Правилник о испитима

Република Србија
ОШ''Вук Караџић''
Број: 029-1518
Датум: 16.12.2010.год.
Р е с а в и ц а
 
 
                        На основу члана 57. Закона о основама система образовања и васпитања (''Сл.гласник РС, бр.72/2009) и члана 34. Статута, Школски одбор Основне школе ''Вук Караџић'' Ресавица на седници од  16.12.2010. године, донео је
 
 
                                                       ПРАВИЛНИК
                     О ИСПИТИМА У  ОСНОВНОЈ  ШКОЛИ
 
 
                                                         I - ОПШТЕ  ОДРЕДБЕ
 
 
                                                        Члан 1.
             Овим Правилником уређен је поступак полагања поправних, разредних и других испита  у  ОШ ''Вук Караџић'' - Ресавица.
 
                                            Члан 2.
Оцењивањем y основној школи процењује се оствареност прописаних циљева и стандарда постигнућа у току савладавања школског програма, а за ученике са сметњама у развоју – прилагођених стандарда постигнућа у савладавању индивидуалног образовног плана, како је прописано чланом 107. Закона о основама система образовања и васпитања.
 
                                            Члан 3.
   Ученик који има до две недовољне закључне бројчане оцене полаже поправни испит у августовском испитном року, осим ученика завршног разреда, у складу са посебним законом.
            Ученик завршава разред ако положи поправни испит из сваког предмета.
 
 
                                            Члан 4.
    Разредни испит полаже ученик који није похађао наставу више од трећине укупног годишњег броја часова, а оцењивањем се утврди да није савладао садржаје наставног плана и програма и ученик од V до VIII разреда који није оцењен из једног или више предмета.
   Ученик од V до VIII разреда полаже разредни испит и из наставног предмета из којег није извођена настава више од трећине часова утврђених наставним планом и програмом.
   Ученик који на разредном испиту добије недовољну оцену из једног или два наставна предмета полаже поправни испит.
    Ученик који не приступи полагању разредног испита или га не положи у поправном испитном року, понавља разред.
 
 
                                                        Члан 5.
                  Након завршеног осмог разреда ученик полаже завршни испит.                                                  Завршним испитом процењује се степен остварености општих и посебних     стандарда постигнућа у основном образовању и васпитању.
                  Ученик са сметњама у развоју и инвалидитетом полаже завршни испит, у        складу са његовим моторичким и чулним могућностима, односно условима које захтева одређена врста инвалидитета.
                  Након обављеног завршног испита ученику се издаје исправа.
                  Након положеног завршног испита ученик стиче право на упис у средњу школу без полагања квалификационог испита, осим пријемног испита за проверу изузетних способности, на начин и по поступку прописаним посебним законом.
                 Програм завршног испита у основном образовању и васпитању, на предлог националног просветног савета и образац јавне исправе из става, доноси министар.
 
                                                       Члан 6.
            За проверу знања ученика, преглед и поновно оцењивање писменог или другог рада ученика, односно полагање испита, директор решењем образује комисију од најмање три члана, од којих су два стручна за предмет, односно област предмета уколико школа нема потребан број стручних лица за одговарајући предмет, ангажује стручно лице из друге школе.
            Наставник чија оцена је оспорена  или на чији је предлог утврђена закључна оцена, не може да буде члан комисије. Оцена комисије је коначна.
 
 
                                                                                                       
                                       II - ИСПИТИ УЧЕНИКА
 
                                                        Члан 7.
                Поправни, разредни и други испити у Школи се полажу пред комисијом коју именује директор.
                Комисија заједно са председником има три члана, као и заменика председника и заменике чланова.
                Комисија ради у пуном саставу и присуствује читавом току испита.
                Комисију за ученике млађих разреда чине одељењски старешина ученика који полаже испит (председник комисије) и два наставника разредне наставе, од којих је један испитивач. Ако ученик полаже испит из наставног предмета из којег наставу не изводи наставник разредне наставе, уместо једног наставника разредне наставе за члана комисије именује се наставник који изводи наставу из тог предмета и тада је тај наставник испитивач.
                Комисију за ученике старијих разредачине одељењски старешина ученика који полаже испит (председник комисије) и два наставника предметне наставе, од којих је један испитивач. Најмање два члана комисије за ученике старијих разреда морају бити стручни за предмет из којег се полаже испит.
                Уколико у школи не постоје два наставника за исти наставни предмет, члан комисије може да буде наставник из друге школе.
                 Ако се ради о поправном испиту или о испиту по приговору на оцену добијену у току школске године, односно по жалби на закључну оцену, члан комисије не може бити наставник који је дао оспорену оцену, односно наставник на чији је предлог ученику оцена закључена.
              Ако је тај наставник истовремено одељењски старешина ученика који полаже испит, директор уместо њега за председника комисије именује другог наставника.
                                                     Члан 8.
                 Комисија је обавезна да утврди савладаност програмских садржаја за предмет из којег се испит полаже.
 
                                                      Члан 9.
                 О току и резултату полагања испита комисија води записник на прописаном обрасцу за сваког ученика посебно.
                 Један образац може се употребити за полагање испита из више предмета.
                 Записник потписују сви чланови комисије.
 
                                                       Члан 10.
                 Ученици испите полажу у роковима утврђеним законом и Статутом.
                 Испити у испитном року се одржавају у месецу по коме је назван рок у складу са одлуком директора.
                 Испити се могу одржавати у ненаставним данима, осим у данима у које школа не ради – нерадним данима.
 
                                                        Члан 11.
                 Пре полагања поправног испита, за ученике који полажу поправни испит организује се припремна настав,која траје најмање пет дан, са по два часа наставе у току дана по предмету.
                 Припремна настава организује се за групу од највише 10 ученика који су упућени да полажу поправни испит из истог предмета.
                 Ученик није обавезан да похађа припремну наставу.
  
                                                        Члан 12.
                 Распоред похађања припремне наставе утврђује директор. Распоред се објављује на огласној табли школе најкасније 3 дана пре почетка припремне наставе.
 
                                                       Члан 13.
                 Разредни испит ученик полаже у јунском и августовском испитном року.
 
 
  
                                                     Члан 14.
                 Ученици на прописаном обрасцу пријављују полагање испита.
            
                                                     Члан 15.
                 Дан и час полагања испита у оквиру испитног рока одређује директор, на предлог комисије.
                 Дан и час полагања испита одређује се тако да ученик истог дана не полаже испит из више од једног предмета, ако је то изводљиво.
                 Обавештење о дану и часу полагања испита истиче се на огласну таблу најкасније три дана пре дана одређеног за полагање испита. 
 
                                                      Члан 16.
                 Ученик може из оправданих разлога захтевати одлагање полагања испита, а може и оправдати изостанак са испита или дела испита и захтевати да испит полаже накнадно.
                  У случајевима из става 1. овог члана испит може да се полаже најкасније до краја испитног рока.
 
                                                     Члан 17.
                   Ученик који полаже испит (у даљем тексту-кандидат) обавезан је да на испит дође са ђачком књижицом у којој је налепљена и оверена његова фотографија.
                   Пре почетка полагања испита, председник комисије упознаје кандидата с његовим правима и обавезама за време полагања.
 
                                                     Члан 18.
                   Кандидат има право:

  1. да по извлачењу питања, односно тема, поставља питања ради тачног разумевања онога што се од њега тражи;
  2. да направи консепт за давање одговора;
  3. да одговори на сва извучена питања.
 
 
                                             Члан 19.
         Кандидат има обавезу:
  1. да на време приступи полагању испита;
  2. да поступа по налозима комисије;
  3. да за време испита не напушта просторију у којој се испит одржава, осим по одобрењу комисије;
  4. да се за време испита не служи преписивањем нити другим недозвољеним средствима.
 
                                                     Члан 20. 
                   Кандидат испит полаже усмено, осим из предмета за које наставни програм утврђује обавезу израде писмених задатака, у ком случају испит полаже прво писмено, па затим усмено.
 
                                                      Члан 21.
                  Из предмета за које наставни програм утврђује обавезу израде практичних радова или извођење неких других практичних активности, кандидат најпре изводи практичне активности, а затим полаже усмени део испита.
 
                                                      Члан 22.
                 Израда писменог задатка траје један школски час.
                 Израда практичног рада може трајати један или два школска часа, у зависности од његове сложености.
                 Теме писмених задатака, односно практичних активности, утврђује испитивач и исписује их на испитне листиће, којих треба да буде најмање за пет више од броја ученика који полажу испит из одређеног предмета.
                 Теме из става 3. овог члана испитивач утврђује тако да њима у највећој могућој мери буду покривени програмски садржаји предмета из којег се полаже испит.
                                                     Члан 23.
                По извлачењу испитног листића, а пре него што почне израду писменог задатка или извођење практичних активности, кандидат може да замени извучени испитни листић, али само једном у току полагања овог дела испита из једног предмета.
                Оцена на овом делу испита који је положен после замене испитног листича не може бити већа од оцене довољан ( 2 ).
 
                                                      Члан 24.
                 Усмени део испита траје један школски час.
                 Комбинације са пет испитних питања утврђује испитивач и исписиује их на испитне листиће, којих треба да буде најмање пет више од броја ученика који полажу испит из одређеног предмета.
                 Комбинације из става 2. овог члана испитивач утврђује тако да њима у највећој могућој мери буду покривени програмски садржаји предмета из којег се полаже испит.
 
                                                      Члан 25.
                 По извлачењу испитног листића, кандидат има право да на чистом листу папира сачини концепт одговора на постављена питања, који ће му послужити приликом давања одговора.
                 Време за прављење концепта може да траје највише 15 минута, осим ако више кандидата извлачи испитне листиће, у ком случају кандидат може да се за одговарање припрема и дуже од 15 минута – све док на њега не дође ред.
 
                                                          Члан 26.
                  Пре него што започне одговарање, кандидат може да замени извучени испитни листић, али само једном у току полагања усменог дела испита из једног предмета.
                  Оцена на усменом делу испита који је положен после замене испитног листића не може бити већа од оцене довољан ( 2 ).
 
                                                           Члан 27.
                 Ако кандидат има веће сметње у говору или друге сметње које га ометају у давању усмених одговора на постављено питање, комисија може да му дозволи да испит у целини полаже писмено.
                 Комисија ће начин полагања било ког дела испита прилагодити и кандидату који има сметње које га ометају да испит полаже на један или други начин.
 
                                                           Члан 28.
               Оцену на делу испита, као и на испиту у целини, утврђује комисија већином гласова, на предлог испитивача.
               Оцена на испиту у целини треба да се изведе узимајући у обзир оцене добијене на оба дела испита.
               Оцену са краћим обрзложењемкандидату саопштава председник комисије.
 
                                                            Члан 29.
               Испит је положио кандидат који је добио оцену ''довољан'' ( 2 ) до ''одличан'' ( 5 ), а кандидат који је добио оцену ''недовољн'' ( 1 ), није положио испит.
               Оцена ''недовољан'' ( 1 ) уписује се у записник о полагању испита у случају да кандидат не поседује потребна знања, односно вештине на задовољавајућем нивоу.
               Кандидат није положио испит и ако:
  1. није приступио полагању испита или дела испита;
  2. одустане од полагања испита или дела испита после извлачења испитних листића и напусти просторију у којој се испит одржава;
  3. буде удаљен са испита или дела испита због непоштовања обавеза у вези са поступком полагања испита.
 
                                                           Члан 30.
               На предлог председника или члана комисије, директор ће поништити испит ако је током његовог полагања повређен Статутом прописан поступак полагања.
                                                  
 
                                         III - ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ
                                                                                   
 
                                                                     Члан 31.
                        За све што није регулисано овим Правилником примењиваће се Закон и Статут школе.
 
 
                                                                     Члан 32.
                        Овај Правилник ступа на снагу осмог дана по објављивању на огласној табли школе.
 
 
                                                                                    Председник Школског одбора,
                                           M.П.              _________________________________
                                                                 Жељко Јовановић,дипл.инг.пп.заштите
 
 
 
 
                  Правилник је заведен под дел.бр. 029-1518 од 16.12.2010. године,  
 
објављен на огласној табли Школе дана 16.12.2010. године, а ступио  на
 
снагу дана 24.12.2010. године.
 
               
 
 
                                                                                          Секретар школе,
                                                                                  _________________________
                                                                                   Дејан Денић, дипл. правник