Статут

                            СТАТУТ  ОСНОВНЕ  ШКОЛЕ
 
                            На основу чланова 47. и 57. Закона о основама система образовања и
                  васпитања (''Службени гласник РС'', бр.72/2009), Школски одбор Основне
                  школе ''Вук Караџић'' из Ресавице,  на седници одржаној 04.02.2010.године
                  доноси
 

С Т А Т У Т

 
 ОШ ''ВУК КАРАЏИЋ''
 
 

I.   ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ

 
 
Члан  1.
Статут Основне школе ''Вук Караџић'' у Ресавици (у даљем тексту: Школа)                           је основни општи акт школе (у даљем тексу: Статут), којим се ближе уређују              организација, начин рада, управљање и руковођење, поступање органа установе                   ради обезбеђивања остваривања права детета и ученика, заштите и безбедности             деце, ученика и запослених и мере за спречавање повреда забрана утврђених овим              Статутом, начин објављивања општих аката и обавештавање свих заинтересованих                       страна о одлукама органа и друга питања, у складу са Законом.
 
 Члан  2.
                              Школа је установа која обавља делатност основног образовања и васпитања
            ради остваривања права грађана у тој области, у складу са Уставом Републике                                    Србије, законом, подзаконским актом, Статутом и другим општим актима Школе.
 
  Члан  3.
                              Школа обавља делатност основног образовања и васпитања и у обављању                те делатности ималац је права, обавеза и одговорности у складу са законом и                       Статутом.
                              Школа врши јавна овлашћења и поред делатности образовања и васпитања              обавља и друге делатности којима се омогућава или унапређује делатност                          образовања и васпитања.
                              Канцеларијско пословање Школе обавља се сходном применом прописа о                канцеларијском пословању у органима државне управе, а може се уредити и                                  Правилником о канцеларијском пословању Школе, у складу с тим прописима.
 
                                                                         Члан  4.
             Ради осигурања квалитета рада у Школи се вреднују остваривање циљева и стандарда постигнућа, програма образовања и васпитања, развојног плана и задовољства ученика и родитеља, односно старатеља деце и ученика.
Вредновање квалитета остварује се као самовредновање и спољашно вредновање.
Самовредновањем Школа оцењује: квалитет програма образовања и васпитања и његово остваривање, све облике и начин остваривања образовно-васпитног рада, стручно усавршавање и професионални развој, услове у којима се остварује образовање и васпитање, задовољство ученика и родитеља, односно старатеља деце и ученика.
У самовредновању учествују стручни органи, савет родитеља, ученички парламент, директор и Школски одбор.
Самовредновање се обавља сваке године по појединим областима вредновања, а сваке четврте или пете године – у целини.
Извештај о самовредновању квалитета рада Школе подноси директор Наставничком већу, Савету родитеља и Школском одбору.
Спољашње вредновање рада Школе обавља се стручно-педагошким надзором Министарства и од стране завода за вредновање квалитета образовања и васпитања.
 
                                                                         Члан  5.
                               Школа има развојни план.
             Развојни план Школе јесте стратешки план развоја Школе који садржи приоритете у остваривању образовно-васпитног рада, план и носиоце активности, критеријуме и мерила за вредновање планираних активности и друга питања од значаја за развој Школе.
             Развојни план Школе доноси се на основу извештаја о самовредновању и извештаја о остварености стандарда постигнућа и других индикатора квалитета рада установе.
             Развојни план доноси Школски одбор, на предлог стручног актива за развојно планирање, за период од три до пет година.
             У поступку осигурања квалитета рада установе вреднује се и остваривање развојног плана установе.
            
 
                                                                         Члан  6.
             Школа је дужна да пропише мере, начин и поступак заштите и безбедности ученика за време боравка у школи и свих активности које организује Школа, у сарадњи са надлежним органом јединице локалне самоуправе.
                               Школа је дужна да спроводи мере из става 1. овог члана.
             Ближе услове, облике, мере, начин, поступак и смернице за заштиту и безбедност ученика у Школи прописује министар.
                              
Члан  7.
 У Школи су забрањене активности којима се угожавају, омаловажавају, дискриминишу или издвајају лица, односно групе лица по основу: расне, националне, етничке, језичке, верске или полне припадности, физичких и психичких својстава, сметњи у  развоју и инвалидитета, здравственог стања, узраста, социјалног и културног порекла, имовног стања, односно политичког опредељења и подстицање или неспречавање таквих активности, као и по другим основима утврђеним законом којим се прописује забрана дискриминације.
 Под дискриминацијом лица или групе лица сматра се свако непосредно или посредно, на отворен или прикривен начин, искључивање или ограничавање права и слобода, неједнако поступање или пропуштање чињења, односно неоправдано прављање разлика повлађивањем или давањем првенства.
 Не сматрају се дискриминацијом посебне мере уведене ради постизања пуне равноправности, заштите и напретка лица, односно групе лица која се налазе у неједнаком положају.
 Ближе критеријуме за препознавање облика дискриминације од стране запосленог, ученика или трећег лица у установи, заједно прописују министар просвете и министар надлежан за послове људских права.
 
Члан  8.
    У Школи је забрањено: физичко, психичко и социјално насиље; злостављање        и занемаривање ученика; физичко кажњавање и вређање личности, односно сексуална злоупотреба  ученика или запослених.
           Под насиљем и злостављањем подразумева се сваки облик једанпут учињеног или понављаног вербалног или невербалног понашања које има за последицу стварно или потенцијално угрожавање здравља, развоја и достојанства личности ученика или запосленог.
           Школа је дужна да одмах поднесе пријаву надлежном органу ако се код  ученика примете знаци насиља, злостављања или занемаривања.
           Под физичким насиљем, у смислу става 1. овог члана, сматра се: физичко кажњавање ученика од стране запослених и других одраслих особа; свако понашање које може да доведе до стварног или потенцијалног телесног повређивања ученика или запосленог; насилно понашање запосленог према ученицима или другим заспосленима, као и ученика према другим ученицима или заспосленим.
            Под психичким насиљем, у смислу става 1. овог члана сматра се понашање које доводи до тренутног или трајног угрожавања психичког и емоцијалног здравља и достојанства ученика или заспосленог.
            Под социјалним насиљем, у смислу става 1. овог члана сматра се искључивање ученика из групе вршњака и различитих облика социјалних активности Школе.
            У Школи је забрањен сваки облик насиља и злостављања из става 2. овог члана од стране ученика, његовог родитеља, односно старатеља или одраслог, над наставником, стручним сарадником и другим запосленим.
            Због повреде из става 8. овог члана против родитеља, односно старатеља детета или ученика покреће се прекршајни, односно кривични поступак.
            Протокол поступања у Школи у одговору на насиље и злостављање, садржај и начине спровођења превентивних и интервентних активности, услове и начине за процену ризика, начине заштите од насиља, злостављања и занемаривања, прописује министар.
            Ближе услове о начинима препознавања невербалних облика злостављања деце и ученика од стране запосленог за време неге, одмора и рекреације и других облика васпитно-образовног рада, прописује министар.
 
Члан  9.
У Школи није дозвољено страначко организовање и деловање и коришћење простора школе у те сврхе.
                            
 
                                                                          Члан  10.
           У Школи се негују односи међусобног разумевања и уважавања личности деце, ученика, запослених и родитеља.
Запослени имају обавезу да својим радом и укупним понашањем доприносе развијању позитивне атмосфере у Школи.
Понашање у Школи и односи ученика, запослених и родитеља уређују се правилима понашања у Школи.
                        
 
                                                   II. ПРАВНИ ПОЛОЖАЈ ШКОЛЕ
 
 
1.  НАЗИВ И СЕДИШТЕ ШКОЛЕ
 
 
Члан  11.
                          Школа  послује под називом Основна школа ''Вук Караџић''.
                          Назив Школе исписује се на српском језику, ћириличним писмом и поставља              се на објектима Школе, у складу са одлуком директора Школе ( у даљем                                  тексту - директор).
                          Скраћени назив школе је ОШ ''Вук Караџић''.
                          Седиште Школе је у Ресавици, улица 6. августа број 21.
                          Школа је основана решењем Народног одбора Среза раваничког број 10427
                  од  27.јула 1955.године и уписана у судски регистар код Трговинског суда у
                  Крагујевцу, решењем број Фи 1511/02 и у регистар основних школа министарства              просвете под бројем 052-89 од 03.02.2003.године.
 
 Члан  12.
                      Школа има својство правног лица са правима обавезама и одговорностима  
који проистичу из Устава Републике Србије, закона и Статута. Школа има право    да у правном промету закључује Уговоре и предузима друге правне радње и правне послове у оквиру своје правне и пословне способности.
 
  Члан  13.
           У правном промету са трећим лицима Школа иступа у своје име и за свој рачун, а за своје обавезе одговара имовином којом располаже. Школа послује преко свог жиро рачуна.
 
 
2.  ПЕЧАТ И ШТАМБИЉ
 
 
Члан  14.
                                 Школа има печат и штамбиљ.
                                 Школа има два печата и то: један печат са ознаком I и други са ознаком II,                         округлог облика пречника 32 милиметра, са текстом исписаним у концентричним              круговима око грба Републике Србије, на српском језику и ћириличним писмом. У                       спољном кругу исписује се назив Републике Србије. У следећем унутрашњем                   кругу исписује се назив школе: Основна школа ''Вук Караџић'', а у дну печата                      исписије се седиште Школе: Ресавица.
                                 Печати са ознаком I и II користе за оверавање јавних исправа које издаје                Школа, у правном промету, за финансијско-административно пословање и за                         оверавање потврда, уверења, здравствених књижица и других аката које Школа                    издаје ученицима, запосленима у Школи и трећим лицима. 
                                 Штамбиљ школе служи за евидентирање примљене поште и других аката,                         правоугаоног облика, величине 62 x 32 милиметра, са водоравно исписаним                               текстом у паралелним редовима на српском језику, ћириличним писмом, који                    гласи: Основна школа ''Вук Караџић'' - у првом  реду; Ресавица - у другом  реду;                   Примљено - у трећем реду, Орг. јединица, Број, Прилог и Вредност - у четвртом                   
                  реду.
                                 Школа поседује два меморандума: већи и мањи, правоугаоног облика са                називом школе, који се употребљавају приликом израде разних врста аката и за                  означавање послатих аката путем поште.
                                 На већем меморандуму, величине 62 x 28 милиметара, текст је исписан                  водоравно у паралелним редовима, на српском језику, ћириличним писмом  и                       гласи: Република Србија - у првом реду; Основна школа ''Вук Караџић'' - у другом                      реду; Бр. - у трећем реду, Додатак простора за уписивање датума - у четвртом реду       и Ресавица - у петом реду.
                                 На мањем меморандуму, величине 54 x 10 милеметара, текст је исписан                 водоравно у паралелним редовима на српском језику, ћириличним писмом и гласи:                         Основна школа ''Вук Караџић'' - у првом реду, Ресавица - у другом реду.
 
                                                                        Члан  15.
                                 Чување, издавање и употреба печата са ознаком I и II, штамбиља Школе                и меморандума - већег и мањег, поверено је секретару школе у службене сврхе, у                 складу са Законом о печатима државних и других органа,  прописима о раду органа                       државне управе и прописима о канцеларијском пословању органа државне управе.
 
 
                                                       3. ЗАСТУПАЊЕ И ПРЕДСТАВЉАЊЕ
 
                                                                         Члан  16.
                                 Школу представља и заступа директор школе.
               У случају привремене спречености или одсустности директора школе да обавља дужност, замењује га наставник, васпитач и стручни сарадник у установи на основу  овлашћења директора, односно  Школског одбора, у складу са законом.
                                 Пуномоћје се издаје у писменом облику и у свако доба се може опозвати.
 
Члан  17.
                                 Школу потписују његови заступници, тако што уз фирму школе додају                   свој потпис.
 
4. ЕВИДЕНЦИЈА, ЈАВНЕ И ДРУГЕ ИСПРАВЕ
 
                                                                        Члан  18.
                                 У вршењу јавних овлашћења Школа води евиденцију и издаје јавне            справе                         у складу са посебним законом
               Школа води базу података у оквиру јединственог информационог система просвете.
               Лични подаци уписани у евиденцију прикупљају се, обрађују, чувају и користе за потребе образовно-васпитног рада и достављају министарству надлежном за послове образовања за обављање законом утврђених послова.
               Сви видови прикупљања, обраде, објављивања и коришћења података спроводе се у складу са законом којим се уређује заштита података о личности.
               За потребе научно-истраживачког рада и приликом израде статистичких анализа, лични подаци користе се и објављују на начин којим се обезбеђује заштита идентитета учесника образовања и васпитања.
               Јавна исправа издата супротно овом и посебном закону – ништава је.
 
 
III.ОРГАНИЗАЦИЈА РАДА ШКОЛЕ
 
Члан  19.
                                 У складу са организацијом рада и карактером образовно васпитне                            делатности Школе, ради остваривања што потпунијих резулата у извршавању                       послова и радних задатака Школе, у циљу остваривања права, обавеза и                          одговорности, запослени појединих делова процеса рада у Школи организују се у         организационе јединице.
                                У Школи се образују  следеће организационе јединице: Издвојено одељење                        у Сењском Руднику и Издвојено одељење у Равној Реци.
           
Члан  20.
                                Радом организационе јединице (издвојеног одељења) руководи лице које                именује директор школе.
 
 
IV.  ДЕЛАТНОСТ ШКОЛЕ
 
Члан  21.
                                Делатност Школе је oсновно образовање општег типа у трајању од осам                  година.
                                Образовно васпитни рад обавља се на српском језику.
                                Основно образовање и васпитање у школи се остварује кроз:
  1. разредну, разредно-предметну и предметну наставу, зависно од узраста ученика и од циклуса образовања;
  2. продужени боравак;
  3. допунску и додатну наставу;
  4. изборну и факултативну наставу;
  5. ваннаставне активности;
  6. слободне активности;
  7. наставу у природи, излете и екскурзије;
  8. културну и јавну делатност и друге друштвене активности.
 
                                                       Члан  22.
             У случају да предшколска установа, не може да организује припремни           предшколски програм у насељима која својом мрежом покрива Школа, припремни        предшколски програм за групу до пет деце организује школа, по замолници            предшколске установе, само за ту наставну годину.
 
 
Члан  23.
                              Школа обавља делатност у свом седишту.
                              Школа може да обавља делатност ван седишта, организовањем одељења уз               сагласност Министарства просвете.
                              Издвојено одељење нема својство правног лица.
 
Члан  24.
Школа може да обавља и другу делатност која је у функцији образовања и васпитања (у даљем тексту: проширена делатност), под условом да се ученици са навршених 15 година ангажују у оквиру практичне наставе и да се радом наставника не омета    остваривање делатности образовања и васпитања.
Ученици млађи од 15 година не могу да се ангажују у проширеној делатности школе.    
                              Проширена делатност Школе може да буде давање услуга, производња,                     продаја и друга делатност којом се унапређује или доприноси рационалнијем и                       квалитетнијем обављању образовања и васпитања.
                              Одлуку о проширењу делатности доноси Школски одбор, уз сагласност                    Министарства.
 
 
V. СТАТУСНЕ ПРОМЕНЕ И ПРОМЕНЕ НАЗИВА
И СЕДИШТА ШКОЛЕ И ЗАБРАНА РАДА
 
1. ЗАБРАНА РАДА ШКОЛЕ
 
Члан  25.
Када орган надлежан за обављање послова, управног, односно стручно-педагошког надзора утврди да Школа не испуњава прописане услове за рад или не обавља делатност на прописани начин, као и у случају обуставе рада или штрајка организованог супротно закону, одредиће јој рок за испуњење услова, односно отклањање неправилности у обављању делатности и о томе ће обавестити оснивача.
Када Школа чији је оснивач Република, не поступи по налогу органа из става 1. овог члана, односно када орган управљања не обавља послове из своје надлежности, Министарство предузима једну од следећих привремених мера:
  1. разрешава дужности Школски одбор и именује привремени орган управљања;
  2. разрешава директора и поставља вршиоца дужности директора;
  3. разрешава Школски одбор и директора и именује привремени орган управљања и поставља вршиоца дужности директора.
           Ако у току трајања привремене мере из става 2. тачка 1) истекне мандат директору школе, министар поставља вршиоца дужности до престанка привремене мере и избора директора.
           Ако у току трајања привремене мере из става 2. тачка 1) истекне мандат Школском одбору министар именује привремени орган управљања, до престанка привремене мере и именовања Школског одбора.
          Привремени орган управљања из става 2. овог члана има најмање пет чланова и обавља послове из надлежности Школског одбора.
    Вршилац дужности директора школе и привремени орган управљања              обављају дужност док Министарство не утврди да су испуњени услови, отклоњене      неправилности из става 1. овог члана и да су се стекли услови за престанак    привремених мера, а најдуже шест месеци.
   Ако вршилац дужности директора школе и привремени орган управљања не отклоне утврђене неправилности, Министарство забрањује рад школе.
 
 Члан  26.
                             Школа може да врши статусне промене, о чему одлуку доноси Школски
                  одбор, уз сагласност оснивача.
             
                                                                         Члан  27.
           Одлуку о промени назива и седишта Школе доноси школски одбор уз сагласност оснивача, а када је оснивач Република Србија, уз сагласност Министарства просвете.
 
                                                                         Члан  28.
                            Школа не може да врши статусне промене, промену назива и седишта у току              наставне године.
                           
 
                                                 Члан  29.
     Школа се укида у складу са законом.
     Ученици школе која се укида имају право да заврше започето образовање у    другој школи коју одреди Министарство.
 
 
VI. УПРАВЉАЊЕ И РУКОВОЂЕЊЕ
 
 
1. ОРГАНИ ШКОЛЕ
 
Члан  30.
                                         Орган управљања у Школи је школски одбор.
                                         Орган руковођења у Школи је директор.
                 Поред органа управљања, руковођења Школа има и саветодавне и стручне    органе који који су утврђени Законом и овим Статутом.
 
 
                                            2. ШКОЛСКИ ОДБОР
 
Члан  31.
                                         Школски одбор има девет чланова, укључујући у тај број и председника.
                 Чланове Школског одбора именује и разрешава скупштина јединице локалне            самоуправе. Председника бирају чланови већином гласова од укупног броја    чланова одбора.
                 Школски одбор чине по три истакнута преставника запослених, родитеља и јединице локалне самоуправе.
                 Чланове Школског одбора из реда запослених предлаже Наставничко веће, а             из реда родитеља – Савет родитеља, тајним изјашњавањем.
                  За чланова Школског одбора не може да буде предложено ни именовано       лице:
1)   које је правоснажном пресудом  осуђено за кривично дело за које је изречена безусловна казна затвора у трајању од најмање три месеца или које             је осуђено за: кривично дело насиље у породици, одузимање малолетног лица,      запуштање и злостављање малолетног лица или родоскрвљење; за кривично дело   примања или давања мита; за кривично дело из групе кривичних дела против полне слободе, против правног саобраћаја и против човечности и другиг добара           заштићених међународним правом, без обзира на изречену кривичну санкцију, ни лице за које је, у складу са законом, утврђено дискриминаторско понашање;
2)  које би могло да заступа интересе више структура, осим чланова    синдиката;
3)  чији су послови, дужност или функција неспојиви са обављањем  послова у школском одбору;
4)     које је већ именовано за члана школског одбора друге установе;
5)     које је изабрано за директора друге установе
6)     у другим случајевима у складу са законом.
Скупштина јединице локалне самоуправе одлучује решењем о предлогу        овлашћеног предлагача.
Ако овлашћени предлагач не спроведе поступак у складу са законом или      предложи кандидата супротно одредбама закона, скупштина јединице локалне        самоуправе одређује рок за усклађивање са законом.
Ако овлашћени предлагач ни у датом року не поступи у складу са законом, скупштина јединице локалне самоуправе именоваће чланове Школског одбора без           предлога овлашћеног предлагача.
 
Мандат школског одбора
Члан  32.
Чланови Школског одбора именују се на четири године.
Поступак за именовање чланова покреће се најкасније два месеца пре
истека мандата предходно именованим члановима Школског одбора.
Скупштина јединице локалне самоуправе разрешиће, пре истека мандата,      поједине чланове укључујући и председника или школски одбор, на лични захтев члана и ако:
1)      Школски одбор доноси незаконите одлуке или не доноси одлуке које је на основу закона и статута дужан да доноси;
  1.    члан Школског одбора неоправданим одсуствовањем или несавесним
радом онемогућава рад органа управљања;
  1.    у поступку преиспитивања акта о именовању утврди неправилности;
  2.    овлашћени предлагач покрене иницијативу за разрешење чланова
 Школског одбора због престанка основа по којем је именовано у школски одбор;
  1.    наступи услов из члана 31. став 5. овог Статута.
Изборни период новоименованог појединог члана Школског одбора траје до
истека мандата органа управљања.
           Када Министарство утврди неправилности у поступку именовања, односно разрешења Школског одбора, скупштина јединице локалне самоуправе дужна је да одмах а најкасније у року од 15 дана од дана достављања акта којим се налаже мера, отклони утврђене неправилности.
           Ако скупштина јединице локалне самоуправе не покрене поступак за преиспитивање акта о именовању, односно разрешењу Школског одбора и не усагласи га са законом, у року из става 5. овог члана, министар разрешава постојећи и именује привремени Школски одбор.
 
Привремени орган управљања
 
Члан  33.
Министар именује привремени Школски одбор ако их не именује јединица локалне самоуправе до истека мандата предходно именованим члановима Школског одбора.
                              Мандат привременог органа управљања школе траје до именовања новог.
 
 
Надлежност школског одбора
 
Члан  34.
                            Школски одбор школе:
      1) доноси статут, правила понашања у школи и друге опште акте и даје сагласност на акт о организацији и систематизацији послова;
  1. доноси предшколски, школски програм образовања и васпитања, развојни
план, годишњи план рада, усваја извештаје о њиховом остварењу, вредновању и самовредновању;
  1. утвђује предлог финансијског плана за припрему буџета Републике Србије;
  2. доноси финансијски план школе, у складу са законом;
  3. усваја извештај о пословању, годишњи обрачун и извештај о извођењу
екскурзија, односно наставе у природи;
  1. расписује конкурс и бира директора;
  2. разматра поштовање општих принципа, остваривање циљева
образовања и васпитања и стандарда постигнућа и предузима мере за побољшање услова рада и остваривање образовно-васпитног рада;
      8)  доноси план стручног усавршавања запослених и усваја извештај о његовом остваривању;
       9)  одлучује о жалби, односно приговору на решење директора;
     10) обавља и друге послове у складу са законом, актом о оснивању и статутом.
                                 Школски одбор доноси одлуке већином гласова укупног броја чланова.
                Седницама Школског одбора присуствује и учествује у његовом раду представник синдиката у Школи, без права одлучивања.
               Седницама Школског одбора присуствују и учествују у његовом раду два представника ученичког парламента, без права одлучивања.
               За обављање  послова из своје надлежности Школски одбор одговара органу који га именује и оснивачу.
               Начин рада Школског одбора ближе се уређује Пословником о раду Школског одбора.
 
3. ДИРЕКТОР ШКОЛЕ
Члан  35.
                 Директор руководи радом Школе.
                 Директор школе може да буде лице која испуњава услове прописане               чланом 141. став 2. и 3. и чланом 142. овог Статута.
                 За директора школе може да буде изабрано лице које има одговарајуће            високо образовање за наставника или за педагога и психолога те врсте школе и               подручија рада, на студијама другог степена (дипломске академске студије –            мастер, специјалистичке академске студије или специјалистичке струковне                                           студије) у складу са Законом о високом образовању, почев од 10.септембра                           2005.године или на основним студијама у трајању од најмање четири године, по           пропису који је уређивао високо образовање до 10.септембра 2005.године, дозволу               за рад - лиценцу за наставника, педагога или психолога, обуку и положен испит за              директора школе и најмање пет година радног стажа установи у области                                           образовања и васпитања, након стеченог одговарајућег образовања.
                Изузетно, дужност директора основне школе може да обавља и лице које    има стечено одговарајуће високо образовање на студијама првог степена (основне              академске студије), студијама у трајању од три године или вишим образовањем, за наставника те врсте школе, дозволу за рад – лиценцу, обуку и положен испит за директора школе и најмање десет година радног стажа у установи у области образовања и васпитања, након стеченог одговарајућег образовања, ако се на конкурс не пријави ниједан кандидат са одговарајућим образовањем из става 3. овог члана. На поновљеном конкурсу кандидати који имају одговарајуће образовање из става 3. и 4. овог члана, у складу са законом,                          
   равноправни су.
                Испит за директора установе може да полаже и лице које испуњава услове    за директора установе и које има и доказ о похађаном прописаном програму обуке.
                Лице које положи испит за директора стиче дозволу за рад директора –      
   лиценцу.
                Изабрани директор који нема положен испит за директора, дужан је да га        положи у року од годину дана од дана ступања на дужност.
               Директору који не положи испит за директора у року од годину дана од           дана ступања на дужност, престаје дужност директора.
               Лиценца за директора одузима се директору који је осуђен правоснажном        пресудом за кривично дело или привредни преступ у вршењу дужности.
               Директор школе  бира се на период од четири године.
               Мандат директора тече од дана ступања на дужност.
               Директору установе мирује радни однос за време првог изабраног периода
   на радном месту са кога је изабран.
               Директору установе престаје радни однос ако се у току трајања мандата           утврди да не испуњава услове из става 3. овог члана или одбије да се подвргне       лекарском прегледу на захтев школског одбора.
            О правима, обавезама и одговорностима директора одлучује школски одбор.
               Ближе услове за избор директора, програм обуке у складу са                               компетенцијама директора, програм испита, начин и поступак полагање испита,           састав и начин рада комисије Министарства, садржину и изглед образца лиценце за         директора, садржај и начин вођења регистра издатих лиценци за директора,
   трошкове полагања испита, накнаде за рад чланова комисије и остала питања у          вези са полагањем испита и стицањем лиценце за директора, прописује министар.
 
Избор директора школе
 
Члан  36.
              Директора школе бира Школски одбор на основу конкурса, по прибављеном               мишљењу наставничког већа.
               Мишљење из става 1. овог члана даје се на посебној седници којој                     присуствују сви запослени и који се изјашњавају о свим кандидатима тајним            
   изјашњавањем.
               Конкурс за избор директора расписује се најкасније три месеца пре истека   
   мандата директора.
               Конкурс се објављује у дневном  или недељном лицу или у службеном  
   гласилу, који имају тираж на целој територији Републике Србије.
               Припремне радње у поступку избора директора обавља комисија за избор
   директора ( у даљем тексту: Комисија).
 
                                                        Члан  37.
               Председника и чланове Комисије, као и њихове заменике, бира Школски
   одбор.
              Комисију чине секретар школе и два наставника или стручна сарадника.
              Заменици председника и чланова Комисије бирају се из редова наставника и
   стручних сарадника.
              Заменик председника и заменици чланова Комисије учествују у раду
   Комисије у случају спречености председника, односно чланова.
              Комисија ради у пуном саставу.
              На питања у вези са радом Комисије која нису уређена Статутом сходно се       примењују одредбе Пословника о раду школског одбора.
 
 
                                                           Члан  38.
             Комисија:
  1. саставља текст конкурса за избор директора и припрема га за објављивање.
  2. утврђује благовременост и потпуност пријава на конкурс;
  3. одваја неблаговремене и непотпуне пријаве;
  4. утврђује који учесници конкурса испуњавају услове за избор;
  5. саставља информацију о учесницима конкурса и доставља је директору и школском одбору;
  6. председнику школског одбора доставља информацију о учесницима конкурса и мишљење наставничког већа.
 
 
                                                       Члан  39.
          Конкурс за избор директора садржи информацију:
  1. о називу и адреси Школе;
  2. о начину подношења пријава на конкурс;
  3. о условима за избор;
  4. о доказима за испуњеност услова за избор које треба поднети;
  5. о року за подношење пријава на конкурс;
  6. о року у којем ће одлука о избору бити донета;
  7. о лицу код којег учесник конкурса може добити додатне информације о конкурсу;
  8. о томе да неблаговремене или непотпуне пријаве неће бити узете у разматрање.
     Рок за подношење пријаве на конкурс је 15 дана од дана објављивања
конкурса.
 
                                                       Члан  40.
          Уз пријаву на конкурс учесник треба да поднесе:
  1. доказ о држављанству Републике Србије;
  2. извод из матичне књиге рођених;
  3. оверен препис или оверену фотокопију дипломе о стеченом образовању;
  4. оверен препис или оверену фотокопију уверења о положеном стручном испиту, односно испиту за лиценцу;
  5. потврду о радном стажу у области образовања и васпитања;
  6. доказ о неосуђиваности на безусловну казну затвора у трајању од најмање од шест месеци нити за кривично дело против достојанства личности и морала;
  7. уверење о поседовању психичке, физичке и здравствене способности за рад са ученицима;
  8. радну биографију;
  9. оквирни план рада за време мандата;
 
 
                                                      Члан  41.
            Благовременом пријавом на конкурс сматра се пријава која је непосредно предата Школи пре истека рока утврђеног у конкурсу или је пре истека тог рока предата пошти у облику препоручене пошиљке.
            Ако последњи дан рока пада у недељу или на дан државног празника, или у неки други дан кад Школа не ради, рок истиче истеком првог наредног радног дана.
                                                     Члан  42.
             Потпуном пријавом сматра се пријава која садржи и доказе о испуњености услова за избор.
             Учесник конкурса може доказе о испуњености услове за избор доставити после рока за достављање пријава на конкурс, али само ако учини вероватним да те доказе није могао благовремено прибави из оправданих разлога. Доказе о оправданости разлога за пропуштање рока учесник конкурса је обавезан да достави заједно са накнадно поднетим доказима за избор.
             Накнадно достављање доказа за избор може се прихватити само ако их је Школа примила пре него што је Комисија почела да разматра конкурсни материјал.
 
                                                     Члан  43.
             Комисија почиње разматрање конкурсног материјала по истеку последњег дана рока за пријем пријава на конкурс.
             Комисија је обавезна да припреми информације о учесницима конкурса и да их без одлагања достави директору.
 
                                                     Члан  44.
             По пријему акта Комисије, директор је обавезан да без одлагања закаже седницу наставничког већа која ће се одржати у року од 7 дана од дана када је директор примио акт Комисије.
 
                                                     Члан  45.
             Наставничко веће се о кандидатима за директора изјашњава тајним гласањем, у складу с одредбама Статута који уређују начин рада и одлучивања наставничког већа.
             Мишљење се износи на седници на којој се чланови Наставничког већа упознају са информацијом о учесницима конкурса и без одлагања се доставља Комисији.
 
                                                     Члан  46.
             Комисија без одлагања прослеђује председнику школског одбора мишљење наставничког већа и информацију о учесницима конкурса.
 
                                                     Члан  47.
             Председник Школског одбора по пријему мишљења и информација од Комисије без одлагања заказује седницу Школског одбора.
             Школски одбор доноси одлуку о избору директора, тајним гласањем у складу са Пословником о раду школског одбора, на седници на којој се чланови упознају са информацијом о учесницима конкурса и прибављеном мишљењу наставничког већа.
             Одлука са документацијом о изабраном кандидату доставља се министру просвете на сагласност.
             Сматра се да је одлука Школског одбора о избору директора донета, односно да је министар дао сагласност на њу, ако у року од 30 дана од дана достављања одлуке не донесе акт којим одбија сагласност.
             Школски одбор после протека рока из става 4. овог члана доноси решење о избору директора и доставља га учесницима конкурса. Решењем се утврђују и време ступања на дужност, као и обавеза полагања испита за директора.
             Учесник конкурса незадовољан решењем из става 5. овог члана има право на судску заштиту у управном спору.
                Акт о одбијању сагласности министар доноси ако се у поступку утврди да      одлука није донета у складу са законом или се њеним доношењем доводи у питање            несметано бављење делатности Школе.
                Ако министар донесе акт којим се одбија давање сагласности на одлуку о       избору директора, Школа расписује нови конкурс.
 
                  
Вршилац дужности директора
 
Члан  48.
Вршиоца дужности директора поставља Школски одбор до избора директора ако директору коле престане дужност, а није расписан конкурс или Школски одбор није донео одлуку о избору или је министар донео акт којим је одбијено давање сагласности на одлуку Школског одбора.
Вршиоца дужности директора поставља министар ако Школски одбор не постави вршиоца дужности директора у случајевима из става 1. овог члана или не донесе одлуку по поновљеном конкурсу, односно министар не да сагласност на одлуку по поновљеном конкурсу, у року од седам дана од дана сазнања за наступање разлога за постављење.
За вршиоца дужности директора школе не може бити постављено лице које у поступку избора за директора није добило сагласност.
За вршиоца дужности директора школе може  да буде постављен наставник, васпитач или стручни сарадник у највишем звању, најдуже шест месеци.
Вршиоцу дужности директора школе мирује радни однос на радном месту са кога је постављен за време док обавља ту дужност.
Права, обавеза и одговорности директора школе односе се и на вршиоца дужности директора.
 
 
         Надлежност и одговорност директора школе
 
Члан 49.
                     Директор је одговоран за законитост рада и за успешно обављање      делатности школе.
                     Директор за свој рад одговара школском одбору и министру.
                     Осим послова утврђених законом и статом школе,  директор:
                  1) планира и организује остваривање програма образовања иваспитања и свих активности Школе;
                  2) стара се о осигурању квалитета, самовредновању, остваривању стандарда постигнућа и унапређивању образовно-васпитног рада;
3)  стара се о остваривању развојног плана Школе;
                  4)  одлучује о коришћењу средстава утврђених финансијском планом и    одговара за одобравање и наменско коришћење тих средстава у складу са законом;
                  5)  сарађује са органима јединице локалне самоуправе, организацијама и удружењима;
                  6)  организује и врши педагошко-инструктивни увид и прати квалитет
образовно васпитног рада и педагошке праксе и предузима мере надзора и предузима мере за унапређивање и усавршавање рада наставника, васпитача и стручних сарадника;
                   7) планира и прати стручно усавршавање и спроводи поступак за стицање звања наставника, васпитача и стручног сарадника;
                   8) предузима мере у случајевима повреде забрана из чл. 44. до 46. Закона о основама система образовања и васпитања и недоличног понашања запосленог и његовог негативног утицаја на децу и ученике;
                   9)  предузима мере ради извршавања налога просветног инспектора и просветног саветника, као и других инспекцијских органа;
                  10)  стара се о благовременом и тачном уносу и одржавању ажурности базе података о установи у оквиру јединственог информационог система просвете;
                  11) стара се о благовременом објављивању и обавештавању запослених, ученика и родитеља односно старатеља, стручних  органа и органа управљања о свим питањима од интереса за рад Школе и ових органа;
                 12) сазива и руководи седницама Наставничког већа, без права одлучивања;
                 13) образује стручна тела и тимове, усмерава и усклађује рад стручних органа у школи;
  1.  сарађује са родитељима, односно старатељима ученика;
  2.  подноси извештаје о свом раду и раду установе, Школском одбору, најмање два пута годишње.
  3. доноси општи акт о организацији и систематизацији послова;
  4. одлучује о правима, обавезама и одговорностим ученика, запослених у складу са законом.
 
 
Престанак дужности директора
 
Члан 50.
                   Дужност директора школе престаје: истеком мандата, на лични захтев,         стицањем услова за мировање односно престанак радног односа и разрешењем.      Одлуку о престанку дужности директора доноси Школски одбор.
                  Школски одбор може да разреши директора дужности ако је утврђено да:                                                                       1)    Школа није донела благовремено програм образовања, односно не       
   остварује програм образовања и васпитања или не предузима мере за остваривање                 принципа  и циљева и стандарда постигнућа.
                 2)    Школа не спроводи мере за безбедност и заштиту ученика;
               3)  директор не предузима или неблаговремено предузима одговарајуће мере у случају повреде забрана из чл.7 до 9. овог Статута  и тежих повреда обавеза запослених;
               4) у установи није обебеђено чување прописане евиденције и              документације;
                              5)   се у установи води евиденција и издају јавне исправе супротно закону;
                              6)     директор не испуњава законом прописане услове ;
            7)   директор не поступа по налогу, односно мери надлежног органа за отклањање утврђених недостатака и неправилности;
8) директор предлагањем незаконитих одлука, непотпуним, неблаговременим и нетачним обавештавањем или сазивањем седница супротно пословнику омета рад школског одбора и запослених;
9)    директор није обезбедио да се у оквиру јединственог информационог система просвете врши благовремен и тачан унос и одржавање ажурне базе података установе;
10)    ако је у радни однос примио или ангажује лице ван радног односа супротно закону и општем акту и у другим случајевима, у складу са законом.
      Школски одбор разрешава директора дужности ако му се у дисциплинском поступку изрекне мера престанка радног односа због утврђене одговорности за тежу повреду радне обавезе или стекне услов за отказ уговора о раду са општим прописима о раду.
Школски одбор разрешава директора дужности пре истека мандата када је коначним актом надлежног органа утврђено да је Школа, односно директор одговоран за прекршај из закона, привредни преступ или кривично дело у вршењу дужности.
Школски одбор разрешава директора установе по наложеној мери просветног инспектора, у року од осам дана од дана пријема налога.
 Сматра се да је одлука Школског одбора о разрешењу директора донета односно да је министар дао на њу сагласност ако у року од 15 дана од дана њеног достављања не донесе акт којим одбија сагласност.
 Акт о одбијању сагласности министар доноси ако се у поступку утврди да одлука није донета у складу са законом или се њеним доношењем доводи у питање несметано обављење делатности Школе.
Ако Школски одбор не донесе одлуку о разрешењу директора у року из става 5. овог члана, може да га разреши министар, у року од 15 дана од дана пријема записника о неизвршеном налогу.
 
 
Права директора школе по престанку дужности
 
Члан  51.
Директор којем је престала дужност због истека другог и сваког наредног    мандата или на лични захтев, распоређује се на радно место које одговара степену         и врсти његовог образовања.
Ако нема одговарајућих послова у истој или другој установи, лице из става 1. овог члана остварује права као запослени за чијим радом престане потреба, у        складу са законом.
Директору школе који је разрешен у складу са чланом 50. ст.3 и 4. овог          статута, престаје радни однос без права на отпремнину.
Директору школе коме у другом и сваком наредном мандату престане            дужност разрешењем, а који не може да се распореди на послове који одговрају     степену и врсти његовог образовања, престаје ради однос, уз исплату отпремнине,   у складу са законом.
 
                                             4. САВЕТ РОДИТЕЉА
 
Члан  52.
                       Школа има Савет родитеља.
                       Савет родитеља школе чине по један представник родитеља ученика     
         сваког одељења.
                       Чланови Савета родитеља бирају се на почетку сваке школске године, на             првом родитељском састанку, најкасније до 15. септембра.
                       Савет родитеља:
          1)  предлаже представнике родитеља ученика у Школски одбор;
          2)  предлаже свог представника у стручни актив за развојно планирање и у     
         друге тимове школе;
          3)  предлаже мере за осигурање квалитета и унапређење образовно-васпитног    
         рада.
         4)  учествује у поступку предлагања изборних предмета и у поступку избора      
         уџбеника;
         5)  разматра предлог програма образовања и васпитања, развојног плана, годишњег                     плана рада, извештаја о њиховом остваривању, вредновању и о самовредновању;
         6)  разматра намену коришћења средстава од донација и од проширене делатности      
         установе;
         7)  предлаже Школском одбору намену коришћења средстава остварених радом                ученичке задруге и прикупљених од  родитеља;
         8)   разматра и прати услове за рад Школе, услове за одрастање и учење,безбедност  
         и заштиту ученика;
         9)   учествује у поступку прописивања мера за безбедност ученика;
         10)  даје сагласност на програм и организовање екскурзија, односно програма                   наставе у природи и разматра извештај о њиховом остваривању;
         11)  разаматра и друга питања утврђена овим статутом.
 
                  Савет родитеља  своје предлоге, питања и ставове упућује Школском            одбору, директору  и стручним органима школе.
                  Органи школе обавезни су да се изјасне о предлозима, питањима или             ставовима Савета родитеља, што је могуће пре, а у сваком случају у року који је
   примеран по природи ствари и да о томе у писаном облику обавесте савет      
   родитеља.
                                 Начин рада Савета родитеља школе утврђује се Пословником савета.
 
 
                                                            5.  СЕКРЕТАР ШКОЛЕ
 
Члан  53.
                 Управне, нормативно-правне и друге правне послове у Школи обавља секретар, у складу са нормативом којим се утврђују критеријуми и стандарди за финансирање установе.
                 Послове секретара може да обавља дипломирани правник мастер или дипломирани правник који је стекао високо образовање на основним студијама у трајању од најмање четири године, са положеним стручним испитом за секретара.
                 Секретар из става 2. овог члана уводи се у посао и оспособљава за самостални рад савладавањем програма за увођење у посао и полагањем испита за секретара. Секретару – приправнику директор одређује ментора са листе секретара установа коју утврди школска управа.
                 Секретар је дужан је да у року од две године од дана заснивања радног односа положи стручни испит за секретара.
                 Секретару  који не положи стручни испит у року из става 4. овог члана престаје радни однос.
                 Лице које има положен правосудни или стручни испит за запослене у органима државне управе или државни стручни испит не полаже стручни испит за секретара.
                 Изузетно од става 2. овог члана за секретара школе може да буде изабрано и друго лице уколико се и на поновљени конкурс не пријави дипломирани правник а најдуже две године.
                 Начин и програм увођења у посао, програм, садржину, начин и рокове за полагање стручног испита, састав и начин рада комисије Министарства, пред којим се полаже стручни испит и образац уверења који се издаје, трошкове полагања испита, накнаде за рад чланова комисије и остала питања у вези са полагањем стручног испита за секретара школе, прописује министар.
 
 
 
6.СТРУЧНИ ОРГАНИ ШКОЛЕ
 
Члан  54.
                Стручни органи школе јесу: наставничко веће, одељенско веће, стручно                         веће за разредну наставу, стручно веће за области предмета, стручни активи               за развојно планирање и за развој школског програма и други стручни активи у                    складу са овим статутом.
               Наставничко веће чине наставници и стручни сарадници.
               Одељенско веће чине наставници који изводе наставу у одређеном                          одељењу.
               Стручно веће за разредну наставу чине наставници који изводе наставу у                        првом       циклусу образовања.
               Педагошки асистент учествује у раду већа из ст. 2. до 4. овог члана без                   права на одлучивање.
               Стручно веће за области предмета чине наставници који изводе наставу                        из групе сродних предмета.
                                 Стручни актив за развојно планирање чине представници  наставника,                     стручних сарадника, јединице локалне самоуправе, ученичког парламента и савета                         родитеља.Чланове стручног актива за развојно планирање именује Школски одбор.
               Стручни актив за развој школског програма чине представници                                 наставника и стручних сарадника. Чланове стручног актива за развој школског        програма именује наставничко веће.
               Директор образује тим за остваривање одређеног задатка, програма или                       пројекта. Тим могу да чине представници запослених, родитеља, јединице локалне                           самоуправе, односно стручњака за поједина питања.
              Педагошки колегијум чине председници стручниха већа и стручних                         актива и представник стручних сарадника.
 
             Педагошки колегијум разматра питања и даје мишљење у вези са          
пословима  директора из члана 49. став 3. тач. 1) до 3) и 5) до 7) овог Статута.
            Педагошким колегијумом председава и руководи директор, а одељенским                                                                       већима одељенски старешина.
            Седницама стручних органа школе могу да присуствују представници                             ученичког парламента, без права одлучивања.
 
Надлежност стручних органа
 
Члан  55.
            Стручни органи: старају се о осигурању и унапређивању квалитета                                образовно-васпитног рада школе; прате остваривање програма образовања и                         васпитања; старају се о остваривању циљева и стандарда постигнућа; вреднују                   резултате рада наставника, васпитача или стручног сарадника; прате и утврђују                       резултате рада ученика; предузимају мере за јединствен и усклађен рад са                                         ученицима у процесу образовања и васпитања и решавају друга стручна питања      
образовано-васпитног рада.
 
                             
 
 
                             
Наставничко веће
 
Члан  56.
                                Наставничко веће сачињавају: сви наставници и стручни сарадници и                           друга стручна лица која непосредно доприносе остваривању васпитно-образовних         
                  циљева  и задатака школе.
                                Наставници ангажовани на основу уговора о извођењу наставе учествују у                              раду Наставничког већа, без права на одлучивање.
                                За свој рад Наставничко веће одговара директору школе.
 
Члан  57.
                                Наставничко веће врши следеће послове:
-  утврђује предлог годишњег плана васпитно-образованог рада и стара се о његовом успешном остваривању,
                  -   врши анализу извршавања задатака образовања и васпитања у Школи,
                  -   одлучује о остваривању школског програма,
                  -   планира и организује облике ваннаставних активности ученика,
                  -   утврђује и одобрава распоред часова наставе,
                  -   утврђује састав стручних већа за области предмета,
                  -   одлучује о подели разреда на одељења, броју ученика у одељењима,          
                  -   припрема календар такмичења ученика и обезбеђује услове за њихово                               припремање,
                  -   сарађује са родитељима ученика и пружа им стручну помоћ у циљу јединственог                        васпитног деловања породице и школе,
                  -  утврђује предлог програма извођења екскурзија и предлаже га за годишњи                        програм  Школе,
                  -   разматра извештаје директора, одељењских старешина и других стручних                         органа,
                  -   одобрава одсуство ученицима.
                  -   предлаже чланове комисије за полагање испита и разматра извештаје о                              обављеним испитима,
                  -   похваљује и награђује ученике и одлучује о васпитно-дисциплинским мерама,
                  -   именује чланове школског актива за развој школског програма,
                  -   предлаже чланове школског одбора из реда запослених,
                  -   предлаже чланове стручног актива за развојно планирање из редова наставника              и стручних сарадника,
                  -   даје мишљење Школском одбору за избор директора,
                  -  разматра и оцењује рад  одељенских већа, одељенских старешина и стручних                    већа,
                  -  на иницијативу стручних већа и одељенских већа, предлаже програм стручног                 усавршавања и образовања наставника и сарадника и стара се о остваривању тог              програма,
                  -   предлаже именовање ментора за рад са приправницима,
                  -   даје мишљење и предлоге о питањима из надлежности стручних органа Школе,
                                
 
 
 
 
                                                     Начин рада наставничког већа
 
                                                                        Члан  58.
                               Наставничко веће на почетку сваке школске године утврђује свој план и                  програм рада, који улази у састав годишњег плана рада школе.
                               Радом Наставничког већа преседава директор, без права одлучивања.
                               Наставничко веће доноси у свом раду одлуке и закључке.
                               О току седнице Наставничког већа води се записник.
                               Начин рада Наставничког већа ближе се уређује Пословником.
   
                  
Одељенска већа
 
Члан  59.
                              Одељенско веће образује се ради претресања и решавања питања извођења
                  наставног и васпитног рада и других питања од интереса за поједина одељења.
                              Одељенско веће сачињавају: сви наставници и сарадници једног одељења.
                              Одељенско веће ради у седницама, које сазива и њима руководи одељенски   
                  старешина, кога бира наставничко веће.
                              У случају спречености одељењског старешине, седницу сазива директор.
                              О раду одељенског већа води се записник.
                              За свој рад одељењско веће одговара наставничком већу.
 
 
Члан  60.
                             Одељенско веће у оквиру образовних, васпитних и организационих питања:
                - усклађује и анализира резултате рада свих наставника и сарадника који   изводе наставу у  одељењу,
               - расправља о настави, слободним активностима ученика и другим облицима васпитно-образовног рада, о учењу и раду ученика и предузима мере за успешнију наставу и бољи успех ученика у учењу и владању,
               - анализира успех и владање ученика на крају тромесечја, полугодишта и на крају школске године,
                                 -  усклађује рад наставника у одељењу,
                                 -  усклађује рад ученика у одељењу,
                                 -  утврђује распоред школских писмених задатка одељења,
               -  на предлог предметног наставника, утврђује закључне оцене из наставних предмета ученика од V до VIIIразреда,
                                 -  на предлог одељењског старешине, утврђује оцене из владања ученика,
                                 -  сарађује са родитељима на решавању васпитно-образовних задатака,
               - предлаже наставничком већу план усавршавања наставника, програм екскурзија, наставе у природи и календар такмичења,,
               - расправља о питањима покренутим на родитељским састанцима одељења,
               - упознаје се са условима живота и рада ученика и предлаже мере наставничком већу за побољшање  тог стања,
                                 -  похваљује ученике и изриче васпитно-дисциплинске мере,
                                 -  предлаже додељивање ''Ученик генерације'' и награђивање ученика,
               - изриче ученицима васпитно-досциплинску меру ''укор одељењског већа'',
               -  на предлог предметног наставника, бира ученике који ће учествовати на такмичењима,
               - на предлог предметног наставника, утврђује ученике за које треба организовати додатну и допунску наставу
                           -  врши и друге послове по налогу наставничког већа и директора школе
               На остала питања у вези са радом одељењског већа примењују се одредбе           Статута које уређују начин рада и одлучивања наставничког већа.
 
 Стручно веће за разредну наставу
 
Члан  61.
                Наставници који изводе наставу у првом циклусу образовања образују стручно веће за разредну наставу.
                За свој рад стручно веће за разредну наставу одговара наставничком већу.
                Стручно веће за разредну наставу:
  1. доноси програм рада,
  2. подноси извештаје о свом раду,
  3. анализира резултате образовно-васпитног рада у млађим разредима,
  4. предлаже мере за унапређивање образовно-васпитног рада,
  5. врши и друге послове по налогу наставничког већа и директора школе.
 
                                                             Члан  62.
                 Седнице стручног већа за разредну наставу сазива и њима руководи председник, којег између себе, јавним гласањем, већином гласова од укупног броја чланова, бирају чланови тог органа.
                 На исти начин бира се и заменик председника, који сазива седнице и њима         руководи у случају спречености председника.
                  На остала питања у вези са радом стручног већа за разредну наставу примењују се одредбе Статута о раду наставничког већа.
 
 
                                      Стручно веће за области предмета
 
                                                             Члан  63.
                Наставници који изводе наставу из групе сродних предмета чине стручно веће за области предмета.
                Састав стручних већа за области предмета утврђује наставничко веће најкасније до 20. августа за следећу школску годину.
                За свој рад стручно веће за области предмета одговара наставничком већу.
 
                                                                        Члан  64.
                            У Школи постоје следећа стручна већа за области предмета:
           1)  веће српског и страних језика,
           2)  веће друштвених наука,
           3)  веће природних наука,
           4)  веће математике и техничког образовања,
           5)  веће физичког васпитања,
           6)  веће уметности.
 
 
Члан  65.
                           Задаци стручног већа за области предмета су:
           -  разматра стручна питања и предлаже потребне мере у циљу усавршавања   наставно-васпитног рада,
           - утврђује основе за годишњи план  и програм рада, врши распоред наставног градива и усавршава рад наставника истог, односно сродног наставног предмета,
           -   стара се о стручном усавршавању наставника и сарадника,
                             -   предлаже нове облике  наставног рада,
           -   прати извршење наставног плана и програма и годишњег плана рада и предузима одговарајуће мере,
                            -    ради на уједначавању критеријума оцењивања,
          -    предлажу огранизовање допунске, додатне и припремне наставе.
          - предлаже похваљивање и награђивање односно даје предлоге за предузимање васпитно-дисциплинских мера према ученицима и својим члановима,
           -   разматра задатке и резултате у раду наставника и сарадника по разредима и обезбеђује континуитет у излагању материје и узајамне повезаности наставних градива,
                            -   пружа помоћ наставницима у савлађивању наставног градива,
          - пружа помоћ наставницима у савлађивању одређених програмских садржаја, а нарочито младим наставницима и приправницима,
                            -   предлаже чланове испитних комисија,
          -  обавља и друге послове у вези са одлукама наставничког већа и других органа школе.
 
 
                                                    Члан  66.
                   Седнице стручног већа за области предмета сазива и њима руководи председник, којег између себе, јавним гласањем, већином гласова од укупног броја чланова, бирају чланови тог органа.
                  На исти начин бира се и заменик председника, који сазива седнице и њима руководи у случају спречености председника.
                  На остала питања у вези са радом стручног већа за области предмета сходно се примењују одредбе Статута које уређују начин рада и одлучивања наставничког већа.
 
                                              Стручни актив за развојно планирање
 
                                                                       Члан  67.
                   Стручни актив за развојно планирање чине представници наставнка, стручних сарадника, јединице локалне самоуправе, ученичког парламента и савета родитеља.                          
                   Чланове стручног актива за развојно планирање именује школски одбор.
                   Представнике наставника и стручних сарадника предлаже наставничко веће, представнике локалне самоуправе Скупштина општине, представнике родитеља предлаже савет родитеља а ученика ученички парламент.
                   За свој рад стручни актив за развојно планирање одговара школском одбору.
                            Стручни актив за развојно планирање:
  1. доноси програм рада и поноси извештаје о његовој реализацији,
  2. израђује нацрт развојног плана Школе,
  3. израђује пројекте који су у вези са развојним планом Школе,
  4. прати реализациују развојног плана Школе
  5. обавља и друге послове у вези са одлукама школског одбора.
 
 
                                                   Члан  68.
                     Седнице стручног актива за развојно планирање сазива и њима руководи председник, којег између себе, јавним гласањем, већином гласова од укупног броја чланова, бирају чланови тог органа.
                     На исти начин бира се и заменик председника, који сазива седнице и њима руководи у случају спречености председника.
                     На остала питања у вези са радом стручног актива за развојно планирање примењују се одредбе Статута које уређују начин рада и одлучивања наставничког већа.
 
 
                                 Стручни актив за развој школског програма
 
                                                          Члан  69.
        Стручни актив за развој школског програма чине представници
наставника и стручних сарадника. Чланове стручног актива за развој школског програма именује Наставничко веће.
                    За свој рад стручни актив за развој школског програма одговара    наставничком већу.
                       Стручни актив за развој школског програма:
  1. доноси програм рада и подноси извештаје о његовој реализацији,
  2. израђује нацрт школског програма,
  3. израђује пројекте који су у вези са школским програмом,
  4. прати реализацију школског програма
  5. обавља и друге послове у вези са одлукама наставничког већа.
 
                                        Члан  70.
              Седнице стручног актива за развој школског програма сазива и њима руководи председник, којег између себе, јавним гласањем, већином од укупног броја чланова, бирају чланови тог органа.
               На исти начин бира се и заменик председника, који сазива седнице и њима руководи у случају спречености председника.
                На остала питања у вези са радом стручног актива за развој школског програма сходно се примењују одредбе Статута које уређују начин рада и одлучивања наставничког већа.
 
                                           
 
 
 
 
                                           Педагошки колегијум
 
                                                      Члан  71.
                Педагошки колегијум чине чине представници сручних већа и стручних актива и представник стручних сарадника.
                Седнице Педагошког колегијума сазива и њима председава и руководи директор.
                За свој рад Педагошки колегијум одговара Наставничком већу и директору.
                На остала питања у вези са радом Педагошког колегијума сходно се примењују одредбе Статута које уређују начин рада и одлучивања наставничког већа.
                Педагошки колегијум разматра питања и даје мишљење у вези са пословима директора који се односе на:
1) планирање и организацију остваривања програма образовања и васпитања и свих активности установе,
2) старање о осигурању квалитета, самовредновању, остваривању стандарда постигнућа и унапређивању образовно-васпитног рада,
3)  старање о остваривању развојног плана Школе,
4) сарађивање са са органима јединице локалне самоуправе, организацијама и удружењима,
5) организацију и вршење педагошко-инструктивног увида и праћења квалитета образовно-васпитног рада и педагошке праксе и предузимање мера за знапређивање и усавршавање рада наставника и стручних сарадника,
6) планирање и праћење стручног усавршавања и спровођења поступка за стицање звања наставника, васпитача и стручног сарадника.
 
                     
 
                           Одељенски старешина
 
Члан  72.
                                    Свако одељење има одељењског старешину.
                  Одељењски старешина одељења од I до IV разреда јесте наставник разредне наставе који изводи наставу у одељењу којем ће бити одељењски старешина.
                 Одељењског старешину одређује, пре почетка сваке школске године директор из реда наставника који изводе наставу у одељењу.
                 Одељењског старешину одељења од V до VIII разреда, пре почетка сваке школске године одређује директор Школе из реда наставника којо изводе наставу у одељењу којем ће бити одељењски старешина, по прибављеном мишљењу наставничког већа.
                 Одељењски старешина је педагошки, организациони и административни руководилац одељења.
                 Рад одељењског старешине обухвата: старање  о успеху ученика, васпитање ученика, сарадњу са родитељима ученика, вођење педагошке документације.
Одељењски старешина врши ове послове:
                -  сазива седнице одељенског већа и руководи њима (уколико је именован за руководиоца одељенског већа).
                                  -   стара се о правилном васпитању ученика,
                - проналази најпогодније облике за развијање здравог одељенског колектива,
                -  стара се о савлађивању наставног  програма у одељењу и укључивању ученика у ваннаставне активности,
                -  изриче усмене похвале, примењује васпитно-дисциплинске мере према ученицим, у границама овлашћења и предлаже наставничком већу награђивање, похваљивање и примену васпитно-дисциплинских мера,
                 -  посећује часове наставе у свом одељењу и саветује се са наставницима у циљу побољшавања успеха и дисциплине ученика,
                 - стара се да ученици стичу културне и хигијенске навике и брине о њиховом здравственом стању,
                 -  прима у одређено време родитеље ученика, ради саветовања о раду и учењу ученика, а по потреби  посећује домове родитеља и организује и друге видове сарадње са њима.
                                   -  води евиденцију о изостанцима ученика,
                 -  стара се о извршавању планова рада наставника и осигурава њихову координацију,
                 -  одржава час одељенског старешине, на коме разматра и решава васпитно-образовна питања и проблеме одељења,
                 -  председава комисији за полагање испита ученика одељења,
                                   -  одобрава ученицима свог одељења одсуство од наставе до три дана,
                 -  води разредне књиге и главну уписницу и испуњава ђачке књижице и сведочанства,
                 -  обавља и друге послове по налогу наставничког већа и директора школе.
 
 
VII. ПРОГРАМИ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
 
 
                                             Школски програм
 
Члан  73.
               Основно образовање и васпитање остварује се на основу школског програма.
              Школски програм доноси се на основу наставног плана и програма.                 
                 Школским програмом обезбеђује се остваривање принципа, циљева и стандарда постигнућа, према потребама ученика и родитеља, односно старатеља и локалне заједнице.
               Школски програм доноси школски одбор, по правилу сваке четврте године,  у складу са наставним планом и програмом.
 
              
 
 
 
Садржина школског програма
 
Члан  74.
                                    Школски програм садржи:
1.    циљеве школског програма,
2.  назив, врсту и трајање свих програма образовања и васпитања које Школа остварује и језик на коме се остварује програм,
3.   обавезне и изборне предмете и модуле, по  циклусима, односно разредима,
4.  начин остваривања принципа и циљева образовања и стандарда постигнућа, начин и поступак остваривања прописаних наставних планова и програма, програма и других облика стручног образовања и врсте активности у образовно васпитном раду,
5.  факултативне наставне предмете, њихове програмске садржаје и активности којима се остварују,
6.   начин и поступак остваривања прописаних наставних планова и програма,
7.   друга питања од значаја за школски програм.
 
                                      Наставни планови основног образовања и васпитања
 
                                                                         Члан  75.
                                      Наставни планови основног образовања и васпитања садрже:
  1. обавезне предмете по разредима у основном образовању и васпитању,
  2. изборне предмете по разредима у основном образовању и васпитању,
  3. облике образовно-васпитног рада којима се остварују обавезни и изборни предмети (редован, допунска и додатна и остали облици образовно-васпитног рада),
  4. годишњи и недељни фонд часова по предметима и облицима образовно-васпитног рада.
                  Наставни план обухвата изборне предмете по нивоима и врстама образовања од којих ученик обавезно бира један или више предмета према својим склоностима. Један од обавезних изборних предмета је верска настава или грађанско васпитање.
                  Ученик који се определио за један од два изборна предмета верску наставу или грађанско васпитање, изборни предмет може да мења у току циклуса основног образовања.
                  Наставни план основног образовања и васпитања може да садржи и модуле, самосталне или у оквиру предмета, са фондом часова.
                  Модул јесте скуп теоријских и практичних програмских садржаја и облика рада функционално и тематско повезаних у оквиру предмета или више предмета.
 
                  Наставни програм основног образовања и васпитања
 
                                                        Члан 76.
                  Наставни програм основног образовања и васпитања доноси се у складу са утврђеним општим и посебним стандардима постигнућа и садржи:
1. циљеве образовања и васпитања по нивоима, циклусима, циљеве образовања и васпитања по предметима, модулима и разредима,
2. обавезне и препоручене садржаје обавезних и изборних предмета и модула којима се обезбеђује остваривање општих исхода и посебних стандарда постигнућа,
3. препоручене врсте активности и начина остваривања програма,
4. препоручени начин прилагођавања програма образовања ученика са изузетним способностима,
5.  препоруке за припрему индивидуалног образовног плана за ученике којима је потребна додатна образовна подршка, који се са закашњењем укључују у образовни процес, који не познају језик на коме се остварује образовно-васпитни рад,
6.  друга питања од значаја за остваривање наставних програма.
 
 
                                    Индивидуални образовни план, индивидуални програм и                                             индивидуализовани начин рада
 
                                                                        Члан  77.
                         За дете и ученика коме је услед социјалне ускраћености, сметњи у       
         развоју, инвалидитета и других разлога потребна додатна подршка у образовању и     
         васпитању, установа обезбеђује отклањање физичких и комуникацијских препрека
         и доноси индивидуални образовни план.
                                     Циљ индивидуалног образовног плана јесте постизање оптималног  
                     укљчивања детета и ученика у редован образовно-васпитни рад и његово
                     осамостаљивање у вршњачком колективу.
                                     Индивидуалним образовним планом утврђује се прилагођен и обогаћен
                     начин образовања и васпитања детете и ученика, а посебно:
                  1) дневни распоред активности у васпитној групи и часова наставе у одељењу, дневни распоред рада са лицем које му пружа додатну и распоред рада у посебној групи у којој му се пружа додатна подршка, као и учесталост подршке,
                                    2)   циљеви образовно-васпитног рада,
                  3)  посебне стандарде постигнућа и прилагођене стандарде за поједине или за све предмете са образложењем за одступање од посебних стандарда,
                  4)  индивидуални програм по предметима, односно садржаје у предметима који се обрађују у одељењу и раду са додатном подршком,
                  5)  индивидуализован начин рада васпитача и наставника, односно индивидуализован приступ прилагођен врсти сметње.
                  За ученике са изузетним способности установа доноси индивидуални образовни план, сходно ставу 3. овог члана, осим тачке 3).
                 Индивидуални образовни план у установи доноси педагошки колегијум на предлог стручног тима за инклузивно образовање, односно тима за пружање додатне подршке ученицима из става 3. овог члана.
                 Тим из става 5. овог члана у школи установи чини наставник разредне наставе, односно одељењски старешина и предметни наставници, стручни сарадник школе, ротитељ, односно старатељ, а по потреби педагошки асистент и стручњак ван установе, на предлог родитеља.
                  Родитељ, односно старатељ даје сагласност за спровођење индивидуалног образовног плана.
                 У првој години уписа у установу, индивидуални образвни план доноси се и вреднује тромесечно, а у свим наредним годинама на почетку сваког полугодишта.
                 Настаник и васпитач при планирању свог рада у оделењу, односно групи усклађује свој план са индивидуалним образовним планом детета.
                 Спровођење индивидуалних образовних планова прати просветни саветник.
              Ближа упутства за утврђивање права на индивидуални
образовни план, његову примену и вредновање, доноси министар.
                                       
 
 
                                       Доношење програма образовања и васпитања
 
 
Члан 78.
             Школски и васпитни програм припремају одговарајући стручни органи школе, а доноси их Школски одбор, по прибављеном мишљењу савета родитеља и ученичког парламента и сагласности надлежног органа оснивача на планирана материјална средства за њихово остваривање.
                Када је оснивач установе Република, сагласност из става 1. овог члана даје Министарство.
 
 
 
Члан  79.
               Школски програм објављује се најкасније два месеца пре почетка школске године у којој ће се примењивати.
              Школски и васпитни програм објављује се, у складу са општоим актом школе, на најбољи начин којим се обезбеђује доступност свим заинтересованим корисницима.
 
 
 
VIII. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
 
 
 
Образовно-васпитни рад
 
 
Члан  80.
               Образовно-васпитни рад обухвата наставне и ваннаставне
активности школе којима се остваарује програм образовања и васпитања и постижу прописани циљеви и стандарди постигнућа, у складу са законом.
 
 
 
 
 
 
Школска година
 
 
Члан  81.
                Образовно-васпитни рад школе остварује се у току школске
године, која почиње 1. септембра, а зуавршава се 31. августа наредне године.
                                  Образовно-васпитни рад организује се у два полугодишта.
                                  Ученици имају школи распуст.
                Време, трајање и организација образовно- васпитног рада и школског распуста утврђује се школским календаром.
                 Школски календар прописује министар до 1. јуна.
                 Школски календар може да се мења у изузетним случајевима на захтев школе, уз сагласност министра.
                
 
 
Годишњи план рада
 
 
Члан  82.
                Годишњим планом рада утврђују се време, место, начин и носиоци остваривања програма образовања и васпитања.
                Годишњи план рада школа доноси у складу са школским календаром, развојним планом и предшколским, школским и васпитним програмом, до 15 септембра.
                                    
 
 
Прекид образовно-васпитног рада
 
Члан  83.
             Образовно-васпитни рад може да се прекине у случају више силе, епидемије и другим случајевима којима су угрожени безбедност и здравље деце, ученика и запослених.
              Одлуку о прекиду образовно-васпитног рада доноси надлежни орган јединице локалне самоуправе. Ако надлежни орган јединице локалне самоуправе не донесе одлуку о прекиду образовно-васпитног рада, одлуку одмах доноси министар.
               Након престанка разлога за прекид образовно-васпитног рада школа надокнађује пропуштени рад, на начин који одреди школа, по одобрењу министра.
               У случају непосредне ратне опасности, ратног стања, ванредног стања или других ванредних околности, министар прописује посебан програм образовања, упутство о организацији и раду школе и одређује школе које настављају са радом.
 
 
 
 
 
 
Трајање основног васпитања и образовања
 
Члан  84.
          Основно образовање и васпитање траје осам  година и остварује се у два образована циклуса.
          Први циклус обухвата: од првог до четвртог разреда, за које се организује разредна настава у складу са посебним законом. Изузетно, настава страног језика, изборних и факултативних предмета може да се организује и као предметна, у складу са посебним законом и школским програмом.
         Други циклус обухвата: од петог до осмог разреда, за које се организује предметна настава у складу са наставним планом и програмом и школским програмом.
                                               
                                         
Упис ученика у основну школу
 
Члан  85.
             У први разред основне школе уписују се свако дете које до почетка школске године има најмање шест и по, а највише седам и по година.
             Уз документацију потребну за упис,  родитељ доставља доказ о здравственом прегледу детета.
              Изузетно, деца из осетљивих друштвених група могу да се упишу у школу, без доказа о пребивалишту родитеља и потребне документације.
              Испитивање детета уписаног у школу врше психолог и педагог школе, на матерњем језику детета, применом стандардних поступака и инструмената, препоручених од надлежног завода, односно овлашћене стручне организације. Ако не постоји могућност да се испитивање детета врши на матерњем језику, школа ангажује преводиоца на предлог националног савета националне мањине.                         У поступку испитивања пред полазак у школу, школа може да утврди потребу за доношењем индивидуалног образовног плана или додатном подршком за образовање. Ако додатна подршка захтева финансијска средства, упућује писмени захтев изабраном лекару надлежног дома здравља за процену потреба за пружањем додатне образовне, здравствене или социјалне подршке које утврђује интерресорна комисија.
             Дете старости од шест до шест и по година уписује се у први разред након провере спремности за полазак у школу.
             Проверу спремности детета врши психолог школе применом стандардних поступака и инструмената, препоручених од надлежног завода, односно овлашћене стручне организације.
             У поступку провере спремности на основу мишљења психолога школа може да препоручи:
                               1)  Упис детета у први разред,
             2)  одлагање поласка детета у школу за годину дана, уз наставак похађања припремног предшколског програма,
             Родитељ, односно старатељ детета, коме је препоручено одлагање поласка детета у школу за годину дана, може да поднесе захтев комисији школе за поновно утврђивање спремности за упис у школу. Комисију чине, психолог, педагог, учитељ и педијатар детета.
              Комисија школе применом стандардних поступака и инструмената, може да одобри упис детета или да потврди одлагање уписа детета за годину дана.
                Ако дете старије од седам и по година због болести или других оправданих разлога није уписано у први разред, може да се упише у први или одговарајући разред на основу предходне провере знања.
                Школа дужна је да упише свако дете које има пребивалиште на подручју школе.
                Школа може уписати и дете са подручја друге школе, а на захтев родитеља, у складу са могућностима школе.
             Родитељ, односно старатељ, може да изабере основну школу у коју ће да упише дете, подношењем захтева изабраној школи најкасније до 01.фебруара текуће  календарске године у којој се врши упис.
                Јединица локалне самоуправе води евиденцију и обавештава школу и родитеље, односно старатеље о деци која су стасала за упис и која су уписана у школу.
 
 
 
  Упис страних држављања и лица без држављанства
 
Члан  86.
            Страни држављани и лица без држављанства уписују се у школу у складу са законом под истим условима и на начин прописан законом за држављање Републике Србије.
            За децу и ученике из става 1. овог члана и за прогнана и расељена лица која не познају језик на коме се изводи образовно-васпитни рад или поједине програмске садржаје од значаја за наставак образовања, школа организује учење језика, односно припрему за наставу и допунску наставу, по посебном упутству, у складу са прописом који доноси министар.
            Дете и ученик држављанин неке од европских земаља, док борави у Републици Србији, има право да похађа наставу матерњег језика и културе, бесплатно под условом реципроцитета или на терет родитеља, у просторијама установе коју одреди орган јединице локалне самоуправе.
  
 
 
   IX.   ПРАВА, ОБАВЕЗЕ И ОДГОВОРНОСТИ  УЧЕНИКА
 
 
  1. ПРАВА УЧЕНИКА
 
 
     Права ученика
 
Члан  87.
            Права ученика остварују се у складу са потвђеним међународним уговорима, Законом о основама система образовања и васпитања и посебним законима, а Школа, односно сви запослени су дужни да обезбеди њихово остваривање, а нарочито право на:
  1. квалитетан образовно-васпитни рад;
  2. уважавање личности;
  3. подршку за свестрани развој личности, подршку за посебно исказане таленте и њихову афирмацију;
  4. заштиту од дискриминације, насиља, злостављања и занемаривања;
  5. благовремену и потпуну информацију о питањима од значаја за његово школовање;
  6. информације о његовим правима и обавезама;
  7. подношење приговора и жалбе на оцену и на остваривање других права по основу образовања;
  8. слободу удруживања у различите групе, клубове  и организовање ученичког парламента;
  9. учестовање у раду органа школе, у складу са законом;
  10. покретање иницијативе за преиспитивање одговорности учесника у образовно-васпитном процесу уколико права из тасчке 1. до 9. овог члана нису остварена;
            11)остваривање свих права ученика, права на заштиту и на правично поступање школе према ученику и када повреди утврђену обавезу;
           12) изостајање из школе у оправданим случајевима, поред случајева спречености за похађање наставе због повреде или болести.
            Школа је дужна да обезбеди све услове за остваривање права ученика из става 1. овог члана.
            Ученик, његов родитељ, односно старатељ може да поднесе пријаву директору школе у случају повреде права из става 1. овог члана или непримерног понашања запослених према ученику, у року од 15 дана од наступања случаја.
           Директор је дужан да пријаву размотри и да, уз консултацију са учеником, његовим родитељем односно старатељем одлучи о њој и предузме одговарајуће мере, у року од 15 дана од дана пријема пријаве.
           Запослени у школи дужан једа пријави директору, односно Школском одбору кршење права ученика.
                                                                       
         
 
 
                                                                        Члан  88.
            О захтеву ученика да изостане са наставе до 3 наставних дана одлучује одељењски старешина одмах по постављању тог захтева.
            Ако је пре доношења одлуке да се провере неке чињенице, одлука ће се донети што је пре могуће, али тек након провере.
            Ако ученик није задовољан одлуком одељењског старешине, с истим захтевом може се обратити директору, који о њему решава у истом року као и одељењски старешина и та одлука је коначна.
            О захтеву ученика да изостане с наставе преко три наставна дана одлучује директор и та одлука је коначна.
 
                                                             Одељенска заједница
 
Члан  89.
                               Ученици једног одељења школе образују одељенску заједницу.
             Одељењска заједница има руководство које се састоји од председника и благајника (у одељењима од I до IV разреда) или од председника, секретара и благајника (у одељењима од V до VIII разреда).
              Руководство одељењске заједнице бира се за сваку школску годину, на првом састанку одељењске заједнице. На истом састанку бирају се и заменици чланова руководства.
              Избор се врши јавним гласањем о предлозима за чланове руководства које може да поднесе сваки ученик.
           
 
                                                       Члан  90.
               Председник руководи радом на састанку одељењске заједнице.
               Секретар води записник са састанка одељењске заједнице.
               Благајник од чланова одељењске заједнице прикупља новац,у складу са одлуком органа Школе, наставника или одељењске заједнице.
               Члановима руководства одељењске заједнице у раду помаже одељењски старешина.
               Чланови руководства одељењске заједнице за свој рад су одговорни одељењској заједници и одељењском старешини.
 
 
                                                      Члан  91.
                Одељењска заједница има следеће задатке:
  1. разматрање и решавање проблема у односима између ученика или између ученика и наставника;
  2. разматрање и решавање проблема у учењу и владању ученика;
  3. навикавање ученика на поштовање правила безбедног понашања;
  4. навикавање ученика на поштовање правила лепог понашања;
  5. стварање и развијање позитивне атмосфере у одељењу, у којој владају другарство и међусобно разумевање и уважавање ученика;
  6. избор чланова ученичког парламента.
 
 
 
                                       Члан  92.
                 На рад одељењске заједнице сходно се, у поједностављеном облику, примењују одредбе Статута које уређују начин рада и одлучивања наставничког
већа.
 
 
                                              Ученички парламент
 
                                                       Члан  93.
                 У последња два разреда основне школе организује се ученички парламент ( у даљем тексту ''парламент'') ради:
                1)  давања мишљења и предлога стручним органима, Школском одбору, савету родитеља и директору о:
                - правилима понашања у школи,
                - мерама безбедности ученика,
                - годишњем плану рада,
                - школском развојном плану,
                - школском програму,
                - начину уређивања школског простора,
                - избору уџбеника,
                - слободним и ваннаставним активностима,
                - учешћу на спортским и другим такмичењима,
                - организацији свих манифестација ученика у школи и ван ње и другим питањима од значаја за њихово образовање;
                2)  разматрање односа и сарадње ученика и наставника, васпитача или стручног сарадника и атмосфере у школи;
                3)  обавештавање ученика о питањима од посебног значаја за њихово школовање и о активностима ученичког парламента;
                4) активног учешћа у процесу планирања развоја школе и у самовредновању школе;
                5)  предлагања чланова стручног актива за развојно планирање из реда ученика.
                 Парламент чине по два представника сваког одељења у школи.
                 Чланове парламента бирају ученици одељењске заједнице сваке школске године. Чланови парламента бирају председника.
                  Парламент бира два представника ученика који учествују у раду школског одбора.
                  Програм рада парламента саставни је део годишњег плана рада школе.
                  Ученички парламенти школа могу да се удружуе у заједницу ученичких парламената.
 
 
                                                      Члан  94.
                  Седнице ученичког парламента сазива и њима руководи председник, којег између себе, јавним гласањем, већином гласова од укупног броја чланова, бирају чланови тог органа.
                  На исти начин бира се и заменик председника, који сазива седнице и њима руководи у случају спречености председника.
                  Остала питања у вези рада ученичког парламента регулишу се Пословником о раду ученичког парламента.
                  
 
 
Оцењивање
 
Члан  95.
 
                 Оцењивањем у основној школи процењује се оствареност попрописаних циљева и стандарда постигнућа у току савладавања школског програма, а за ученике са сметњама у развоју – прилагођених стандарда постигнућа у савладавању индивидуалног образовног плана.
                 Оцењивање је јавно и свака оцена ученику мора да буде одмах образложена. Уколико наставник не образложи оцену, а ученик то од њега захтева, ученик има право да поднесе приговор на оцену.
                                   Ученик се оцењује из свих наставних предмета и из владања.
                 У току школске године оцењивање је  описно и бројчано и врши се на основу праћења напредовања ученика у савлађивању школског програма, а на основу посебних стандарда постигнућа.
                                  Ученик се оцењује најмање четири  пута у полугодишту.
                 Закључна оцена из предмета јесте бројчана и изводи се на крају првог и другог полугодишта, према утврђеним стандардима постигнућа и прописаним критеријумима за оцењивање.
                 Ученик са сметњама у развоју коме су током образовања прилагођавани посебни стандарди постигнућа оцењују се у складу са прилагођеним стандардима.
 
 
                                                                      Члан  96.
                  У првом  разреду основаног образовања и васпитања оцењивање и закључна оцена су описни и ученик прелази у наредни разред.
                  У осталим разредима основног образовања и васпитања оцењивање је описно и бројчано у току школске године, осим из предмета које одреди министар. Описна оцена садржи повратну информацију за ученика и родитеља и пружа му јасно упутство како да унапреди свој рад.
                  Ученик другог и трећег разреда основног образовања и васпитања који на крају другог полугодишта има недовољне оцене преводи се у наредни разред, на основу одлуке одељењског већа, осим ако родитељ, односно старатељ изричито захтева да ученик понавља разред.
                  Ученику који је преведен у наредни разред, признаје се разред из кога је преведен као завршен и организује му се индивидуализовани рад, у складу са чланом 72. овог Статута.
                  Ученик од четвртог до седмог разреда који има до две недовољне закључне бројчане оцене полаже поправни испит у августовском испитном року, a ученик завршног разреда у јунском и августовском року.
                   Ученик из става 5. овог члана завршава разред ако положи поправни из сваког предмета.
                   Ученик четвртог до седмог разреда понавља разред ако на крају другог полугодишта има више од две недовољне закључне бројчане оцене или не положи поправни испит.
                   Ученик завршног разреда основног образовања који не положи поправни и завршни испит, завршава започето образовање у истој школи у својству ванредног ученика полагањем испита, уз обавезу плаћања накнаде стварних трошкова које утврди школа.
 
 
                                        Владање и општи успех  
         
                                                   Члан 97.
                   Владање ученика од првог до петог разреда основног образовања и васпитања оцењује се описном оценом која не утиче на општи успех ученика.
                   Владање ученика од шестог до осмог разреда основног образовања и васпитања оцењује се описно у току полугодишта, а бројчано на крају првог и другог полугодишта и утиче на општи успех.
                   Општи успех ученика основног образовања и васпитања утврђује се на крају првог и другог полугодишта на основу аритметичке средине позитивних закључних бројчаних оцена из обавезних предмета и оцене из владања, почев од шестог разреда.
                   Начин, поступак и критеријуме оцењивања успеха из појединачних предмета и владања и друга питања од значаја за оцењивање, прописује министар.
 
 
 
        Завршни испит у основном образовању и васпитању
 
Члан  98.
 
                  Након завршеног осмог разреда ученик полаже завршни испит.
                  Завршним испитом процењује се степен остварености општих и посебних           
   стандарда постигнућа у основном образовању и васпитању.
                  Ученик са сметњама у развоју и инвалидитетом полаже завршни испит, у  
   складу са његовим моторичким и чулним могућностима, односно условима које
   захтева одређена врста инвалидитета.
                  Након обављеног завршног испита ученику се издаје исправа.
                  Након положеног завршног испита ученик стиче право на упис у средњу
   школу без полагања квалификационог испита, осим пријемног испита за проверу
   изузетних способности, на начин и по поступку прописаним посебним законом.
                 Програм завршног испита у основном образовању и васпитању, на предлог
   националног просветног савета и образац јавне исправе из става 4. овог члана,
   доноси министар.
 
 
    Приговор и жалба на оцену у основној школи
 
                                                                     Члан  99.
                   Ученик основне школе, његов родитељ или старатељ има право да поднесе приговор на оцену из предмета и владања у току школске године, жалбу на закључну оцену из предмета и владања на крају другог полугодишта и жалбу на испит.
                   Приговор на оцену из предмета и владања подноси се директору школе у року од три дана од саопштења оцене, жалба у року од три дана од дана добијања ђачке књижице, односно сведочанства, а жалба на испит прописан посебним законом, у року од 24 сата од саопштења оцене.
                   Директор школе, у сарадњи са педагошко-психолошком службом и одељењским старешином, одлучује о приговору у року од три дана.  Ако директор оцени да је приговор основан и да је оцена изведена супротно закону и прописима донетим на основу њега, решењем поништава оцену и образује комисију за проверу знања ученика, преглед и поновно оцењивање писменог или другог рада ученика.
                  По приговору, односно жалби на оцену из владања директор, у сарадњи са педагошко-психолошком службом и одељењским старешином, утврђује оцену из владања.
                  Директор школе је дужан да одлучи о жалби, у року од 24 сата од њеног пријема. Ако утврди да је оцена из предмета изведена супротно закону или прописима донетим на основу њега или је жалба из других разлога основана, решењем поништава закључну оцену и упућује ученика на полагање испита.
                  Ако утврди да је испит обављен противно закону, посебном закону и прописима донетим на основу њих, поништиће испит и упутиће ученика на поновно полагање испита. Испит се организује у року од три дана од дана подношења жалбе.
                  За проверу знања ученика, преглед и поновно оцењивање писменог или другог рада ученика, односно полагање испита, директор решењем образује комисију од најмање три члана, од којих су два стручна за предмет, односно област предмета уколико школа нема потребан број стручних лица за одговарајући предмет, ангажују стручно лице из друге школе.
                  Наставник чија је оцена оспорена или на чији је предлог утврђена закључна оцена, не може да буде члан комисије.
                  Када је поништен испит директор образује нову комисију у чијем саставу не могу да буду чланови комисије чији је испит поништен.
                                    Оцена комисије је коначна.
 
 
                                                    Захтев за заштиту права ученика
 
                                                                         Члан  100.
                 Ученик, његов родитељ, односно старатељ, који сматра да су му повређена права утврђена основним или посебним законом, доношењем или недоношењем одлуке након подношења пријаве, приговора или жалбе, односно ако је повређена забрана из чл.7. и 8. овог Статута, право из чл. 88. овог Статута, што утиче на статус ученика, има право да поднесе захтев за заштиту права Министарству, у року од осам дана од дана сазнања за повреду својих права.
                 Ако оцени да је захтев из става 1. овог члана основан, Министарство ће у року од осам дана од дана пријема захтева да упозори Школу и одреди јој примеран рок за отклањање повреде закона.
                 Ако Школа не поступи по упозорењу из става 2. овог члана, Министарстви ће одлучити о захтеву.
 
                                             Испити ученика
 
                                                    Члан  101.
                Поправни, разредни и други испити у Школи се полажу пред комисијом коју именује директор.
                Комисија заједно са председником има три члана, као и заменика председника и заменике чланова.
                Комисија ради у пуном саставу и присуствује читавом току испита.
                Комисију за ученике млађих разреда чине одељењски старешина ученика који полаже испит (председник комисије) и два наставника разредне наставе, од којих је један испитивач. Ако ученик полаже испит из наставног предмета из којег наставу не изводи наставник разредне наставе, уместо једног наставника разредне наставе за члана комисије именује се наставник који изводи наставу из тог предмета и тада је тај наставник испитивач.
                Комисију за ученике старијих разреда чине одељењски старешина ученика који полаже испит (председник комисије) и два наставника предметне наставе, од којих је један испитивач. Најмање два члана комисије за ученике старијих разреда морају бити стручни за предмет из којег се полаже испит.
                Уколико у Школи не постоје два наставника за исти наставни предмет, члан комисије може да буде наставник из друге школе.
                 Ако се ради о поправном испиту или о испиту по приговору на оцену добијену у току школске године, односно по жалби на закључну оцену, члан комисије не може бити наставник који је дао оспорену оцену, односно наставник на чији је предлог ученику оцена закључена. Ако је тај наставник истовремено одељењски старешина ученика који полаже испит, директор уместо њега за председника комисије именује другог наставника.
 
                                                 Члан  102.
                 Комисија је обавезна да утврди савладаност програмских садржаја за предмет из којег се испит полаже.
 
                                                 Члан  103.
                 О току и резултату полагања испита комисија води записник на прописаном обрасцу за сваког ученика посебно.
                 Један образац може се употребити за полагање испита из више предмета.
                 Записник потписују сви чланови комисије.
 
                                                 Члан  104.
                 Ученици испите полажу у роковима утврђеним законом и Статутом.
                 Испити у испитном року се одржавају у месецу по коме је назван рок у складу са одлуком директора.
                 Испити се могу одржавати у ненаставним данима, осим у данима у које школа не ради – нерадним данима.
 
                                                 Члан  105.
                 Пре полагања поправног испита, за ученике који полажу поправни испит организује се припремна настава, која траје најмање пет дана, са по два часа наставе у току дана по предмету.
                 Припремна настава организује се за групу од највише 10 ученика који су упућени да полажу поправни испит из истог предмета.
                 Ученик није обавезан да похађа припремну наставу.
  
                                                 Члан  106.
                 Распоред похађања припремне наставе утврђује директор. Распоред се објављује на огласној табли школе најкасније три дана пре почетка припремне наставе.
 
                                                 Члан  107.
                 Разредни испит ученик полаже у јунском и августовском испитном року.
 
                                                  Члан  108.
                 Ученици на прописаном обрасцу пријављују полагање испита.
            
 
 
                                                   Члан  109.
                 Дан и час полагања испита у оквиру испитног рока одређује директор, на предлог комисије.
                 Дан и час полагања испита одређује се тако да ученик истог дана не полаже испит из више од једног предмета, ако је то изводљиво.
                 Обавештење о дану и часу полагања испита истиче се на огласну таблу најкасније три дана пре дана одређеног за полагање испита.
  
                                                   Члан  110.
                 Ученик може из оправданих разлога захтевати одлагање полагања испита, а може и оправдати изостанак са испита или дела испита и захтевати да испит полаже накнадно.
                  У случајевима из става 1. овог члана испит може да се полаже најкасније до краја испитног рока.
 
                                                    Члан  111.
                   Ученик који полаже испит (у даљем тексту-кандидат) обавезан је да на испит дође са ђачком књижицом у којој је налепљена и оверена његова фотографија.
                   Пре почетка полагања испита, председник комисије упознаје кандидата с његовим правима и обавезама за време полагања.
 
                                                    Члан  112.
                   Кандидат има право:
  1. да по извлачењу питања, односно тема, поставља питања ради тачног разумевања онога што се од њега тражи;
  2. да направи консепт за давање одговора;
  3. да одговори на сва извучена питања.
 
 
                                            Члан  113.
         Кандидат има обавезу:
  1. да на време приступи полагању испита;
  2. да поступа по налозима комисије;
  3. да за време испита не напушта просторију у којој се испит одржава, осим по одобрењу комисије;
  4. да се за време испита не служи преписивањем нити другим недозвољеним средствима.
 
                                                      Члан  114. 
                   Кандидат испит полаже усмено, осим из предмета за које наставни програм утврђује обавезу израде писмених задатака, у ком случају испит полаже прво писмено, па затим усмено.
 
 
                                                     Члан  115.
                  Из предмета за које наставни програм утврђује обавезу израде практичних радова или извођење неких других практичних активности, кандидат најпре изводи практичне активности, а затим полаже усмени део испита.
 
                                                     Члан  116.
                 Израда писменог задатка траје један школски час.
                 Израда практичног рада може трајати један или два школска часа, у зависности од његове сложености.
                 Теме писмених задатака, односно практичних активности, утврђује испитивач и исписује их на испитне листиће, којих треба да буде најмање за пет више од броја ученика који полажу испит из одређеног предмета.
                 Теме из става 3. овог члана испитивач утврђује тако да њима у највећој могућој мери буду покривени програмски садржаји предмета из којег се полаже испит.
 
                                                      Члан  117.
                По извлачењу испитног листића, а пре него што почне израду писменог задатка или извођење практичних активности, кандидат може да замени извучени испитни листић, али само једном у току полагања овог дела испита из једног предмета.
                Оцена на овом делу испита који је положен после замене испитног листића не може бити већа од оцене довољан ( 2 ).
 
                                                     Члан  118.
                 Усмени део испита траје један школски час.
                 Комбинације са пет испитних питања утврђује испитивач и исписиује их на испитне листиће, којих треба да буде најмање пет више од броја ученика који полажу испит из одређеног предмета.
                 Комбинације из става 2. овог члана испитивач утврђује тако да њима у највећој могућој мери буду покривени програмски садржаји предмета из којег се полаже испит.
 
                                                     Члан  119.
                 По извлачењу испитног листића, кандидат има право да на чистом листу папира сачини концепт одговора на постављена питања, који ће му послужити приликом давања одговора.
                 Време за прављење концепта може да траје највише 15 минута, осим ако више кандидата извлачи испитне листиће, у ком случају кандидат може да се за одговарање припрема и дуже од 15 минута – све док на њега не дође ред.
 
 
                                                     Члан  120.
                  Пре него што започне одговарање, кандидат може да замени извучени испитни листић, али само једном у току полагања усменог дела испита из једног предмета.
                  Оцена на усменом делу испита који је положен после замене испитног листића не може бити већа од оцене довољан ( 2 ).
 
 
 
                                                     Члан  121.
                 Ако кандидат има веће сметње у говору или друге сметње које га ометају у давању усмених одговора на постављено питање, комисија може да му дозволи да испит у целини полаже писмено.
                 Комисија ће начин полагања било ког дела испита прилагодити и кандидату који има сметње које га ометају да испит полаже на један или други начин.
 
 
                                                    Члан  122.
               Оцену на делу испита, као и на испиту у целини, утврђује комисија већином гласова, на предлог испитивача.
               Оцена на испиту у целини треба да се изведе узимајући у обзир оцене добијене на оба дела испита.
               Оцену са краћим обрзложењем кандидату саопштава председник комисије.
 
 
 
                                                    Члан  123.
               Испит је положио кандидат који је добио оцену ''довољан'' ( 2 ) до ''одличан'' ( 5 ), а кандидат који је добио оцену ''недовољан'' ( 1 ), није положио испит.
               Оцена ''недовољан'' ( 1 ) уписује се у записник о полагању испита у случају да кандидат не поседује потребна знања, односно вештине на задовољавајућем нивоу.
               Кандидат није положио испит и ако:
  1. није приступио полагању испита или дела испита;
  2. одустане од полагања испита или дела испита после извлачења испитних листића и напусти просторију у којој се испит одржава;
  3. буде удаљен са испита или дела испита због непоштовања обавеза у вези са поступком полагања испита.
 
 
                                                    Члан  124.
               На предлог председника или члана комисије, директор ће поништити испит ако је током његовог полагања повређен Статутом прописан поступак полагања.
 
                                     Убрзано напредовање ученика
 
                                                    Члан  125.
               Ученици могу да убрзано напредују у складу са законом, посебним законом и условима и по поступку које је прописао министар просвете.
 
 
 
 
 
Обавезе  ученика
 
Члан  126.
              У остваривању својих права ученик не сме да угрожава друге у остваривању права.
                                Ученик има обавезу да:
  1. редовно похађа наставу и извршава школске обавезе;
  2. поштује школских правила, одлука директора, наставника и органа школе;
  3. ради на усвајању знања, вештина и вредносних ставова прописаних школским програмом, прати сопствен напредак и извештава о томе наставнике и родитеље, односно старатеље;
  4. у поступку оцењивања покаже своје стварно знање без коришћења разних облика преписивања и других недозвољених облика помоћи,
  5. не омета извођење наставе и не напушта час без предходног одобрења наставника;
  6. поштује личност других ученика, наставника и осталих запослених у школи;
  7. благовремено правда изостанке;
  8. чува имовину школе и чистоћу и естетски изглед школских просторија;
  9. стара се о очувању животне средине и понаша у складу са правилима еколошке етике.
 
                                             Одговорности ученика
 
                                                   Члан  127.
                Са учеником који врши повреду правила понашања или се не придржава одлука директора и органа Школе, неоправдано изостане са наставе пет часова, односно који својим понашањем угрожава друге у остваривању њихових права, школа је дужна да, уз учешће родитеља, односно стратеља ученика, појача васпитни рад активностима: у оквиру одељењске заједнице, стручним радом одељењског старешине, педагога, психолога, посебних тимова, а када је то неопходно да сарађује са одговарајућим установама социјалне, односно здравствене заштите на промени понашања ученика.
               Ученик може да одговара за лакшу повреду обавезе утврђену општим актом школе, за тежу повреду обавезе која је у време извршења била прописана овим или посебним законом и за повреду забране из чл. 7. и 8. Статута.
               Теже повреде обавеза ученика су:
  1. уништење, оштећење, скривање, изношење, преправка или дописивање података у евиденцију коју води школа,
  2. Преправка или дописивање података у јавној исправи кој издаје школа,
  3. Уништење или крађа имовине школе, привредног друштва, предузетника, ученика или запосленог,
  4. Подстрекавање, помагање, давање ученику и употреба алкохола, дувана, наркотичког средства или психоактивне супстанце,
  5. Уношење у школу оружја или другог предмета којим може да угрози или повреди друго лице,
  6. Свесно непридржавање правила и мера безбедности ученика,
  7. Употреба мобилног телефона, електричног уређаја и другог средства у сврхе којима се угрожавају права других или у сврхе преваре у поступку оцењивања,
  8. Неоправдано изостајање са наставе најмање 35 часова и учестало чињење лакших повреда обавеза.
 
                                                 Члан  128.
               Ученик, родитељ, односно старатељ одговара за материјалну штету коју ученик нанесе школи, намерно или из крајње непажње, у складу са законом.
 
                                                 Члан  129.
                Школа је обавезна да обавештава надлежну јединицу локалне самоуправе о:
  1. деци која нису уписала први разред,
  2. ученицима који нередовно похађају наставу,
  3. ученицима који су престали да похађају наставу.
                       Рок за достављање обавештавање је 15 дана од дана истека рока за упис, односно од дана престанка редовног похађања школе.
 
                                   Васпитно-дисциплински поступак
 
                                                      Члан  130.
                     Васпитно-дисциплински поступак je хитан и покреће се закључком директора. Закључак садржи податке о ученику, опис теже повреде обавеза, односно забрана из чл 7. и 8. Статута, време, место и начин извршења повреде и одговарајуће доказе.
                     Закључак из става 1. овог члана доставља се ученику, родитељу или старатељу, одељењском старешини, стручним сарадницима, односно одговарајућем стручном тиму.
                     Ученик мора бити саслушан, уз присуство родитеља.
 
                                Васпитне и васпитно-дисциплинске мере
                                    и правна заштита ученика
 
                                                     Члан  131.
                    За поведу обавезе, односно забране прописане Статутом, могу да се изрекну мере, и то:
  1. За лакшу повреду обавеза ученика, васпитна мера - опомена, укор одељењског старешине или укор одељењског већа, у складу са општим актом школе;
  2. За тежу повреду обавеза ученика, васпитно-дисциплинска мера – укор директора и укор наставничког већа;
  3.  За учињену повреду забране забране из чл.7. и 8. Статута, васпитно-дисциплинска мера:
    • премештај ученика од петог до осмог разреда у другу основну школу на основу одлуке наставничког већа, уз сагласност родитеља, односно старатеља,
 
                   Васпитна мера изриче се ученику за лакшу повреду обавеза из става 1. тачка 1) овог члана без вођења васпитно-дисциплинског поступка.
                   Мера из става 1. овог члана може да се изрекне ученику ако је школа предходно предузела неопходне активности из члана 127. став 1. Статута.
                  Ако Школа није предходно предузела неопходне активности из члана 128. став 1. Статута, предузеће их пре изрицања мере.
                  Када предузете активности доведу до позитивне промене понашања ученика, обуставиће се поступак, осим ако је учињеном повредом забране из чл. 7. и 8. Статута, озбиљно угрожен интегритет другог лица.
                  Мера из става 1. тач.2) и 3) овог члана изриче се ученику након спроведеног васпитно-дисциплинског поступка и утврђене одговорности.
                  Васпитна и васпитно-дисциплинска мера изричу се у школској години у којој је учињена повреда обавеза ученика.
                  Ученику се смањује оцена из владања због изречене васпитно-дисциплинске мере, али се понашање ученика прати и оцена се поправља када дође до позитивне промене у његовом понашању.
                   Када ученик изврши повреду обавезе, односно забране из чл.7. и 8. Статута, школа одмах обавештава родитеља, односно старатеља и укључује га у одговарајући поступак.
                   Ученик, његов родитељ, односно старатељ има право да поднесе жалбу Школском одбору на изречену васпитно-дисциплинску меру за извршену тежу повреду обавезе ученика или повреду забране из чл. 7. и 8. Статута, у року од три дана од дана достављања решењао утврђеној одговорности и изреченој мери.
                   Школски одбор решава по жалби у року од 15 дана од дана достављања. Жалба одлаже извршење решења директора.
                  
                                          Похваљивање  и награђивање
 
                                                      Члан  132.
                  У току школовања ученик може да добије:
                  1) диплому за изузетан општи успех;
                  2) диплому за изузетан успех у свлађивању наставног плана и програма из појединог предмета.
 
                                                       Члан  133.
                   Ученик који се истиче у учењу и владању похваљује се или награђује.
                   Похвале могу бити усмене и писмене
                   Усмену похвалу ученик добија на крају другог тромесечја за постигнут резултате у учењу и владању.
                   Текст похвале одељењски старешина саопштава пред одељењем и на родитељском састанку.
                   Писмену похвалу ученик добија:
  1. за постигнут одличан успех на крају првог полугодишта;
  2. за освојено једно од три места на школском, општинском и регионалном такмичењу  из наставног предмета.
 
                   Списак писмено похваљених ученика објављује се на огласној табли школе.
                   Похвалу не може добити ученик који нема примерно владање.
 
 
                                                      Члан  134.
                   Ученик може добити следеће награде:
  1. књигу на крају наставне године за постигнут одличан општи успех.
                   Ученик који освоји једно од три прва места на такмичењу вишег ранга од школског такмичења из наставног предмета, може бити награђен:
  1. књигом ,
  2. бесплатним уџбеницима,
  3. бесплатном екскурзијом,
  4. другим примерним поклоном.
                   Награда из предходног става додељује се у складу са могућностима школе, донатора и спозора а на основу одлуке наставничког већа.
                   Списак награђених ученика обајвљује се на огласној табли школе.
                   Награду не може добити ученик који нема примерно владање.
 
 
                                                    Члан  135.
                    Иницијативу за усмену похвалу ученика подноси предметни наставник и одељењски старешина, за писмену похвалу и награду одељењски старешина, одељењско веће или предметни наставник.
 
 
                                                    Члан  136.
                  У Школи се на крају сваке школске године додељује посебна похвала ''Ученик генерације'', ученику завршног разреда који се у својој генерацији највише истакао у учењу и владању, а на основу Правилника о критеријумима за избог ђака генерације.
             
 
    
 
           X.НАСТАВНИЦИ, ВАСПИТАЧИ И СТРУЧНИ САРАДНИЦИ
 
 
      Наставници  и стручни саарадници
 
 
Члан  137.
                Наставу и друге облике образовно-васпитног рада у Школи остварује наставник.
                Стручне послове у Школи обављају стручни сарсадници: психолог, педагог и библиотекар.
                Зависно од потреба школе и програма који се остварује, додатну подршку и стручне послове може да обавља и социјални радник, дефектолог, логопед, и андрагог.
                                 
 
 
 
                                          Педагошки асистент и помоћни наставник
 
Члан 138.
                Педагошки асистент пружа помоћ и додатну подршку ученицима, у складу са са њиховим потребама и помоћ наставницима и стручним сарадницима у циљу унапређивања њиховог рада са децом и ученицима којим је потребна додатна образовна подршка. У свом раду остварује сарадњу са родитељима, односно старатељима, а заједно са директором сарађује и са надлежним установама, организацијама, удружењима и јединицом локалне самоуправе.
                За помоћ наставнику за пружање додатне подршке у настави, односно остваривање образовно-васпитног рада могу да се образују стручни тимови на територији јединице локалне самоуправе.
                Послове припреме лабораторијских вежби, извођења и демонстрирања поступака, техничко-технолошке припреме, извођења дела практичне наставе и других послова, под непосредним руководством наставника, обавља помоћни наставник.
                       
 
Задаци наставнка
 
                                                                        Члан  139.
                Задатак наставника јесте да својим компентенцијама осигура постизање циљева образовања и васпитања и стандарда постигнућа, уважавајући принципе образовања, предзнање, потребе, интересовање и посебне могућности ученика.
 
 
 
Задаци стручног сарадника
 
                                                                        Члан  140.
                Задатак стручног сарадника јесте да својим компентенцијама, саветодавним и другим облицима рада унапређује образовно-васпитни рад и сарадњу са родитељима, односно старатељима у школи, да прати остваривање утврђених стандарда постигнућа, пружа подршку наставницима за унапређење њиховог образовно-васпитног рада, у складу са принципима, циљевима и стандардима постигнућа, помоћ наставницима у развијању индивидуалних образовних планова и помоћ ученицима, родитељима, наставницима, по питањима која су од значаја за образовање и васпитање и развој професионалне каријере ученика.
                                  Програм свих облика рада стручних сарадника, доноси министар.
 
 
                                                 Обављање образовно-васпитног рада
 
                                                                        Члан  141.
                 Наставник и стручни сарадник јесте лице које је стекло одговарајуће високо образовање:
  1. на студијама другог степена (дипломске академске студије – мастер, специјалистичке академске студије или специјалистичке струковне студије) у складу са Законом о високом образовању почев од 10.септембра 2005.године.
  2. на основним студијама у трајању од најмање четири године, по пропису који је уређивао високо образовање до 10. септембра 2005.године.
                 Изузетно, наставник јесте и лице са стеченим одговарајућим високим образовањем на студијама првог степена (основне академске, односно струковне студије), студијама у трајању од три године или вишим образовањем.
                 Лице из ст.1. овог члана мора да има образовање из психолошких, педагошких и методичких дисциплина стечено на високошколској установи у току студија или након дипломирања, од најмање 30 бодова и шест бодова праксе у установи, у складу са Европским системом преноса бодова.
                 У обављању образовно васпитног рада наставнику и стручном сараднику могу да помажу и друга лица у складу са законом.
                 Лица из ст. 1. овог члана, као и други запослени у установи дужни су да својим радом и укупним понашањем поштују опште принципе образовања и васпитања и доприносе остваривању циљева образовања и васпитања, општих и посебних стандарда постигнућа и развијању позитивне атмосфере у школи.
 
 
     Услови за пријем у радни однос
 
                                                                      Члан  142.
                 У радни однос у Школи може да буде примљен наставник и стручни сарадник, под условима прописаним законом и ако:
  1. има одговарајуће образовање;
  2. има психичку, физичку и здравствену способност за рад са ученицима;
  3. није осуђиван правоснажном пресудом за кривично дело за које је изречена безусловна казна затвора у трајању од најмање три месеца, као и за кривична дела насиља у породици, одузимања малолетног лица, запуштање и злоствљање малолетног лица или родоскрвљење, за кривично дело из групе кривичних дела против полне слободе, против правног саобраћаја и против човечности и других добара заштићених међународним правом, без обзира на изречену кривичну санкцију, и за које није, у складу са законом, утврђено дискриминаторско понашање;
  4. има држављанство Републике Србије.
                 Услови из става  1. овог члана доказују се приликом пријема у радни однос и проверавају се у току рада.
                 Доказ о испуњености услова из става 1 тач.1) и 4) овог члана, подносе се уз пријаву на конкурс, а из става 1. тач. 2) овог члана пре закључења уговора о раду. Доказ из става 1. тач. 3) овог члана прибавља установа.
                 Наставнику и стручном сараднику престаје радни однос  ако се у току радног односа утврди да не испуњава услове из става 1. овог члана или ако одбије да се подвргне лекарском прегледу.
                 Запосленом престаје радни однос ако се у току радног односа утврди да не испуњава услове из ст.1. овог члана или ако одбије да се подвргне лекарском прегледу у надлежној здравственој установи.
                                
                 
 
                        Образовање наставника и стручних сарадника 
 
                                                                       Члан  143.
               Послове наставника у школи, и стручног сарадника може да обавља лице са одговарајућим образоањем из члана 141. ст. 1. овог Статута.
               Наставник и стручни сарадник мора да има и образовање из психолошких,    педагошких и методичких дисциплина, из члана 141. ст. 3. овог Статута.
                Ближе услове у погледу степена и врсте образовања наставника, стручног сарадника, педагошког асистента и помоћног наставника, програм обуке за педагошког асистента, прописује министар.
                Степен и врсту образовања наставника верске наставе у школи, на заједнички предлог министарства надлежног за послове вера и традиционалних цркава и верских заједница, прописује министар.
              
 
Услови за рад наставника и стручног сарадника
 
Члан  144.
               Послове наставника и стручног сарадника може да обавља лице које има дозволу за рад (у даљем тексту: лиценца).
               Наставник и стручни сарадник који има лиценцу може да остварује индивидуални образовни план за рад са ученицима са сметњама у развоју ако је за то оспособљен, по програму и на начин који прописује министар.
                                 Без лиценце послове наставника и стручног сарадника може да  обавља:
  1. приправник;
  2. лице које испуњава услове за наставника, или стручног сарадника, са радним стажом стеченим ван установе, под условима и на начин утврђеним за приправнике;
  3. лице које је засновало радни однос на одређено време ради замене одсутног запосленог;
  4. педагошки асистент и помоћни наставник.
               Лице из става 3. тач.1) и 3) овог члана може да обавља послове наставника или стручног сарадника без лиценце, најдуже две године од дана заснивања радног односа у школи.
              
 
    Наставник и стручни сарадник – приправник
 
                                                                         Члан 145.
               Приправник, у смислу закона, јесте лице које први пут у том својству заснива радни однос у школи, на одређено или неодређено време, са пуним или непуним радним временом и оспособљава се за самосталан образовно-васпитни рад, наставника и стручног сарадника, савладавањем програма за увођење у посао и полагањем испита за лиценцу.
              Приправнички стаж траје најдуже две године од дана заснивања радног односа.
              За време трајања приправничког стажа ради савладавања програма за увођење у посао наставника и стручног сарадника, школа приправнику одређује ментора.
              Прва три месеца приправничког стажа наставник, ради под непосредним надзором наставника који има лиценцу и кога му одређује ментор. Наставник-приправник за време прва три месеца не оцењује ученике.
              Прва три месеца припавничког стажа стручни срадник ради под непосредним надзором одговарајућег стручног сарадника који има лиценцу и кога му одређује ментор.
           
             Изузетно, ако школа нема ментора, односно одговарајућег наставника и стручног сарадника са лиценцом, ангажоваће наставника и стручног сарадника са лиценцом из друге школе на основу уговора о допунском раду, у складу са законом.
             Стручни сарадник-приправник који има образовање из члана 141. ст.1. овог Статута и који је током студија остварио најмање 10 бодова, у складу са Еврпоским системом преноса бодова на основу праксе у установи, свој рад може да обавља без непосредног надзора стручног сарадника са лиценцом из става 5. овог члана.           
             Приправник који савлада програм увођења у посао наставника и стручног сарадника  има право да поилаже испит за лиценцу после навршених годину дана рада.
            Приправнику који је у радном односу на неодређено време, који у року од две године од дана занивања радног односа не положи испит за лиценцу – престаје радни однос. Приправнику у радном односу на одређено време својство приправника престаје након положеног испита за лиценцу, а радни однос истеком времена на које је примљен у радни однос.
           Програм обуке за ментора, програм увођења у посао наставника и стручног сарадника, који укључује и програм оспособљавања за рад са децом и ученицима са сметњама у развоју и из осетљивих друштвених група, начин и поступак провере савладаности тог програма, програм испита за стицање и поновно стицање лиценце, начин полагања и језик на коме се полаже испит, трошкове полагања испита, састав и начин рада комисије Министарства пред којим се полаже испит за лиценцу, прописује министар.
 
 
                                           Приправник - стажиста
                           
                                                                         Члан 146.
            Послове наставника и стручног сарадника може да обавља и приправник-стажиста.
            Приправник – стажиста савладава програм за увођење у посао и полагање испита за лиценцу под непосредним надзором наставника и стручног сараднка који има лиценцу.
            Школа и приправник-стажиста закључују уговор о стажирању од најмање годину, а најдуже две године.
            Уговором из става 3. овог члана не заснива се радни однос.
            Приправник стажиста има право да учествује у раду стручних без права одлучивања и нема право да оцењује ученике у школи.
            На остваривање права из става 2. овог члана сходно се примењују одредбе овог Статута које се односе на приправника.
 
   
                       Лиценца и регистар наставника и стручних сарадника
 
                                                     Члан  147.
              Лиценца је јавна исправа.
              Министарство издаје лиценцу и води регистар наставника и стручних сарадника којима је издата лиценца. У регистар се уносе и подаци о суспензији и одузимању лиценце.
              Регистар је јаван.
              Школа је дужна да благовремено Министарству достави све податке у вези са лиценцом наставника и стручних сарадника.
              На захтев лица које има правни интерес, Министарство издаје извод из регистар.
              Садржај и начин вођења регистра, као и образац лиценце, прописује министар.
            
Издавање лиценце
 
                                                                        Члан  148.
            Право на лиценцу има наставник и стручни сарадник и приправник – стажиста који има одговарајуће образовање из члана 143. овог Статута, савладан програм увођења у посао наставника и стручног сарадника који има и положен испит за лиценцу.
            Министарство је дужно да у року од 60 дана од дана положеног испита изда лиценцу лицу које испуњава услове из става 1. овог члана.
                             
Суспензија лиценце
 
                                                                       Члан 149.
                               У току важења лиценца може да буде суспендована.
             Лиценца се суспендује на шест месеци наставнику и стучном сараднику коме је престао радни однос због изречене мере за извршену повреду радне обавезе из члана 164. тачка од 1) до 7) овог Статута. Суспензија тече од наредног дана од дана престанка радног односа.
             За време док траје суспензија наставник и стручни сарадник нема право да ради у школи.
             Школа има обавезу да Министарству достави податке и суспензији лиценце наставника и стручног сарадника одмах, а најкасније у року од три дана од суспензије.
             Лиценца се суспендује наставнику и стручном сараднику, који према извештају просветног саветника, не остварује образовно-васпитни рад на начин и по поступку којим се омогућава постизање прописаних принцима, циљева и стандарда постигнућа, програма образовања и васпитања, за кога просветни саветник утврди да није отклонио недостатке у свом раду, ни после датих стручних примедби, предлога и упозорења у писаном облику, па је на основу тога два пута негативно оцењен од стране просветног саветника.
             Лиценца се суспендује наставнику и стручном сараднику који се није стручно усавршавао, а просветни саветник у свом извештају утврди са разлози за то нису оправдани.
              Наставник и стручни сарадник има право да поднесе приговор министру на извештај просветног саветника из ст. 5. и 6. ивиг члана, у року од осам дана од дана пријема извештаја.
             Министар доноси решење о суспензији на основу извештаја просветног саветника из ст. 5. и 6. овог члана. У поступку доношења решења министар разматра приговор из става 7. овог члана.
             Министар доноси решење о суспензији у року од  30 дана од дана подношења приговора, а ако приговор није поднет – у року од осам дана од протека времена за његово доношење.
                               Решење министра о суспензији лиценце коначно је у управном поступку.
             Наставнку и стручном сраднику коме је суспендована лиценца из разлога наведених у ставу 5. овог члана, може се укинути суспензија, уколико најкасније у року од шест месеци од достављања решења министра поново положи испит за лиценцу, а ако га не положи, престаје му радни однос.
              Док траје суспензија лиценце наставник присуствује настави, односно активностима других наставника које му одређује директор, а стручни сарадник раду стручног сарадника у удругој установи коју одреди директор.
             Наставнику и стручном сараднику коме је суспендована лиценца по основу става 5. овог члана престаје суспензија, када достави доказе о одговарујећем стручном усавршавању.
 
                            
Одузимање лиценце
 
                                                                      Члан  150.
                               Лиценца се одузима наставнику и стручном сараднику:
  1. који је правоснажном пресудом осуђен за кривично дело против: полне слободе, насиља у породици, правног саобраћаја, примања мита у обављању послова наставника и стручног сарадника;
  2. коме је престао радни однос због повреде забране из чл. 7. до 9. овог Статута;
  3. коме је два пута суспендована лиценца, а стекли су се услови за нову суспензију.
     Лиценца се сматра одузетом наредног дана од дана престанка радног
односа наставника и стручног сарадника.
             Решење министра о одузимању лиценце из става 1. тачка 3) овог члана, коначно је у управном поступку.
             Лице коме је одузета лиценца нема право на њено поновно издавање нити рад у установи.
 
                                                                      Члан 151.
             Лице које је положоло стручни испит у области образовања, а 25.јуна 2003.године није било у радном односу у школи, сматра се да има лиценцу.
              Наставник и стручни сарадник који је 25.јуна 2003.године био у радном односу у школи, а имао је прекид радног односа овог датума, и положио стручни испит у области образовања до 25.јуна 2005.године, сматра се да има лиценцу.
               Приправник – волонтер који се годину дана оспособљавао за самосталан образовно – васпитни рад у школи и који је положио стручни испит у области образовања до 25.јуна 2005.године, сматра се да има лиценцу.
               Наставнику и стручном сараднику који је пре заснивања радног односа у школи у Републици Србији положио стручни испит у области образовања по прописима Републике Црне Горе, положени стручни испит признаје се као лиценца ако је тај испит положен до 16.јуна 2006.године.
               Стручном сараднику – библиотекару који нема положен стручни испит у области образовања, а има положен испит у области библиотекарства, на испиту за лиценцу признаје се одговарајући део положеног испита.
               Наставник и стручни сарадник који је први пут засновао радни однос у установи после 25.јуна 2003.године и који је положио стручни испит у области образовања до 25.јуна 2005.године, сматра се да нема лиценцу.
                Приправник – волонтер који је ангажован у установи после 25.јуна 2003.године и који је положио стручни испит у области образовања до 25.јуна 2005.године, сматра се да нема лиценцу.
 
 
             Стручно усавршавање и професионални развој наставника
     и  стручног сарадника
 
                                                                         Члан   152.
                Наставник и стучни сарадник, са лиценце или без лиценце дужан је да се  усавршава ради успешнијег остваривања и  унапређивања  образовно-васпитног рада и стицању компентенција потребних за рад, у складу са општим принципима и за постизање циљева образовања и стандарда постигнућа.
              У току стручног усавршавања наставник и стручни сарадник може да професионално напредује стицањем звања: педагошки саветник, самостални педагошки саветник, виши педагошки саветник и високи педагошки саветник.
             Наставник и стручни сарадник има право на увећану плату за стечено звање.
             Наставник и стручни сарадник има право на одсуство из школе у трајању од три  радна дана годишње ради похађања одобреног облика, начина и садржаја стручног усавршавања. Распоред одсуства наставника и стручног сарадника ради стучног усавршавања планира  педагошки колегијум.
             План стручног усавршавања у складу са приоритетима школе ради остваривања циљева образовања и стандарда постигнућа и приоритетима Министарства, доноси школски одбор.
             Приоритетне области за период од три године, облике стручног усавршавања, програме и начин организовања  сталног стручног усавршавања, услове, орган који одлучује о стицању звања и поступак напредовања, стицања звања  у току усавршавања наставника и стручних сарадника и образац уверења о савладаном програму, прописује министар.
 
 
Пријем у радни однос на основу конкурса
 
Члан  153.
                                Пријем у радни однос у школи врши се на основу конкурса.
              Директор школе расписује конкурс и врши избор кандидата за пријем у радни однос.
              У поступку одлучивања о избору настваника и стучног сарадника директор школе прибавља мишљење Школског одбора, након извршене предходне провере психофизичких способности кандидата. Проверу психофизичких способности за рад са ученицима врши надлежна служба за послове запошљавања применом стандардизованих поступака.
              У поступку одлучивања о избору наставника верске наставе, након извршене предходне провере психофизичких способности кандидата за рад са ученицима, директор школе утврђује да ли је кандидат на листи наставника верске наставе, коју је на предлог традиционалних цркава и верских заједница утврдио министар.
              Дирекор доноси одлуку о избору кандидата у року од 30 дана од дана истека рока за подношење пријава.
             Кандидат незадовољан одлуком о избраном кандидату може да поднесе приговор Школском одбору у року од осам дана од дана достављања одлуке.
             Ако по конкурсу није изабран ниједан кандидат, расписује се нови конкурс.
             Ако Школски одбор у утврђеном року не одлучи о приговору или ако је кандидат незадовољан другостепеном одлуком, може се обратити надлежном суду у року од петнаест дана.
                                
                         
                                                            Преузимање запослених
 
                                                                        Члан 154.
             Запослени који је у Школи у радном односу на неодређено време, а остао је нераспоређен или има статус запосленог са непуним радним временом на основу члана 160. ст.2. и 3. овог Статута, остварује право на преузимање стављањем на листу запослених са које се врши преузимање.
             Листа из става 1. овог члана утврђује се 15. августа за сваку наредну школску годину, у оквиру школске управе по јединицама локалне самоуправе, а на основу пријава установа о запосленима који имају право на орезузимање. Право на преузимањеостварује се споразумом, уз сагласност запосленог.
             Запослени који се преузима мора да испуњава услове за послове за које се преузима и да има проверену психофизичку способност у складу са чланом 153. став 3. овог Статута.
                       
 
 
Радни однос на одређено време
 
Члан  155.
              Школа може да прими у радни однос на одређено врме без конкурса лице:
  1. ради замене одсутног запосленог до шездесет дана;
  2. до коначности одлуке о избору кандидата по расписаном конкурсу;
  3. до избора кандидата - када се на конкурс не пријави ни један кандидат или ни један од пријављених кандидата не испуњава услове - до завршетка школске године;
  4. ради извођења верске наставе, ако се на конкурс не пријави ниједан кандидат који испуњава услове за рад на одређено време.
              Листу наставника верске наставе, на предлог традиционалних цркава и верских заједница, утврђује министар.
              Наставника верске наставе упућује у школу традиционална црква или верска заједница са утврђене листе за сваку школску годину.
              За извођење верске наставе наставник са школом у коју је упућен закључује уговор о раду на 12 месеци за сваку школску годину.
              Школа прима у радни однос на одређено време по расписаном конкурсу лице:
                                 1)  ради замене одсутног запосленог преко 60 дана;
                                 2)  у својству приправника;
                                 3)  ради обављања послова педагошког асистента.
               У поступку избора педагошког асистента прибавља се мишљење надлежног органа јединице локалне самоуправе.
               За обављање послова педагошког асистента школа са лицем закључује уговор о раду на 12 месеци за сваку школску годину.
               Радни однос на одређено време не може да прерасте у радни однос на неодређено време.
 
                                                                       Пробни рад
 
                                                                        Члан  156.
                Пробни рад може да уговори установа са наставником и стручним сарадником који има лиценцу и који се прима у радни однос на неодређено време.
                Изузетно од става 1. овог члана пробни рад може да се уговори и у случају пријема у радни однос на одређено време дуже од годину дана.
                Пробни рад одређује се уговором о раду и може да траје најдуже шест месеци.
                Наставник и стручни сарадник који је за време пробног рада показао да својим компентенцијама може успешно да ради на постизању прописаних принципа, циљева и стандарда постигнућа, наставља са радом у истом радно – правном својству, а ако се на основу оцене директора, а по прибављеном мишљењу педагошког колегијума, утврди да то није показао, престаје му радни однос. Радни однос престаје даном отказног рока, без права на отпремнину.
                                  Отказни рок је 15 радних дана.
 
 
                                  Рад наставника у иностранству
 
Члан  157.
                Образовно-васпитни рад у иностранству изводи наставник који има лиценцу и који испуњава посебне услове за наставника.
                Решење о упућивању наставника на рад у иностранство доноси министар,  на основу конкурса.
                Наставник се упућује на рад у иностранство на време од годину дана, уз могућност продужења.
                Наставнику школе мирује радни однос на радном месту са кога је упућен на рад у иностранство.
 
Уговор о извођењу наставе
 
Члан  158.
                Директор школе може да закључи уговр о извођењу наставе или за полагање испита, за највише 30% од пуног радног времена са лицем које је запослено у другој установи или код другог послодавца, односно које самостално обавља делатност, у случајевима из члана 155. став 1. овог Статута.
                Директор школе пре закључења уговора о извођењу наставе прибавља сагласност друге установе, односно послодавца.
              Лице ангажовано по основу уговора из става 1. овог члана не стиче својство запосленогу школи, а право на накнаду за обављени рад стиче на основу извештаја о одржаним часовима наставе, испитима и другим облицима – васпитног рада.
             Лице из става 1. овог члана учествује у раду стручних органа школе без права одлучивања, осим у раду одељенског већа.
 
                                 Норма непосредног рада наствника и стручних сарадника
                                                                       са ученицима
 
                                                                       Члан  159.
               У оквиру пуног радног времена у току радне недеље:
          1) наставник изводи наставу  20 часова и четири часа других облика непосредног образовно-васпитног рада са ученицима (допунски, додатни, индивидуализовани, припремни рад и други облици рада у складу са посебним законом) – 60% радног времена, а наставник практичне наставе 26 часова.
          2)  стручни сарадник у школи остварује све облике рада са ученицима, наставницима, педагошким асистентима, другим сарадницима, родитељима, односно старатељима ученика – 75% радног времена.
              Структуру и распоред обавезе наставника и стручног сарадника у оквиру радне недеље утвђује школа годишњим планом рада.
              Структура и распоред обавеза наставника у погледу непосредног рада са ученицима може да се утврди тако да буду различити у оквиру радних недеља.
              Норму свих облика непосредног рада са ученицима и других облика рада наставника и стручног сарадника у оквиру недељног пуног радног времена и на годишњем нивоу, као и број сати образовно-васпитног рада који се додатно може распоредити на друге извршиоце,  прописује министар.
                 
 
Непуно и пуно радно време
 
Члан  160.
              Настанику и стручном сараднику сваке школске године директор решењем утвђује статус у погледу рада са пуним или непуним раним временом, на основу програма образовања и васпитања, годишњег плана рада и поделе часова за извођење наставе  и других облика непосредног образовно-васпитног рада са ученицима (допунски, додатни, индивидуализовани, припремни рад и друге облике  рада, у складу са посебним законом).
              Наставник и стручни сарадник који је распоређен за део прописане норме свих облика непосредног рада са ученицима, има статус запосленог са непуним радним временом.
              Наставник и стручни сарадник  који је остао нераспоређен, остварује права запосленог за чијим је  радом престала потреба у школи, у скаду са законом.
 
 
                                             Одмори и одсуства
 
Члан  161.
              Запослени у школи има право на одморе и одсуства према општим прописаима о раду, општем акту, односно уговору о раду.
             Запослени у школи, по правилу користи, годишњи одмор за време школског распуста.
                                 
 
                                                            Одговорност запосленог
 
                                                                        Члан 162.
                               Запослени може да одговара за:
  1. лакшу повреду радне обавезе, утврђену општим актом школе,
  2. тежу повреду радне обавезе прописану овим Статутом;
  3. повреду забране прописану овим Статутом;
  4. материјалну штету коју нанесе школи, намерно или крајњом непажњом, у складу са законом.
 
 
Удаљавање са рада
 
Члан 163.
             Запослени се привремено удаљава се са рада због учињене повреде забране  из чл. 7. до 9. овог Статута и теже повреде радне обавезе из члана 164. тач. 1) до 5) и тач. 10) и 16) овог Статута до окончања дисциплинског поступка.
             Наставник и стручни сарадник коме је суспендована лиценца на основу члана 149. ст.5 и 6. овог Статута, удаљава се привремено из образовно-васпитног рада, до укидања суспензије.
             Ако директор не удаљи запосленог, школски одбор дужан је да донесе одлуку о удаљењу.
 
Теже повреде радне обавезе
 
Члан 164.
                               Теже повреде радних обавеза запосленог у Школи, јесу:
  1. извршење кривичног дела на раду или у вези са радом;
  2. неспровођење мера безбедности ученика и запослених;
  3. подстрекивање на употребу алкохолних пића код ученика, или њено омогућавање, давање или непријављивање набавке и употребе;
  4. подстрекивање на употребу наркотичког средства или психоактивне супстанце код ученика или њено омогућавање,  давање или непријављивање набавке и употребе;
  5. ношење оружја у школи или кругу школе;
  6. неовлашћена промена података у евиденцији, односно јавној исправи, брисањем, додавањем, прецртавањем или изостављањем података;
  7. уништење, оштећење, скривање или изношење евиденције, односно обрасца јавне исправе или јавне исправе;
  8. непотпуно, неблаговремено и несавесно вођење еведенције;
  9. наплаћивање припреме ученика школе у којој је наставник у радном односу, а ради оцењивања, односно полагања испита;
  10. долазак на рад у припитом или пијаном стању, употреба алкохола или других опојних средстава који смањују радну способност;
  11. одбијање давања на увид резултата писмене провере знања ученицима, родитељима, односно старатељима;
  12. одбијање пријема и давања на увид евиденције лицу које врши надзор над радом школе, родитељима, односно старатељима.
  13. незаконит рад или пропуштање радњи чиме се спречава или онемогућава остваривање права ученика или другог запосленог;
  14. неизвршавање или несавесно, неблаговремено или немарно извршавање послова или налога директора у току рада, односно за време незаконите обуставе рада или штрајка;
  15. злоупотреба права из радног односа;
  16. незаконито располагање средствима, школским простором, опремом и имовином школе;
  17. неоправдано одсуство са рада најмање два узастопна радна дана;
  18. друге повреде радне обавезе у складу са посебним законом о општим актом школе.
 
Дисциплински поступак
 
Члан  165.
             Директор школе покреће и води дисциплински поступак,  доноси одлуку и изриче меру у дисциплинском поступку против запосленог.
             Дисциплински поступак покреће се писменим закључком на који приговор није допуштен, а који садржи податке о запосленом, опис повреде забране, односно радне обавезе, време, место и начин извршења и доказе који указују на извршење повреде.
             Запослени мора бити саслушан, са правом да изложи своју одбрану, сам или преко заступника, а може за расправу да достави и писмену одбрану.
             Изузетно, расправа може да се одржи и без присуства запосленог, под условом да је запослени на расправу уредно позван.
             На остала питања вођења дисциплинског поступка сходно се примењују правила управног поступка.
             Дисциплински поступакје јаван, осим у случајевима прописаним законом којим се уређује општи управни поступак.
              По спроведеном поступку доноси се решење којим се запослени може огласити кривим, у ком случају му се изриче и дисциплинска мера, ослободити од одговорности или се поступак може обуставити.
              Покретање дисциплинског поступкла за лакше повреде радне обавезе застарева протеком шест месеци од учињене повреде, а за повреду забране и теже повреде протеком једне године од дана учињене повреде.
              Вођење дисциплинског поступка за лакше повреде радне обавезе застарева протеком једне године, а за повреде забране и теже – две године од покретања дисциплинског поступка.
              Застарелост не тече ако дисциплински поступак не може да се покрене или води због одсуства запосленог или других оправданих разлога.
 
 
Дисциплинске мере
 
                                                                       Члан 166.
              Мере за повреду радне обавезе јесу престанак радног односа и новчана  казна.
              Запосленом који изврши повреду забране, прописане чл.7. до 9. овог Статута, престаје радни однос када одлука директора о утврђеној повреди забране постане коначна и одузима се лиценца.
              За повреду радне обавезе из члана 164. ст.1. тач. 1) до 7) овог Статута изриче се мера престанка радног односа и лиценца се суспендује на шест месеци.
              Мера престанка радног односа изриче се запосленом и за повреду радне обавезе из члана 164. тачка 8) до 17) овог статута, ако је учињена умишљајем или из свесног нехата и ако нису утврђене олакшавајуће околности за запосленог.
              Новчана казна изриче се у висини од 20 до 35% од плате исплаћене за месец у коме је одлука донета, у трајању од три до шест месеци.
      
 
Престанак радног односа
 
Члан  167.
             Радни однос запосленог у школи престаје у складу са законом,  на основу решења директора.
                             
 
Правна  заштита
 
Члан  168.
            На решење о остваривању права, обавеза и одговорности запослени има право на приговор Школском одбору, у року од 8 дана од дана достављања решења директора.
            Школски одбор дужан је да донесе одлуку по приговору у року од 15 дана од дана достављања приговора.
            Орган управљања закључком ће одбацити приговор, уколико је неблаговремен, недопуштен или изјављен од неовлашћеног лица.
             Школски одбор ће решењем одбити приговор када утврди да је поступак доношења решења правилно спроведен и да је решење по закону засновано, а приговор неоснован.
 
             Ако школски одбор утврди да су у првостепеном поступку одлучне чињенице непотпуно или погрешно утврђене, да се у поступку није водило рачуна о правилима поступка која су од утицаја на решење ствари или да је изрека побијаног решења нејасна или у противуречности са образложењем, он ће својим решењем поништити првостепено решење и вратити предмет директору на поновни поступак.
             Против новог решења запослени има право на приговор.
            Ако Школски одбор не одлучи по приговору у утвђеном року или ако запослени није задовољан другостепеном одлуком, може да се обрати надлежном суду у року од 15 дана, од дана истека рока за доношење одлуке, односно од дана достављања одлуке.
 
 
XI.  НАДЗОР  НАД  РАДОМ   ШКОЛЕ
 
 
Инспекцијски и стручно-педагошки надзор
 
Члан  169.
             Инспекцијски и стручно-педагошки надзор над радом школе врши Министарство.
            Инспекцијски надзор над радом школе, као поверени посао, обавља општинска управа.
            Више општинских управа, може организовати заједничко вршење инспекцијког надзора – заједничку просветну инспекцију.
             Министарство врши непосредан инспекцијски надзор ако га општинска управа не врши. Министарство просвете обавља послове општинске просветне инспекције, ако у јединици локалне самоуправе није организован инспекцијски надзор, на терет средстава јединице локалне самоуправе.
             По жалби против првостепеног решења опшинске управе донетог у вршењу инспекцијског надзора решава Министарство.
             Школа је дужна да омогући вршење надзора, увид у податке, односно добијање објашњења.
 
 
Послови инспекцијског надзора
 
Члан  170.
             Инспекцијским надзором испитује се спровођење закона и прописа донетих на основу закона, непосредним увидом у рад школе и зависно од резултата надзора, изричу мере и контролише њихово извршење.
                               Послове инспекцијског надзора врши просветни инспектор.
             Просветни инспектор, у оквиру утврђених законских овлашћења, врши контролу:
  1. поступања школе у погледу спровођења закона, других прописа у области образовања и општих аката;
  2. остваривања заштите права детета и ученика, њихових родитеља, односно старатеља и запослених;
  3. остваривања права  и обавеза ученика, њихових родитеља, односно старатеља и запослених;
  4. обезбеђивање заштите детета и ученика и запослених од дискриминације, насиља, злостављања, занемаривања и страначког организовања и деловања у установи;
  5. поступка уписа и поништава упис у школу ако је обављен супротно овом закону;
  6. испуњеност прописаних услова за спровођење испита;
  7. прописане евиденције коју води школа и утврђује чињенице у поступку поништавања јавних исправа које издаје школа;
Просветни инспектор поступа у оквиру својих овлашћења у случају обуставе рада или штрајка у школи организованог супротно закону.
 
 
                        Овлашћења просветног инспектора и начин рада
 
                                                    Члан  171.
            Просветни инспектор:
            1) налаже записником  отклањање неправилности и недостатка у одређеном  року;
           2) наређује решењем извршавање прописане мере која је наложена
записником, а није извршена;
           3) забрањује решењем спровођење радњи у школи које су супротне закону;
           4) подноси пријаву надлежном органу за учињено кривично дело или привредни
преступ, односно захтев за покретање прекршајног поступка;
           5) обавештава други орган ако постоје разлози за предузимање мера за које је тај орган надлежан и
           6) обавља друге послове, у складу са законом.
                             Инспекцијски надзор се обавља као редован, ванредни и контролни надзор.
                             Редован надзор школе обавља се најмање једанпут годишње.
                 Ванредни надзор школе обавља се по представкама органа, привредних друштава, установа и других организација, родитеља, односно старатеља ученика или грађана, као и на основу непосредног сазнања инспектора.
                Поступање по анонимним представкама или добијеним електронском поштом, спроводи се по процени просветног инспектора.           
                 Контролни надзор спроводи се по протеку рока који је одређен у записнику или решењем.
                  О извршеном инспекцијском надзору просветни инспектор сачињава записник, који садржи налаз стања и зависно од резултата – налагање, односно предлагање мере.
                  Записник се сачињава и доставља у року од 15 дана од дана извршеног инспекцијског надзора.
                  На записник просветног инспектора, директор установе има право да стави примедбу, у року од најмање три дана од пријема засписника.
                                                     
 
 
 
 
  Стручно-педагошки надзор
 
                                                                        Члан  172.
                               Послове стручно-педагошког надзора врши просветни саветник.
                               Просветни саветник:
  1. вреднује квалитет рада школе, на основу утврђених стандарда, остваривање развојног плана и програма образовања и васпитања;
  2. пружа помоћ и подршку самовредновању школе;
  3. прати поштовање општих принципа и остваривање циљева образовања и васпитања;
  4. саветује и пружа стручну помоћ наставнику, стручном сараднику и директору ради побољшања квлаитета рада школе и остваривање стандарда постигнућа;
  5. саветује и пружа стручну помоћ школи у обезбеђивању у заштити деце, ученика и запослених од дискриминације, насиља, злостављања и занемаривања у школи;
  6. остварује непосредан увид у рад школе, наставника, стручног сарадника и директора;
  7. присуствује извођењу наставе, испита и других облика образовано-васпитног рада;
  8. прати остваривање огледа;
  9. процењује испуњеност услова за стицање завања;
  10. предлаже школи, министру и надлежним органима предузимање неопходних мера за отклањање неправилности, недостатака у обављању  образовно-васпитног, стручног рада и за њихово унапређивање.
Просветни саветник у обављању послова из става 2. тач. 1), 3) до 5) овог члана, прибавља мишљење од представника ученичког парламента.
 
 
  1.  ПОСЛОВНА И ДРУГА ТАЈНА
 
                           Члан  173.
          Пословну тајну представљају подаци чије би откривање неовлашћеном лицу могло штетити пословању школе и њеним законом заштићеним интересима.
                               
                                                     Члан  174.
          Органи школе и запослени обавезни су да чувају пословну тајну.
          Обавеза чувања пословне тајне не престаје престанком чланства у органу школе нити престанком радног односа у школи.
 
                                                      Члан 175.
          Органи школе и запослени обавезни су да предузимају мере које произилазе из њихове надлежности, односно описа послова, са циљем заштите података који представљају пословну тајну.
 
 
 
 
                                                      Члан  176.
          Подаци који представљају пословну тајну утврђени су законом, Статутом и одлуком школског одбора.
          То су пре свега, подаци:
  1. у вези са обезбеђењем школске имовине и објеката,
  2. о платама, накнадама плата и другим примањима запослених,
  3. о понудама за закључење уговора и о закључењу уговора,
  4. сви други подаци по одлуци школског одбора.
 
 
                                                      Члан  177.
           Обавезе органа Школе и запослених у односу на податке који представљају пословну тајну испуњавају се и када је реч о другој врсти тајне чије је чување обавезно.
 
 
 
                           XIII. ОБАВЕШТАВАЊЕ УЧЕНИКА, РОДИТЕЉА И ЗАПОСЛЕНИХ
                       
 
                                                                      Члан  178.
            Ученици, родитељи или старатељи ученика и запослени имају право на благовремено и потпуно обавештавање о свим питањима важним за рад школе и за остваривање њихових права, обавеза и одговорности.
 
 
                                                                       Члан  179.
                                Рад органа школе је јаван.
              Јавности нису доступни подаци чијим би се откривањем повредила обавеза чувања тајне.
              Јавност у раду органа школе може се искључити у случајевима утврђеним Законом о општем управном поступку, одлуком у облику закључка органа школе о чијем је раду реч, на предлог члана тог органа или лица које има правни интерес.
 
 
                                                                        Члан  180.
              Ради потпуног и благовременог обавештавања ученика, њихових родитеља или старатеља и запослених, сви акти школског одбора, директора, наставничког већа, савета родитеља и ученичког парламента објављују се на огласној табли школе у року од три дана од дана одржане седнице, ако из природе тих аката не произилази да је то потребно учинити у кртаћем року.
              Акти из става 1. овог члана треба да стоје на огласној табли школе најмање 8 дана.
              О осталим облицима обавештавања ученика, њихових родитеља или старатеља и запослених одлучује директор, у складу са својом проценом.
                                
                               
  
 
 
                                                    XIV. СТАТУТ И ДРУГИ ОПШТИ АКТИ
 
 
Члан  181.
             Општи акти Школе су: Статут, Правилник, Одлука којом се на општи начин уређују одређена питања и Пословник.
             Статут школе мора бити у сагласности са законом.
                               Други општи акти школе морају бити у сагласности са Статутом
 
                                                                        Члан  182.
              Опште акте Школе доноси Школски одбор, осим општих аката чије је доношење законом и Статутом стављено у надлежност других органа.
              О благовременом доношењу Статута и општих аката школе воде рачуна директор и секретар школе и с тим циљем обраћају се органу надлежном за доношење општег акта.        
 
                                                             
                                                                         Члан 183.
              Иницијативу за доношење Статута и другог општег акат школе могу да покрену:
  1. орган надлежан за доношење таквог акта,
  2. председник или члан школског одбора,
  3. директор,
  4. савет родитеља,
  5. синдикат,
  6. наставничко веће,
  7. ученички парламент
 
 
                                                                         Статут
 
Члан  184.
                             
             Школски одбор је у обавези да у најкраћем могућем року размотри иницијативу за доношење Статута школе, и ако иницијатива буде прихваћена, секретар школе израђује нацрт Статута у року који му одреди Школски одбор.
             На основу достављеног нацрта, Школски одбор  утврђује предлог Статута и  објављује га, како би се запослени у року од 15 дана упознали и дали мишљење, примедбе и предлоге за побољшање текста нацрта Статута;
             По истеку рока из става 2. овог члана и пошто се прибаве примедбе запослених и синдиката, Школски одбор их на седници разматра и доноси Статут школе.
             Утврђивање предлога и доношење одлуке о предлогу Статута школе, Школски одбор спроводи по поступку за доношење одлука тог органа, утврђеном Пословнику о раду школског одбора.
 
 
 
                              Други општи акти школе
 
                                         Члан  185.
              Орган надлежан за доношење другог општег акта школе обавезан је да у најкраћем могућем року размотри иницијативу и ако иницијатива за доношење другог општег акта буде прихваћена, секретар израђује нацрт општег акта у року који му одреди орган надлежан за доношење тог акта.
 
 
                                                     Члан  186.
             Нацрт развојног плана школе израђује стручни актив за развојно планирање, а нацрт школског програма израђује стручни актив за развој школског програма.
 
                                                     Члан  187.
            На основу достављеног нацрта, орган надлежан за доношење другог општег акта утврђује предлог тог акта и о том предлогу доноси одлуку.
 
 
Члан  188.
            Утврђивање предлога и доношење одлуке о предлогу другог општег акта школе чије је доношење у надлежности школског одбора спроводи се по поступку за доношење одлука тог органа, утврђеном Пословнику о раду школског одбора.
 
 
                                                      Члан  189.
             Утврђивање предлога и одношење одлуке о предлогу другог општег акта чије је доношење у надлежности другог органа школе, спроводи се по поступку утврђеном одредбама општег акта које уређују доношење одлука тог органа.
 
 
                                                       Члан  190.
             Поступак доношења Статута и другог општег акта школе, примењује се на доношење измена и допуна Статута или другог општег акта школе.
 
 
  Члан  191.
             Доношење Статута и другог општег акта школе, објављује се на огласној табли школе.
             Школа обезбеђује доступност Статута и других општих аката сваком запосленом и синдикату.
 
 
                                                                         Члан  192.
             Измене и допуне Статута и других општих аката школе врши се по поступку за доношење Статута школе.
 
 
 
 
   Члан  193.
             Статут и друга општа акта школе ступају на снагу осмог дана од дана објављивања.
 
 
   Члан  194.
             Аутентично тумачење одредаба Статута и других општих аката школе даје Школски одбор.
 
 
 
 
  1. СРЕДСТВА ШКОЛЕ
 
 
                Члан  195.
             Земљиште, зграде и друга средства коју су стечена,односно које стекне школа, у државној су својини и користе се за обављање њене делатности.
 
 
                                                        Члан  196.
              Средства за рад школе обезбеђују се из буџета Републике Србије и из буџета јединице локалне самоуправе, у у складу са законом.
 
 
                                                        Члан  197.
              Школа може учешћем родитеља ученика, јединице локалне самоуправе, донатора, спонзора или од проширене делатности да обезбеди средства за виши квалитет у области основног образовања.
              Средства из става 1. овог члана користе се за побољшање услова образовања и васпитања у погледу простора, опреме и наставних средстава, за остваривање програма који нису делатност установе, за исхрану и помоћ ученицима.
 
 
 
  1. ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ  ОДРЕДБЕ
 
 
   Члан  198.
               Школа је дужна да у року од шест месеци од дана ступања на снагу овог Статута усагласи друга општа акта са овим Статутом.
               Друга општа акта школе донета до ступања на снагу овог Статута, примењују се ако нису у супротности са овим Статутом.
 
                                 
 
 
 
                                                                          Члан  199.
          За све што није регулисано овим Статутом примењиваће се Закон о освновама система образовања и васпитања, одредбе Закона о основној школи које нису престале да важе и други посебни прописи који регулишу ову област
 
 
                                                                           Члан  200.
             Овај Статут ступа на снагу осмог дана по објављивању на огласној  табли школе.
  
                                                                            Члан 201.
             Ступањем на снагу овог Статута престаје да важи Статут школе
дел.бр. 037-225,  усвојен дана  18.05.2005.године.
 
 
 
 
                                                                                            Председник Школског одбора,
                                                 M.П.        __________________________________
                                                                                     Жељко Јовановић, дипл.инг.пп.заштите
 
 
       
 
                              Статут школе је заведен под деловодним бројем  037-099, 
  
                  дана 04.02.2010.године, објављен је на огласној табли школе     
 
                  дана 04.02.2010.године, а ступио на снагу дана 12.02.2010.године.
                                          
 
 
                                                                                                          Секретар школе,
                                                                                               __________________________
                                                                                                  Дејан Денић, дипл.правник