле, за унутрашње (иманентно) изучавање уметничког текста, али она никако не превиёа нужност примене и спољашњих гледишта да би књижевноуметничко дело било ваљано и поуздано протумачено.
Уз наведена методолошка опредељења, наставна интерпретација књижевноуметничког дела ваља да удовољи и захтевима које јој поставља методика наставе књижевности: да буде оригинална, естетски мотивисана, свестрано усклаёена са наставним циљевима и значајним дидактичким начелима, да има сопствену кохерентност и поступност, а да методолошка и методичка поступања на свакој деоници интерпретације остварују јединство анализе и синтезе.
О оквиру основне методолошке оријентације да наставна интерпретација књижевноуметничког дела у највећој мери буде усмерена према уметничком тексту, примат припада опредељењу да се динамика интерпретације усклаёује са водећим уметничким вредностима књижевног остварења, тако што ће оне бити чиниоци обједињавања интерпретативних токова кроз свет дела. Једно од најважнијих начела које поштује тако заснована и опредељена наставна интерпретација јесте удовољавање захтеву да се тумачењем водећих вредности обухвати, односно проучи, дело у целини. Пошто су обједињена поставка и односи свестраних меёусобних прожимања природне датости уметничких чинилаца у делу, тумачењем водећих уметничких вредности обухватају се и упознају и сви други битни чиниоци уметничке структуре, меёу којима сваки у интерпретацији добија онолико места колико му припада у складу са уделом који има у општој уметничкој вредности дела. У наставној интерпретацији књижевноуметничког дела обједињавајући и синтетички чиниоци могу бити: уметнички доживљаји, текстовне целине, битни структурни елементи (тема, мотиви, уметничке слике, фабула, сиже, књижевни ликови, поруке, мотивациони поступци, композиција), облици казивања, језичко-стилски поступци и литерарни (књижевноуметнички) проблеми.
У сваком конкретном случају, дакле, на ваљаним естетским, методолошким и методичким разлозима ваља утемељити избор оних вредносних чинилаца према којима ће бити усмеравана динамика наставне интерпретације књижевноуметничког дела. Зато Завод за унапреёивање образовања и васпитања
методолошки и методички прилази књижевноуметничком делу, које теоријски и практично заснива и развија савремена методика наставе књижевности, не познају и не признају утврёене методолошке и методичке системе које би требало применити у интерпретацији сваког појединог дела. То значи да нема једном датих и уходаних путева којима се улази у свет сваког појединог књижевноуметничког остварења, већ су ти путеви унеколико увек другачији у приступу сваком поједином књижевноуметничком делу - онолико колико је оно аутономно, самосвојно и непоновљиво уметничко остварење.
Књижевнотеоријски појмови
Књижевнотеоријске појмове ученици ће упознавати уз обраду одговарајућих текстова и помоћу осврта на претходно читалачко искуство. Тако ће се, на пример, током обраде неке родољубиве песме, а уз поредбени осврт на две-три раније прочитане песме исте врсте, развијати појам родољубиве песме и стицати сазнање о тој лирској врсти. Упознавање метафоре биће погодно тек када су ученици у претходном и предтеоријском поступку откривали изражајност извесног броја метафоричких слика, кад неке од њих већ знају напамет и носе их као уметничке доживљаје. Језичкостилским изражајним средствима прилази се с доживљајног становишта; полазиће се од изазваних уметничких утисака и естетичке сугестије, па ће се потом истраживати њихова језичко-стилска условљеност.
Функционални појмови
Функционални појмови се не обраёују посебно, већ се у току наставе указује на њихова примењена значења. Ученици их спонтано усвајају у процесу рада, у текућим информацијама на часовима, а уз паралелно присуство речи и њоме означеног појма. Потребно је само подстицати ученике да наведене речи (а и друге сличне њима) разумеју и схвате и да их примењују у одговарајућим ситуацијама. Ако, на пример, на захтев да се уоче и објасне околности које утичу на понашање неког лика, ученик наведе те околности, онда је то знак (и провера) да је тај појам и одговарајућу реч схватио у пуном значењу.
У усменом и писменом изражавању узгредно ће се проверавати да ли ученици правилно схватају и употребљавају речи: узрок, услов, ситуација, порука, однос и сл. Током обраде књижевних дела, као и у оквиру говорних и писмених вежби, настојаће се да ученици откривају што више особина, осећања и душевних стања појединих ликова, при чему се те речи бележе и тако спонтано богати речник функционалним појмовима.
Функционалне појмове не треба ограничити на поједине разреде. Сви ученици једног разреда неће моћи да усвоје све програмом наведене појмове за тај разред, али ће зато спонтано усвојити знатан број појмова који су у програмима старијих разреда. Усвајање функционалних појмова је непрекидан процес у току васпитања и образовања, а остварује се и проверава у току остваривања садржаја свих програмско-тематских подручја.
ЈЕЗИЧКА КУЛТУРА
Развијање језичке културе један је од најважнијих задатака наставе матерњег језика. Овај наставни процес, иако је програмски конституисан као посебно подручје, с посебним садржајима и облицима рада, мора се преносити како на обраду књижевног текста који је најбољи образац изражавања, тако и на граматику с правописом, која нормира правила и дефинише језичке законе. Исто тако, у повратном смеру, обрада књижевног текста и рад на граматици и правопису књижевног језика, мора укључивати и садржаје за неговање културе усменог и писменог изражавања јер су својим већим делом том циљу и подреёени. Рад на богаћењу језичке културе треба да се интегрише са свим видовима усмених и писмених облика изражавања.
У настави језика и културе изражавања ваља непрестано имати у виду заједнички основни циљ: развијање језичког мишљења и језичке свести уочавањем језичких законитости, па тек на основу такве свести прелазити на нормирање и дефинисање. Отуда језик као средство изражавања треба да буде предмет наставне пажње у свим његовим структурама. Завод за унапреёивање образовања и васпитања
Неопходно је да ученици уоче разлику измеёу говорног и писаног језика. У говорном језику реченице су обично краће. Чести недостаци су незавршене и стилски неуреёене реченице и употреба поштапалица.
Настава ће бити очигледнија и ефикаснија ако се користе аудио снимци (нпр. Звучна читанка) и ако се слуша и анализира снимљен говор ученика.
Лексичке и морфолошке вежбе треба да богате ученичко сазнање о речи као облику, чему служе не само коњугација и деклинација, него и систем граёења речи (просте, изведене и сложене). Вежбе у граёењу изведених речи и сложеница, по угледу на сличне речи у обраёеном тексту, треба да утичу на богаћење ученичког речника.
У старијим разредима лексичко-семантичке вежбе односе се на сложеније садржаје: право и пренесено значење речи, синонимију, хомонимију, антонимију, полисемију, архаизме, дијалектизме, жаргонизме, позајмљенице, фразеологизме. Треба упућивати ученике на служење речницима: једнојезичним и двојезичним, лингвистичким и енциклопедијским.
Семантичке вежбе се повезују с морфолошким и синтаксичким вежбама и оне треба да развију ученикову свест о одреёеној моћи значења речи, на основу чега се једино и може развијати способност и вештина изражавања. У млаёим разредима те вежбе обухватају откривање семантичке вредности акцента, и то искључиво на илустрованим примерима (Сунце је село за село, Хајдмо, селе, на село, итд.).
Синтаксичке вежбе су, као и морфолошке и семантичке, битнији садржаји језичке културе у свим разредима. Тежина захтева, природно, одреёује се према узрасту ученика. Те се вежбе могу изводити и пре него што ученик почне да стиче синтаксичке појмове, с тим што се на том нивоу у наставном разговору не употребљавају стручни називи. До упознавања првих синтаксичких појмова, вежбе у обликовању реченице треба да формирају свест ученика о месту и положају појединих реченичних делова у склопу просте реченице. Кад се стекну први појмови о простој реченици, и вежбе ће бити конкретније и богатије. Рад на стилистици реченице конкретно се наставља до краја основног школовања. Он се састоји како у анализи и оцени ученичких реченица из усменог излагања, тако и у анализи и процени реченица у њиховим писменим саставима, а нарочито и посебно - у анализи реченица из дела лектире и говорног језика.
Све врсте тих вежбања, чији је циљ развијање језичког мишљења, изводе се на тексту или у току разговора.
Знатан део говорних вежбања има за циљ изграёивање културе усменог изражавања. У низу својих задатака (правилност, лакоћа, јасност, једноставност, природност, прецизност, дикција) те вежбе треба у највећој мери да приближе учеников говор књижевном изговору. С обзиром на велико шаренило и веома приметну дијалекатску разноликост говора ученика, а често и наставника, говорење напамет научених одломака у стиху и прози (уз помоћ аудитивних наставних средстава) треба да омогући ученику не само неговање правилне дикције, него и да убрза процес приближавања књижевном изговору.
У свим облицима неговања језике културе образац или узор треба да добије одговарајуће место и његов значај се не сме никако потценити. Смишљено одабран узор, примерен узрасту и врсти, треба да буде циљ до којег се стиже уз одговарајуће напоре. И облици усменог, као и облици писменог изражавања, у свим врстама и типовима треба да се прикажу ученицима у пажљиво одабраним узорцима изражавања. Уколико се једна врста усменог или писменог изражавања континуирано понавља из разреда у разред, онда треба у сваком поновљеном случају, у истом или следећем разреду, анализом узорка конкретно показати и обим повећаних захтева (у садржајном, композиционо-формалном и језичко-стилском погледу).
Да се узорци не би претворили у клишеа која спутавају ученичку индивидуалност и самосталност, време измеёу приказивања узорка и израде одговарајућег писменог задатка Завод за унапреёивање образовања и васпитања
треба испунити радом на анализи сличних састава. Ови састави могу бити у форми одабраних текстова које ученици сами проналазе у својим читанкама или лектири, а обавезно и у форми самосталних домаћих писмених или усмених задатака - састава којима се остварује процес овладавања одреёеним обликом писменог или усменог изражавања. У анализи узорака треба обратити пажњу на све елементе конкретне језичке структуре: садржај и композиција састава, распоред детаља и изражајност употребљене лексике и стилских поступака. Ниједан школски писмени задатак не би требало да се изведе, а да се претходно, на читавом низу смишљено програмираних часова, није говорило како о предмету који ће бити тема писменог састава, тако и о облику у којем ће та тема бити обраёена.
Богаћењу културе усменог и писменог изражавања посебно ће допринети самостални рад ученика на прикупљању одабраних примера језика и стила. Због тога ученици треба да бележе вредне примере: успеле описе, рељефне портрете, правилне реченице, како у погледу формалне структуре (распоред њених делова), тако и у погледу лексике и семантике. Овај рад треба да оствари два задатка везана непосредно за културу изражавања. Прво, тиме ученик организовано индивидуално ради на развијању своје говорне културе и писмености, а друго - у обиму своје читалачке пажње развија онај њен значајан квалитет који му омогућује непрестано посматрање језика и стила у штиву које чита. Повремени часови или делови часова, посвећени читању одабраних примера треба, уз остало, да подстичу за рад на самообразовању те врсте.
Подстицање ученика на литерарно стваралаштво, схваћено свакако у ужем и претежно образовно-васпитном погледу, треба применити као фронталан рад с целим одељењем, а никако као обавезу литерарне секције. Рад у литерарној секцији је слободно опредељење. Ученик основне школе, нарочито у млаёим разредима, по својој природи увек је спреман на креативност, па то треба и подстицати. Усменим и писменим вежбама, кад то потреба допушта, наставник ће ученицима показати како настаје стих, како се речи бирају и распореёују да делују ритмично, како се конституише строфа, како се гради портрет, како се описује пејзаж или сцена. Уосталом, програм наставе усменог и писменог изражавања конципиран је тако да у себи садржи скоро све елементе и уметничког језичког изражавања, па би их требало повремено само обједињавати и осмишљавати. Подстицање ученика на литерарно стваралаштво у додатном раду и литерарној секцији има све богатије садржаје и облике и обимније посебне циљеве. Тај рад не треба поистовећивати с подстицањем на литерарно стваралаштво у оквиру целог одељења.
Један од облика рада на развијању и неговању језичке чистоте јесте и развијање свести о поплави позајмљеница у нашем језику. Наставник ће, разумљиво, морати да наёе меру у објашњавању да сваки језик нужно прихвата и речи пореклом из грчког и латинског језика у стручној терминологији. Треба помоћи ученицима у разликовању позајмљеница које су добиле "право граёанства" у нашем језику од оних речи које треба енергично гонити из говора. Разговори о томе треба да се воде у свакој конкретној прилици, кад се наиёе на позајмљеницу у тексту или кад се она појави у говору ученика; исто тако, са ученицима ваља смишљено трагати за позајмљеницама у свакодневном говору и разним медијима (штампа, радио, телевизија и др.). Записивање домаћих речи, такође, може да буде подесан облик неговања језичке чистоте.
 
 
                        
Ред.број
наставне теме
 
Назив теме
 
Циљ теме
 
Обрада
 
Утврђивање
 
Укупно
 
Време реализације
I Језик   25 35     60  
   
 
 
 
 
Граматика
- Проверавање и систематизовање градива које се у седмом разреду продубљује: подела речи по постанку; разликовање суфикса, творбених наставака, творбене основе, корена речи, сложенице и настанак сложеница. Атрибутска и предикатска функција именица и придева.
Фонетика – гласовне промене и алтернације; самогласници и сугласници, слоготворно Р, подела речи на слогове. Предикатске заменице и њихово разликовање по значењу и функцији. Грађење и значење глаголских облика. Реченица: комуникативна и предикатска. Зависне и независне предикатске реченице, комуникативна реченица од једне независне и више њих . Исказивање реченичних чланова речју, синтагмом и реченицом.
 
 
 
 
 
22
 
 
 
 
 
24
 
 
 
 
 
46
 
 
 
 
 
Септембар –
Јун
   
 
 
Правопис
- Проверавање правописних правила усвојених у претходном разреду( писање речца не и ли уз глаголе, именице и придеве; нај уз придеве,писање великог слова). Писање одричних заменица уз предлоге,; писање заменица ВИ и ВАШ у обраћању. Пиасање глаголских облика( футура, потенцијала и др.). Растављање речи на крају реда. Навикавање ученика на коришћење Правописа.  
 
 
2
 
 
 
7
 
 
 
9
 
 
 
Септембар –
Јун
   
Ортоепија
. - Правилан изговор гласова, резликовање дугих и кратких акцената, интонација реченица;
- Вежбање у изговору дугосилазног и дугоузлазног акцента;
- Интонација везана за изговор узвика.
 
 
1
 
 
4
 
 
5
 
Септембар –
Јун
II Књижевност   44 8 52  
   
 
 
Школска лектира
ЕПИКА – рад на епским делима подразумева тумачење као у претхо-
дним разредима ( процењивање ситуација,поступака, речи и дела, физичких и других особина). Долажење до основне теме и мотива, покретача фабуле; ретроспективни редослед догађаја. Епске врсте:
историјски, пустоловни и научнофантастични роман. Прелазне врсте: биографија и аутобиографија.
 
ЛИРИКА – Рад на ауторским и народним лирским песмама: социјалнаи родољубива песма; обичајне и породичне лирске песме.Врсте строфа, рима, ритам; језичко – стилска средства: градација, контраст, хипербола
ДРАМА – Основне одлике комедије.Хумористично, сатирично и  иронично у комедији. Карактеризација ликова; монолог и дијалог. 
 
 
 
 
31
 
 
 
 
 
6
 
 
 
 
 
           37
         
 
 
 
 
Септембар –
Јун
   
 
 
Домаћа лектира
 
 
 
           13
 
 
 
 
2
 
 
 
 
15
 
 
 
 
Септембар –
Јун
III Култура изражавања   3 27 30  
   
 
 
 
Говорно изражавање
 Препричавање са истицањем битних особина лика у књижевном делу, филму. Уочавање особина хронолошког и ретроспективног причања. Описивање ентеријера и екстеријера, статичких и динамичких слика у пророди; портретисање лика из непосредне околине на основу анализе лика из књижевног дела и научно – популарне
литературе.
- Извештавање о школској акцији, екскурзији, свечаности и др.
- Слушање звучних записа , рецитовање напамет научених епских и лирских одломака и стихова.
- Некњижевне речи и туђице – њихова замена језичким стандардом 
 
 
 
 
/
 
 
 
 
10
 
 
 
 
10
 
 
 
 
Септембар –
Јун
   
 
 
Писмено изражавање
 - Осам писмених домаћих задатака, њихово читање и анализа на часу.
- Четири писмена задатка ( један час израде и два часа анализе, читања и исправке распоређених по два у полугодишту).
-Писмено изражавање подразумева писање о догађајима и доживљајима , портретисање особе, извештавање, стваралачко препричавање
текста са изменом гледишта.
-Увежбавање технике израде писменог састава ( избор грађе, коришћење пасуса, обједињавање приповедања и описивања).   
 
 
 
 
3
 
 
 
 
17
 
 
 
 
20
 
 
 
 
Септембар –
Јун
 
 
 
 
ОСТАЛО
   
 
 
2
 
2
 
 
 
 
 
УКУПНО
   
72
 
 
72
 
144
 
 

 
Садржаји програма Број часова Активности ученика Активности наставника Праћење и оцењивање
Језик
- Граматика
- Правопис
- Ортоепија
46
9
5
- упоређује;
- анализира;
- уочава на примерима;
- овладава новим граматичким и правописним законитостима;
- примењује претходно стечена знања;
 
- планира и припрема
-презентује наставни садржај;
-подстиче на размишљање и закључивање;
- бира садржаје, методе
и  технике наставних
објеката и средстава
 
Провере постигнућа ученика пратиће се и процењивати на сваком часу на основу: ангажовања и процене вештине изражавања ,учествовања у дискусији;рада на различитим врстама текстова , вештине читања и разумевања прочитаног усменим и писменим  путем; провера усвојености правописа и граматике говорним и писменим вежбама;активног учествовања у настави и мотивацијеза рад; учешћа у групним облицима рада;редовности писања домаћих задатака; садржаји писмених провера знања биће благовремено најављивани ученицима у складу са законом;
Евидентираће се  подаци о раду и резултатима рада у педагошкој документацији .
 Ученици ће имати најмање 4 оцене у току полугодишта, а закључна оцена изводиће се на основу аритметичке средине свих оцена.
Ученик коме је услед социјалне ускраћености, сметњи у развоју, инвалидитета, тешкоћа у учењу и других разлога потребна додатна подршка у образовању и васпитању оцењиваће  се на основу остварености циљева и стандарда постигнућа у току савладавања индивидуалног образовног плана.
Ученик из који стиче образовање и васпитање без прилагођених стандарда постигнућа оцењиваће се на основу његовог ангажовања и степена остварености циљева и посебних стандарда постигнућа, на начин који узима у обзир његове  језичке, моторичке и чулне могућности. 
Ученик који стиче образовање и васпитање по  прилагођеним стандардима постигнућа, оцењиваће  се на основу његовог ангажовања и степена остварености циљева и прилагођених стандарда постигнућа. Ученику који стиче образовање и васпитање по индивидуалном образовном плану, а не достиже захтеве по прилагођеним стандардима постигнућа ревидираће се индивидуални образовни план.       
 
               
 
Књижевност
     - Школска лектира
     - Домаћа лектира
37
15
- чита;
- анализира;
- самостално    закључује.
- уочава и тумачи емоције, мотиве и песничке слике у лирском тексту;
- исказује властите судове приликом анализе дела.
- истражује (рад на тексту)
- организује
- реализује
-презентује наставни садржај;
-усмерава активности и подстиче на креативност у тумачењу књижевног дела;
- израђује дидактички
материјал
Култура изражавања
    -
Говорно изражавање
    - Писмено изражавање
10
22
- препричава са истицањем карактеристика лика у тексту;
- описује екстеријер и ентеријер;
- портретише особе из непосредне околине на основу анализе
  књижевних портрета;
- увежбава технике у изради писменог састава.
- писање различитих облика текстова
- план
презентује наставни садржај;
-усмерава активности ученика;
-подстиче на креативност у изражавању:
- вреднује ученичка
постигнућа у свим
облицима активности 
 
 
 
           

 СТАНДАРДИ
 
НАСТАВНЕ ОБЛАСТИ ОСНОВНИ НИВО СРЕДЊИ НИВО НАПРЕДНИ НИВО
Вештина читања и разумевања прочитаног
 
 
 
СЈ 1.1.1разуме текст (ћирилични и латинични) који чита наглас и у себи
СЈ 1.1.4. служи се садржајем да би пронашао одређени део текста
СЈ 1.1.6. разликује у тексту битно од небитног, главно од споредног
СЈ 1.1.7.изводи закључак заснован на једноставном тексту
СЈ 2.1.1. читање „с оловком у руци“ ради извршавања различитих задатака
СЈ 2.1.5. проналази, издваја и упоређује битно и небитно
СЈ 2.1.7. препознаје и повезује садржаје  из различитих текстова
 
 
СЈ 3.1.1. проналази, издваја и упоређује информације
СЈ 3.1.2. издваја кључне речи и резимира текст
СЈ 3.1.3. изводи закључке засноване на тексту
СЈ 3.1.4. анализира задржаје из различитих текстова
 
Писмено изражавање
 
СЈ 1.2.1. зна и користи оба писма (ћирилицу и латницу)
СЈ 1.2.2. саставља разумљиву, граматички исправну реченицу
СЈ 1.2.4. уме да преприча текст
СЈ 1.2.6. влада основним жанровима писане комуникације; саставља службено писмо
СЈ 1.2.8. примењује правописну норму у једноставним примерима
СЈ 2.2.3.пише резиме краћег текста
 
СЈ 2.2.5. зна правописну норму и примењује је у већини случајева
 
СЈ 3.2.3. саставља текст на основу прочитаног дела, филма, представе
 
СЈ 3.2.4.пише резиме дужег текста
 
СЈ 3.2.5. зна и доследно примењује правописну норму
 
Граматика
 
СЈ 1.3.1. зна поделу гласова
 
СЈ 1.3.5. разликује просте речи од сложених; препознаје корен речи
 
СЈ 1.3.10. препознаје глагоске облике
СЈ 2.3.1. препознавање дугих акцената  
 
СЈ 2.3.2.препознаје гласовне промене
 
СЈ 2.3.4.познаје оснонве начине грађења речи
 
СЈ 2.3.8. препознаје главна значења и функције глагоских  облика
СЈ 3.3.2. уме да препозна гласовне промене, објасни их и именује 
СЈ 3.3.3. зна да уочи акцентовани слог и  зна да обележи акценат
СЈ 3.3.4.позаје и зна основне начине грађења речи ( извођење и слагање)
 
СЈ 3.3.6. уме да објасни главна значења глаголских облика
Лексика  
СЈ 1.3.13.препознаје различита значења вишезначних речи које се употребљавају у свакодневној комуникацији
 
СЈ 1.3.15. препознаје значења непознатих речи
 
СЈ 2.3.10. зна значење речи које се јављају у школским текстовима
 
СЈ 2.3.11.одређује значења непознатих речи и израза на основу њиховог састава
СЈ 3.3.7 уме да одреди значење непознатих речи и израза на основу њиховог састава и контекста у коме су употребљени
СЈ 3.3.8.зна значења речи и фразеологизама који се јављају у школским текстовима
Књижевност
 
СЈ 1.4.1. повезује наслове прочитаних књижевних дела са именима аутора тих дела
СЈ 1.4.2. разликује типове књижевног стваралаштва ( усмена и ауторска књижевност)
СЈ 1.4.3. разликује основне књижевне родове
СЈ 1.4.4. препознаје епски десетерац и врсте риме
СЈ 1.4.5. препознаје дијалог, монолог, дескрипцију и нарацију)
СЈ 1.4.6. препознаје стилске фигуре (градација, контраст, метафора)
 
СЈ 2.4.1. повезује дело из обавезне лектире са временом у којем је настало и са временом које се узима за оквир приповедања
СЈ 2.4.2. повезује наслов дела и род, врсту и лик из дела
СЈ 2.4.5. препознаје и разликује одређене (тражене) стилске фигуре
СЈ 2.4.6. одређује мотиве, идеје, композицију, форму, карактеристике лика и њихову међусобну повезаност
СЈ 2.4.7.разликује облике приповедања ( дијалог, монолог, дескрипција, нарација)
СЈ 2.4.8. уочава разлику између препричавања и анализе дела
СЈ 3.4.1. наводи наслов дела, одломака, аутора, род и врсту на основу ликова, караткеристичних тема и мотива
СЈ 3.4.4. проналази и именује стилске фигуре
СЈ 3.4.5.одређује и именује врсту стиха и строфе
СЈ 3.4.6. издваја основне одлике књижевних родова и врста у конкретном тексту
 
 
                                                                                                     
 Предметни наставник:
                                                                                                          Срђан Симић

 

Наставни предмет:  ИСТОРИЈА
 Разред:ШЕСТИ
 

 

Циљ наставе енглеског језика у основним школама остварује се  овладавањем комуникативних вештина и разбијањем способности и метода учења страног језика.Стога,циљ наставе енглеског језика je развијанје сазнајних и интелектуалиних способности ученика, његових хуманистичких, моралних и естетских ставова, стицање позитивних односа према другим језицима и културама, као и према сопственом језику и наслеђу, уз уважаванје различитости и навикавање на отвореност у комуникацији. Током основног образовања, ученик треба да усвоји основна знања из страног језика која ће му омогућити да се у једноставној усменој и писаној комуникацији споразумева са људима из других земаља, усвоји норме вербалне и невербалне комуникације у складу са специфичностима језика који учи.
Општи стандарди                                                                
Кроз наставу страних језика ученик богати себе упознавајући другог, стиче свест о значају сопственог језика и културе у контакту са другим језицима и културама.Ученик развија радозналост, истраживачки дух и  отвореност према комуникацији са говорницима других језика.

Задаци на нивоу језичких вештина

Разумевање говора
Ученик треба да разуме усмену поруку исказану савременим језиком, без непотпуних лексичких и синтаксичких тешкоћа, не дуже од две до три минуте.Разумеванје треба да се односи на различите врсте усмених порука (приповедање, разговор), а треба да буде способан и да идентификује различите врсте усмених порука (изјавне, упитне и заповедне), да реконструише непознато на основу контекста и да запамти кључне елементе поруке.
Усмено изражавање
Ученик треба да, у оквиру програмом предвиђене језичке грађе, буде оспособљен да савременим језиком, примереним свакодневној комуникацији, искаже једноставну усмену поруку и  да буде у стању да учествује jednostavnom разговору, да једноставно и јасно исприча лични доживљај, садржај разговора или наративног текста.

Разумевање писаног текста

Ученик треба да прочита и разуме једноставне поруке, знакове, информације, да разуме глобално, селективно и на нивоу имплицитног, једноставније аутентичне текстове писане савременим језиком у вези са свакодневним ситуацијама и из домена њиховог интересоваља.

Писано изражавање

Ученик треба да, у оквиру програмом предвиђене језичке грађе, буде способан да напише своје личне податке, да напише честитку, једноставну поруку и краће неформално писмо, да опише неки доживлјај, да напише нешто о себи и својим интересовањима, да напише кратак резиме о ономе шта је чуо, виде или прочитао и изнесе лични став ( допадање, недопадање,слагање, неслагање и друго)

Дијалог

Ученик треба да је способан да користи научене фразе и изразе док води дијалог са наставником, другим учеником или  или евентуално говорником коме је енглески матерњи језик.
 Развијанје социо-културне компетенције
Поред сазнања о основним  чињеницама  везаним  за историју, географију културу и уметност земаља чији језик учи, ученик треба да створи увид, у оквиру  поља свог интересовања и искуства уочи сличности и разлике  у навикама (вербална и невербална комуникација), обичајима, менталитету и  институцијама наше земље и земаља чији језик учи

Медијација

У комуникативним контекстима који укључују говорнике учениковог првог језика (л1) и циљног језика (л2) преноси и преводи кратке поруке (у усменој и писаној форми) у складу са потребама комуникације.

Знања о јхезику и стратегије учења

Ученик треба да:
1) препознаје и користи граматичке садржаје предвиђене наставним програмом
2) поштује основна правила смисленог повезивања реченица у шире целине
3) користи језик у складу са нивоом формалности комуникативне ситуације
4) уочава сличности и разлике између страног и матерњег језика
5) примењује компензационе стратегихе као што су:
~ усмерава пажњу на оно што разуме
~ покушава да одгонетне значенје на основу контекста и проверава питајући неког ко добро зна
~ обраћа пажњу на речи које се више пута понављају
~ обраћа пажњу на разне невербаалне елелменте (гестови, мимика итд.)
~ размишља да ли одређена реч коју не разуме личи на неку из матерњег језика
~ тражи значење у речнику
~ уз помоћ наставника континуирано ради на усвајању и примени општих стратегија учења (генерализација, индукција, дедукција и позитивни трансфер).
 
Садржаји програма Број часова АКТИВНОСТИ У ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОМ РАДУ Начини и поступци остваривања рада Циљеви и задаци садржаја програма Праћење и оцењивање
УЧЕНИKA НАСТАВНИKA
MODULE I
My life
Unit 1. A slice of life
Unit 2. Do you agree?
12 -уочава
 
-именује
 
-повезује
 
-уређује
-презентује
-усмерава ученика
-подстиче на размишљање
-развија код ученика аналитичко,синтетичко, индуктивно,дедуктивно мишљење
-фронтални
 
-индивидуални
 
-групни
 
-рад у пару
 
-исказивање једноставне усмене поруке;
-савладавање технике читања;
- описи појмова;
- лексика,
- нови граматички појмови
- комуникација
Читање
Фонд речи
Иѕговор
Активност на часу
 
 
 
MODULE II
In the past
Unit 3. Stories
Unit 4. Entertainment
 
11 -разликује
-именује
-открива релације и изражава их
-упоређујe
-уочава
-презентује
-подстиче ученика на увиђање, закључивање, упоређивање
-фронтални
-индивидуални
-групни
-рад у пару
-тражење и давање обавештења;
-описивање и именовање предмета;
-изражавање припадности;
- обнављање старог вокабулара и адекватна примена истог.
Грађење простог прошлог времена и практична употреба
MODULE III
Out and about
Unit 5. On the move
Unit 6. Echoes of the past
 
12 -уочава
-закључује
-проверава
-сугерише
-поставља проблем
-подстиче
-дискутује
-анализира
-мотивише
-координира
-поставља проблем
-подстиче
-сугерише
-фронтални
-индивидуални
-групни
-рад у пару
-препознавање појмова;
-разумевање наставникових инструкција;
-изказује време
-описује различитости
-постављање питања и давање исказа у основној комуникацији;
- лексика,
- нови граматички појмови,
- писање кратких реченица.
 
Читање
Фонд речи
Иѕговор
Активност на часу
 
 
 
 
MODULE IV
It’s different!
Unit 7. Differences
Unit 8. Our incredible world
12 -уочава
-именује
-разликује
-упоређује
-открива релације
-изражава их
-презентује
-усмерава ученика
-развија код ученика аналитичко,синтетичко,
индуктивно,дедуктивно мишљење
-фронтални
-индивидуални
-групни
-рад у пару
 
-препознавање појмова;
-разумевање наставникових инструкција;
-постављање питања и давање исказа у основној комуникацији;
- лексика,
- нови граматички појмови,
- писање кратких реченица.
Читање
Изговор
Употреба граматике
Активност
Фонд речи
MODULE V
A healthy future
Unit 9. Looking ahead
Unit 10. Some ketchup, please!
8 -уочава
-именује
-открива релације
-упоређује
-закључује
-презентује
-подстиче ученика на увиђање, закључивање, упоређивање
-утиче на развој тачности,прецизности,
одговорности,уредности код ученика
-фронтални
-индивидуални
-групни
-рад у пару
-писање кратких реченица на основу дате
слике;
-усвајање новог вокабулара;
- лексика,
- нови граматички појмови,
-стране земље и знаменитости.
 
Читање
Изговор
Употреба граматике
Активност
Фонд речи
 
 
 
 
 
MODULE VI
Our world
Unit 11. In the wild
Unit 12. Who cares?
 
 
 
 
13 -уочавање
-разликује
-упоређује
-проверава
 
 
-дискутује
-анализира
-мотивише
-фронтални
-индивидуални
-групни
-рад у пару
 
-тражење и давање обавештења;
-описивање и именовање предмета;
-изражавање припадности;
-препознавање историјских појмова
-писање дневника
-израда пројеката
 
 
 
Читање
Изговор
Употреба граматике
Активност
Фонд речи
 
 
Писмени задаци са исправкама 4(2+2)      
-индивидуални
 
-сагледати како су ученици савладали пређени пограм  
 
 
                                                                                                      Предметни наставник:
                                                                                                          Мирош Мировић


 

Наставни предмет: ЛИКОВНА КУЛТУРА
Разред: ШЕСТИ
 
Наставни садржаји - теме
 
Број часова
 
Циљеви и задаци
 
Стандарди
 
Начин остваривања садржаја Начин провере остварености образовних стандарда/циљева
Обр. Веж. Естет.
анализа
Слободно ритмичко изражавање бојеним мрљама, линијама, светлинама, облицима и волуменима 2 1 1 Овладавање спонтаним ритмичким изражавањем бојениим мрљама, линијама, светлинама, облицима и волуменима ЛК.3.1.2.   ЛК3.2.2.  ЛК.3.2.3.
 
Садржаји ће се остваривати применом монолошке, дијалошке, илустративне, демонстративне, аналитичке и истраживачке методе. Правилном применом фронталног, индивидуалног, групног, рада у пару и тимског рада, ученици ће бити усмеравани на што активније стицање знања. Кад год наставни садржаји дозвољвају користиће се ПП презентација, филм и др. мултимедијална н. средства у циљу што очигледнијег приближавања садржаја ученицима.  
 
 
 
 
 
ликовни радови
 
разговори
 
анализа радова
 
изложбе радова
 
постигнућа на ликовним конкурсима
Визуелно споразумевање 2 1   Опажање визуелних информација, памћење и повезивање опажених информација као основе за увођење у визуелно мишљење ЛК.3.1.1.  ЛК.3.2.1.   ЛК.3.3.4.
Текстура 4 1 1 Препознавање различитих врста текстура у природи, као и у разним гранама ликовне уметности ЛК.3.1.2.   ЛК.3.2.2.   ЛК.3.2.3.
Светлина 5 2 1 Опажање визуелних појава и законитости света облика: светло - тамно, облик - боја, простор, композиција ЛК.3.1.1.  ЛК.3.2.2.   ЛК.3.2.4.  ЛК.3.3.2.
Боја 8 3 1 Овладавање бојом као основним ликовним елементом ЛК.3.1.1.  ЛК.3.1.2.  ЛК.3.2.3.  ЛК.3.2.4.  ЛК.3.3.1.
Свет уобразиље у делима ликовне уметности 2 1   Препознавање и повезивање маште са ликовним изражавањем ЛК.3.1.2.  ЛК.3.2.2.  ЛК.3.3.3.
 
                                                                                                      Предметни наставник:
                                                                                                               Мирољуб Стоилковић
 
 Наставни предмет: МУЗИЧКА  КУЛТУРА
      Разред: ШЕСТИ
Ред. број
наставне теме
НАСТАВНA ТЕМА / ОБЛАСТ Број
часова 
по теми
Број часова за
обраду остале типове часова
1. Извођење музике певањем и свирањем
 
Циљ и задаци: развијање интересовања за музичку културу, развијање музикалности, креативности и неговање смисла за заједничко музицирање
     
  Стандарди: основни ниво Мк 1.3.1. пева једноставне дечије, народне и ли популарне композиције
Напредни ниво Мк 3.3.1. изведе разноврсни музички репертоар певањем и свирањем као солиста и у школским ансамблима
19 16 3
         
2. Слушање музике
 
Циљ и задаци: Упознавање музичке традиције и културе свога и других народа
Стандарди: Основни ниво Мк 1.2.2. извођачки састав
Средњи ниво: Мк 2.2.1. опише и анализира карактеристике звучног примера кроз садејство опажених музичких елемената (нпр. узбуркана мелодија као резултат специфичног ритма, темпа, агогике, динамике, интервалске структуре)
Напредни ниво: Мк 3.2.2. жанровским и историјско-стилским контекстом звучног примера
12 10 2
         
3. Стварање музике
Циљ и задаци: Активирање музичких способности-стварање креативног односа према музици
Стандарди: Основни ниво Мк 1.4.1. направи музичке инструменте користећи предмете из окружења
Напредни ниво Мк 3.4.2. импровизује или компонује мање музичке целине (ритмичке и мелодијске) у оквиру различитих жанрова и стилова
5 5 /
                                                                                                   Предметни наставник:
                                                                                                           Станка Бацковић    

      Наставни предмет: ИСТОРИЈА
      Разред: ШЕСТИ
 
 
                      Циљ   изучавања   наставног предмета историја је  културни  развој  и  хуманистичко  образовање ученика.Циљ   наставе  историје  је  и   да допринесе  разумевању  историјског  преостора и  времена   и  историјских  процеса  и  токова ,као  и  развијању  националног и европског  идентитета и  духа  толеранције  код  ученика.
             Задаци  настеве  Историје  су  да  ученици , уочавајући  узрочно – последичне  везе , разумеју  историјске  процесе  и  токове , улогу истакнутих  личности  које  су  одредиле  развој људског  друштва   и  да  познају  националну  и  општу  историју  (политичку , економску , друштвену , културну...) као  и  историју  суседних  народа  и  држава.
 
Ред. број Наставна  тема обрада утврђивање Укупно
  Увод 3 1 4
I Европа и Средоземље у раном средњем веку 5 5 10
II Срби и њихово окружење у раном средњем веку 7 6 13
III Европа у позном средњем веку 6 5 11
IV Срби и њихово окружење у позном средњем веку 8 9 17
V Српске земље и њихово окружење у доба осаманлијских освајања 6 7 13
Систематизација градива   4 4
Свега 35 37 72
 
 
 Задаци    наставе  историје су:
                 - разумевање појма ``средњи  век`` и основних  одлика  тог  историјског периода,
                 - разумевање  основних  одлика  феудалног  друштва,
                 - стицање знања о најзначајнијим државама средњовековне Европе,
                 - стицање знања о српским средњовековним државама
                 - стицање  знања  о  личностима  које  су  обележиле  средњи  век у општој и националној  историји,
                 - разумевање  улоге  религије  у друштву  средњег  века,
                 - упознавање културних и техничких достигнућа средњовековне Европе,
                 - упознавање  културног наслеђа Срба у средњем  веку,
                 - коришћење  историјских  карата  за  период  средњег  века,
                 - подстицање ученика на коришћење историјских извора
                 - развијање критичког односа према историјским изворима

 
Садржаји програма Број
часова
Активности ученика у
васпитно-
образовном раду
Активности наставника у васпитно-образовном раду Начин и поступци остваривања програма Циљеви и задаци
садржаја програма
          Увод 4 -активно слушање
-учешће у разговору
-гледање илустрација
-читање текстова
-истраживање и анализа историјских извора
-објашњава
-усмерава
-подстиче
-мотивише
-наративна
(монолошка)
-дијалошка
-илустративна
-текстуална
петнаестоминутне вежбе
-разумевање појма „средњи век“ и основних одлика тог периода
-разумевање основних одлика феудалног друштва
-коришћење историјских карата за период средњег века
-подстицање ученика на коришћење историјских исзвора
-развијање критичког односа према историјским изворима
-примена стандарда
Европа и                                                Средоземље у раном    средњем веку 10 - активно слушање
- учешће у разговору
- читање текстова
- гледање илустрација
- анализа стрипа или филма
-писмена провера знања (петнаестоминутна)
 
-истраживање и анализа историјских извора
-објашњава
-усмерава
-наводи
-поставља проблем
-анализира
-проверава
-упућује на изворе
- наративна (монолошка)
- дијалишка
- илустративна
- текстуална
- стрип и филм
петнаестоминутне вежбе
- разумевање појма «средњи век» и основних одлика тог периода
- разумевање основних одлика раног феудалног друштва на Истоку
- стицање знања о најзначајнијим државама средњовековне Европе
- стицање знања о личностима које су обележиле рани средњи век
- упознавање културних и техничких достигнућа  средњовековне Европе
- коришћење историјских карата за овај период
- разумевање улоге религије у друштву средњег века
-примена стандарда
         Срби и њихово      окружење у раном     средњем веку 13 - активно слушање
- учешће у разговору
- читање текстова
- гледање илустрација
- анализа стрипа или филма
-писмена провера знања (петнаестоминутна)
- -истраживање и анализа историјских извора
-објашњава
-усмерава
-наводи
-мотивише
-сугерише
-дискутује
-упућује на изворе
- наративна
- дијалошка
- илустративна
- текстуална
- стрип или филм
петнаестоминутне вежбе
- разумевање карактеристика феудалног друштва на Истоку
- стицање знања о српским средњовековним државама
- стицање знања о личностима које су обележиле рани средњи век српске историје
- упознавање културног наслеђа Срба у раном средњем веку
- коришћење историјских карата за рани средњи век националне историје
- развијање критичког односа према историјским изворима
- подстицање ученика на коришћење историјских извора
-примена стандарда
Европа у позном
средњем веку
11 - активно слушање
- учешће у разговору
- читање текстова
- гледање илустрација
- анализа стрипа или филма
-писмена провера знања (петнаестоминутна)
- -истраживање и анализа историјских извора
-објашњава
- усмерава
-наводи
-мотивише
-анализира
-подстиче
-упућује на изворе
-поставља проблем
- наративна
- дијалошка
- илустративна
- текстуална
- стрип или филм
петнаестоминутне вежбе
- разумевање основних одлика друштва позног феудализма
- стицање знања о најзначајнијим државама средњовековне Европе
- стицање знања о личностима које су обележиле општу историју позног средњег века
- разумевање улоге религије у  друштву средњег века
- упознавање културних и техничких достигнућа средњовековне Европе
- коришћење историјских карата за овај период
- подстицање ученика на коришћење историјских извора
- развијање критичког односа према историјским изворима
-примена стандарда
         Срби и њихово      окружење у позном средњем веку 17 - активно слушање
- учешће у разговору
- читање текстова
- гледање илустрација
- анализа стрипа или филма
- израда родословних таблица
-писмена провера знања (петнаестоминутна)
 -истраживање и анализа историјских извора
-објашњава
-иницира дискусију
-наводи
-анализира
-упућује на изворе
-сугерише
-мотивише
- наративна
- дијалошка
- илустративна
- текстуална
- стрип или филм
- таблице родослова
петнаестоминутне вежбе
- стицање знања о српским средњовековним државама
- стицање знања о личностима које су обележиле позни средњи век српске историје
- стицање знања о развоју српског средњовековног друштва, династије
- упознавање културног наслеђа Срба у позном средњем веку
- коришћење историјских карата за овај период
- подстицање ученика на коришћење историјских извора
- развијање критичког односа према историјским изворима
-примена стандарда
        Српске земље и     њихово окружење у доба османлијских освајања 13 - активно слушање
- учешће у разговору
- читање текстова
- гледање илустрација
- анализа стрипа или филма
- израда родословних таблица
-писмена провера (петнаестоминутна)
-истраживање и анализа историјских извора
-писмена провера (тест)
-објашњава
-наводи
-усмерава
-поставља проблем
-анализира
-упућује на изворе
-сугерише
-мотивише
 
- наративна
- дијалошка
- илустративна
- текстуална
- стрип или филм
- таблице родослова
петнаестоминутне вежбе
- стицање знања о личностима које су обележиле овај период српске историје
- схватање узрока пада балканских земаља под турску власт
- разумевање основних одлика турског феудалног друштва
- коришћење историјских карата за овај период српске историје
- подстицање ученика на коришћење историјских извора
- развијање критичког односа према историјским изворима
-примена стандарда
 
 

       СТАНДАРДИ
 
Садржај теме Основни ниво Средњи ниво Напредни ниво
УВОД
Основне одлике средњег века (појам средњи век,хронолошки и просторни оквири, светске цивилизације у периоду средњег века)
 
 
- Зна дефиницију појма - средњи век
- Именује историјски период од V до XV века
- Зна да наведе хронолошке оквире појма средњи век
- Зна да именује феудализам и хришћанство као основне одлике средњег века
-Зна да именује историјске периоде стари век и средњи век и зна њихов хронолошки редослед
- Уме на ленти времена да прочита хронолошки редослед историјских периода
1.2.3  1.2.4   1.2. 1.   1.1 1   .1.4 1.  1.5 1.  1.6 1  .1.7 1.  1.8 1   1.2.6   1.2.7   1.1.9
- Зна да наведе основне карактеристике периода званог средњи век
-Зна да објасни зашто смо за почетак и крај средњег века узели баш те хронолошке одреднице
- Зна да повеже историјски период са друштвеним уређењем које је тада преовладавало
- Развијање умења израде ленте времена са унетим хронолошким границама историјских периода
2.1.1    2.1.2   2.1.3   2.1.5   2.1.6   2.2.1 2.2.2    2.2.3
-Уме да упореди основне карактеристике старог и средњег века
-Зна да објасни разлику кмет-роб
- Развијање умења самосталне израде ленте времена историјских периода
3.1.2   3.1.3   3.1.5   3.1.6   3.2.2   3.2.3   3.2.4 3.2.5
Основни историјски извори за историју средњег века
(писани-повеље, писма, записи, натписи, хронике, летописи, житија светих, биографије владара...; материјални-новац, печати, ликовна уметност, архитектура...)
 
-Препознаје историјске изворе и  смешта их у одговарајући историјски период
-Уме да на примерима препозна врсту историјских извора (нпр. Стари град)-по могућству проверити ова знања у Музеју у одељку за средњи век, или кроз дијафилмове или ППТ (фреске, оружја, оруђа, топуз, стреле, иконе, новчићи-наши и страни...)
-Зна да наведе пример за легенду и народну песму из средњег века (легенда о краљу Артуру, Косовска легенда, из нашег краја...)
-Зна, разликује и именује места где се чувају материјални, а где писани историјски извори;
-Зна где су у Ужицу Архив, Музеј, Градска библиотека 1.2.3   1.2.4   1.2. 1.  1.1 1   1.4 1.  .1.1.5   1.1.6   1.1.7    1.1.8   1.2.1   1.2.2    1.2.6   1.2.7  1 .1.9
- Именује писане историјске изворе за средњи век: повеље, писма, записи, натписи, хронике, летописи, житија светих, биографије владара...
-Зна да дефинише: повеље, писма, записи, натписи, хронике, летописи, житија светих, биографије владара...и да их препозна на примерима на часу
- У музеју препознаје врсте историјских извора
 
 
2.1.1  2.1.2  2.1.3  2.1.5  2.1.6  2.2.1 2.2.2  2.2.3
 
-Уме да изврши селекцију историјских извора по важности за историју као науку
- Уочава и објашњава разлику између историјских извора за стари и средњи век
3.1.2   3.1.3   3.1.5   3.1.6   3.2.2   3.2.3   3.2.4 3.2.5
 

 
ЕВРОПА И СРЕДОЗЕМЉЕ У РАНОМ СРЕДЊЕМ ВЕКУ
Сеоба народа и ране средњовековне државе у Западној Европи
(Хуни, Атила, германске државе на територији Западног Римског царства)
  • Зна шта се подразумева под синтагмом Велика сеоба народа
  • Зна да наведе кључне чињенице о Великој сеоби: када је била (375), ко је покренуо (Хуни) и последице: сеоба варварских народа, пад Западног римског царства (476), стварање нових држава на територији ЗРЦ
  • Зна, уз помоћ наставника, да покаже Врата народа, територију ЗРЦ, ИРЦ и варварске државе настале на територији ЗРЦ
- Зна да је пад ЗРЦ (476) узет за кључни догађај краја старог и почетка средњег века
1.2.3  1.2.4  1.2. 1. 1.1 1. 1.4 1 .1.5 1 .1.6 1 .1.7 1.1.8  1.2.1  1.2.2  5 1.2. 6 1.2.7  1.1.9
-Зна ко су: Хуни, Франци и Атила „Бич божији“
-Зна самостално да опише Велику сеобу народа уз показивање на карти
-Зна самостално на карти да покаже Врата народа, правац продора Хуна, ЗРЦ, ИРЦ, новонастале државе на територији ЗРЦ
- Зна коначну судбину тих новостворених варварских држава и народа који су их створили (нестали, асимиловали се, освојени...)
-Зна да објасни појам вандализам, као и како је настао
- Развијање умења коришћења градива у другачијој форми. Уме да изради интервју са Атилом  2.1.1       2. 1.2 2. 1.3 2 .1.5 2. 1.6 2 .2.1 2. 2.2 2.2.3
- Зна целовито, самостално, течно, узрочно-последично, уз коришћење карте, да опише Велику сеобу народа
 -Зна да повеже одређене топониме, који се данас налазе у Европи са некадашњим народима, који су нестали кроз историју  (Ломбардија, вандализам, Баварска, Саксонија, Венеција, Нормандија, Јитланд, Мађарска-Хунгарија, Енглеска, Фрушка гора-Фрузи, Франци...)
- Зна да у оквиру процеса сеоба ( не баш у вези са Великом сеобом народа) исприча основне чињенице о Виконзима (Норманима) и њиховој сеоби, насељавање Енглеске 1066-Виљем Освајач и Нормандије, као и Јужне Италије.
- Уме да напише састав: Мој сусрет са Атилом3.1.2   3.1.3   3.1.5   3.1.6   3.2.2   3.2.3   3.2.4 3.2.5
Формирање феудалног друштва
(витезови и кметови, пирамидална хијерархија власти, вазални односи, рурално друштво)
 
- Зна да именује делове структуре феудалног друштва и које су основне разлике међу појединим слојевима (друштвеним групама: феудалац-кмет)
-Зна да разликује, у основним цртама: ко је сениор, а ко је вазал (сениор даје вазалу феуд-посед, а вазал верно врши војну службу и сакупља порез)
-Зна ко су кметови и које су обавезе кметова према феудалцима
- Зна дефиницију појмова: феуд, феудално друштво, сениор, вазал
-Зна да на слици препозна ком слоју друштва неко припада 1.2.3  1.2.4  1.2. 1 .1.1 1.1.4 1 .1.5 1 .1.6 1 .1.7 1. 1.8 1. 2.1 1 .2.2 5 1.2.6  1.2.7  1.1.9
- Зна прецизно, са разумевањем да опише вазалне односе (зашто се ступа у вазалне односе,обавезе сениора према вазалу и вазала према сениору)
-Зна да опише односе између феудалаца и кметова
-Зна да опише разлике међу слојевима, на основу слика (властела, трговци, свештенство, кметови, витезови)
-Зна да опише ко су витезови, како се постаје витезом и која је његова улога у феудалном друштву
- Уме да протумачи пирамидалну структуру феудалног друштва
- Зна целовито и јасно да опише структуру феудалног друштва и односе између појединих слојева
-Зна да упореди положај кмета и роба
-Зна да упореди робовласничко и феудално друштво
3.1.2   3.1.3   3.1.5   3.1.6   3.2.2   3.2.3   3.2.4 3.2.5
Франачка држава и ранофеудална привреда (христијанизација Германа, Карло Велики, распад Франачке, основне карактеристике натуралне и робно-новчане привреде) -Зна самостално на карти да покаже Франачку државу и Рим
-Зна да именује модерне државе које су настале распадом Франачке државе и зна да их покаже на карти, уз помоћ наставника
-Зна основне карактеристике натуралне привреде (размена робе за робу)
-Зна ко су Романи, да су Франци романизовани Германи
-Зна да је Карло Велики најпознатији Франачки владар (прво краљ, па цар)
 
 1.2.3  1.2.4  1.2. 1. 1.1 1 .1.4 1. 1.5 1 .1.6 1 .1.7 1. 1.8 1. 2.1 1 .2.2 5  1.2.6  1.2.7  1.1.9
-Зна ко је Карло Велики и по чему је познат
-Зна да је Франачком владала династија Каролинга
-Повезује и зна да опише  процес преображаја, некадашње римске провинције Галије која је постала данашња Француска
- Зна да опише главне карактеристике натуралне привреде и да објасни зашто је у раном средњем веку била преовлађујућа у Западној Европи
-Зна да, уз помоћ наставника,  опише везаност Франачке државе и њених владара са Римокатоличком црквом (Крштење-Хлодовех-настанак државе; Пипин Мали-стварање папске државе, а он преузима престо Франачке од Меровинга; папа крунише Карла Великог, 800.г., а овај ширећи државу, шири хришћанство из Рима)
-Зна да опише процес романизације Франака
-Зна на карти, самостално да покаже ширење Франачке државе, и државе на које се распала 843.
-Зна да опише и протумачи историјску извор: слике „крштење Хлодовеха“ и „крунисање Карла Великог“2.1.1  2.1.2  2.1.3  2.1.5  2.1.6 2.2.1  2.2.2  2.2.3
-Целовито, јасно, течно, уз показивање на карти, објашњава настанак, развој и нестанак Франачке државе (Хлодовех, крштење, настанак,државе (крV. /поч.VI); Карло Мартел-732.-битка код Поатјеа, зауставља Арабљане; Пипин Мали 756.-оснива Папску државу и преузима престо у Франачкој, ствара династију Каролинга, Карло Велики (768-814), шири државу ка истоку: Саси, Баварци, Лангобарди, Авари, Хрвати, распад државе 843.г. у Вердену на: Свето Римско царство-Немачку, Италију и Француску)
-Зна да да пример за натуралну привреду
- Зна зашто су се сукобиле владарске идеологије Франачке и Византије, када се Карло Велики прогласио за цара
 
 
3.1.2   3.1.3   3.1.5   3.1.6   3.2.2   3.2.3   3.2.4 3.2.5
Византија до VII  века
(грчко и римско наслеђе,Константин Велики, оснивање Цариграда,Јустинијан I и покушај обнове Римског царства)
-Зна да су Источно римско царство- Византија-Ромејско царство синоними
-Зна да становници Византије себе зову Ромејима
-Зна да је главни град Византије- Цариград-Константинопољ (Визант, Истанбул-Други Рим)
-Зна да Византијом влада цар ( да по срв. идеологији на свету може бити само један цар)
-Зна да на карти покаже Источно римско царство, Цариград, Средоземље
-Зна ко су Константин Велики и  Теодосије и зашто су важни за настанак Ромејског царства  (313-Милански едикт; 330-оснивање Цариграда, 394-признавање хришћанства за једину веру у Царству; 395.подела царства на Источно и Западно) уз помоћ наставника
-Зна да наведе основне карактеристике Византије: хришћанство, римска култура, римско право
-Зна ко је Јустинијан ( да је владао у VI веку и да је покушао последњи пут да обнови Римско царство) и зашто је важан 1.2.3  1.2.4  1.2. 1. 1.1 1 .1.4 1 .1.5 1 .1.6 1 .1.7 1.   1.8 1. 2.1 1 .2.2 5  1.2.6  1.2.7  1.1.9
-Зна да опише основне карактеристике Јустинијанове владавине ( време владавине (527-565), освајања Вандала, Острогота и дела Визигота, Теодора, кодификација)
- Зна да препозна и истакне добре и лоше стране Јустинијанове владавине
- Зна на карти, самостално, да покаже Византију пре, у време, и после Јустинијана
2.1.1  2.1.2  2.1.3  2.1.5  2.1.6  2.2.1 2.2.2  2.2.3
- Зна да целовито, узрочно-последично логично објасни настанак Источног римског царства уз показивање на карти
-Зна да целовито, хронолошки јасно, узрочно-последично логично опише владавину цара Јустинијана ( место рођења-Царичин град (Јустинијана Прима)-код Лебана;  време владавине (527-565), освајања Вандала, Острогота и дела Визигота, Теодора, Велизар, Нарзес, кодификација, изградња Свете Софије...)
 
3.1.2   3.1.3   3.1.5   3.1.6   3.2.2   3.2.3   3.2.4 3.2.5
Византија до XII  века
 (грчко и римско наслеђе, тематски систем, пронија, династије: Македонска и Комнини, робно-новчана привреда, привредни, културни и верски утицај на суседне народе-Бугаре, Србе, Русе...)
-Зна да је опоравак Византије поч. VII века настао успостављањем тзв. тематског система
- Зна да опише основне карактеристике робно-новчане привреде (развијена, размена робе за новац)
-Зна да наведе утицаје Византије на суседне народе: право, ширење хришћанства, хеленистичка култура (мозаици), архитектура, развој писмености, владарска идеологија, школство, однос према жени...
- Уме да прочита једноставне информације из упоредне табеле везане за натуралну и робно-новчану привреду
-Зна на слици да препозна и именује мозаик
- Повезује Византију са православним хришћанством
 
1.2.3  1.2.4  1.2. 1 .1.1 1 .1.4 1 .1.5 1. 1.6 1 .1.7 1. 1.8 1 .2.1 1 .2.2 5  1.2.6  1.2.7  1.1.9
- Зна да је Византија у више прилика зауставила ширење ислама ка Европи 
- Зна да опише главне карактеристике робно-новчане привреде у Византији и да објасни зашто је та привреда развијенија од натуралне
-Зна теоријски и кроз примере да објасни како је Византија утицала на околне народе (ширење хришћанства (Бугари, Руси, Срби, Грци...), прихватање закона (земљорадничког, поморског, Јустинијановог кодекса...); сликарство (фреске, мозаици...); владарска идеологија; писменост (Ћирило, Методије), књижевност, архитектура, церемоније, хералдика...)
-Зна хронолошки да поређа: Константина, Теодосија, Јустинијана, (Ираклија, Василија II и Алексија Комнина)
-Зна да објасни појмове покрштавање, христијанизација, уопште и на примерима
-Зна да опише значај хришћанства, римског права и хеленистичке културе у Византији...(развијени градови, разни системи школства, мозаици, архитектура, управљање државом, латински, па грчки језик, центри ширења хришћанства: Цариград, Антиохија, Александрија, Јерусалим) 2.1.1  2.1.2  2.1.3  2.1.5 2.1.6  2.2.1  2.2.2  2.2.3
- Зна шта значи и уме да објасни двоглавог орла у хералдици и владарској идеологији Византије (симфонија државе и цркве)
-Зна шта је то грчка ватра
-Зна да опише односе Франачке и Византије у време Карла Великог
-Зна где је Кијевска Русија и да је њихов кнез Владимир 988.г. женидбом са византијском принцезом прихватио хришћанство
-Уочава и истиче разлике тематског система у односу на западноевропски феудализам  и зна његове основне карактеристике: шта је то тема, ко је стратег, а ко стратиот
- Зна да опише успон Византије у време Македонске династије (Василије II – Самуило) и у време Комнина (увођење пронијарског система)
3.1.2  3.1.3  3.1.5  3.1.6  3.2.2  3.2.3  3.2.4 3.2.5
Хришћанска црква
(црквена организација, монаштво, манастири као средишта раносредњовековне културе и писмености, процеси покрштавања, велики раскол и његове последице)
-Зна када је (1054) дошло до раскола хришћанске цркве и које су последице тог чина и дан данас
-Зна ко су папа и патријарх и да је папи средиште у Риму, а патријарху у Цариграду
- Препознаје хијерархију свештенства које припада православној, а које римокатоличкој цркви (уме да их повеже) на основу упоредне табеле
-Препознаје на сликама верске објекте православне и католичке цркве
-Зна шта је то манастир и ко су монаси
-Разликује појмове монах и монарх
-Зна на карти да покаже где су Рим, Цариград, Јерусалим
-Зна да наведе значај хришћанске цркве у средњем веку 1.2.3  1.2.4  1.2. 1 .1.1 1. 1.4 1. 1.5 1. 1.6 1. 1.7 1 .1.8 1. 2.1 1 .2.2 5  1.2.6 1.2.7  1.1.9
- Зна да опише Раскол хришћанске цркве (време, узрок, последице)
-Зна да наведе православну и католичку хијерархију
- Уочава и објашњава значај хришћанске цркве у средњем веку
- На карти показује  подручја утицаја Римокатоличке и православне цркве
2.1.1  2.1.2  2.1.3  2.1.5  2.1.6  2.2.1 2.2.2  2.2.3
- Зна ком рангу и цркви припадају чинови: епископ, надбискуп, бискуп
- Зна да целовито опише однос хришћанске цркве у Франачкој и Византији, узроке и развој антагонизма између два центра и на који начин се сукоб продубио и траје до данас
3.1.2  3.1.3  3.1.5  3.1.6  3.2.2  3.2.3  3.2.4 3.2.5
Исламски свет у средњем веку (Мухамед-појава исламсе религије,настајање муслиманске државе у Арабијии арапска освајања,ососбеност државног и друштвеног уређења, распад јединствене државе, арапско-исламска култура и њен утицај на културу народа Европе) -Зна када (622) и где се јавља ислам (Арабијско полуострво)
-Зна име оснивача ислама (Мухамед)
-На карти, уз помоћ наставника, уме да нађе Арабљанско полуострво и да покаже основне правце ширења ислама и државе (Франачка и Византија) које су га зауставиле у раном средњем веку
-Зна ко су Арабљани, шта је то арабљански калифат
-Именује и препознаје на слици исламску богомољу-џамију
-Зна да у нашој земљи има муслимана и да треба да знамо основне чињениоце о њиховој вери
-Зна да су Арабљани Европљанима пренели нпр: бројке, производњу папира, бусолу, барут, прање руку, ношење браде, јоргован, арапске коње, кратке приче (пре свега љубавне) уз помоћ наставника
-Зна да се верници ислама зову муслимани
-Зна де се верска књига муслимана зове Куран 1.2.3  1.2.4   1.2. 1.   1.1 1   .1.4 1.  1.5 1.  1.6 1  .1.7 1.  1.8 1   1.2.6   1.2.7   1.1.9
- Зна да објасни појмове: калифат, караван
-Зна да опише настанак ислама (ко га је основао, када, где, узрок, последице)
-Зна на карти, самостално, да покаже простор настанка ислама и његовог ширења
-Зна основне особености ислама као религије (5 пута дневно молитва, одлазак на хаџилук у Меку-Ћаба, давање милостиње, забрана конзумирања алкохолних пића, пост)
-Зна да опише арабијско-европске односе у раном средњем веку
- Зна уз помоћ табеле да упореди особине ислама и хришћанства
2.1.1    2.1.2   2.1.3   2.1.5   2.1.6   2.2.1 2.2.2    2.2.3
- Зна да опише појам и процес исламизације у раном средњем веку
-Зна да објасни појам калиф и хиџра
-Зна целовито узрочно-последично, уз коришћење карте, течно да опише настанак и развој ислама и ко га је и када зауставио (732. Карло Мартел, Франачка и 717.-Опсада Цариграда,Византија)
-Зна где је Мека  и зашто је важна за муслимане
- Зна самостално да упореди основне карактеристике ислама и хришћанства
 
3.1.2   3.1.3   3.1.5   3.1.6   3.2.2   3.2.3   3.2.4 3.2.5
Европа и Средоземље у раном средњем веку
 
-Повезује владаре са титулама и државама где су владали
-Разликује верске објекте православних, римокатолика, муслимана
-Зна по чему су важни градови: Рим, Цариград, Јерусалим
-На линији времена уме да означи најважније догађаје раног средњег века
-Издваја најзначајније личности раног средњег века
-Зна основне карактеристике натуралне и робно-новчане привреде
1.2.3  1.2.4  1.2. 1 .1.1 1 .1.4 1 .1.5 1. 1.6 1 .1.7 1. 1.8 1. 2.1 1 .2.2 5  1.2.6  1.2.7  1.1.9
- Зна хронолошки, на линији времена да означи и поређа владаре раног средњег века
-Зна да издвоји главне карактеристике раног средњи век са њиховим најзначајнијим особеностима
-Зна да упореди натуралну и робно-новчану привреду и зна у ком делу Европе је која била развијена
-Зна да повеже парове (супротног или сличног значења и повезаности) и да то објасни: православна-римокатоличка црква; Рим-Цариград; вазал-сениор; феудалац-кмет; натурална-робно-новчана привреда; стари век-средњи век; кмет-роб; робовласништво-феудализам, хришћанин-муслиман... 2.1.1    2.1.2   2.1.3   2.1.5   2.1.6   2.2.1 2.2.2    2.2.3
-Зна тематски да повеже догађаје и личности (Велика себа народа, пад Западног римског царства, осамостаљење Византије и учвршћивање хришћанства-IV и Vвек)
 -Зна да повеже савременике (Мухамед -Ираклије; Василије II –Самуило)
- Зна да уради мапу ума за рани средњи век
3.1.2   3.1.3   3.1.5   3.1.6   3.2.2   3.2.3   3.2.4 3.2.5
СРБИ И ЊИХОВО ОКРУЖЕЊЕ У РАНОМ СРЕДЊЕМ ВЕКУ
Словени на Балкану у раном средњем веку (живот Старих Словена у прапостојбини, словенски обичаји и веровања, узроци и правци сеобе, насељавање Балканског полуострва) -Зна у главним цртама да опише словенске обичаје и веровања (пагани, Перун, Световид, виле, жртвују животиње; живе по шумама, поред воде, праве куће са више излаза; углавном се баве земљорадњом, мање сточарством; живе у демократији, често се свађају, ослобађају заробљенике после неког времена, воле музику...)
-Зна да препозна и разликује словенски и латински календар
-Зна да наведе узроке словенских сеоба
-Зна да именује и на карти, уз помоћ наставника, покаже области које насељавају Источни, Западни и Јужни Словени
-Зна да именује и на карти покаже, уз помоћ наставника, где се налазе Јужни Словени и племена која њима припадају: Словенци (Карантанци), Хрвати, Срби и Бугари
-Зна да разликује израз Словен, Словак и Словенац1.2.3  1.2.4   1.2. 1.   1.1 1   .1.4 1.  1.5 1.  1.6 1  .1.7 1.  1.8 1   1.2.6   1.2.7   1.1.9
-Зна самостално да на карти покаже наведене појмове, као и границе словенских територија у Европи у средњем веку: Лаба (Елба), Балтичко, море, Јадранско море, Црно море, реке Дњепар, Дунав
-На одломцима (примерима) из српских бајки и народних јуначких песама препознају и издвајају остатке прасловенске религије (паганства нпр. вила Равијојла...)
-Зна да објасни како то Словени одлучују „у демократији“ на основу текста из историјског извора
-На основу текстова Прокопија и Псеудо-Маврикија умеју да издвоје словенске обичеје и веровања (начин живота, облачења, одлучивања у племену и  на основу тога да напише есеј „Ја, Словен из шестог века“)
-Зна да упореди територијални распоред  и имена словенских племена у средњем веку и данас, уз помоћ историјских карти и наставника
-Зна да на простору Немачке постоје (још увек) Лужички Срби 2.1.1  2.1.2 2.1.3  2.1.5  2.1.6  2.2.1  2.2.2  2.2.3
-Уме да повеже и објасни  сеобе Словена и Велику сеобу народа
-Зна да упореди територијални распоред  и имена словенских племена у средњем веку и данас, уз помоћ историјских карти и самостално
- Зна да наведе последице Немачког продора на Исток (неслога словенских племена Љутића, Бодрића, остатак Лужички Срби, сви германизовани, притисак римокатоличке цркве, Словаци протестанти, Чеси атеисти...)
-На основу топонимије Европе зна да закључи где су се све простирала словенска племена
3.1.2  3.1.3  3.1.5  3.1.6  3.2.2  3.2.3  3.2.4 3.2.5
Јужни Словени према староседеоцима и суседима
(Авари, Франачка, Византија, однос према староседеоцима, формирање племенских савеза, насељавање Бугара и Мађара и настанак њихових држава, Прво Бугарско царство, Самуилова држава)
-Зна која племена припадају Јужним Словенима и да су Срби-Јужни Словени
- Зна на карти да покаже области где су се населили Бугари (680) и Мађари (890)  и када (век)
-Зна последице досељавања Бугара и Мађара (стварање моћних држава, мађаризација Словена, словенизација Бугара)
-Зна , на основу предходног градива, да наведе основне карактеристике односа Јужних Словена са Франачком и Византијом у раном средњем веку (освајали нас, христијанизовали, асимиловали, културно утицали...)
-Зна на карти да покаже, уз помоћ наставника, Балканско полуострво, Јужне Словене и њихове суседе (Византију, Франачку, Мађарску-Угарску, Бугарску)
-Зна да су Мађарска и Угарска једно исто
1.2.3  1.2.4  1.2. 1 .1.1 1 .1.4 1 .1.5 1. 1.6 1 .1.7 1. 1.8 1. 2.1 1 .2.2 5  1.2.6  1.2.7  1.1.9
- Зна где су се, када и зашто населили Авари и шта је са њима било на крају (постоје ли данас?)
-Зна основне чињенице о отпору Словена Византији ( да је највећи устанак био под царем Самуилом и да опише тај сукоб између њега и Василија II Македонца)
-Зна основне чињенице о Мађарском краљевству (890-досељавање, уништили Велику Моравску, 955-битка код Леха-Немци зауставили њихов продор у Средњу и Западну Европу, 1000.г.-Стефан прима хришћанство, први краљ; раздвојили Западне и Јужне Словене)
-Зна на карти самостално да покаже наведене појмове
-Зна ко је у Панонској низији био по хронолошком редоследу од IV до X века (Хуни, Авари, Мађари), шта се десило са тим народима до данас, а шта са Словенима који су се налазили на том подручју
-Изражава свој став о (критичко мишљење) историјском догађају ( према пораженим Словенима које је у бици на Беласици (1014) победио Василија II Македонца, на основу текста византијског хроничара Скилице о поразу Самуилове војске)
- Зна основне чињенице о пореклу Албанаца (Шиптара) и Румуна 2.1.1 2.1.2  2.1.3  2.1.5  2.1.6  2.2.1  2.2.2 2.2.3
-Зна самостално и целовито, узрочно-последично јасно, о пореклу Авара, њиховом доласку у Панонију и како су нестали (искористити Ајнхардов текст у коме описује пораз Авара од Карла Великог)
-Зна да покаже простор који је заузимала Самулова држава, Охрид, Беласицу
-Зна целовито да опише однос Јужних Словена према суседима и које су данас последице тадашњих дешавања
-Заузима критички став према непознаницама у историји, о којима историчари из разних разлога, не желе, не умеју или неће да пишу (нпр.проблем аутохтоности Словена...Илира)
 
 
 
3.1.2   3.1.3   3.1.5   3.1.6   3.2.2   3.2.3   3.2.4 3.2.5
Србија од VII до XII века
(Властимировићи, српске земље, Србија између Бугарске и Византије, Властимир и Часлав)
 
-Зна, уз помоћ наставника, да покаже на карти српске земље у раном средњем веку: а обавезно зна где су Босна, Зета и Србија (Рашка)
- Зна да је, за сада, прва позната српска династија династија Властимировића
-Зна да смо у њихово време прихватили хришћанство
-Зна на лози Властимировића да прочита основне податке о родбинским односима (нпр.ко је отац, ко су браћа, за време ког владара су Срби покрштени, ако се зна да је то било у 2/2 IX века)
-Зна да прочита једноставне информације из текста Константина Порфирогенита о обнављању Србије у време Часлава
1.2.3  1.2.4  1.2. 1 .1.1 1 .1.4 1 .1.5 1. 1.6 1 .1.7 1. 1.8 1 .2.1 1 .2.2 5  1.2.6  1.2.7  1.1.9
-Зна да дефинише појам кнез
-Самостално на карти показује српске земље уз показивање граница између једне и друге
-Зна да закључи о ком периоду и о ком догађају, је реч, у тексту Константина Порфирогенита о обнављању Србије у време Часлава као и да одреди угао гледања писца
-Без помоћи, се сналази на лози Властимировића (хронолошки редослед владара, принцип наслеђивања...)
 -Зна да су Бугарска и Византија користиле међусобне сукобе у породици Властимировић да остваре свој утицај у Србији
2.1.1  2.1.2  2.1.3  2.1.5  2.1.6  2.2.1 2.2.2  2.2.3
-Зна да опише појмове жупа и жупан
-Повезује знања из ове лекције са предходном , описује односе са Бугарском и Византијом  (пре свега, у време Симеона) и даје свој став о позицији Србије према њима и поступцима владара из ове династије
-Зна да уочи на лози Властимировића, како су потомци добијали презимена у то време; зашто не знамо више о женским члановима лозе
-Зна самостално да исприча  главне карактеристике владавине Властимировића (од када до када владају-векови, ко је први, а ко последњи познати члан те династије, покрштавање Срба, борба за самосталност против Византије и Бугарске, међусобне борбе у династији, кнезови) 3.1.2  3.1.3  3.1.5  3.1.6  3.2.2  3.2.3  3.2.4  3.2.5
Дукља X/XI век
(Војислављевићи, Србија између Самилове државе и Византије, борба за самосталност, Владимир, Војислав, Михаило, Бодин)
- Зна, уз помоћ наставника, да покаже на карти српске земље у раном средњем веку: а обавезно зна где су Босна, Зета и Србија (Рашка)
- Зна да је династију Властимировић наследила династија Војислављевић
-Повезује Властимировиће са Рашком, а Војислављевиће са Дукљом (Зетом)
-Зна на лози да прочита хронолошке границе владавине обе династије
-Емотивно саосећа и уме да прочита једноставне информације из легенде о Владимиру и Косари из Летописа попа Дукљанина
-Зна по коме је и зашто династија Војислављевић понела име
-Зна да препозна и повеже име владара и династију из које долази 1.2.3  1.2.4   1.2. 1.   1.1 1   .1.4 1.  1.5 1.  1.6 1  .1.7 1.  1.8 1   1.2.6   1.2.7   1.1.9
- Зна да интерпретира легенду о Владимиру и Косари и повеже је са предходним градивом (царством Самуиловим)
- Зна да опише и истакне кључне моменте владавине српским земљама династије Војислављевић  (Владимир-први светац међу српским владарима, Војислав-ослободио  је од Византије; 1077.Михаило Војислављевић постао краљ, а у време Бодина је била територијално највећа...)
-Зна на основу понуђених лоза да на  линији времена  означи периоде владавине - хронолошки редослед  српских династија ( Властимировић, Војислављевић, Вукановић)
2.1.1    2.1.2   2.1.3   2.1.5   2.1.6   2.2.1 2.2.2    2.2.3
-Зна да целовито, јасно, узрочно-последично логично, у главним цртама опише успон и пад Дукље у XI веку
-Зна да критички размотри и опише односе између Дукље у XI веку и околних земаља (Византија, Самуилово царство, Нормани, Римокатоличка црква...)
-Зна да  прочита податке о Вукановићима – на основу лозе Вукановића (да су наследили Војислављевиће, да су  владали срп.земљама у ½ XII века и да су их наследили Немањићи, да су били у пријатељским и родбинским везама са Угрима, да су били у родбинским везама са Војислављевићима и Немањићима, па то повезати са структуром феудалног друштва и позицијим крупних феудалаца у њему...)
 
3.1.2  3.1.3  3.1.5  3.1.6  3.2.2  3.2.3 3.2.4 3.2.5
Покрштавање Срба и других Јужних Словена и њихова рана култура
(зачеци христијанозације, значај мисије Ћирила и Методија и њихових ученика, почеци писмености, карактер ране средњовековне културе код Срба и других Јужних Словена)
-Зна у главним цртама да опише мисију Ћирила и Методија (863-век, почетак мисије ширења хришћанства, преведене верске књиге на старословенски) уз помоћ наставника
-Зна да су Ћирило и Методије саставили глагољицу, а Климент и Наум ћирилицу
-Повезује мисију Ћирила и Методија са Расколом хришћанске цркве (зна на којим подручјима и зашто се баш ту писала: глагољица, латиница, ћирилица)
-Зна да именује  најзначајнију српску књигу овог периода: Мирослављево јеванђење
-Зна како су украшаване књиге, а како верски објекти у раном средњем веку
-Зна да прочита једноставне информације из текста Житије Ћирила и Методија (о тражењу хришћанских мисионара из Византије од стране словенских кнезова: да именује ко тражи помоћ, од кога и зашто?)
1.2.3  1.2.4   1.2. 1.   1.1 1   .1.4 1.  1.5 1.  1.6 1  .1.7 1.  1.8 1   1.2.6   1.2.7   1.1.9
-Зна у главним цртама да опише мисију Ћирила и Методија (863, почетак мисије ширења хришћанства; глагољица; преведене верске књиге на старословенски, Цариград, Охрид, Климент и Наум; последице: Срби и Бугари прихватили хришћанство из Цариграда и пишу ћирилицом)
-Зна самостално да анализира одломак из текста Житије Ћирила и Методија о тражењу хришћанских мисионара из Византије од стране словенских кнезова: (где су владали кнезови који траже помоћ (показати и на карти); који је главни проблем који истичу у ширењу хришћанства и шта траже од цара Ромеја)
- Зна на карти да покаже, на Балкану, подручја утицаја римокатоличке и православне цркве
-Зна на примерима да уочи и издвоји главне особине средњовековне културе код Јужних Словена (феудални и верски карактер)
- Зна зашто је значајно Мирослављево јеванђеље (уврштено је међу 100 највреднијих књига света, мађу најлепше украшеним књигама средњег века) 2.1.1  2.1.2 2.1.3  2.1.5  2.1.6  2.2.1  2.2.2  2.2.3
- Зна целовито узрочно-последично логично да опише мисију Ћирила и методија уз сагледавање опште војно-политичке ситуације у Великој Моравској  2/2 IX века и почетка X-ог (Немачко свештенство, германизација, служење на латинском, оправдавање код папе, долазак Мађара и протеривање ученика, где су одтишли њихови ученици и које то последице вуче са собом-глагољаши, Срби и Бугари-ћирилица...)
-Зна да опише последице христијанизације на Балкану; зна да на лози Властимировића прецизно пронађе за време ког владара смо примили хришћанство и на који начин знамо да се то десило (прво хришћанско име у владарској лози-Стефан)
- Зна на примеру слике из Мирослављевог јеванђеља да препозна и дефинише минијатуру
 
 
3.1.2   3.1.3   3.1.5   3.1.6   3.2.2   3.2.3   3.2.4 3.2.5
ЕВРОПА У ПОЗНОМ СРЕДЊЕМ ВЕКУ
Развој и структура феудалних држава
(појмови монархија, република, начини наслеђивања, сталешка монархија, сталеж на примерима Француске, Енглеске Немачког-римског царства, Венеције, утицај цркве)
 
-Зна дефиницију појма монархија, република и сталешка монархија.
-Зна да именује сталеже и како учествују у власти
-Зна начине наслеђивања у династији
-На примеру познатих лоза Властимировић, Војислављевић и (још непознате Немањић) препознаје примере за принципе наслеђивања власти
-Зна да повеже државу (оне које смо учили Франачка, Византија, Венеција, Србија) са њеним државним уређењем
- Уме да повеже државу и титулу владара
1.2.3  1.2.4  1.2. 1. 1.1 1 .1.4 1 .1.5 1. 1.6 1 .1.7 1. 1.8 1 .2.1 1 .2.2 5  1.2.6  1.2.7  1.1.9
-На примерима лоза српских династија закључује о принципима наслеђивања власти
-Зна основне чињенице о Светом-римском царству (Немачкој), Енглеској и Француској у периоду развијеног феудализма
- Зна да објасни узрок сукоба  између Римокатоличке цркве и владара великих западноевропских држава
- Зна даобјасни узрок слагања  између Римокатоличке цркве и владара великих западноевропских држава
-Зна разлику између монархије и републике 2.1.1    2.1.2   2.1.3   2.1.5   2.1.6   2.2.1 2.2.2    2.2.3
-Зна да објасни важност Магна карте и Златне буле за ограничавање власти владара
-Целовито анализира однос Римокатоличке цркве са западноевропским земљама у овом периоду
 
 
3.1.2   3.1.3   3.1.5   3.1.6   3.2.2   3.2.3   3.2.4 3.2.5
Свакодневни живот у средњем веку
(владар, двор и дворски живот, свакодневни живот на селу у граду, положај жене у средњем веку)
 
- Зна шта је то двор
- Разликује и именује друштвене слојеве у средњем веку
-Зна да препозна, на основу слике, кључне инсигније (ознаке) којим се владар разликује од осталих феудалаца и становништва  уопште (престо, прстен, круна, шар, жезло, одело)
-Уме да опише разлике живота у средњем веку на селу и у граду на основу историјских извора ( слика, текста)(привреда, понашање, односи у породици, ратови)
-Зна на слици да препозна витеза и да опише његову опрему 1.2.3  1.2.4  1.2.  1.1.1 1.1.4  1.1.5  1.1.6  1.1.7  1.1.8  1.2.1  1.2.2  5 1.2.6  1.2.7  1.1.9
-Целовито описује владара, његов положај, живот на двору
-Самостално и целовито описује живот на селу и у граду у средњем веку, на основу изабраних историјских извора
-Свеобухватно описује живот жене у средњем веку на основу понуђених материјала - историјских слика (село-град; богати-сиромашни; исток-запад)
-Уочава и издваја основне карактеристике утицаја хришћанске цркве на све друштвене слојеве у средњем веку
-Упоређује живот у средњем веку са данашњим начином живота 2.1.1    2.1.2   2.1.3   2.1.5   2.1.6   2.2.1 2.2.2    2.2.3
- Примерима из предходних лекција илуструје своје излагање о свакодневном животу у средњем веку
-Упоређује свакодневни живот у Византији и Западној Европи (дворови владара, величина градова, положај жена, утицај хришћанске цркве на свакодневни живот, однос владара и хришћанске цркве; владарска идеологија истока и запада)
 
3.1.2   3.1.3   3.1.5   3.1.6   3.2.2   3.2.3   3.2.4 3.2.5
Крсташки ратови (ходочашћа-света места, најзначајнији походи и најпознатији учесници - Ричард Лавово Срце, Саладин, Фридрих Барбароса, Луј IX Свети, витешки редови, улога Млетачке републи